Узети поново лектиру за четврти основне, „Збирка народних пословица“ Вука Караџића

Kako je kriza „zakačila“ Australiju?

Ercov1 (ekonomista)

10. mart 2009.

Uprkos tome što je ekonomska kriza započela sa američkim stambenim kreditima i što se u Australiji i danas tvrdi da će ova zemlja biti najmanje pogođena svime što se danas zbiva u svetu, sve je očitije da kad Amerikanci kinu, Australijanci dobiju grip.

Do pre mesec i po dana, naime, australijski dolar bio je gotovo iste vrednosti kao američki, da bi danas pao na manje od dve trećine nekadašnje vrednosti.

Država poručuje da se ne paniči jer je australijska regulativa što se stambenih kredita tiče, daleko strožija pa je time, pretpostavlja se, i sposobnost ljudi da ih plaćaju veća.

Niko, međutim, više ne krije da idućih šest do devet meseci sledi vrlo težak period, sa više stotina hiljada otkaza.

zovu (mlatilac prazne slame)

12. mart 2009.

Ja vidim samo dva zdrava puta kroz ovu krizu za nas pojedince, oba teska.

PRVI: Uzeti ponovo lektiru za četvrti osnovne, „Zbirka narodnih poslovica“ Vuka Karadzica, procitati ih pazljivo, sa posebnim naglaskom na one tipa „Dug je rdjav drug“ ili „Prostiri se prema guberu“ ili tome slično. Dakle, ne zaduzivati se bez velike potrebe, pogotovo ne na kreditnim karticama gde usi odpadaju od kamata; proceniti pravilno svoje kupovne mogućnosti pre nego što se nešto kupi. Naravno da je teško jer živimo u sistemu u kome je potrosnja ugradjena u same temelje, ali ko može da odoli neće se kajati.

DRUGI: Zauzeti stav da su materijalna dobra ionako prolazna, nebitna i samo degradiraju coveka. Onda uzeti svaki kredit koji ti se ponudi i upotrebiti ih za ona materijalna dobra koja u tom trenutku izgledaju potrebnija od drugih. Ako se dodje u situaciju da dug ne može da se plati, to je problem zajmodavca a ne vas. (Da se podsetimo, tako je sve i pocelo, navodno, kada su do nekretnina dosle neke americke porodice koje o tome nisu mogle ni da sanjaju, pa sada banke ne znaju šta da rade sa njima, jer banci ne treba prazna kuca)  …

Nešto IZMeđu: E, tu ćemo biti svi. Samo, ja nemam odgovor na pitanje da li ulagati u nekretnine, deonice ili zlato. I ne znam koja grana privrede ima najbolju perspektivu, pa na nju da se usmerimo. Ko zna? A da hoće da kaže?

Vidim da vi imate nerasciscene stare racune, ne bih da se mesam, ali ipak bih da prokomentarisem 1993-u.

Prvo nekoliko nespornih cinjenica, a onda moj utisak (koji je kao i svaki utisak nepouzdan):

Te godine još uvek skoro ništa nije bili privatizovano.

Država je zabranila otpustanje iz državnih (odnosno drustvenih) firmi dok traju sankcije.

Dakle, vecina stanovnistva je imala radno mesto (da li su imali posla, to je drugo pitanje).

Vecina od onih sa radnim mestom je primala plate preko tekucih racuna.

Tekuci racuni podrazumevaju cekove.

Inflacija je imala trinaest cifara, dakle i cene i plate su rasle vrtoglavo (ko nije doziveo teško mu je da zamisli).

Ogromna vecina ljudi koje ja poznajem slobodno je ispisivala cekove i kupovala šta im treba. Nije bilo bitno koliki je bio minus i kolika je bila kamata na taj minus, jer je naredna plata bila tolika da je vise nego pokrivala taj iznos. Ne zaboravite da je cekovima trebalo oko nedelju dana da stignu na realizaciju, tako da je „dobitak“ bio još veci. Utoliko je tačno da niko nije bio gladan ili zedan osim ako (a) nije bio zaposlen; (b) bio je zaposlen kod privatnika i platu nije primao preko tekuceg racuna; (c) tekuci racun mu je bio kod banke koja je nerado davala vece kolicine cekova; (d) pri tome nije dobijao ocnovne namirnice preko sindikata ili od firme omesto novcanog placanja; (e) ili je bio suvise posten da trosi novac koji još nije zaradio, pa nije hteo da ide u minus (uglavnom starija generacija); (f) ili je bio izbeglica. Izvinjavam se ako sam nekoga zaboravio. Iako je spisak dug, ipak je to bila sicusna manjina stanovnistva. Da i ne spominjem da su oni koji su spadali u jednu ili vise od tih kategorija prodavali svercovanu robu, najviše cigarete i benzin i tako se snalazili.

Otreznjenje je nastalo 1994, ako mene pitate, kada je Avramovic postao guverner Narodne banke, zamrzao dinar i zaustavio stampanje novca (i cekova). Tek tada smo shvatili koliko smo osiromasili.

Jedno od cuda Milosevicevog doba bilo je to što je elektroprivreda radila besprekorno. Tako je narod mogao da trpa u zamrzivace šta je hteo i nije morao da jede parizer ko nije hteo. A u Madjarsku se islo ne zato što u zemlji ničeg nije bilo, nego zato što je tamo bilo jeftinije.

Problem sa 1993 je bio u tome što se ogromna narodna energija trosila na besmislene stvari, najviše u redovima za hleb, mleko… Pa cekaj red u bankama da podignes dinare, pa trci kod dilera da ih zamenis u marke (a kurs u međuvremenu otisao), pa planiraj sverc-ture do Madjarske ili Rumunije. Pa opet u banku u red za cekove… I kad ugrabis dva litra mleka ti si srećan jer si „uspeo“. Pa ti udje u krv, pa čim vidis red ti se prikljucis, iako ti je kod kuce zamrzivac pun mleka. U toj opstoj jurnjavi nismo ni primecivali koliko smo kao drustvo propadali.

Ja sam imao taktiku da u red uvek nosim nešto za citanje. Ne da sam se nacitao te godine! Sad me sramota kad pomislim kako malo čitam. Da hoće ta kriza ovde pa da se covek opet malo kulturno uzdigne :-)

A to što se svet smejao? Koji svet? Ja se nisam smejao Argentini kad su oni imali sličnu pricu.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Ти који имају нереално много у Србији су јавна предузећа, администрација на свим нивоима

Србији прети банкрот

Србија треба да учини све да би одржала девизну ликвидност, без тога нам прети сценарио из 1980, када смо као држава банкротирали, упозорава уредник МАТ-а Стојан Стаменковић

[објављено: 10/03/2009]

Tromb ., 10/03/2009,

Zasto nijedan od politicara ne kaze da treba rasturiti uvoznicki lobi i desetak petanest porodica koje ovu drzavu i narod upropascuju i ucenjuju. Sa njima zajedno treba ocistiti i kukolj u vidu uticajnih politicara koji su sa njima u talu i saradjuju i omogucavaju im dalju pljacku.

Zasto se ne kaze jasno da inflacija ne sme da bude ekonomska mera. To pogadja sve i one koji imaju malo i one koji imaju nerealno mnogo. Ti koji imaju nerealno mnogo u Srbiji su javna preduzeca, administracija na svim nivoima. Dalje sve plate u tim sektorima moraju na dole kao i broj zaposlenih, rasturanje mafije ako treba i najgrubljom silom, ma kako uticajna bila, mora se preseci, hitno je, na demokratiju mora de se zaboravi na neko vreme, dok traje ciscenje.

Ako to ne ucini vlast narod ce je pocistiti bilo na sledecim izborima, ili ako se bude otezalo bez njih. Situacija je i tako odavno zrela za socijalnu revoluciju i pobunu samo treba neko da je povede, a to ovoj zemlji valjda ne treba na kraju…sada se samo otkriva koliko je cela ekonomija i koncept pogresan.

U EU necemo uci, a i ne treba jer nismo za to spremni. Sengen lista.lepo je to, ali od toga obican narod nema koristi jer nema novca da mnogo putuje, jedino da radi kojekakve najgore poslove na crno i da se prostituise po gradovima zapada.

Razmislite malo sta radite cenjena ‘elito’ jer ce doci nova, nazalost na krilima bagera. Izgleda da u Srbiji ne pomazu druge metode, samo sto bagerom obicno dodje do vlasti i moci problematicno drustvo. Kod nas ce biti sve u redu i kad ne budemo imali za hleb, kao kod Milosevica ne cini li se i vama da uporno pobedjujemo i da treba da ostane sve kako jeste? Sramota.

@cvorak@luka katic Film Zeitgeist je sjajno napravljen i svako ko ima obrazovanja videce da je dat pregled civilizacije koja je izgradjena na lazima. Laz koja ubija milione i milijarde kroz istoriju, kolektivno laze mase…na konkretnim primerima to i dokazuje. Digitalni andjeo je nesto drugaciji. Ne vidim Zeitgeist kao satanisticku podvalu. Preporucujem ga iako se ne odnosi na nasu krizu direktno, mi smo posebna prica mislim ne samo u evropskim razmerama po amoralnosti nove elite i nesposobnosti i korumpiranosti vrha drzave i kompletnog vodjstva svih politickih partija.  ….

Извор: Политика Online (коментари корисника)

За мене је срећа бити са људима које волим, и учинити их срећним

Ana – Sep 24, 2002

Јedna devojka gore je rekla da ako ima para i nema nikoga uvek moze kupiti nekoga da bude sa njom. Pa ako ona to naziva srecom svaka joj cast. A koliko dugo ce ta osoba da bude tu. Ja cu vam dati svoj primer.

U Jugoslaviji sam radila u prodavnici za 100 maraka, koje sam naravno dobijala u dinarima, pa to zbog inflacije nekad ispadne i 50. Ali bila sam srecna, i nisam mogla ni postene cipele da kupim, niti negde da izadjem. Ali imala sam drustvo.

Nismo imali para, ali super smo se provodili. Bili smo zajedno, ako nista drugo sedeli bi kuci i igrali karte,i uzivali. Sad zivim u Americi. Imam para, ne preterano, ali dovoljno za pristojan zivot. Mogu da izlazim svako vece, ali nemam gde, i nemam s kim. Mogu da kupim najskuplju garderobu, ali nemam gde da je obucem.

Ima tu jos mladih ljudi,ali nema pravih prijatelja. Svi razmisljaju o novom autu, pa kreditu, pa osiguranju,i to je uglavnom na sta se razgovori sa njima svode. Ja sam i dalje u kontaktu,sa drustvom iz Jugoslavije, pa uglavnom najvise para potrosim na telefonski racun. I nije mi zao jer to mi je najveca sreca, koju trenutno imam.

Сами Срби се грабе да они постану нека „господа” али само постају криминалци

Zasto YU pati od hronicne ekonomske recesije?

Vo – Nov 21, 1998

To je pitanje na koje bih zelio da dobijem tacan odgovor!!!

Mislim da je precizno tacan odgovor nemoguc ali da se ipak nije tesko bar koliko toliko pribliziti istini.

Moje je licno misljenje da je ovakva nestabilna i teska ekonomska situacija proizvod interakcije mnostva negativnih faktora na privredu Srbije (tj. Jugoslavije). Najvazniji od tih faktora su po mom misljenju vjerovatno sljedeci:

* Brutalna komunisticka vladavina jedne partije a cesto i jednog covjeka

* Socijalisticki drustveni sistem od 2. svjetskog rata do danas.

* Finansiranje rata pocetkom devedesetih

* Neuredjeni unutrasnji posljeratni drustveni odnosi

* Propast bankraskog sistema tokom ratne krize

Sta vi mislite?

Pozdrav,    Vojvoda

PS Mislim da Srbiju bez vecih politickih prevrata ne ceka „bolja buducnost“

squiggy – Nov 23, 1998

Zdravo,

Ekonomija ne moze ista nama da radi. Ekonomija kao ‘bice’ ne postoji. Postoji ekonomija zato sto mi hocemo (ili neko drugi hoce) da postoji. Treba da se trazi lican razlog gde se problemi razvijaju. Ekonomija je nasa konstrukcija.

Do sada samo je Rusija probala da pusti kapitalisticku ekonomiju da vodi stvar. Nigde to vise nema. Svi drugi kontrolisu stvar iz njine vlade i kroz njinu kapitalisticku kalsu. Lopovi i neprijatelji su nasi problemi a ne sociajlisti i komunisti kod nas i kod Rusa. Vlada uzima stav da je normalno da se krade pa onda svi kradu. Upotrebljavaju ekonomiju i znajne o njoj za svoju korist. Pritisak od spolja rusi Srbe za politicke razloge drugih naroda. Vlada dopusta da se Srbi kinje pa onda dodju i drugi neprijatelji sa njima da to isto rade. Sami Srbi se grabe da oni postanu neka ‘gospoda’ ali samo postaju kriminalci. Neko to voljno radi.

Ljudi su problem a ne ‘ekonomija’. Oni sto to ne govore lazu gore nego oni sto kradu kroz ekonomiju.

Pozdrav od Squiggy-a

Још увијек Рокфелер држи узде свјетске економске кочије затегнуте

Мере за ублажавање кризе – Душан Вујовић

Правила игре за поверење

Сваки динар (евро или долар) фискалне експанзије за којим данас посегнемо биће сутра јавни дуг који ћемо морати да вратимо (са каматама)

Главни уредник часописа ,,Финансије”, професор
Факултета за економију, финансије и администрацију

Душан Вујовић

[објављено: 25/12/2008]

james bond, 25/12/2008

Osim jednog polupokusaja das nabaci o stabilnom dinaru svi do jednog komentatora do sada se slaz u da u krizi treba olabavit u makro emisiji i kresat budzet iako obim nije pominjan dovoljno je pominjana hitnost.

U pravo obrnuto od onoga sta radi Jelasic i Vlada. Interesantno.

Neki se usudjuju pomenut i konkretne grane. Dobro je da se od strucnjaka a ima ih i medju citaocima odlicno prepoznaju uzroci svjetske krize i da se sislo sa ideoloskih politickih premisa i preslo na ekonomske brojeve.

Samo sve sto se do sada pominje mi smo vec imali prije dvaes godina. Nije bilo idealno al se moglo dogradit. I kom pametnjakovicu su trebale sve ove promjene pitam se pitam se…

Inace je politika u US vidljiva iz aviona. Sa obaranjem kamate CB i enormnim budzetom ide se na monetizaciju i zacepljanja rupa inflacijom. Jos uvijek Rockefeller drzi uzde svjetske ekonomske kocije zategnute i ceka das Japan, EU i Kina pokore. A poznato je sta bi sa svijetom kad je Zeus dao kocije prelijepom a nejakom sinu Apolonu da ig malo provoza po nebeskom svodu…

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)