Кучи – живот и обичаји
ПЛЕМЕ КУЧИ – ЖИВОТ И ОБИЧАЈИ
…
4. Давање утока (азила) било је у Куча свети обичај за свакога.Кад би неко , био пријатељ или непријатељ, обегао у Куче и потражио у њих утока (уточишта) од непријатеља, који га гоне, они су га свесрдно примали под своју заштиту. О томе говори и војвода Марко (Пл. Кучи, 100) и каже, кад би такав бегунац наишао на неког Куча од слабијег братства, тај би га одвео јачен братству, код којега је могао бити безбеднији. …
5. Деоба задруге вршила се у Куча, како у Срба тако и Арбанаса, по пасовима а не по главама, т.ј. имање се делилило на онолико једнаких делова, колико је било мушких представника онога паса, који је задругу основао.Кад би се отац делио са синовима, добијао је једнак део са њима. Ако отац није био у животу, па су се делили синови с мајком, и она је добијала део раван љихову, самошто она није смела од тога ништа окрњити, јер се тај део сматрао као својина њених синова и они су га по њеној смрти делили на равне делове. Оно што је нека задруга сама својим трудом стекла, што дакле није наследила од својих старих, делилио се подједнако међу све одрасле мушке задругаре. Девојка није добијала од подењљеног задружног имања никаква дела. Ако су јој родитељи помрли, дужна су била браћа старати се о њеном издржавању и удадби. Ако је не би хтео нико од браће држати код себе, морала су сва издељена браћа плаћати за њено издржавање у некој другој кући.
6. Особац. Кад се удавала нека девојка, давали су јој (као што дају и сад) родитељи, односно браћа, по неколико брави или нешто новаца, што се сматрало као њен особац, т.ј. њена особена или засебна својина. Њен муж није имао никаква права на тај особац, и она је могла располагати њиме, како је хтела. И кад би жени неко од њених браственика нешто поклонио, то је такође спадало у њен особац. Обично су особац наслеђивале од мајке само кћери. – Као што видимо, прости народ је сасвим здраво и раумно решио питање о праву располагања жениним миразом.
7. О друштвеном положају Бањовића, кучких ковача, већ смо говорили на страни 135. Откуда толико презирање у Куча према овим ковачима, није лако разумети, у толико мање, што Кучи не тврде нигде, да су Бањовићи некога ниског порекла. Може бити, да у томе презирању имамо просто изражен витешки понос ових ратника од заната према људима, који се – по њиховом схватању – баве пословима ниже врсте.
8. У Арбанаса су вределе већином правне уредбе из познатог Лека Канума неписаног арбанашког законика, који се приписује арбанашком владару Леки Дукађинију („Лека Капетан“ српских народних песама) из друге половине 14. века. Ја сам био по казивању Арбанаса написао повећи број чланова тога закона и кад сам их упоредио са немачким преводом Лека Канума (в. Берлински лист Zeitscrift für Ethnologie za 1901, по саопштењу P. Traeger-a), видео сам, да се готово у свему слажу са њим. Зато их овде и не доносим.
Г. Неколико последица племенског живота
Вековима су Кучи, као и многа друга српска племена и братства, живели засебним, а врло дуго и сасвим самосталним политичким животом. Никаква власт није их држала дуже и потпуно под собом, они нису знали за какве дужности према држави,чак и против најмањег данка они су се одсудно бунили. Племе, братство и уопште сродство служило је као заштита од непријатеља. Сваки, који је стојао изван тих кругова, па ма био и Србин, сматрао се мање више за природног непријатеља. Човек се у оним данима општег безвлашћа и борби свију протов свакога још једино могао поуздати у своје крвне сроднике, братственике и племенике.
У таквим приликама морали су неодољиво поникнути и погледи и врлине особине врсте. Племе је сматрано за средиште целокупног народног живота. Оно је имало у сваком погледу своје засебне интересе који су готово увек били супротни интересима скоро свих околних племена. Свако је племе увек било готово, да те своје засебне интересе најодлучније брани па ма против кога било. Развила се дакле јака племенска саможивост, сепаратизам, који је врло јасно и врло често избијао у свој ранијој и скорашњој прошлости Црне Горе и свих суседних јој области. Сваки је племеник сматрао за дужност заступати свуда своје племе. Ко би покушао, да погледа мало даље изван узаног оквира месних интереса и да ради виших, општенародних задатака жртвује један део племенских интереса, тај се излагао погибли, да га племе огласи за издајника.
У племену је опет, као што знамо, братство имало улогу мањега средишта, које је прикупљало око себе блиске сроднике. Крвно сродство, најприроднија и најчвршћа веза, која може људе спајати, чинило је, да су узајамни односи међу браственицима били веома чврсти. Била је света дужност потпомагати и бранити свуда свога браственика без обзира на то, да ли је прав или крив: браство га је морало осветити, ако би погинуо, морало је на суду бранити његову невиност и јавно заштићавати његову част и углед. У многим другим српским крајевима, где није било установа братства и племена, указивале су оваке исте улсуге својим члановима задруге или веће групе од сродника.
Црна Гора а у многом погледу и Србија имају у својим напорима за политичким и културним развитком још врло много да се боре с овим наслеђеним погледима доскорашњег друштвеног живота у Срба, и нису мале сметње, које ти погледи чине напредовању младих српских држава. У Црној Гори се још не може замислити, да се у неком племену постављају за чиновнике иноплеменици, туђи људи. И грађански и војни главари, свештеници па чак и учитељи – све то морају бити људи из истог племена. Племе се још непрестано осећа засебном целином, која своје посебне интересе врло пажљиво чува.
Извор: наставља се…
Сродне теме:
Истина=интерес, и она се намеће ујутро, за ручак, после ручка и све до починка
Tito je bio najveci Srbin dvadesetog veka
prof_Gale (manager) – 16. септембар 2004. у 02.14
Neki se doduse neće sloziti sa naslovom ali tako ti je to u biti.
Nikada Srbi nisu doziveli veci prosperitet nego za vreme vladavine druga Marsala. Sve pre i desetak godina posle Titove smrti je jad i beda, nepismenost, tuberkoloza, sifilis , prljavstina, blato.
Danas se Srbija vraca na vreme pre Tita. Rudnici Englezima i Francuzima, sve sto vredi belosvetskom oloshu i bagri a ono sto preostane to domacim mangupima i novim „demokratama“ tipa karic i drugari.
Tito je takve po kratkom postupku posle oslobodjenja a rudnici rudarima i narodu, zemlja seljacima i fabrike radnicima.
Toliko.
Sezanne (profesor) – 16. септембар 2004. у 02.53
Naravno da su za Brozovo vreme pojedini Srbi doziveli izvesni prosperitet.
Oni nepismeni, neokupani, vasljivi, smrdljivi, ljigavi, potkupljivi, pokvareni, lopovi, kriminalci, neradnici, zavidni, zlobni, gramzivi, nasilni, sa sirom medju zubima, bezkrupolozni, ulizice i ostala gamad i olos, doziveli su izvestan napredak u fizickom izgledu. Oni su se okupali (u tudjim stanovima), istrebili su vasaka, opismenili se (nedovoljno), a i dalje su se bavili lopovlukom, denunciranjem, ljigavili, i dalje su ostali neradnici i neznalice (ali oni misle da im je to vrlina), oprali su zube, i sada kada im je Brozovina konacno nestala, oni tako glupi, neradni, slabo pismeni nisu ni za sta, već samo mogu da klepecu ovako na Internetu.
Mnogi od njih su uspeli da odu na Zapad zahvaljujuci pljuvanju po sopstvenom narodu (sto im je inace genetska osobina jer su i njihovi ocevi kod Broza pljuvali po sopstvenom narodu) i tamo sad zive na osnovu socijalne pomoci, jer ni za šta nisu sposobni da rade.
Secam se kako je izvesni biznismen Majkic javno govorio da je Miki Savicevic, koji je bio u Zenevi, trazio od njega da mu pozajmi za avionsku kartu da bi posle pobede DOS-a mogao da dosje u zemlju.(Savicevic to nije nikada demantovao).
Kako to da ako je bio toliki svetski priznat strucnjak za spoljnu trgovinu i govorio toliko jezika, nije mogao da nadje posao, kako takvog strucnjaka „svetskog glasa“ na Zapadu niko nije zeleo da ima u svojoj firmi, već je morao da zivi od bedne socijalne pomoci, pa da ni jednu avionsku kartu nije mogao da plati. Samo smo mi takve neznalice i glupake mogli da uzdignemo u nekakve „svetski priznate ljude“. I posle nam je cudno sto smo dosli na ovakve grane.
Pa kako i da nam bude bolje, kada su ti vasljivi i neoprani svu srpsku inteligenciju za vreme Broza proterali iz zemlje i čak šta vise je ubijali po svetu. To su bile vagabunde i to su i ostali. Kada u bilo kojem selu Like, Krajine, Bosne i Crne Gore pitate šta je pre rata bio taj i taj uvazeni komunista, seljani vam kao iz topa kazu: „Sta je bio?. Propalica i neradnik, eto to je bio“. Ne vredi im sada busanje u prsa jer ljudi ih znaju ko je ko i od koga je ko potekao.
Interesantan topic – 16. септембар 2004. у 04.06
Citam ovo sto napisa „Sezanne“ pa se malo prisetim moga pokojnog oca koji je bio dete „nepozeljnog“ u vreme Tita.
Naime moj pokojni deda imao je fabriku pre rata, pa kad dodje Broz, rece nije to Marko vise tvoje to je nase narodno.
I upravo sredinom sedamdesetih kada sam uspevao da razumem i razlikujem kapitalizam od komunizma moj pokojni otac mi je upravo nesto slicno rekao. Da ne gubim vreme on je govorio bas ovako kao što je napisao „Sezanne“.
„““Sezanne (profesor) – 16. септембар 2004. у 02.53
Naravno da su za Brozovo vreme pojedini Srbi doziveli izvesni prosperitet. Oni nepismeni, neokupani, vasljivi, smrdljivi, ljigavi, potkupljivi, pokvareni, lopovi, kriminaslci, neradnici, zavidni, zlobni, gramzivi, nasilni,sa sirom medju zubima, bezkrupolozni, ulizice i ostala gamad i olos, doziveli si izvestan napredak u fizickom izgledu. „
MEDJUTIM JA TRECA GENERACIJA ODLUCIO SAM DA „NE VOLIM TITA“. POBEGAO SAM NA ZAPAD SA UVERENJEM DA JE TAMO SVE SASVIM MNOGO DRUGACIJE, POSTENIJE, KONKRETNIJE, DA NEMA NEPISMENIH, LOPOVA, LJIGAVACA, DA NEMA POTKUPLJIVIH, ZAVIDNIH ZLOBNIH, GRAMZIVIH I BESKRUPOLOZNIH.
NA MOJU A I NA ZALOST NASEG DANASNJEG „DEMOKRATSKOG“ PODMLADKA STVARI SU UPRAVO SUPROTNE OD MOG OCEKIVANJA.
ZELIM TAKODJE RECI PRE NEGO STO CITAOCI POCNU ANALIZIRATI RAZLOGE MOG PISANJA I DOVODJENJA U VEZU SA MOJIM USPEHOM ILI NEUSPEHOM NA ZAPADU, DA SAM JA SA ASPEKTA MATERIJALNIH VREDNOSTI USPEO. A MOJ USPEH SE OGLEDA U STECENOM KAPITALU KOJI MI ZOBEZBEDJUJE MOGUCNOST ODLASKA U MIROVINU SA 40 GODINA STAROSTI.
NEGO DA SE VRATIM ZAPADNIM „DEMOKRATSKIM“ PRILIKAMA.
LAZE SE ITO PERFIDNO, KONTINUIRANO, BESKRUPOLOZNO, SYSTEMTASKI SA JEDNIM JEDINIM CILJEM DA SE NARODNE MASE „UBEDE“ U „ISPRAVNOST“ DONESENIH ODLUKA.
LJUDIMA SE STRAHOVITO MANIPULISE, „IMPUTIRALI SU NAM PRVO OVDE STRAH OD KOMUNIZMA KAO NECEG ABNORMALNOG LJUDOZDERSKOG, PRIMITOVNOG NASILNOG“.
I TAKO JE TO SVE ISLO DO MOMENTA UKIDANJA ISTOG PRE SVEGA U ISTOCNOM BLOKU A ONDA SU NAS BESKRUPULOZNO I BEREZERVNO „UVALILI“ U STRAH OD TERORIZMA.
I TAKO „DRNDAJU“ PO NAMA DANIMA DA SU I MOJA DECA POCELA DA PRICAJU O TOME I TESKO DA IH NEKO UBEDI DA POSTOJI I DRUGACIJE MISLJENJE POGLED NA REDOSLED DOGADJAJA.
A SVE SE TO DA BUDEMO ISKRENI RADI ISKLJUCIVO ZBOG JEDNOG MALOG PROBLEMA ZVANI „INTERES“.
U CILJU TOG „MALOG PROBLEMA “ DOLAZE DO IZRAZAJA „smrdljivi, ljigavi, potkupljivi, pokvareni, lopovi, kriminaslci, neradnici, zavidni, zlobni, gramzivi, nasilni,sa sirom medju zubima, bezkrupolozni“.
TO SU ISTI ONI KOJI KAO I ONI ZA VREME KOMUNIZMA IMAJU SAMO JEDAN CILJ DA SE STO RECE MARX DOCEPAJU TUDJEG RADA.
TO SU ISTI ONI KOJI „OTIMAJU“ U RUKAVICAMA, SMEJU SE SA ZAROM PREKO LICA, PSIHICKI TE SILUJU I UBEDJUJU DA DRUGACIJE NE MOZE BITI.
TAJ SVET NE PREZA OD UBIJANJA, SVRGAVANJA REZIMA, PODKUPLJIVANJA ISTIH, BOMBADOVANJA NEPOSLUSNIH, INPUTIRANJA MONSTRUIZMA NEPOSLUSNIM I NEPODOBNIM. TAJ SVET JE PODKUPLJIV, PREVARANTSKI I BESKRUPOLOZAN. BIRA RAZNE METODE OD LAZI, POLUISTINE, DIREKTNE PREVARE, KAMUFLAZNE PREVARE A SVE U JEDNOM CILJU DA SE DOCEPA TUDJEG BOGASTVA.
TV STANICE JAVNO MJENJE SVE JE KONTROLISANO. ISTINA JE IZGUBILA, POBEDIO JE INTERES.
ISTINA = INTERES I ONA SE NAMECE UJUTRU, ZA RUCAK POSLE RUCKA I SVE DO POCINKA. „ISTINA“ JE STROGO KONTROLISANA IZ JEDNOG CENTRA MOCI ZA KOJI SU SE ODLUCILI „VELIKI“ DA IH PREZENTUJE (RECIMO ROJTER JE TAJ KOJI INFORMISE SVET I IMA ZA CILJ DA OBICAN COVEK SAZNA SAMO „ISTINU I ISTINU“) A ONDA KADA NEKO U TOM LANCU ISKRIMINISANIH LAZI POCNE DA SUMNJA U REALNOST KAMPANJE DOLAZI DO „ZABORAVA“ STIM DA JE TO VISE NEBITNO JER JE KRAJNJI CILJ POSTIGNUT.
DA JA NE BIH VISE ZAMARAO VAS SA OVIM DOVOLJNO JE DA ANALIZIRATE „IRAQ“ KOJI JE „IMAO ORUZJE ZA MASOVNO UNISTENJE“ KOJE OPET NEGDE IZGUBILO U MEDJUVREMENU ALI JE CILJ OSTVAREN BAR PRIVIDNO I DA CE 25 % SVETSKE NAFTE PRIPASTI „DEMOKRATAMA“ A NE „PRLJAVIM I NEPISMENIM DOMORODCIMA SA BLISKOG ISTOKA“.
E SAD KO RAZUME SHVATIT CE RAZLIKU IZMEDJU TITA , SA NJIM I BEZ NJEGA.
Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)
Потребно је поновно успостављање морала и система вредности
ПОСВЕЋЕНИЦИ ОПШТЕГ ДОБРА
Ова криза ће показати какву елиту имамо. Компетентну и посвећену или неспособну и саможиву
политички аналитичар
[објављено: 08/01/2009]
Млади Џедај, 08/01/2009,
Мислим да нисте у праву кад очекујете нешто од власти – наши политичари су корумпирани извршиоци наређења домаћих и страних магната и обавештајних служби и ту се неће променити ништа ни у 2009. Подела на унионисте и суверенисте је вештачка, они су у суштини исто.
Они своје политичке идеје стварно не заступају, што је очито из њихове недоследности, демагогије и лакоће мењања дресова. Нема ту „сазревања власти“, то је само група људи вођена личним интересом.
Напротив, потребно је „сазревање народа“, како сте такође назначили, кад сте рекли „шта може неко да уради за земљу без надокнаде“. Потребно је поновно успостављање морала и система вредности. Ако би сваки појединац у друштву био свестан шта је добро а шта није, и био спреман то да брани, то би имало два добра ефекта:
(1) међуљудски односи би били бољи на свим нивоима и
(2) власт би била контролисана од свог народа.
Сами избори нису довољни као средство контроле власти, потребно је нешто више. Већ сада је уочљиво отуђење власти (тј. елите, која се дели на власт и опозицију) од народа. Изабрани представници не раде оно за шта су изабрани, него свој привилегован положај користе за лично богаћење, а одлуке које доносе нису у интересу народа већ разних интересних група. У време монархије, од личности краља је зависила судбина земље, па ако је краљ добар, земља је просперирала, ако није, онда је назадовала.
Овај наш систем је базиран на негативној селекцији где само најгори испливавају на врх јер су за то потребне најгоре људске особине: себичност, превртљивост, лицемерство, демагогија.
У монархији је макар случајно земља могла да има доброг владара, док је у овом систему је то апсолутно немогуће, чак ни случајно.
Извор: Политика а.д. (коментари корисника)
Стално се помиње како је Србија између Истока и Запада
james bond, 07/12/2008,
Stalno se pominje kako je Srbija izmedju Istoka i Zapada al je ocigledno da je vise fascinirana Zapadnom logikom i skoro da se potpuno zaboravlja da na Istoku postoji isto tako caroban svijet sa malo manje komplikovanim zakonima al nista manje dinamican.
Mozda se moze rec da na Zapadu dominira ekonomska potka koju hirurski secira GosnKatic. Na Istoku jos plemenski zakoni al zastrasujuci kad se probude sto napominje i autor teksta i odlicni citaoci…
Извор: Политика а.д. (коментари корисника)
Нестало је романтике, ово је време интереса
Славко Штимац
Галеб са Менхетна
У тој гужви, испред мене одједном се створи тамнопута цура храбро се пробијајући и без устезања показујући своје раскошне женске атрибуте. Нико да се окрене, а камоли нешто да добаци. Почињем да се забављам размишљањем како би та парада прошла у нашим крајевима… И тако ме из мисли прекину узбуђени глас: „Мис…мис…”.
Dusko Jеremic, 06/12/2008,
Gospodine Slavko napisali ste je dirljiv i nostalgican tekst o netstajanju mnogo cega i radjanju neceg novog. U tudjdini trava nije zelena kao u zavicaju, cvece ne mirise kao u zavicaju,nema poj naseg slavuja, sve je tudje i strano.
Zato deluje i strano da se niko ne okrene za nekom lepom osobom, svi zure, niko nikoga ne vidi nego trci da bi stigao a ni sam ne zna gde.
Nestalo je romantike, ovo je vreme interesa, lova na potencijalne kandidate koji su finansiski situirani ili situirane. I tamo se okrecu ali na pogresnu stranu koja im je bliza i privlacnija a to je kazu sindrom majke ili oca. Kao sliku stanja zasto devojke nisu naucile na ona lepa dobacivanja i komplimente nema ni ko da im ga da, jer prema tome totalno nezainteresovanje.
Koliko je „kriza“ u toj civilizaciji gde srljamo vezanim ocima procitah jedan clanak na engleskom ali ga procitah deset puta, jer mi nesto nije normalno ili sam ja poblesaveo, znam engleski ali mi ne ide u glavu ono sto citam.
Naime radi se o ovome da u tom izobilju bar virtuelnom, devojke usled nedostatka interesovanja muskaraca, preko nekih agencija placaju od 200 do 500 dolara na sat ili oko 2.000 dolara za noc da bi dozivele prvo ljubavno i seksualno iskustvo?!…
Извор: Политика а.д. (коментари корисника)
Решење би требало потражити у јавном мњењу, „стуб срама“ као огласна табла
Драгољуб Жарковић
КРИШТО, ИЗ ДРУГОГ УГЛА
Замислимо да је Борис Тадић власник аеродрома. Њега помињем јер је у јавности створен утисак да је Кришто пао након његовог мига. Да ли би га, као власник, смењивао ако је тачно да је добит повећао четири пута и да ли би му исплатио бонус?
Zoran , 28/11/2008,
pravi zaverenik , 28/11/2008, 00:45
Apsolutno tačno. Drugo, ne pristajem na formulaciju da se radi o stadu, nego o čoporu. Čopor koji je, koristeći političku privilegovanost, napravio nepopravljivu štetu srpskoj ekonomiji i državi.
To je sistemska korupcija, na koju su upozoravali svi dobronamerni. Ne zaboravimo da su tzv. eksperti privatizovali državu. Najpre preduzeće po preduzeće, a potom celu državu. Slučaj Krišto je samo delić sveukupne pljačke naroda. Pljačkalo se uvek, a verovatno će se nastaviti. Uzrok problema živi.
Osećaj za moral je u Srbiji davno nestao i sada je interes moralna kategorija. Kakvog paradoksa. Rešenje bi trebalo potražiti u javnom mnjenju, „stub srama“ kao oglasna tabla. Kada bi svako od nas dao po jedan primer sistemske korupcije i to bilo objavljeno na primeren način vrlo brzo bi se stvari menjale. Ovako reagujemo od afere do afere, koje su obično dimna zavesa za neki od krupnih političkih problema.
Očigledno je da državu moramo braniti složno, vaninstitucionalno i institucionalno, da sutra ne bismo mi bili ovce.
Извор: Политика а.д. (коментари корисника)
Не може Србин без Удбе, па то ти је. Мало Цеца, мало Синан, али Европа нема алтернативу.
čovek sa severa , 28/10/2008,
Тешко се отети утиску да време које је дошло иако непрестано пропагира толеранцију и плурализам у стварности све мање их има. Европски концепт (концепт евробирократије) нигде није оверен у демократској процедури.
С обзиром да је данашња висока политика подређена интересима крупног капитала, европским политичарима не преостаје ништа друго него да заобилазе вољу европских народа који увек некако пркосно кажу „не“. А за победе на изборима ионако су задужени стилисти, пр менаџери, новинари…
У данашњу високу политику се не улази преко интелектуалних кругова као некада, већ преко кругова увек богатих и увек моћних људи, који политичарима стилисте, пр менаџере, новинаре… не плаћају зато што их воле.
Саркози као и многи други је на задатку, на задатку крупног капитала. Модерни европски политичари су растерећени моралних и идеолошких скрупула, они све подређују успеху тј интересима својих пријатеља на чијим јахатама летују, у чијим авионима путују…
Зато су модерни политичари много сличнији корпоративним директорима него рецимо Де Голу, Рузвелту, Пашићу итд. Када наиђу на препреке у остваривању својих пројеката постају нервозни и показују своје право сујетно лице. Тада за њих воља европских народа не значи ништа, они и даље терају по своме, а када се појави политички „романтик“ попут Клауса онда на њега усмеравају машинерију дискредитације и морално политичког етикетирања.
Код нас су ствари још горе, одрасли на бољшевичој искључивости, заљубљеници у некакве идеолошке концепте се не труде да на позитивним сопственим примерима покажу како ствари треба да изгледају, него као побеснели пси кидишу на „непријатеље“ који угрожавају увек будућу срећу.
Зато у Србији „миротворци“ би да побију „ратне хушкаше“ тј све оне који не мисле као они, „плуралисти“ су за цензуру, борци за „људска права“ за избацивање са универзитета па чак и из стручних монографија, за хапшења на политичко-подобној основи итд. Све је исто ка 45, само нове пароле,…
@Драган БГ,..И сам си навео кроз шта су Чеси прошли 68, за разлику од Срба они никада нису пристали на комунизам, борили су се, гинули, спаљивали. И то не само против комунизма, већ пре свега за слободу. Па зар мислиш да сада када су се ослободили једног тоталитаризма, треба ћутке да пристану на други? Ако би тако поступили онда би све жртве 1968, спаљивање Јана Палака… биле узалудне.
То што многи у Србији слични теби мазаохистички пристају на тоталитаризам само ако је у служби „великих“ идеја, које неизоставно воде у „светлу“ (наравно у материјалном смислу) будућност је изгледа постало национална карактеристика, па може се рећи и национални фолклор.
Не може Србин без Удбе, па то ти је. Мало Цеца, мало Синан, али Европа нема алтернативу.
Извор: Политика Online (коментари корисника)
Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ? 
leave a comment