„Из овог чланка сазнајемо колико се НИН срозао и колико је кренуо ка дну”
Преузето са блога БЕОГРАД БЕЗ АРХИТЕКТУРЕ
21. July 2009. by aktivista
Volim časopis NIN zbog jednog tradicionalističkog pristupa svakoj temi i zbog brige o nacionalnom identitetu u svakoj temi koju obradjuje. Volim NIN i što ga čitam dugi niz godina, i što ima prestižnu književnu nagradu, volim NIN i što ne traži kavgu sa ljudima koji ga čitaju i volim NIN što jedan od preostalih simbola nekadašnje Jugoslavije.
No u ovom listu (koji je nedavno privatizovan od strane veoma odvratne kuće iz nemačke RINGIER) počinju da se pojavljuju i ovakvi članci koji ne znam čemu služe. Primer je ovaj u kome saznajemo veliki broj detalja iz života omiljenog arhitekte na ovim prostorima i šire, čoveka na čijim delima su se obrazovali i uzdigli mnogi arhitekti iz celog sveta. Čak nije ni mala stvar kada imate i nekog njegovog učenika, i oni su postali prestižni arhitekti, iako samo njegovi učenici. Čovek je to koji je imao viziju kako da promeni svet u godinama koje su prethodile II Svetskom ratu i kasnije nakon rata, u vremenima obnove. Njegove teorije su imale uticaja na urbanizama tada mlade države Jugoslavije a već dobrano su uticale i na gradnju u Sovjetskom Savezu.
Saznati da je on bio ustvari mamin sin ne znači ništa. Znači samo da se list NIN srozao na nivo lista BLIC (koji je takodje u vlasništvu odurne kuće RINGIER) i da ima nameru valjda da otera stare čitaoce i da stvori novu publiku za svoje retardirane tekstove. Saznati da je za vreme rata očajnički tražio posao u višijevskom režimu takodje ne govori ništa o njemu. Danas arhitekti potežu dobrane veze da dobiju konkurse i slično i dosta srozavaju te iste konkurse. Arhitekte se danas šlihtaju i režimskim ljudima, ulaze u sisteme vlasti ne bi li nekako obezbedili sebi posao. Mogli bismo reći da je arhitekta uvek bio deo režima vlasti jer je to sasvim normalno. Objekti zahtevaju sredstva a sredstva su u rukama političara i to je to.
Iz ovog članka saznajemo koliko se NIN srozao i koliko je krenuo ka dnu. Inače već iz ovog broja lista vidimo da je zapostavio nacionalne interese i počinje da nam drvi o europskoj uniji kao nečeemu što nema alternativu. DOSADNO!
Dosadno je saznati neke intimne detalje poznatih ljudi koji sada više ne služe ničemu, jer je prošlo mnogo vremena i ne mogu da se brane preko novina. Ne mogu da odgovore i da tuže list, ne mogu u krajnjem slučaju ni nama da se obrate. Velika sramota za list NIN! Kakve li tek frustracije imaju beogradski arhitekti koji projektuju one staklenike ili robokap zgrade? Plaše li se i oni svojih mama i tata?
Порнографија (душе)!
Извор: Нова Српска Политичка Мисао
„Тренутак истине“: Обичан човек у медијској машинерији
Драгана Кањевац
субота, 04. јул 2009.
…
У покушају наплате сопствене пропасти
Просто као пасуљ:одговорите пред својим најближима и камерама на 21 интимно питање из свог приватног живота тачно на полиграфу и богат сте човек. Ево новог хибрида психодраме (какве имамо у бихејвиоралним реалити програмима као што је Велики брат), полицијског ислеђивања и класичних квизова. Али то није онај стари добри квиз, забава за целу породицу, поучна ствар, где фамилија и пријатељи бодре такмичара и помажу му: тренутак ’истине’ шокира породицу, распаљује непријатељства, сумње, издају и разочарање:
‘Спавао бих са женином мајком’
– ИСТИНА.
– Аплауз…
’Тукао сам жену јер ми је проверавала мобилни’
– ИСТИНА.
– Аплауз…
’Имао сам секс са љубавницом у свом брачном кревету док ми се супруга налазила у кући’
– ИСТИНА.
– Аплауз…
По домаћем добром обичају да у корисним стварима каснимо за светом а да смо у глупостима увек актуелни и ’апдејтовани’, само годину дана после премијере на америчкој FOX ТВ, Тренутак истине стигао је и у Србију, емитујући се на водећој комерцијалној Пинк телевизији. Тражи се најискренији човек у Србији, позивају са екрана благочестиви продуценти, наши борци против лицемерја, који су одлучили да кажу попу поп а бобу боб!
…
Неуропсихијатар и психолог др Ненад Михајловић који ради стручна тестирања за програм Велики брат, мисли да jе у Тренутку истине углавном реч о манипулацији људском невољом. ’Мотив већине учесника је новац, иако говоре да није. Код особа спремних да учествују у оваквој форми шоу-програма у питању је и егзибиционизам, али не обичан, већ онај где се ради о спремности на дељење интимнијих детаља из свог живота које може довести до потпуног огољавања, што се може подвести под психички поремећај. Парадигма тога је Ђани Ћурчић, учесник Великог брата, који је своју емоцију такорећи продао на телевизији.’
…
И ето, људи су вековима вапили и трагали за истином; крајем прве деценије 21. века, стиже нам истина садржана у 21 питању о швалеркама, поткрадању на послу и лошој хигијени.
Излагање на научном скупу „Култура и медији у (пост)глобалној ери“, који је 04. јула 2009. организовало Уредништво НСПМ
Duško Kadić, Podgorica
субота, 04 јул 2009
Ovo je najprljavija i najodvratnija emisija koja je ikada prikazivana na televiziji. Normalan čovjek mora osjetiti zgražavanje nad ljudima koji pokazuju svoj nemoral i nad članovima njihovih porodica koji se kao idioti smiješe u publici. Arogancija voditeljke je posebna priča. Zamislite samo koliko gađenje kod ljudi izaziva njena priča o najsiskrenijoj osobi u Srbiji a dok istovremeno izvlači njihov prljavi veš jer je iskrenost zaista pozitivna ljudska osobina i nema nikakve veze sa onim nemoralnim osobama koje odgovaraju na nemoralna pitanja nemoralne voditeljke. Apelujem na sve normalne voditelje i RRA da tu đavolsku emisiju zabrane.
Ala субота, 04 јул 2009
Neshvatljivo je da Ministarstvo kulture opravdano kritikuje tabloide, a ne zabrani ovakve idiotluke koji zaglupljuju i ponizavaju ljude.
Dostojanstvo licnosti mora da bude odbranjeno. Kako se osecaju njihova deca? Zar to nije indirektni mobing? Koliko ljudi biva povredjeno ovakvim jadnim emisijama?
Nekada je to bilo okarakterisano kao „sund“ i islo u poznim satima s posebno visokom taksom. Nesto kao pornografija (duse)!
Ili i takve programe Ministarstvo smatra „instalacijom subkulture“?
Ne treba se cuditi „konzumentima kulture“ vec cutanju nadleznih (Bradic, Momirov, Dimitrijevic).
После парада другу Титу синови пионира организују параде педера
Преузето са SerbianCafe.com (Дискусије)
Педерску параду у Србији организује власт
neimar 13. jun 2009.
и нико други ако сте имали имали сумње у то.
‘Парада поноса’ је све само не за понос.
Ради се о крајње перфидној манипулацији нормалних људи од стране народу наметнутих *о**в***х елита у којој ненормално постаје ‘нормално’ у којој власт народу натура тотално стране концепте а све у име глобализације „културе” која негира породицу, традицију и хришћанство.
//Čiplić : Beograd i Srbija spremni za Paradu ponosa
Међународни Радио Србија
Beograd i Srbija su spremni za „Paradu ponosa”, izjavio je ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, dodajući da resorno ministarstvo i Vlada Srbije neće na neki poseban način pomagati i promovisati gej paradu.Čiplić je Tanjugu izjavio da je tolerancija, koja prema njegovim rečima i dalje nedostaje Srbiji, zaživela u dovoljnoj meri da bi „Parada ponosa” bila organizovana i prošla bez ekscesa.
mostro (junior member)
13. jun 2009.
Pa narodu treba postaviti problem koji će da resava i o kome će da prica – da se nebi resavalo gde su nestale pare od kredita i privatizacije i kako je ko od tajkuna za dzabe kupio bogatstvo.
Naravno da sve to radi usrana vlast.
com_au_13. jun 2009.
zavisi od toga ko to finansira; ako su se ljudi „porezali”, svako ka’nuo po neku kintu, zašto da ne, neka paradiraju koliko im je volja, homoseksualnost se ne prenosi paradiranjem, ali ako je to organizovano i finansirano iz inostranstva ili iz poreskih para, e onda bi bilo mesta onome sto pricas.
neimar 13. jun 2009.
Ма каквог иностранства. То педери на власти који не смеју да се експонирају својој бази приређују парти да виде да их нису заборавили.
Онај други већи а ћутљиви нормални део на власти мисли да тиме доказује своје ‘европејство’ а доказују једино глупост.
На власти је либерални фашизам који намеће диктатуром апсолутно све – стандарде, ‘културу’ па и границе држава како видимо.
Наравно да се нормалнима при томе импутира да су ‘радикали’ и остали ‘заостали назадњаци’ да би се прикрила чињеница да је на власти радикална левица која има корене у раном фашизму.
После парада другу Титу синови пионира организују параде педера.
usamljeni_jahac (gonic stoke)
13. jun 2009.
Neimar; sad će ti ovde dobiti ocenu-5 zato što si protiv pedera. Ja sam jedno pisao protiv pedera a podržavao rezerviste da dobiju dnevnice i dobio sam ocenu-6 . Mislim da ne postoji nanja ocena. Pola dana sam bio tuzan i razmišljo sam da li sam ja normalan ili pederi. Neko je nenormalan.
P:S
Svaki pametan i normalan covek zna da je seksualnost intimna stvar svakog coveka sa kojom se ne treba paradirati. To je provokacija nas normalnih,
dulebg (posmatrach)
13. jun 2009.
Па баш нисам сигуран да смо као народ довољно толерантни:
– покушајте у Београду да некога наговорите да нешто своје изгуби, у корист Срба са Косова, да не помињемо Србе из Далмације, РС, расејања – па ћете видети гневне реакције, излив агресије и нетолеранције.
neimar 13. jun 2009.
Дуле ми јесмо нетолерантан народ, али зато смо и преживели – досад.
Погледајте шта се дешава толерантним Французима и Холанђанима. Појешће их исламисти.
Одређена доза нетолеранције је потребна за опстанак и као таква је природна јер природа се постарала да све превише толерантне врсте које нису показивале зубе пропадну.
А иначе промоцију толеранције би најбоље одрадили челници ове власти, пре свега председник Тадић и потпредседник Ђелић кад би стали на чело ‘параде поноса’ и тиме показали Европи и свету ‘право лице Србије’.
Тако се бори за ‘толеранцију’ а не позадинском организацијом.
Dragan-Manhattan (Marketing)
13. jun 2009.
Sve to dolazi iz Amerike i Engleske,zemlje proleterske.
Originalna „parada ponosa” gay pride parade je bila odrzana u Njujorku nakon što su dobili po repu pa je policija intervenisala i grad im je onda obecao „paradu” da ih utesi i od tada se organizuje tradicionalno svake godine i to na Vidovdan !
Najbolji deo parade je kada lezbijke dodju na Harli Dejvidson motorima,„dykes on bykes” dajks on bajks :)
Ima akrepa kao Elen Degenerik sa TV ali ima i dobrih i to stvarno doooobrih !:)
Сродне теме:
КОРИСНОСТ УМЕТНИКА
КОРИСНОСТ УМЕТНИКА.1
ОГИСТ РОДЕН
I
У очи вернисажа, сретох Огиста Родена у Салону Националног Друштва. Пратила су га два његова ученика, који су и сами постали мајстори : изврсни вајар Бурдел, који je ове године изложио једног дивљачног Херкула који стрелама туче тице симфалског језера, Деспјеа, који моделише попрсја изредне финоће.
Сва тројица су се била зауставила пред једном приказом бога Пана, кога je Бурдел, у својој уметничкој фантазији, извајао сличнога Родену. Аутор тога дела извињавао се што je ставио два мала рога на чело свога учитеља. A Роден рече, смејући се:
Ви сте то морали учинити, јер сте представљали Пана. У осталом, и Микел-Анџело дао je сличне рогове своме Мојсеју. Они су ознаке свемоћи и свемудрости, и ja сам врло поласкан тиме што сте их и мени ставили.
Како je било подне, учитељ нас позва да ручамо у каквом оближњем ресторану.
Изађосмо. Били смо у авниу Јелисејских Поља.
Под младим оштрим лишћем кестенова, аутомобили и запрегнути екипажи клизили су у блиставом реду. То je било искрање париског луксуза у његовом најзрачнијем и најзаноснијем оквиру.
Где ћемо ручати ? упита Бурдел са смешном зебњом. У ресторанима овога краја обично служе момци у фраку, a то ja не могу да подносим : јер те особе ме плаше. Како ja мислим, требало би ићи негде где се скупљају кочијаши.
Тада Деспјо :
Одиста, тамо се боље једе но y раскошним ресторанима где су јела прекрштена. И то je тајна мисао Бурделова : јер тобожња скромност његова укуса није нешто друго до изешност и разумевање у јелу.
Помирљиви Роден даде се одвести код једнога малога гостионичара који се скривао у једној улици близу Јелисејских Поља. Ту изабрасмо један угодан кут, и поседасмо како нам се свидело.
Деспјо je веселе и задиркивачке ћуди. Он рече Бурделу, додајући му једно јело :
Служи се, Бурделе, и ако не заслужујеш да будеш рањен, јер ти си уметник, a то ће рећи некористан човек.
– Ja ти опраштам ту дрскост, рече Будел, јер половином она пада и на тебе.
Свакако je пролазио кроз привремену кризу песимизма, jep додаде :
– У осталом, нећу да ти противречим. Извесно je да ми нисмо ни за шта.
Када се сетим мога оца, који je био каменорезац, ja себи велим: тај je радио посао потребан друштву. Он je спремао грађу којом су дизани станови људи. Ja га и сада видим доброг мог старца, како савесно сече своје камење, зими као и лети, у радионицама под ведрим небом. То je био силан радник, каквих нема више.
Али ja…, али ми, какву услугу ми чинимо нашим ближњима ? Ми смо пеливани, играчи на ужету, химеричне личности, ми занимамо публику по вашарима. Једва ако се и интересује за наше напоре. Мало људи je способно да их разуме. И ja не знам да ли смо и достојни људске благонаклоности, јер свет би врло лако могао бити без нас
II
A на то Роден :
– Држим да наш Бурдел не верује ни у једну реч коју je казао. Што се мене тиче, ja мислим сасвим обратно оном што je он малочас рекао. Ja мислим да су уметници најкориснији људи.
A Бурдел, ударивши у смеј:
– Љубав вашег заната заслепљује вас.
Ни најмање, јер мој суд оснива се на солидним разлозима које вам могу рећи.
– Учитељу, ja јако желим да их сазнам.
– Узмите мало овога напитка које нам домаћин ове куће препоручује. То ће вам дати боље расположење да ме саслушате.
И када нам je насуо да пијемо, рече:
– Једна прва примедба. Je ли вам падало на ум да, у модерном друштву, уметници, хоћу да речем: прави уметници, јесу готово једини људи који свој занат раде са задовољством.
Извесно je, узвикну Бурдел, да je рад сва наша радост, сав наш живот…; али то значи само да…
Чекајте! Оно што највише оскудева нашим сувременицима, како ми изгледа, то je љубав према свом занимању. Они свој посао врше тек са одвратношћу. Они га преко колена и несавесно раде. Тако je од врха до дна друштвених степеница. Политичари на својим положајима гледају само на материјалне користи које могу из њих извући, и изгледа да више и не знају за задовољство које су осећали некадашњи државници вешто водећи послове своје земље.
Индустријалци, у место да одржавају част своје марке, траже да зараде што више новаца, фалсификујући своје производе; радници, осећајући према својим послодавцима више или мање оправдано непријатељство, на врат на нос раде свој посао. Готово сви данашњи људи изгледа да гледају на рад као на страшну нужност, као на какав проклет кулук, док би требали да га сматрају као наш разлог опстанка и као нашу срећу.
Јер туђим препознавањем буди се осећај још веће љубави
Koje djelove svoje licnosti ne ispoljavate
Raskuchin – Dec 30, 2003
..kada ste u emotivnoj vezi sa strancima i strankinjama (ljudima koji ne pricaju vas jezik)?
I kada smo u vezi sa nekim ko prica nas vlastiti jezik, ponesto, poneki dio duse, duha, poriva, perverzija, ukusa, ideja, sklonosti ostaje neispoljen jer naslutimo da partner/ka to ne bi razumio/la.
Kako stoje stvari dakle, kada ste u vezi sa nekim ko ne prica vas jezik i vasa kultura i vidjenje zivota im je strana ? Sta tu sve mora da otpadne i da ceka u mracnim coskovima potencijalnosti, koji vasi slojevi i djelovi ? Ili ste bas u takvim vezama otkrili neku posebnu, novu bliskost, ili su se u tim vezama pokazale neke vama dotad neznane dimenzije ?
&Lunja& – Dec 30, 2003
Raskucine, nikada nisam bila sa strancem u vezi i nikada necu biti. Lazni princip i hipokrizija, po sistemu, „da te ubijem, da ti pokazem koliko te volim, pa izvini“, pa opet sve iz pocetka, nije mi fah. Govorim o ubistvu duha, kulture, sto ne tolerisem ni u u cemu, ne samo u vezi. Koliko mozes da strancu otkrijes deo sebe? Onoliko koliko je u stanju da njegova ogranicenost primi. Sto znaci, koliko je neko sposoban da postuje kuture drugih nacija.
Biti sa nekim u vezi, ma kakvoj, znaci pre svega poverenje u samog sebe, zatim, poverenje u osobu sa kojom si…sva natezanja su samoubistvo. Ne tolerisem ni malo, hiljade laznih izvinjenja, mucna objasnjavanja, jer izvinjenje je samo jedno, bas kao i poverenje.
Sve ostalo..je samo pateticna komedija nakon toga. No, neko voli da bude zrtva, ce na silu „argumentovati“ sa svih strana.
Svako otvaranje je ulazak necije duse u dusu, u dno licnosti, sa svim malim i velikim stvarima, koje cine jednu osobu. Lako se uniste i rane te dubine, jer je to nesto sto svako nosi sa sobom, svuda, bilo kad je sam, bilo kad je sa nekim.
Zamisli da te neko voli i kaze da te voli..ali..ti sa tom osobom ne mozes dalje, iz bilo kog razloga…pa pocne prvo lagano objasnjenje, pa rasprava, pa tako u krug, do kulminacije mrznje, najtezih reci…
Ostaje se sam i porazen, u lavirintu iz koga nema izlaza. Iskreno prihvatanje razlicitosti, kapaciteta percepcije osecanja je ono sto vezu cini stabilnom. Ljudi nisu uvek spremni na ove male ali jako bitne stvari, jer misle da im nesto pripada…to je onda posesivnost, a covek nije stvar da nekome „pripada“ ili ne pripada. Svaki je osecaj samo sloboda, bilo da se daje ili da se prima i ne traziti, jos manje zahtevati da se neko nekom potcini, na bilo koji nacin.
Raskuchin – Dec 30, 2003
U vezi tvog zadnjeg pasusa, &Lunjo&..
Mislim da je za stabilnu vezu nadasve neophodno postovati „zivotni prostor“ voljene osobe. Pod tim mislim zakonitosti njenog ili njegovog postojanja, ne pokusavati „mjenjati“ partnera, na silu mu predlagati neke aktivnosti ako mu se radi nesto drugo, ne kresati grane licnosti ma u kom se pravcu razvijale, bitna je harmonija rogova u vreci, ako je to uopste moguce postici.
&Lunja& – Dec 30, 2003
Raskucine, pravilno si shvatio moje izlaganje. ZIVOTNI I DUHOVNI PROSTOR, e da su ova slova jos malo veca, ne bi dovoljno izrazila koliko je to vazno.
Siju bi zavrnula nekome da me sprecava da pisem, da citam, da se bavim stvarima koje ispoljavalju moju licnost. Majku mu vraziju, pa valjda se zato u nekog i zaljubiš, zato sto TO vidis kod njega prvo, takav ti dodje u zivot. I onda, posle cile mile, dodji da ti stavim lanac i koliko ti ja odredim, tol’ko ces da setas…Nije nego.
Drugo, prošlost se ne da izbirisati – covek dodje oformljen, sa svojom porodicom iza, prijateljima, prethodnim ljubavima…I sta sada? Gumicu u ruke i brisi sve, ama bas sve..E ti ja takvu ljubav, da ne kazem sta…
Najvise me ispunjava da vidim nekog sebi dragog da radi ono sto voli..da ga upijam bas takvog, da postajem deo njega jer primam u sebe njemu najdragocenije. Zamisli kada bi svi pisci morali da prestanu da pisu jer su im zene ljubomorne, da svako prekine sve svoje i radi ono sto mu drugi komaduje, otima, zahteva na silu ili cak usovljava ili ucenjuje ili – ili, biraj, ako nije kao ja kazem, ubicu te u pojam.
Tek kada taj neko, ko ti je drag, izaziva tudju paznju, postovanje, pa i divljenje, ineteresovanje, onda znas da vredi. Covek nikada sam za sebe ne moze da kaze da vredi, moze..ali to je onda samo mrva od istine.
Jer tudjim prepoznavanjem budi se osecaj jos vece ljubavi, da od svih na svetu, izabran si bas ti, da ti se da ono najdublje, najintimnije osecanje i poverenje, da neko sa tobom deli zivot ali da postoji i dalje, onakav kakav jeste, dajuci i tebi osecaj, da ti njegovo prisustvo da snage da izadjes u svet i da ti pokazes da si pravi par.
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ? 
leave a comment