На делу је тотално незнање и некомпентентност,…

СРБИЈА НА СУДУ

Брљивост српске администрације достиже епохалне размере, угрожавајући елементарне интересе народа и државе. Где год се загребе наилази се на шарлатанско рекламерство, занемаривање државних интереса, нестручност, расипање пара. Бојим се да је на власти једна екипа која слабо ради свој посао, али зна да се одржи у седлу. …

директор економских студија ЦЛДС-а

Бошко Мијатовић

[објављено: 03/06/2009]

Vukadin Vrbnik, 03/06/2009,

@ Milos Kikic Sjajno ste komentarisali situaciju. Kao uostalom i mnogi uvazeni foreumljani. No sta da se radi? Bio sam aktivista Dem. Stranke u vreme pre svih pocetaka i tesko se razocarao moralnim i uopste ljudskim profilom dobrog broja intelektualaca koji su tamo tada bili vecina.

Taj slatkorecivi sareni svet, ispostavilo se, nije imao predstavu ni o cemu ali niko od njih nije posegao za strucnjacima iz privrednih grana. I do sada ta samodovoljnost traje,deca se uvlace na ministarska mesta pri cemu imamo samo jedan dobar pogodak u vidu ministra inostr.posl.

Na delu je totalno neznanje i nekompetentnost, osecaj svemoci jer im nema alternative, i naposletku usled neizgradjenog pravnog sistema i sa pridruzenim mafijasima – pljacka ! A mi rezignirano, bespomocno gledamo i slusamo perjanicu Tadica kako u izbornoj kamp.obecava obracun sa korupcijom kao glavni cilj, da je zatim vise nikada ne pomene!

Dinkica koji onako uverljivo i dosetljivo laze kako cemo uskoro u Kragujevcu proizvoditi 200.000 automobila i izvoziti u Russiju jer imamo otvoren pristup tom trzistu iako nismo imali niti cemo ikada imati! I nikom nista! A tek kako cemo laz fasovati na sledecim izborima.Mozda se ovi mladjani vlastodrsci dosete i da nas zapisavaju ! Ne bi bilo neocekivano jer je zasluzeno! No sta dalje kad im opoziciju nemamo a ogroman broj sposobnih ljudi drzi se dalje od tog razbojista?!

Извор: Политика Онлајн (коментари корисника)

Интелектуалне елите су и даље најамна радна снага у „државним фирмама“

Коментар преузет са Нова Српска Политичка Мисао

Газда Груја

11 четвртак, 21 мај 2009

Елита?
Нема елите.
Тојест, ако је и има, има је у траговима.Елита подразумева свест и образовање достојно елите.Уз то, ОБАВЕЗНО УЗ ТО, НИКАКО БЕЗ ТОГА, мора да иде и материјално-финансијска независност.
Кеш. Стари кеш.
Да се не лажемо. Нема то овде.
– Бео и остале „грађане“ (буржоаску елиту) од пре 60 година, побили су комунисти крајем 45.Та елита је,махом, настала између 2 рата – јер је,нека стара,пред-прво-ратовска елита,пострадала у Првом светском рату – али,ипак је представљала неку, солидно образовану,урбану,буржоаску групу која је, имала,опет,неку перспективу.Али, изби револуција.
– Револуционари су населили своје првоборце (6. личка, 1.пролетерска итд) са територије НДХ и они су постали елита. Политичка елита.Партијска елита.Последица тога је непотизам најстрашније врсте. Интелектуални слој је и даље био најамна радна снага, додуше у „државним фирмама“ и покушавао је у неколико махова,безуспешно,да појача своју улогу (читај статус) у друштву (68-74)
– Када је постало јасно да је „експеримент“ пропао, партијске елите су се окренуле јавашлуку. Трансформацији себе у финансијске елите. Транзицији.Отимачини.Тако су само убрзали крај.
– Онда су почели ратови и распад Државе.Измилела је (опет) нова – овај пут ФИНАНСИЈСКА елита. Кајле, џипови, спонзоруше.Образовање, благоречено, танко.Али је концепт блискоскти властима опстао.
– Дошле су и промене 5.октобра.Финансијска елита жели да, попут пара, пропере и свој ранији крими-статус.Да постане буржоаска елита.
За сада су успели само да буду малограђани. Наравно.На несрећу по нас, властима увек треба кеш па се ту нађу интереси за одржавање статуса кво.
– Интелектуалне елите (ако их има, посебно међу млађима, јер НИКО није ништа учио у школи од 1985 на овамо,на факсу,него је плаћао) су и даље најамна радна снага у „државним фирмама“.Или су директно финансирани из иностранства.Ово је огроман проблем.
– Лумпен-елиту не рачунам.

Генералска деца и унуци нису елита.Него пионири.

Нема елите.Само трагови.

Њима је било добро и они се не сећају како су недужни хапшени, малтретирани, осуђивани пред идеолошким судовима

Тито без холивудизовања

Мој повод за писање је емисија „Да. Можда. Не“. Оливере Ковачевић која је емитована у среду увече. Не бих се сложила са неким тврдњама лепе водитељке.

Братство и јединство, дивно доба! Тито и његови каубоји – партизани!

Неко ко проповеда толеранцију и љубав не би смео да у истој емисији превиђа другу страну, а госпођица Ковачевић је са негативном емоцијом нападала нас који смо били жртве комунизма, део народа који још постоји, није изумро. …

Ева Рас
[објављено: 24/04/2009]

В. Рајковић, 26/04/2009,

Читам коментаре и згражавам се над безосећајношћу појединих, али не бих могао да кажем да сам претерано изненађен. Њима је било добро и они се не сећају како су недужни хапшени, малтретирани, осуђивани пред идеолошким судовима.

У сећању су остале полутке преко синдиката, јефтина летовања и зимовања, пасоши „с којима смо могли свуда“, кредити које је јела инфлација, па после десетак година више нису ни постојали, станови које смо сви плаћали, па су их прво добијали најподобнији, а неки никада…

Памти се и „бесплатно школовање“, које је, гле чуда, било тада а и данас је бесплатно и у Америци и у Русији, као и у Кини. Али се не памте десетине хиљада поштених вредих и часних људи који у рату нису имали никакве везе ни са једном страном, који су без разлога и повода прогањани као „кулаци“, „класни непријатељи“ и „реакција“. Не памте се ни они несретници који су због једне погрешне реченице „преваспитавани“ у концентарционом логору као теткица Валерија. Од зла добро не може бити, па макар се оно сликало с „пионирима“ и слало поморанџе са свог приватног острва незбринутој деци.

Питао бих те који су окретали главе и правили се да не виде, да ли би опет пристали на то. Да ли би волели да им опет буде „лепо“ као под диктатором, а да им комшије, пријатеље и рођаке „једе мрак“, па да се неко врати а неко не?

Извор: Политика Онлајн

Срамна власт и кукавна интелектуална и свакојака друга „елита“

Ove godine „fali“ 100 milijardi a naredne?

MaliOblak (pustam kišu)

09. april 2009. u 19.54

Sramna vlast i kukavna intelektualna i svakojaka druga „elita“. To je po mom sudu kratka ocena stanja u Srbiji.

Sasvim je logicno da je državna kasa sve praznija ako se uzme u obzir da je prodato gotovo sve što se moglo prodati, a da je, pored stotina ugasenih srpskih sela, ugaseno i na stotine nekada kako tako uspesnih srpskih firmi.

I, umesto da se ova kukavna vlast baci na stvaranje jasne strategije kojom će pod hitno uposliti najveci mogući deo stanovnistva, oni udaraju namete i onom malom broju firmi koje s takvom politikom već duže vreme jedva sastavljaju kraj s krajem.

Ako znamo da će ove godine, pored ubrizganih para od NISa, kredita MMFa i uvecanih poreza na sve i svasta ova vlast odrzati stanje u Srbiji takvo kakvo je, šta nas tek ocekuje naredne godine?

Sva je prilika da će narednih godina najtrazenija knjiga u Srbiji biti TRAVA NA STO NACINA.

Sve se nešto mislim: Ono što nije uspelo Turcima, Švabama i NATOu uspeće ovakvim srpskim vlastima.

Hehe. Kakva bre razvojna šansa. Najsmešnije je kad Dinkić tako sugestivno objašnjava da država u isto vreme subvencionira punto 1.000 evra po komadu a zarađuje oko 750 evra, dok ovi jadnici, oslobodjeni svih lokalnih i drugih nameta ne mogu da plate za vodu milion dinara mesecno, otprilike toliko za gas a plate su im daleko ispod republičkog proseka. Blagostanje, nego šta. Dok ne zaore seljak i dok ga država ne isprati kako valja nema leba ni do podne.

Beli_Tigar(Centarfor) 09. april 2009.

Nemo molim ve:-)) Posti se, ali na SC već vidim recept za uskrsnji rucak:-((((

A razvojna sansa je pogolema, djelic vam reko, sad sto ste vi nesposobni yebiga!

MaliOblak (pustam kišu) 09. april 2009.

Ma jes bre. Narod glup i nesposoban, važno je da su nam vođi dobri.

Извор: SerbianCafe.com (диксусије)

Ову државу нико са стране неће спасити, нико је из ове црне колотечине неће извадити ако сами нешто не урадимо

Коментар преузет са блога МАХЛАТ

Ликург Says:
February 11, 2009

Студент сам ФПН-а и активно сам учествовао у јесењим протестима иако ме то лично није дотицало (апсолвент сам). Из осећаја солидарности са својим млађим колегама али и из осећаја личног бунта против овог распалог система у којима нам дебеле бирократе сисају крв!

Лично познајем момке који су жртве репресије ове банана републике. Стицајем околности су они ти који су ушли у Народну Скупштину Републике Србије на позив госпође Јорге. Ово је чист пример најсрамотније врсте реваншизма! Јад и чемер. Ово је њихов начин да потамане будућу конкуренцију док је још у „колевци“! Као да им одговара да у овој држави нико не остане, као да прижељкују да сви буду доживотни мали Брозови…

Неће им ово овако проћи, борићемо се да јавност сазна у каквој држави живимо! У држави у којој студенте терају у затвор зато што неће да се одрекну својих школарина како би неко могао да купи жирафу!!!

Хвала ауторки овог текста на одличном тексту, под условом да ово није блог који је „служба“ направила да навлачи „проблематичне младе“
Нервирам се, нервирам се што сам за ове четири године студија схватио колико нам је друштво труло. Онај део (академски) који би требало да буде крем друштва који ће водити ову државу напред, на жалост предњачи у тој декаденцији (част изузецима). Добро је неко изразио то у једној реченици коју је у виду графита исписао на зиду једног од београдских факултета парафразирам: „интелектуалци су криви за све„.

Медиокритети жељни моћи и власти нам воде државу деценијама. Различити су, али им је презир ка променама на боље заједнички садржалац.
Нериврам се, нервирам се још више, када видим како људи посустају под притисцима, како губе наду и иду линијом мањег отпора. Ову државу нико са стране неће спасити, нико је из ове црне колотечине неће извадити ако сами нешто не урадимо. Видим да је питање у наслову блога „да ли да одем или да останем у другом стању“. Ја кажем – остати упркос свему! Рађати и борити се! Нико то уместо нас неће моћи да уради. То је оно што „њима“ мрси планове.

У праву си када кажеш да им одговара инертна маса, али онај најактивнији део друштва – омладина не може бити изманипулисана, зато њима одговара да сви одемо трбухом за крухом! Е, ја вала нећу!!! И нико од нас не сме то да уради , јер што више младих, нормалних и паметних људи остане, то ћемо пре истиснути медиокритете који нам седе на грбачи!

Остати (!), јер ја нећу да ми дете расте у туђини! Нећу да буде вечити странац само да би они могли да наставе да лове у мутном у нашој земљи!
Али ипак на крају… то је само мишљење једног колективисте…

mahlat.wordpress.com

Срби на ЗАПАДУ, има ли веће среће?

Mary – Nov 10, 2000

Jedno pitanje: zasto ste otisli, da ne kazem pobijegli ? Ovo se pogotovo odnosi na Srbijanske intelektualce.
Razumijem Izbjeglicu, on nije imao izbora.
Pobjeci iz rata, tragedije, ostati bez clana porodice, kuce,rodnog kraja… To su razlozi zbog kojih se ide u Njemacku, Kanadu, USA…Za ljude iz Bosne i Hrvatske to je bilo najbolje rjesenje.
Pogotovo kad se uzme u obzir korumpiranost ljudi koji su predvodili narod u ovom ratu u Srbiji i RS.
Ali ti Dragane i ostali, vi ste POBJEGLI.
Zasto ste dopustili da vam zemlja propada.
Gdje ste Beogradska inteligencijo, najlakse je bilo pobjeci i onda cekati da neko drugi sredi situaciju u vasoj rodnoj grudi.
Zasto ste pustili sljamu da izadje na povrsinu.
I zasto sad kukate.
Pobjegli ste zbog materijalnih razloga.
Sad vam je materijalno dobro, ali to nije sve u zivotu.
Treba se boriti da sve to imate u svojoj zemlji, a ne bjezati.
Mislita li da je meni i ostalima bilo lako patiti svo ovo vrijeme ?
Pa nismo pobjegli.
Kao sto nas pijesnik kaze…
Ostajte ovdije, sunce tudjeg neba
nece vas grijat k’o sto ovo grije…

kalimegdan – Nov 09, 2000

Zasto se ne vracamo, dobro pitanje. Pokusavam da ga odgonetnem vec godinu i nesto, boraveci u zemlji „blagostanja“, Kanadi.

Moje misljenje je da ko ovde provede vise od tri godine nema izgleda da ce se ikada vratiti. Desice se neki izuzetak, ali u jako malim procentima. Treca godina je najgora, tako kazu. Do tada shvatite da ovde vaze drugacije norme zivljenja, i kada se priviknete na njih, vi ste korak blize „njima“. tezak je korak posle vratiti se.

Nije problem u Milosevicu sto se ljudi ne vracaju, i sto dalje hoce da emigriraju, problem je sto smo mi nekako proklet narod, tudje nam je uvek lepse, pa makar gledali jad i tugu na ulicama, invalide, ludake. Mnogi od nas su zavoleli tudji jezik, zavoleli su neke tudje obicaje, kojih u stvari i nema. Neki od nas bi uradili sve ne bi li dosli do boljeg posla, vise para.

Cudan smo mi narod. Ima nas preko 70 hiljada u Ontariju, ja verujem da je 50 hiljada u Torontu. imamo tri radnje, koje bolje i da nemamo mrzimo se medjusobno, saplicemo, i mislimo da sto pre pocnemo da palacamo jezik i krivimo usta dok pricamo engleski da cemo time pokazati da smo jako pametni i sposobni. I mislim da smo jedina nacija ovde koja pljuje na svoje tamo.

Nasi ljudi vas maltene teraju da se odreknete Srbije, bez ikakvog vidljivog razloga. dozivljavao sam sve i svasta za ovo vreme provedeno ovde, ali u glavnom, nista pametno, i retko sta lepo. Ko o cemu prica, to je o poslu. nema zivota, ali nema veze.

Nema veze ni sto ce nam decica nositi minice sa 12 godina u skolicama, nema veze sto gledamo svaki dan ludake, bolesne, poremecene, perverzne ljude po ulicama, a ima ih mnogo. jedini zdravi ovde su u stvari emigranti. nema veze sto ce deca zaboraviti i ko su i sta su, sto nece imati detinjstvo, sto ce biti u milosti i nemilosti perverznih Jevreja i Engleza.Nema veze sto zivimo u kucicama od najeftinijih materijala, nema veze ni surova klima, bolesno sunce, vestacka hrana. mi smo srecni, mi smo na ZAPADU! Srbi na ZAPADU, ima li vece srece?

No, da se vratimo topicu, zasto se ne vracamo? ne vracamo se jer smo presekli svoje mostove, ne vracamo se jer nas je sramota sto u stvari nemamo nista, ne vracamo se jer smo svesni da sa ovim nacinom zivota koji smo naucili ovde nemamo sta da trazimo nigde, osim ovde. Ni nigde ne idemo, samo pricamo kako cemo da odemo u evropu.

Svi smo svesni bespotrebnosti ostajanja ovde, ali ostajemo. I da zavrsim, mnogima je i zao sto je doslo do ovih promena kod nas, mnogi su izgubili sve koordinate, baljezagajuci levo desno u trazenju daljnih razloga ostajanja. najzalije mi je onih koji deci oduzimaju ono sto je njihovo, njihovo mesto, nesto sto nikada nece imati ovde…. ma kakva kriza bila, smatram da zivimo kvalitetnije i zdravije nego ovi ovde.

Pa u cemu je onda poenta? Zapad, i Srbi zeljni wooow fazona u njemu. sve bljesti, sjasti, imamo po 5 traka na putu, visokee zgrade….

Богатим појединцима одговарају непросвећене масе

To be or not to be – 29. april 2007.

Rabitu, ..

Pominjes te uspesne, u vezi sa time podji do toga šta znaci biti uspesan danas. Kada kažemo da je neko uspesan, onda svi automatski misle na već koju znaš vrstu uspeha. To ti je kao sto i danas u dobrom delu našeg naroda kada vide nekog debelog, kažu za njega da ima para da jede, da je bogat.

Od prvog dana pratim ovu temu, dobro je osvezenje za razliku do dosadne i sujetne loše poezije koje pojedini plasiraju. Pravi je potez sto je tema izdvojena, jer kako je potrebno materijalno da bi egzistirali, još je potrebnije i duhovno.

Covek je duhovno biće kako i materijalno, jedno bez drugog ne ide,sa razlikom sto je duhovno uzvisenije.

Temu možemo i prevesti kao „materijalno vs duhovno”.

Duhovnost i materijalizam se vrlo često iskljucuju, posebno kada je jedno u vecoj kolicini. Preterani materijalizam sigurno da potire duhovna stremljenja. Svi ljudi imaju tu epsku ili lirsku potrebu. Samo se razlikujemo kako je konzumiramo. Neko to ostvaruje na najnizi način preko televizije, tabloida, holivudskih gadosti, preko popularne muzike. Najmanje je onih koji svoj duh obogacuju pomoću vrhunske knjizevnosti, filozofije, uz klasičnu muziku.

Ljudi su svuda u svetu veliki duhovni lenjivci. Razlike postoje od regiona do regiona, ali svuda gro ljudi traci svoje vreme najviše na čisto materijalne stvari, ili na jeftinu i vulgarnu zabavu koja duh još vise zatupljuje.

Svi smo svedoci da oni koji imaju najbolje uslove za duhovnu aktivnost, zapravo se oni time najmanje bave i najveci su zagadjivaci duhovnog omotaca planete. Koliko je bogatasa koji ne samo da nikada nisu nešto procitali, ni slusali sem Shabana ili Shakire, već nikada nisu dali ni dolar pomoći nekoj skoli, nekom talentovanom studentu ili umetniku, nikad izgradili neki dom za sirotinju.

Najvaznije je usvojiti neko dete iz Mozambika, vencati se u Zambiji, bezati od paparaca.

Poenta i jeste na ljudima koji imaju novac, vlast, uticaj, jer nije lako i za ocekivati da duhovnom radu se posveti sirotinja. Njima je prvo u glavi da zarade komad hleba,ali u celom zapadnom svetu, ma koliko neko bio siromasan, uvek postoji prostora za duhovnost. U Srbiji je godisnja clanarina u bibliotekama oko 5 (pet)eura, taman koliko kosta prosecna knjiga da se kupi.

Ni najcivilizovanija sredina danas, i kroz svu istoriju, ne može mobilisati siroke mase da čitaju Šekspira i Platona.

Ono sto mogu državne institucije, mediji, nosioci društvene vlasti, to je da se siroke mase prvo nauce osnovnoj kulturi svakodnevnog ponasanja. Kada se to savlada, onda su daleko vece sanse da narod u vecem broju se okrene i knjigama, pozoristu, lepoj muzici. Naravno mislim na Srbiju.

Platon je pisao, kakvu muziku jedan narod slusa, takav je taj narod. Šekspir bi slično rekao u svom Mletackom trgovcu, cuvaj se onog ko slusa ogavnu muziku.

Kakva se muzika u nas slusa znate svi. Ko cita dobre knjige, taj svakako slusa i duhovnu muziku, a na to se nadograduju i druge prave vrednosti. Kvadratura kruga, jasno kaže da ko se okrene duhovnom, dakle i citanju, samim tim se osamljuje. To je velika i logicna istina. To je odgovor cele teme, jer što se neko duhovno uzdize time je sve veci jaz između njega i vecine, svetine. I on ali i svetina su sve mrskiji jedni drugima, sve se vise izbegavaju. Taj put nije lak ali ko krene njime on ne odustaje.

Materijalizam je takav da tezi sirenju. Tacnije on sam sebi nije dovoljan i zato trazi utehu u umnozavanju, a to je jedan pakleni krug koji nema srećnog zavrsetka. Otuda materijalistima je uvek malo, uvek su nesrecni i kao narkomani sto vise imaju sve vise su od toga ovisni. Svi sociolozi se slazu da su bogatasi nezadovoljniji, depresivniji, a statistika jasno kaže da su samoubistva daleko cesca u bogatijim sredinama.

SvetlaSenka, na tvoje pitanje je lako odgovoriti. Kao sto postoje alkoholicari koji piju znaš šta i znaš kako. Tako postoje i kulturni ljudi koji piju dobro vino, dobar drugi alkohol, umereno, u odredjenim prilikama, i naravno kad popiju ne tuku ženu, ne povracaju i sl.

Čitatelj se postaje veoma mlad, ta sklonost dolazi od roditelja ili od nekog iz okoline. Moji roditelji nisu citali, to me je neko drugi naucio u detinjstvu. Citatelj i poklonik duhovnog covek može postati i u kasnom dobu, usled najpre nekih nevolja, bolesti, tamnice i sl.

Književnost je umetnost, dakle nešto sto možemo nazvati lepim. A Kant kaže sto su mnogi rekli, lepo je ono sto nam takvo izgleda bez interesa. Tu je takođe odgovor zašto malo ljudi cita, zašto malo njih se duhovno gradi. Naravno time se ne zgrcu novci. Većinom ljudi vladaju prosti sirovi nagoni, a jedan od tih kljucnih nagona je borba za egzistencijom.  Sto je covek siroviji, sto je materijalniji, njegovi nagoni su najmanje kontrolisani, kako ti egzistencijalni, tako i oni seksualni, oni koji regulisu agresiju.

Bogatim pojedincima odgovaraju neprosvećene mase, njima ne samo da se lakse manipuliše, već se njima i lakse prodaju skupi i nepotrebni tehnicki proizvodi. Takvi vise jedu nepotrebne hrane, takvi cine kupoholičarski mentalitet koji danas dominira u bogatim zemljama.

Taj mentalitet bi dominirao i u siromasnoj Africi samo kad bi tamo narod imao dobar standard. Stalna bolesna zelja za kupovinom je ništa drugo nego običan pokusaj da se nadomesti duhovna praznina koja je evidentna. Da se zacepi rupa koja zapravo materijalizmom sve se vise siri.

Механизам за штанцовање псеудо-интелектуалаца-послушника је једноставан

AcidEater – Aug 25, 1998

Nemoc je znanja da se brani od neznanja znanjem samo dokaz da su koriscena pogresna sredstva. Licemerni pokusaji centralizacije vlasnistva znanja kod nas je bilo i ostalo ‘privilegija’ upravo onih koji znanje ne poseduju.

Interesantno je napomenuti i to (mada bi se ovom aspektu pre mogli posvetiti psiholozi) da su najveci samoobmanjivaci-neznalice upravo bili i ostali ubedjeni da je ‘znanje’ i pravo samo njihovo. Sto dublje seze neobrazovanost pojedinca to je veca njegova potreba da dokaze i pokaze suprotno.

A postoje i provereni recepti kako postati instant intelektualac. Kod nas to, naravno, podrazumeva jake laktove i misice kao i jake noge za gazenje preko onih koji, u toj sumanutoj trci ka vrhu gluposti i neznanja, posustase (covek je coveku vuk ili “covek, samo…”?). To su fizicki preduslovi za sticanje titule ‘intelektualac’. Sto se tice ‘onih drugih uslova’, i za to postoji resenje. U zavisnosti od vrhova koje zele da dosegnu, zavisi i gradivo koje treba poznavati. …

Medjutim, neosporno je to da bas takvi ljudi sede na kljucnim polozajima u citavom drustvu. Na zalost, merilo podobnosti za ‘odgovorne funkcije’ nisu znanje i strucnost, nego, pre svega, plemenska pripadnost, zatim partijska pripadnost i podobnost. Svi oni koji imaju jaku dozu individualnosti su podrazumevano determinisani samo kada ‘ne pripadaju’. A samim tim su automatski iskljuceni iz podele ‘odgovornih funkcija’.

Na te funkcije dolaze beskicmenjaci kojima opste dobro predstavlja apstraktno trabunjanje dokonih i zabludelih. Uglavnom se zadovoljavaju sticanjem materijalnih i malograđanskih zadovoljstina, a sve to ‘zaradjuju’ povijanjem kicme, povlađivanjem onom sledecem na visoj stepenici. Da ne ostavim nedoreceno, to je cista prostitucija, samo ovaj put legalna i izvedena kroz institucije sistema.

Interesantno kako je ovaj mehanizam za stancovanje pseudo-intelektualaca-poslusnika jednostavan. Zasniva se na hijerarhiji bolesti, neznanja, podmetanja, zavisti, manipulacije, podlosti, primitivizma. Sistem koji se hrani sopstvenim nusproizvodima.

Izvor: SerbianCafe.com (Дискусије)