Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Интелектуалне елите су и даље најамна радна снага у „државним фирмама“

Posted in НСПМ, Србија, друштво, образовање, повесница, политика by Соларић on 27 маја, 2009

Коментар преузет са Нова Српска Политичка Мисао

Газда Груја

11 четвртак, 21 мај 2009

Елита?
Нема елите.
Тојест, ако је и има, има је у траговима.Елита подразумева свест и образовање достојно елите.Уз то, ОБАВЕЗНО УЗ ТО, НИКАКО БЕЗ ТОГА, мора да иде и материјално-финансијска независност.
Кеш. Стари кеш.
Да се не лажемо. Нема то овде.
– Бео и остале „грађане“ (буржоаску елиту) од пре 60 година, побили су комунисти крајем 45.Та елита је,махом, настала између 2 рата – јер је,нека стара,пред-прво-ратовска елита,пострадала у Првом светском рату – али,ипак је представљала неку, солидно образовану,урбану,буржоаску групу која је, имала,опет,неку перспективу.Али, изби револуција.
Револуционари су населили своје првоборце (6. личка, 1.пролетерска итд) са територије НДХ и они су постали елита. Политичка елита.Партијска елита.Последица тога је непотизам најстрашније врсте. Интелектуални слој је и даље био најамна радна снага, додуше у „државним фирмама“ и покушавао је у неколико махова,безуспешно,да појача своју улогу (читај статус) у друштву (68-74)
– Када је постало јасно да је „експеримент“ пропао, партијске елите су се окренуле јавашлуку. Трансформацији себе у финансијске елите. Транзицији.Отимачини.Тако су само убрзали крај.
– Онда су почели ратови и распад Државе.Измилела је (опет) нова – овај пут ФИНАНСИЈСКА елита. Кајле, џипови, спонзоруше.Образовање, благоречено, танко.Али је концепт блискоскти властима опстао.
– Дошле су и промене 5.октобра.Финансијска елита жели да, попут пара, пропере и свој ранији крими-статус.Да постане буржоаска елита.
За сада су успели само да буду малограђани. Наравно.На несрећу по нас, властима увек треба кеш па се ту нађу интереси за одржавање статуса кво.
Интелектуалне елите (ако их има, посебно међу млађима, јер НИКО није ништа учио у школи од 1985 на овамо,на факсу,него је плаћао) су и даље најамна радна снага у „државним фирмама“.Или су директно финансирани из иностранства.Ово је огроман проблем.
– Лумпен-елиту не рачунам.

Генералска деца и унуци нису елита.Него пионири.

Нема елите.Само трагови.

Давно је већ речено да ако грађани стварају републику и република са своје стране доприноси да се стварају грађани

Posted in друштво, књижевност, медији, образовање by Соларић on 22 маја, 2009

Извор: Спрски Књижевни Гласник, бр. I

Целокупан чланак: solaric.wordpress.com/74331864/

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ.

ГРГУР МИЛОВАНОВНЋ: О слободној штампи у опште, in 8°, ХVII, 254, Београд, 1901.

Дело је г. Миловановића дакле знатна тековина за нашу правну књижевност.

Партнја у којој се говори о појму и важности слободне штампе, о њеном задатку н ограничењима којима она у ошпте подлежи или треба да подлежи, мало је колебљивија. С тога можда човеку по кадшто изгледа као да извесни закључци у потоњим деловима књиге нису у довољној хармонији са поставкама из овога дела. Тако на пример, писац је, као што се из читаве ове партије види, у начелу повољно расположен према штампи и брани слободу исказивања мисли ; али доцније, његова је брига у главном сконцентрисана на то да нађе начин да се спрече злоупотребе које штампа може починити. Услед таке тежње, која је сама по себи оправдана, он по кадшто, н. пр. у историјској партији свога дела, одобрава и мере којима се слобода исказивања мисли спутавала баш и у по неким легитимним манифестацијама својим.

У осталом, ову бригу о спречавању злоупотреба бринули су и сви теоричари н законодавци. Системи који су изналажени у жељи да се слобода исказивања мисли осигура, и у исто време да се злоупотребе спрече, многобројни су и разноврсни: прописивано је претходно одобрење за вршење штампарске радње, узимана је велика кауција, наметана је обвеза потписивања свију чланака, тражене су нарочите квалификације за уредника и т. д. У практици се међутим, показало да све те превентивне мере противу штампе или нису ни у колико спречавале злоупотребе, или, ако су их спречавале, оне су у исто време уништавале и слободу. Мере, које би само злоупотребе спречиле, а слободу исказивања мисло оставиле недирнуту, нису нађене.

Така констатација учинила је, те су слободне државе, које нису хтеле злоупотребе да уклањају по цену слободе исказивања мисли, од превентивних мера одустале. Тим начнном оне сваком остављају могућност да, исказујући своју мисао, учини и злоупотребу, али бар сваком остављају и слободу исказивања мисли са свима добрим и корисним последицама које таква слобода има.

Разуме се да уклањање превентивних мера још не значи и некажњивост за злоупотребе. Баш на против, ако би се превентивним мерама успело да се злоупотреба спречи, онда злоупотреба не би требала ни да буде кажњена, јер није произвела дејство. А кад превентивних мера нема, онда одговорност за онога који је дело учинио остаје и треба да буде потпуна.

Кад смо дакле имали пред собом искуство других, политички старијих народа које нам је показивало да се подесне мере за спречавање злоупотреба не могу наћи, онда је, по готову, било сасвим излишно да и ми окуша-вамо мере које су се код других показале као безуспешне. Али туђим се искуством обично не користе ни народи исто као ни појединци, па смо се с тога, истим путем којим и други, упутили и ми. Али данас би већ наше рођено искуство требало да буде довољно да нас поучи, шта о мерама за спречавање злоупотреба треба да мислимо. Ми смо имали цензуру, па смо је напустили, имали смо кауцију, па смо је укинули, имали смо квалификоване уреднике и видели смо да је с њима штампа, у опште узевши, била још гора но раније, при слободној утакмици. Све то искуство фатално упућује и нас оним истим путем којим сада већ иду други слободни народи у питању о штампи : ми морамо све превентивне мере уклонити и оставити исказивању мисли потпуну слободу. Против злоупотреба има само једна санкција, а то је казна, дакле мера репресивна, а не превентивна.

С тога се никако не можемо сложити са поштова-ним г. Миловановићем који мисли да од уредника треба тражити факултетску спрему, јер држн да ће штампа тако дати много боље резултате но ако се та квалифи-кација од уредника не тражи. Факултетска диплома може бити доказ да једна личност има ону спрему која се у факултету добија ; она никако још не може бити доказ ни о интелигенцији ни о моралности. А питање да ли ће у један лист бити пуштани кажњиви написи, да ли ће се у тај лист намерно пропуштати злоупотребе или не, зависи директно од моралности и од деликатности осећања одговорнога уредника и других меродавних личности у листу, а никако од њихове стручне спреме. Када дакле стручна спрема не постоји ни у каквој директној вези са моралношћу и деликатношћу једног човека, онда откуда се могу од те стручне спреме очекивати последице које од стручне спреме никако не зависе? Да законодавац тражи од одговорнога уредника доказе о његовој моралности и деликатности, такав би се захтев могао у неколико још и разумети. Али камо критеријума по коме ће се оценити да је један човек у оној мери и у оном смислу моралан и деликатан у коме је то потребно па да штампарске злоупотребе не чини, и ко ће о томе да судн ?

Јер, за јавне послове у опште нису довољне само интелектуалне особине и стручна спрема, него су у равној, а по кад што и у већој мери потребне и извесне моралне особине које стручна спрема не даје и које, ако се нађу код човека без на-рочите стручне спреме, могу и треба овом да обезбеде већи успех него ли другом неком његова стручна спрема. Превентивне мере ваља дакле укинути; репресивне нека остану. Оне ће вазда бити као нека претња над главама оних који буду показали склоности да слободу исказивања мисли злоупотребе. Међутим, ако се репресивне мере размотре са гледишта њихове употребе, онда ће се констатовати ово: у земљама у којима је јавни живот развијен, и јавни људи и власти све ређе и ређе чине употребу од репресивних мера које им законодавац ставља на расположење против штампарских злоупотреба. То не долази само отуда што се, у слободним земљама, они који рукују инструментом слободне штампе постепено навикавају на то да сами, без икаквих цензорских или других превентивннх мера, злоупотребе избегавају; то долази још и поглавито отуда што се сама читалачка публика, са употребом слободе, постепено навикава да штампарске злоупотребе одмерава правом мером и да им не поклања више кредита но што таке појаве у истини заслужују. Давно је већ речено да ако грађани стварају републику и република са своје стране доприноси да се стварају грађани. Ако је истина да грађани треба да буду претходно васпитани за то да слободу штампе не злоупотребе или се не даду њоме заводити више но што то треба да буде, исто је тако истина да грађани само под режимом слободне штамне могу то васпитање добити. Не треба мислити да се до тога резултата може лако доћи, или да ту способност брзо добијају и најшири кругови грађана. Така би претпоставка била нетачна. Али оно што је тачно јесте то, да у слободним земљама број грађана који таке способности добијају постаје све већи и већи и да се тим самим опет корелативно смањује број грађана који се злоупотребама у штампи дају заводити. …

В. С. Вељковић.

У место да се пода струји, Михаило је њоме загосподарио

Posted in повесница by Соларић on 6 априла, 2009

У то време, не само код нас, већ мање више свугде, начело народности узимало се буквално. Узнмало се, другим речима, да свака народност, с нешто мало одушевљења, може створити своју државу. Што се тиче нас Срба, нас је варало још и искуство наших устанака. Сељачка армија с трешњевим топовима, ми смо, у тим устанцима, побеђивали Турке; тим пре их морамо победити сада, кад имамо организовану војску са сувременим оружјем: тако се резоновало шесетих година. Тих година, Херцеговина се бунила, а Црна је Гора ратовала с Турском, и зато што турској војси није ишло сасвим лако с тим херцеговачким и црногорским герилама, ми смо били још више утврђенн у веровању, да рат с Турском не премаша наше снаге. И врх свега дошла је још и Вукова радња, којом је у наше интелигенције била пробуђена не само народна свест, већ и народна самосвест, – ова последња, може бити, више но што је требало. Одушевљена Вуковим песмарицама, наша је интелигенција уображавала да су Срби народ хероја, коме је све могућно.

Михаило се, дакле, нашао испред једне ратоборне струје, која се осећала не само у његовој земљи него на целом полуострву. Да се он тој струји просто подао, његова заслуга не би била никаква, јер подати се струји може и најслабији владалац, и управо овакав јој се владалац подаје пре него ма који други. У место да се пода струји, Михаило је њоме загосподарио. Он је организовао револуционарне тежње балканских народа, и то тако да им свима буде центар у Београду. Он је, 1866, закључио савез с Црном Гором; 1867, с Грчком; те исте године ухватио је везу и с бугарским комитетом у Букурешту, а 1868 покушао је да у ту балканску лигу која се стала око њега образовати увуче и Румунију. Речју, он је тако био везао све балканске народе, да ниједан од њих није могао ништа предузети, ако не баш без његова пристанка, а оно за целоне без његова знања. Ако баш није био у стању зауставити једном својом речи сваки покрет на Балкану, Михаило је бар био сигуран да неђе ниједним таквим покретом бити изненађен. Услед тога, у Европи се на њ стало гледати, не као на једног обичног српског кнеза, већ као на вођу једне велике балканске конспирације, од које зависи мир Отоманске Царевине, па с њиме и мир целе Европе.

Михаило је изгледао балкански Наполеон III, јер, као што је познато, овај француски цар имао је везе са револуционарним странкама свију европских држава. За овакав положај у балканској политици Михаило дугује нешто себи самом, а нешто и Русији. Он је имао особине једног вође : веру у своју мисију, спојену с ретком лнчном куражи; постојаност“, како је сам говорио, у идејама; најзад, ону лепу особину да никад својим присталицама не открије дно својих планова. У њега је увек било нечег енигматичног, као да би више знао но што хоће да каже, и то му је ауторитет само појачавало. Што се тиче Русије, њој је требао један човек преко кога ће радити на Балкану, јер од Париског Уговора њој није било могућно мешати се у балканске послове непосредно. Њен је избор пао на Мнхаила јамачно стога, што је он био национални владалац у једној словенској држави. Онда кад још није било Бугарске, Русија је, природно, претпостављала онако Србију свим другим балканскпм државама, као што им данас претпоставља Бугарску. Свакојако, Русија се не само живо интересовала за наше ратне припреме, него нам је шта више ишла на руку да закључимо и те савезе с Грчком н Црном Гором, који су обезбедили Михаилу главну улогу у Источном Питању. Да лн се, у тренутку своје смрти, Михаило налазио у очи једног великог рата противу Турске? На ово питање одговор треба тражити, опет, у тадашњој политичкој ситуацији Европе.

Слободан Јовановић

Извор: Српски Књижевни Гласник

Сувише се даје пажња индивидуи, често на уштрб заједнице. А то није природни закон.

Posted in друштво, образовање, религија, филозофија, SerbianCafe by Соларић on 10 марта, 2009

Nekoliko zapazanja citajuci ovu stranicu

djede_niko – Jan 20, 2001

Za imanentnu komponentu univerzuma kako od prostih manifestacija prirodnih zakonitosti, tako do najvisih inteligentnih oblika (to ne mora biti samo covjek u ovom univerzumu) potrebna je inteligentna informacija i njen nehaoticni redosled. Njena negacija haos se iskljucuje dokazivanjem enormne entropije i malog matematickog ocekivanja za istu.

Postoje teorije koje primjenjuju teorijsku fiziku, vjerovatnocu i teoriju informacija, i koje opisuju tu neophodnost kako na nivou makroskale kosmosa tako na nivou mikroskale subatomskog svijeta, tako i neophodnosti za razvoj zivota. Diskusije oko tih teorija cu ostaviti kada budem imao vremena, a ne da raspravljam sa jednom vremenski svezanom rukom sa ljudima koji su sada dokoni.

Postavlja se pitanje „NOSIOCA“ te informacije. Termin „nosioca“ pokazuje ogranicenost nase terminologije. U hriscanstvu kazu Bozija rijec za tu informaciju. Nebih se zalijetao da je Bog stvarao covjeka po svom oblicju, jer Bog vjerovatno nije iskljucivo u 4D prostoru u kome se nalazi covjek. Anatomija covjeka je najvjerovatnije plod usavrsavanja anatomije najpametnijeg primata. Ovde bih bio oprezan i rekao da nemam ozbiljnu predstavu o tome. „Imago Dei“ ce ostati black box. Sto implicira raznovrsnost interpretacija zbog OGRANICENOSTI covjekovog uma.

Dalje, besmisleno je da se zloupotrebom predstave Adamovog rebra i Nojeve barke negira neophodnost inteligentne informacije. I za mene je ne prihvatljiva predozba o stvaranju vaseljene prema Starom Zavjetu. Bozija inteligentna informacija koja je zaista stvorila vaseljenu je za covjeka transcedentna i mislim da ce ostati neovisno od razvoja nauke (kao u Isakovoj prici o nedokucivost toplotne smrti, mada nije sve tako crno i o tome bismo diskutovati kasnije). Transcedencija nije ona kako je nakaradno upotrebljena u jednom od prethodnih topic-a.

Za mene u prici Asimova ima bitan nedostatak – zavrsetak kako ce usamljena vjestacka inteligencija obrnuti red kako je Asimov (toga je i on svjestan) ekstrapolirao na kraju (to je samo pisceva parabola koji ima potrebu da djelo zavrsi sa optimisticnom vizijom ipak ljudske kreacije-inteligentne vjestacke masine koja ga prevazilazi brzinom procesiranja i inteligencijom u dijapazonu 2020-2050 ). Taj zavrsetak je neprihvatljiv, jer ona mora imati energetsku komponentu kao svog nosioca(ona je samo produkt istog tog univerzuma).

Bozja inteligentna informacija i njeno djelovanje se manifestuje mozda sa nizom drugih univerzuma (izuzetak -postoji teorija i o simetricnim kosmosu) koji cak mogu imati potpuno druge pojavne oblike i zakonitosti, a covjek je samo mali produkt te univerzalne dinamike. Covjek postaje suvise narcisoidan razvojem tehnologije, ali ako se ZAISTA bavi naukom (a ne rutinskim poslovima na bazama podataka i odrzavanjima mreza) koja treba da dokuci ka novim zakonitostima, onda je tu mnogo komplikovanija prica i svjestan je neizvjesnosti brzine u progresu sledecih koraka. Ajnstajn je ucinio sjajne pomake u nauci u jednoj deceniji, a onda pocinje njegovo tumaranje do poslednjeg daha na stolu sa nepostignutom formulacijom objedinjene teorije polja. Neke stvari su za sad tesko dokucive i nisu stvar samo pukog statistickog predvidjanja hoce li se nesto desiti prije 2020 ili 2050.

Cak sta vise neka saznanja nece nikad biti postignuta jer nije u domenu najinteligentnijem sisaru. Covjek je suvise mali u ovoj vaseljeni ali treba da se usavrsava, bori, jer to je smisao njegove dijalektike zivota. Ta narcisoidnost i epikurski poklici panicno prizivaju nauku za formulu besmrtnosti. Suvise se daje paznja individui, cesto na ustrb zajednice. A to nije prirodni zakon.

Takodje mi je besmisleno kukanje o „nepravdama“ koju dozivljava individua. Zapadni covjek ima potrebu da svaku nepravdu posmatra individualno, ali je mnogo bitnija kompletna zajednica, drustvo, njen razvoj i opstanak. To je prirodni zakon, to je ono sto je u kodu Bozije informacije.

Samo da jos nesto dodam o vjestackoj inteligenciji,
Opasnost od vjestacke inteligencije je da ne ugrozi prirodnu inteligenciju mnogo prije potencijalne potvrde teorije toplotne smrti vaseljene. Da vjestacka inteligencija ne bude oce-ubica jos u trecem milenijumu. (jednom prilikom se moze analizirati )

(more…)

Крајнњи резултат је збир свих акција, а не оно што су моћници хтели

Posted in друштво, тајна удружења, филозофија, SerbianCafe by Соларић on 13 фебруара, 2009

Inteligentni ljudi veruju u odredjenost sudbine???

Alan Ford – Apr 14, 2001 13:19

Neki inteligentni ljudi koje sam poznavao veruju u odredjenost sudbine. Primetio sam kod ljudi koje smatram inteligentnim, jer naprimer su jako dobri u sahu ili u c++: veruju u odredjenost sudbine, veruju da je naprimer rat u Jugi bio neizbezan zato sto su tako hteli neki koji imaju moc. Oni misle da im zivot uredjuje neko drugi. Mene to zgrazava, ja verujem u neku cigansku slobodu na filozofskom nivou.

Mocnici su mocni, ali ne toliko da sve odredjuju, oni pokusavaju da odrede mnogo sto sta, ali odredjuju i svi ostali, pa i ljudi koji nemaju moc. Krajnji rezultat je zbir svih akcija, a ne ono sto su mocnici hteli. Kad bi mocnici mogli da urade sve sto hoce, ne bi ni bilo naprimer rata u Jugoslaviji nego bi oni odmah uradili to sto su hteli – postavili naftovod.

¿:))

idiot – Apr 14, 2001 18:02

Inteligencija i razum cesto ne idu zajedno. A duhovnost i da ne pominjem

Licno se slazem sa : „Krajnji rezultat je zbir svih akcija, a ne ono sto su mocnici hteli.“

Dogadjaji u Jugi mi nisu omiljena tema, zelim da zaboravim ako mogu, tj sto manje da mislim o tome, ali moram da kazam da smatram da desavanja cine ljudi uglavnom, i da mocnici ne bi postali mocnici da nisu zapalili odredjene bolesne porive, na zalost vecinskom delu stanovnistva tih prostora.

Moglo bi se reci da su se videla prava lica i na videlo je izbila sva prljavstina koja se krila. Drugo je pitanje zasto je uopste u ljudima toliko prljavoga nagomilano :)

U prilog odredjenosti da dodam da je simpatican stav da smo svi deo holograma i da samim tim uticemo na ceo univerzum.

Doprinos vecine za sada je ocigledan :(

I

Jung, Kastaneda … ne moze se vecina nositi sa dubokim saznanjima.

Jung

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Истинско знање се добија од истинских учитеља

Posted in друштво, филозофија, SerbianCafe by Соларић on 4 фебруара, 2009

prana_1975 (a)

28. септембар 2007.

Još davno, davno je Lao Tzu rekao da:

„Humano drustvo postaje sve inteligentnije i inteligentnije , ali i pored toga ima sve vise i vise nevolja i manje sreće u svakodnenvom zivotu .

I kako je ovo moguće?

Zato sto inteligencija nije ista stvar sto i mudrost.“

tako i nacitanost raznim knjigama od samo prozivajucih ucitelja i otkrivanje svih dogadjaja iza kulise na ovaj ili onaj način nije istinsko znanje.

A istinsko znanje se dobija od istinskih ucitelja kad naše biće dovede sebe u harmoniju da takvo znanje može da cuje kroz samog sebe.

Za to vam ne treba nikava organizacija i nemojte sami sebe lagati koji su vam pravi motivi za pripadanje istim.

Naravno, svačija je volja , gdje će i šta će sa svojim zivotom samo kad naziva neku organizaciju „slobodnim zidarima“ koja se bori za humanost i bolji svijet nek se okrene oko sebe i ne zapita kako ta ista organizacija nije dala velike rezultate na popravljanju svijeta.

Kako se to onda popravlja svijet? I na to je Lao Tzu dao vrlo jednostavan odgovor bez imalo misticnosti:

„Ako želiš da sacuvas svijet od degradacije i destrukciju koja mu je izgleda sudjena onda stani sa strane plitkih masovnih pokreta i tiho podji putem vlastite transformacije.

Ako želiš da probudis cio ljudski rod, onda probudi samog sebe.

Ako želiš da uklonis patnju iz svijeta onda ukloni ono sto je tamno i negativno iz samog sebe.

Zaista, najveci poklon koji možeš dati je tvoja vlastita samo transformacija“

Eto, svi vi koji imate izgleda motiv da budete humaniji i postanete bolji ljudi , recept je vrlo jednostavan, nema ni adrese , ni telefonskih poziva, ne trebaju ni ugledni kontakti da se upisete a ne mora da se placa ni clanarina:)

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Друштвена интелигенција се може стећи у раном детињству кроз дружење

Posted in Срби у расејању, друштво, породица, SerbianCafe by Соларић on 29 јануара, 2009

acelaidlaw88 (trgovac) – 2. oktobar 2005.

Socijalna inteligencija se može steci u ranom detinjstvu kroz druzenje, uklapanje, dakle srećan zivot. Ako neko nije imao tu sreću kroz zivot, mnogo je teze izboriti se za to u kasnijim godinama. Za mene je sreća biti prihvacen od svoje okoline.

Iz mog iskustva mogu da zakljucim da ima mnogo osoba sto su sklone kategorisanju ljudi prema njihovim primanjima, kvalitetu namestaja u njihovim domovima, prema tome sa kime se druže/koga poznavaju. Takvima sam suvise svog vremena i paznje posvecivala i zato bila nesretna kroz zivot. Kao i oni i ja kategorisem ljude, ali na drugaciji način. Licemeri i lazovi, koje sam celog svog zivota proucavala kao prirodnjak krokodile u Africi u vecini slučajeva uzivaju u jedenju mesa.

Sto su slonovski rogovi bili za pohlepne lovce na safarijima, to su evropski malograđani sa svojim prokletstvima bili za mene. Uvek sam im zavidila jer nemaju emocije i čini mi se da ih nikad ništa ne boli. Rodjeni bez jedne trunke savesti, ta uskogrudna bica tumaraju ovim svetom služeci Satanu, sijuci zlo menu ljudima. Mrze Katolike, Jevreje, Crnce i Latine jer zivotnim stilom i moralno razlikuju od njih kao dan i noć.

Sitne dokone osobe poput mene su im trn u oku jer u meni prepoznaju sebe, sto im jako teško pada jer onda pocinju biti svesni sopstvenog ega i to im ne odgovara. Na konkretna pitanja ne žele da odgovore jer u suprotnom bi morali da priznaju sopstvenu inferiornost u odnosu na mene. Ima mnogo boljih ljudi od mene i oni su mi uzor. Bolji od mene se prema meni ponasaju kao da sam za njih nešto sveto, u mojoj malenkosti prepoznaju sopstvenu bol i hrabro se suocavaju sa tim trudeci se da mi pomognu znajuci da sve to Bog gleda odozgo, ali ne ocekuju nagradu ili priznanje za to. Milo im je da znaju da je njihov dobar cin imao efekat u mom licnom zivotu.

Isti osecaj ima doktor kad uspesno izleci pacijenta pa tu dragu tajnu drzi u sebi da ga inspirise i daje mu snagu za nove podvige. Za onoga sto prasta vise od mene ja sam inteligentna, vredna postovanja bez obzira na moj trenutni drustveni status ili moju proslost.

Istinska ljubav prema Bogu je u onoga što se ne boji šta će komsije da kažu ili njegovi poznanici šta će da misle ako njega ili nju vide u drustvu sa mnom. Jedan Latinac će da radi od jutra do sutra da bi svojoj porodici omogućio lepo druzenje, veselje, muziku, obrazovanje, sa njim žive njegova bolja polovina, njegovi i njeni roditelji radi cuvanja dece dok su mali, braca i sestre, ujaci i tetke. Kad vam dodju u goste ne gledaju vas namestaj niti ih interesiraju vase lične stvari. Njega interesira samo njegov licni zivot. Ista stvar sa Jevrejima i Katolicima.

Zahvaljujuci istinskoj odanosti Bogu Jevreji su usprkos svojoj rastrkanosti po svetu ocuvali svoju tradiciju i obicaje. To je znam, neka druga tema, ali Jevreji i Katolici su mnogo privrzeniji svojim verama od samozvanih Pravoslavaca i to želim da istaknem u sklopu ove teme da bih nekako ukazala na koren problema sto ga je istakao postavljac teme, dakle OTUDJENOST.. Sav taj duh kojeg nemaju takozvani „stranci” neće se dugo odrzati zbog svoje nenormalno ogromne cene. Mislim na sakupljanje materijala za ogovaranje.

Moja pastorka je uperila prst u Crnkinju sto je prošla pored nas sa sestero dece i kaže „Vidi je kakva je stroklja kao da ju je dete pravilo za rucni rad!” Žena pogleda u mene a ja u zemlju pozelih da propadnem. Ja sam se izvinila ženi i objasnila joj da ju je ona podsetila na njenu majku koju nije videla godinama. Žena je prasnila u smeh, potapsala me po ramenu i rekla „I feel sorry for YOU, my child”, u prevodu, „zalim te dete moje”. Nije morala razumeti srpski da bih osetila da je bila predmet nečije „PRICE”.

Ovom dugom polemikom nisam htela da kažem da su Srbi uzrok otudjenosti. Drustveni napredak u drugim etnickim grupama je stvorio svest o varijantama mimo onog rekla-kazala-videla. Jedan Jevrej bi radje diskutovao o dobrim univerzitetima ili snizenjima u trgovinama nego razglabao o tome kako njegovi poznanici vaspitavaju svoju decu. Americki Talijani sa kojima se družim pricaju o planiranju svojih godisnjih odmora u Italiji, zezaju se na racun onih kojima su nepodobni, polemisu o nepravednosti ovog sistema, nostalgicno se secaju dobrih starih dana.

Talijani i Španci imaju zajednicko to što gledaju smesnu i veselu stranu zivota mnogo vise od mene, dok ja sve uzimam zdravo za gotovo i mnogo dramatizujem stvari. Prema tome, ogovaracke drustvene sredine bi mnogo mogle da nauce od naprednih, naravno ako za to postoji volja. U suprotnom stihija sveopceg drustvenog napretka će ih neminovno odvuci na vodopade samounistenja.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Данас у Америци нема шансе да Тесла успе !

Posted in економија, образовање by Соларић on 9 јануара, 2009

ОДЛИВ МОЗГА

Награђивање најбољих је било и остало идејно, политички и материјално најјефтинији начин за министарства просвете да креирају илузију предузимљивости и визионарства

психолог

Жељка Бутуровић

[објављено: 05/01/2009]

Teslagenerator-X , 05/01/2009,

Odlican clanak,Samo neradise sve „Odliv Mozga“ radise i od ODLIVU INOVATORA i NAUCNIKA Koji nemozu svoje pronalazacke IDEJE da ostvare u nasem drustvu. Celi Svet CENI INOVATORA I INOVACIJE KAO VOJSKA EKONOMSKA, Jer Ideje i patenti stvaraju zaposljavanje i poslove. Kod nas necenise Vojska necenise niti EKONOMSKA VOJSKA ZNANJA.

Tako polako propadamo jer imamo bunkerisane politicare koji nemaju VIZIJE osim“Sta moze u Moj dzep da legne“Kao MITA I PROVIZIJA.

Dakle sistem i ljude treba da se odstrane takvi PROMENOM.Da dodje promena treba Srpski Putin ili neki Obama, Koji nema dlake na jeziku.

Koji mmora da seta i sparta Srbijom i bane iznenada“Sta radis na poslu stasi postigao danas na poslu“ Da ostali neznaju kadace da bane.

Nemamo Mi takvoga Coveka kojije presao politicku liniju i presao narodu i nauci i znanju.Ovi politicari rade iz doba TITA dele plahate i pehare i diplome,medalje inovatorima umesto dase stvori Nacionalni Fond Nauke i Inovacije putem LOTO i Lutrije da budjet bude jak i Inovator koji dobije Patent damuse dodeli“mini Firma“il plus procent na rasprodatu robu i nekase bogati bude milioner i neka dalje STVARA za Srbiju.

Mise plasimo dase“neko“bogati jer je velika sebicnost u Srbiji i samo politicki monopol se moze bogatiti a ne naucnici i pronalazaci. Zato se Srpski MOZAK odliva dalje od Srbije i Kadace doci vec jednom PROMENA demokratska u Srbiji a ne samo se prica o demokratiji a radi kao iz Titovog doba. ZAKONI donose PROMENE i Ljudi Lideri drzave.

Bijosam dugo godina u Americi i znam kako prolazu „talenti“ recimo znaosam Coveka nasega Inovator i IDEJA fantasticna i da patentuje trebamu od $100.000 (advokatska ispitivanje usavrsavanje prototipa) Covek nema te pare kaze“ Ja ako jos dam te pare stocemi onda pomoc sam startovacu firmu“

Danas u Americi nema sanse da Tesla uspe! Zaboravite matematike, nauke inovatore sve je“NULA“AMERIKA TRAZI PRVO PARE! Sve ostalo kasnije nemas para matematicar ima sansu biti neki ucitelj ili profesor posle ispita i naucenog jezika. Amerika odkupi nekoliko svetski matematicara i od njih iscedu znanje STVORE SABLONE-ziraksuju iskopiraju i stvore SISTEM PROGRAMA i zavrsena prica PRODAJU PROGRAME za kampjutere a Onaj matematicar zavrsi u nekom restoranu ili neki posao fizikalije radi.

Prodju ONI koji imaju uza svaku stopu ADVOKATE i to jevrejske ali koje taj koji ima te pare.Onda nemozute pokrasti i opljackati ideju ili znanje. NEKADA BILOJE DOBRO PRE 1984god.posle dosli zakoni da ma gde radis FIRMI pripada IDEJA ne kao individualac, zaposljeni nemoze nista prodati od znanja sve firmi pripada u kojojsi zaposljen.Japan je vec humani i Aziske zemlje zatosu u velikoj expanziji. Niste u toku TOJE NEKADA SE MOGLO NA ZAPADU.

Staje radio ovaj nas atomski fizicar u Americi.Maglic? STVORIJIO SVOJU FIRMU znaci donesi znanje i PARE.Magliceva firma proizvodi detektore radijacije i eksploziva.Matematicar znaci“sirovina“ako imas firmu ondaje to roba zapakovana i prodajes znanje i ideje.

Kolumnistikinji preporucijem da navrati na katedri za Psihologiju u Beogradu (mozda ste tamo i diplomirali), kod prof. Kostica, gde se u njihovoj laboratoriji istrazuju kognitivni procesi pa da se uverite da visoka inteligencija ili talenat moze biti od koristi u svim oblastima, a ne prvenstveno u matematici, samo licnost treba sacuvati od desocijalizacije. Uostalom srpska Vlada ima ministra inostarnih poslova magistra ili doktora fizike. A sada gde to mogu da rade oni koje se bave matematikom. U Silicijumskoj dolini kod S. Francika vecinu novodoslih programera su iz Indije.

Na rucku kod mog prijatelja 2000 godine, izbeglog 1992 godine, koji je predavao Statiku na Stanfordu, zacudjeno pitam: ”Odkud Indusi?” A on mi odgovara:”Imaju najbolja matimaticke gimanizije.” Sada znamo zasto Indija zajedno sa Kinom ima najbrzi priverdni rast. Pre cetiri godine Nemacko minsirasrtvo je obzananolo da su nemackoj privredi potrebni 20.000 programera. Naravno nije bilo dovoljno kandidata, pa je posle par mececi njihov ministar za obrazovanje prvu destinaciju na svom traganju za programerima posetio Nju Delhi. No, procitao sam da nije mogao da dobije programera kolko im je bilo potrebno.

Kada Srbija kaze da joj nesdostaju programeri, to ce znaciti da je dostigla nivo koji vodi u progres. A mi smo jos na nivou da ne znamo koliko su nam potrebni talentovani matematicari.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)