Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Средства за природну заштиту биља

Posted in здравље, земљорад by Соларић on 20 јуна, 2009

ДУВАНСКИ ОДВАРАК (против инсеката а нарочито лисних ваши):

Дуван

Дуван

0,45 кг дуванског лишћа прелијемо са 3,8 литара вруће воде ( кишнице)  и оставимо да стоји поклопљено преко ноћи. Одварак се може користити без разводњавања а имаће  учинак и разређен са 1-2 делова воде. Још бољи ефекат постижемо ако га користимо са смешом сапуна и воде. Употреба дуванских препарата није препоручљива на биљу које се користи за исхрану.

Сунчано време са темп. изнад 30 ст је најоптималније  за вршење прскања.

Напомена: Дуван садржи алкалоид никотин који је један од најјаћих природних нервних отрова па је стога код припреме и самог прскања  потребно избегавати сваки додир препарата са кожом, очима итд. Каренца износи најмање четири дана.  Препоручљиво је користити дуван који  није генетски модификован. Препарат уништава и корисне инсекте.

Референце:

ПС: КАРЕНЦА – раздобље које мора да протекне од последње примене пестицида до бербе

Уништене лисне ваши помоћу сапунске смеше (преузето са atrampintheorganicgarden.blogspot)

Уништене лисне ваши помоћу сапунске смесе (преузето са "atrampintheorganicgarden.blogspot")

САПУНСКА СМЕСА (против лисних ваши)

Растопимо 100 г сапуна (најбоље обичан калијев сапун за прање који је најприроднији и без хемијских додатака) у 4,5 литара воде (избегавати тврду воду из чесме, препоручује се кишница) или једну кашику сапуна (може и течни детерџент за суђе)  на литар воде. Ради се о контактном инсектициду па је стога за уништавање инсеката потребан непосредан додир препарата са инсектом. У смесу можемо додати нешто бибера и соде .

Напомена: Смеса од сапуна  уништава и корисне инсекте.

Референце:

ПРИЛОГ СА ЈУТЈУБ:



Права „БИО“ храна се гаји у потпуно природним условима, на сунчевој светлости, из семена са самосталном могућношћу репродукције, …

Posted in Србија, здравље, земљорад, кувар by Соларић on 4 априла, 2009

Vodič za emigraciju

Kako se hranite u Americi?

Преузето са:  elitesecurity.org

Pici man @ 14.01.2008.

Čovek jednostavno razmišlja na način jednog pravog pravcatog vekovnog proizvodjača čiste i zdrave NORMALNE hrane – seljaka koji nije još podlegao „novim tehnologijama“ proizvodnje i odgovara „iz prve ruke“ što izgleda vama gradjanima koji prvo pre konzumiranja hrane čitate na kutijama iste koliko plastike i olova sadrži, … naravno da nije jasno i nikada i neće biti. Ista je priča i oko LEKOVA u toj americi gde postoje oni „zdravi“ i oni manje zdraviji iako nose identično ime ali ne iste cene … No, da se vratimo na hranu …

Znači, kako bi jeli zdravu BIO organsku hranu, moramo se latiti MOTIKE radi suzbijanja korova, formiranja guzice prema traktorskom sedištu, udisanju mirisa stajskog djubreta i naročito potrazi za zdravim semenom sa samostalnom neograničenom mogućnošću reprodukcije koje se polako gubi pod genetski modifikovanim semenima. Hmm … sa stanovišta jednog seljaka koji je ceo život koristio svoje domaće seme salate, kupusa, šargarepe, paradajza, krastavaca, krompira, kukuruza, …. jeo svoje domaće jabuke i kruške, … i svoje domaće životinje koje su primera radi nosile „domaća“ jaja hranjene domaćim kukuruzom, ječmom, pšenicom, zelenom masom … da ne govorim o sušenom mesu ili uopšte „domaćim“ svinjama koje gle čuda nemaju ni gram holesterola iako imaju više masnog nego mišićnog tkiva (i to opet naravno saznajemo iz izvora nekog stranca – nemaca koji su tako nešto ispitivali a ne od naših eminentnih gradjana kojima smeta spominjanje amerikanaca u negativnom svetlu) je zaista veoma čudno kada sada čita tekstove i žalopojke onih koji bi pre kupovine i konzumiranja hrane na njenom „pakovanju“ da pročitaju koliko ima štetnih materija ili koliko goji kako bi navodno održavali liniju ..

ghost2k3 je hteo reći da na selu i dalje hvala bogu ljudi konzumiraju dosta iz tkz. „zdrave hrane“, čak bi mogli reći konzumiramo etiketiranu „BIO“ hranu, koja se u gradovima prodaje za tri puta veću cenu (što je i normalno jer se takva hrana ne može proizvoditi u velikim količinama) i da je potpuno u pravu kada veli da njegovu babu ne može tamo neki debeli amer učiti (koji je jeli prethodno govorio kako je najbolja hrana baš u Mac-u iz razloga BRZE ZARADE, pa kada se shvatilo da to uništava organizam opet na insistiranje raznih „nevladinih i zelenih“, onda brže bolje da onu koju smo ranije odbacili kao teško proizvodivu malo ukrstimo sa tehnologijom i prodajemo kao BIO, ma da ..) kako da gaji, bere i priprema svoje šljive ma šta vi mislili o našoj poljoprivredi i „hranjenju pola Evrope“.

Jer, hraniti „pola Evrope“ nećemo moći zdravom BIO hranom ma šta lagali i govorili nama samima ili svima ostalima ili čak slušali tudja ubedjenja o tome da je moguće. „Zdrava šargarepa“ nije ona koja se od nicanja pa do berbe gaji ispod najlona, u zemlji natopljenoj veštačkim djubrivima, prskana hemijskim sredstvima ii genetski modifikovanog semena koje jeli daje mnogo veće prinose. Ako bi velike prinose, moramo se pomiriti sa time da takva hrana nije i nikada neće moći biti „BIO“ ma šta pisalo na kutiji i samoj etiketi. Prava „BIO“ hrana se gaji u potpuno prirodnim uslovima, na sunčevoj svetlosti, iz semena sa samostalnom mogućnošću reprodukcije, … i naravno, ne daje ni 30% prinosa koliko daje „nova“ BIO ili kako god želeli nazvati hranu. Kakva li je stvarno ona koja nije „BIO“ … ne želim ni da pomišljam.

Svaka čast na rezonovanju gospodine @ghost2k3 i shvatanju „problematike“:

Citat:

ghost2k3: Prvo su im punili glavu brzom hranom, nagojili ih, pa onda im sada prodaju „organsku“ hranu?! Vidim poceli i kod nas da prodaju organsko voce, jabuke?! Pa reko, a kakve su ove pored, duplo jeftinije, neorganske? Plasticne?

Pa ranije je sva hrana bila „organska“ kako vole pomodari da je zovu, pa su onda zarad brze zarade napravili „losu“ hranu, pa se sad opet vratili na organsku, ali po znatno vecim cenama …

Citat:

Andrej013ili mozda da sve ljude sa poljoprivrednog faxa prebacimo na zanat kod njegove bake pa da zivimo u zdravlju i veselju?

„Poljoprivredni faks“ je i nastao na osnovu zanata kojim se bavila „baba“ i svi ostali po poljima ove divne naše … niko na njemu nije izmislio „toplu vodu“. Na nesreću, poljoprivredni fakultet je naročito danas u službi velikih industrijskih proizvodjača koji treba da prehrane milione gladnih usta u velikim gradskim sredinama, samim tim pomogne u brzoj proizvodnji masovnih količina hrane koja brzo sazreva, duže traje do raspada(kvarenja), zbog velikih količina je vrlo jeftina i povoljna, i ne odstupa previše od one koju je proizvodila „baba“ nekada.

Na kraju svih krajeva, ultimativna težnja poljoprivrednih fakulteta i ustanova je boldovana rečenica gore koju su baš oni degradirali u misiji proizvodnje jeftine hrane, velikih prinosa i naročito važno -> biljaka otpornih na bolesti — uhhh ovo je tek za raspravu — uzmeš, modifikuješ osnovno seme sposobno za samostalnu reprodukciju koje je opstalo hiljadama godina, seme koje je dala sama priroda radi navodne zaštite od bolesti, šetočina, većeg prinosa i dobiješ JALOVI hibrid koji napadaju nove bolesti i štetočine koje su HILJADAMA puta razornije od osnovnih prirodnih bolesti koje su napadale i napadaju osnovno prirodno seme i još dobiješ seme koje samostalno dalje ne može da se razmnožava. To je uspeh poljoprivrednih fakulteta? Svaka im onda čast.

(more…)

Мудрост крава

Posted in здравље, образовање by Соларић on 26 децембра, 2008

MUDROST KRAVA

Godine 1998. Howard Vlieger na svojoj farmi u Mauriceau, lowa, požnjeo je prirodni i genetski modifikovani Bt kukuruz. Hteo je da vidi kako će njegove krave reagovati na Bt kukuruz koji proizvodi vlastiti insekticid pa je jednu stranu jasli dugu devet metara napunio Bt, a drugu prirodnim kukuruzom. Njegove bi krave inače pojele sav kukuruz koji bi im dao i ne bi ništa ostavile. No, kad je dvadeset pet krava pustio u obor, sve su se skupile na stranu jasli u kojoj se nalazio prirodni kukuruz. Kad ga više nije bilo, malo su gricnule Bt kukuruz, ali brzo su se predomislile i otišle.

Nekoliko godina kasnije, Vlieger se pridružio grupi farmera u Amesu u državi lowa kako bi čuo govor predsedničkog kandidata Ala Gorea. Zabrinut zbog Goreovog nekritičnog prihvatanja GM hrane, Vlieger je zatražio od njega da podrži zakon, nedavno uveden u Kongresu, koji zahteva da se GM hrana označava. Gore je odgovorio kako naučnici kažu da nema razlike između genetski modifikovane i genetski nemodifikovane hrane. Vlieger je rekao da se ne slaže i opisao kako su njegove krave odbile pojesti GM kukuruz. Dodao je: “Moje su krave pametnije od tih naučnika.” Prostorijom se zaorio pljesak.

Gore je upitao da li je još neki farmer primetio razliku u reakciji svojih životinja na GM hranu. Podiglo se petnaest ruku. “Ako je na polju bilo genetski modifikovanog i genetski nemodificiranog kukuruza, stoka bi uvek najpre pojela onaj genetski nemodifikovan.”

Gale Lush, Nebraska
“Komšija je uzgajao Bt kukuruz kompanije Pioneer. Kad je stoka zašla medu stabljike, nije ga htela jesti.”

Gary Smith, Montana
“Moje krave više su volele jesti stare sorte od hibridnih sorti kukuruza, ali oba su tipa volele više od novog Bt kukuruza.”

Tim Eisenbeis, Južna Dakota
Prema članku iz časopisa Acres USA iz 1999. godine, stoka je čak srušila ogradu i prošla kroz polje Roundup Ready kukuruza kako bi došla do genetski nemodifikovane sorte koju je pojela. GM kukuruz nije ni dotaknula.

Ово је текст из књиге „Семе уништења“ од Џефрија Смита, пренет са блога СветлостВостока.