Она која цени мале ствари је жена Јапанца

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Protivnici braka.

Trucko (sociolog)

22. jun 2009.

Je li brak propala institucija?

Izgleda da je sve vise i vise ljudi kojima brak ne da nije krajnji cilj, ni neka zelja, nego je nešto od čega svjesno bjeze…e sad ima onih koji bjeze od svake vrste vezivanja takozvani „commitmentphobic” tipovi…ali šta je s onima koji nemaju problema ni sa ljubavi, ni sa vezivanjem nego jednostavno ne žele brak?

ne vjeruju u njega, ne žele papir, ili im isti ništa ne znaci…ili nose u sebi utiske na losa iskustva iz blize i dalje okoline…

u koju grupu vi spadate? Nedavno pricali smo generalno o tome šta je brak…ali šta recimo da nabasate na nekog ko pripada ovoj grupi protivnika braka? recimo kao george clooney da li bi vam to bilo nešto što ne mozete prevazici?

prošle sedmice cherlize theron i sam townsend jednostavno OBJAVILI da su muž i žena…nije bilo nikakve ceremonije, vjencanja, papira, nisu to legalno ni religijski obavili, jednostavno su razmjenili prstenove i od tog dana smatraju da su u braku…

Ja sa ljubavi nemam nikakvih problema ali ima ona sa mnom ;)

ja nemam ništa protiv zajednickog zivota, ali mi se brak čini prevazidjen. možda je neromanticno, ali ja imam obicaj reći da potpis za kredit za stan vrijedi vise od potpisa kod maticara…?

LeaDiKaprio (shumska)

23. jun 2009.

Ljudi mogu da znaju tek kad imaju i jedno i drugo iskustvo da uporede. Kako bi mogli da znaju kako je u braku oni koji nikada nisu bili u njemu? Mozete li znati kako izgleda koitalni orgazam ako nikada niste imali seks?

Druga stvar, ono sto ljudi rade to je da svoje trenutno stanje smatraju „normalnim” a kada im se stanje promeni, onda to sledeće stanje postaje „normalno”. Znaci oni koji su u braku to im je normalno, oni koji nisu to je njima normalno.

Gde je tu pravilo? Nema ga. Svako radi šta mu odgovora.

Moje lično iskustvo je da je svadba nešto čega se zauvek secas, a kako godine mog prelepog braka odmicu tako mi je datum kada smo stupili u bracnu zajednicu sve vazniji i vazniji.

Sa prakticne strane, da bi dokazao da si u braku treba ti samo jedan papir, a kada si defakto onda sto i jedan. Kada se sve sabere, mislim da papir vise daje nego sto uzima, pre svega jer ceremonija stupanja u brak može i ne mora da se odrzi. Znaci sa 400 svatova ili samo sa kumovima – izbor je na mladencima (i rodbini!) – papir je u mnogim zivotnim situacijama koje slede veoma prakticno imati.

tambura (prgrmr)

23. jun 2009.

Dajte više ne serite sa tim vasim stranim rijecima. „COMMITMENTPHOBIC TIPOVI”. Šta to sranje znaci? Ja nemam pojma, kao i sigurno masa ljudi na ovim diskusijama.Pišite na nasem jeziku, kad ste vidjeli da neko od stranaca upotrebljava nas jezik? Ali nasi bezveznjakovici koji odu na zapad brzo zaboravljaju šta su i ko su. I onda se prave vazni pa prateci ove diskusije upotrebljavaju masu stranih rijeci, najviše engleskih, kao da mi svi znamo engleski jezik!!! Zamislite kad bi mi svi koji živimo u raznim državama ove jadne zemaljske kugle ubacivali rijeci iz zemlje gdje živimo, na šta bi to licilo. To ne bi vise bile „SRPSKE DISKUSIJE” nego smucaj pa proli.Toliko od mene.

LeaDiKaprio (shumska)

23. jun 2009.

Tambura, tvoj gnev je sasvim opravdan. Broj reci koje se koriste kao da su srpske raste iz dana u dan.
Na zalost, mnoge od njih nemaju prevod. Pošto je engleski svetski jezik a ne srpski ili holandski, mnoge se engleske reci prisvajaju kao da su srpske (a ne desava se obratno).

Ovde na diskusijama ti je samo kolateralna steta od onoga što se desava po srpskim medijima. Tu stvar bi pod hitno trebalo resavati na najvisem državnom nivou. Kad bi neko mario za jezik… puna im usta srbisanja (politicarima, ljudima koji vode zemlju), a za jezik ne brinu.

dulebg (posmatrach)

23. jun 2009.

Све то са нестанком брака и деце је прљава акција владара света. Њима је циљ да што лакше владају и што више профитирају. Рачунају да ће у скорој будућности све послове преузети роботи и онда су им људи углавном само трошак. Зато им је довољно 700 милиона људи – више за послугу и рад око робота, и ту типују на Индусе, као најмање захтевне.

Тако да већ добрих 50 година раде на растурању породице, а са циљем изазивања „беле куге”. Једно од најјачих средстава им је „слободна љубав” и опште доступан секс: знамо да мушкарци и иначе не журе у брак и обавезе, али да им је обећање секса некада било ефикасан мамац за потпис на све оно остало што брак подразумева. Данас мушкарци за тим немају потребе – секс нас гледа са сваког екрана, сваке рекламе, новина, сва мода је у еротичности. Женски часописи се секирају: колико оргазама треба за добар тен, а колико добар тен да бисте набавиле Бају за оргазме? да ли лећи прве вечери? шта ако му се не диже? смешка ми се колега?!

Уз ово свакако иду и друге смишљене деградације: традиције, морала, праведности, људскости, лепоте, стваралаштва, знања, образовања. Створено је ново биће „хомо-лудус” човек који би да се забавља, коме цео живот прође у пубертету. Како од њега очекивати да буде родитељ, када неће да одрасте? Па у Бг имате стотине хиљада пубертетлија у 30-40-тим. Прођите сплавове, теретане, ин-места, опнениге, хепенинге, сајмове пилетине – свуда проседи дечаци и олињале тинејџерке.

Они тврде да им Друштво није пружило прилику, да су их зезнули прво комунисти, а сада и демократи, да их хебе крштеница… Ускоро ће их похебати Црна Дама – можда се онда досете да им је рано за умирати, да нису одрадили посао због којег су рођени: да и они роде??!

—

не знам – бирајте своју судбину
невоља је што за поправни не буде много времена
и не буде увек следећа шанса

Trucko (sociolog)

23. jun 2009.

Jedini razlog zbog kojeg ja eventualno razmišljam o braku jeste taj sto nema teoretske …ene sanse da dodjes do stana za kredit a da dokazes da imaš stalnog partnera s kojim živis osim vjencanog lista. A i u tom slučaju osim toga sto moramo oboje imati pravo dobre plate moramo imati i tri ziranta koji imaju isto tako pravo dobre plate, staviti stan pod hipoteku i na kraju potpisati saglasnost o zapljeni istog.

I onda se neko priupita zašto neko želi da ide odavde… Dok se Brankovicima stanovi kupuju od MOJIH para a on ih otkupljuje za badava:(

Ne znam, brak je ipak hiljadugodisnja institucija i jedan od osnova ljudskog drustva. Ne mislim da treba smatrati brak prevazidjenim, jer ne vidim šta ga može zamijeniti.
Mislim da drustvo mora pomoći novim generacijama, jer sve je vise razvedenih brakova i frustracija pojedinaca (jedna od posljedica je usamljenost individue u drustvu) .Za odgoj djece su potrebna oba roditelja. Brak je vrlo prakticna formula, u starosti imaju jedno drugo, sto s obzirom na sve manje djece i sve manje porodice znaci dosta.

pozzz

LeaDiKaprio (shumska)

23. jun 2009.

Da li ljubav izbledi… Sigurno da ima onih koje izblede. Nisu svi brakovi od materijala koji traje doveka. Neki traju neki ne traju, to je fakat, takav je zivot.

Moja ljubav prema muzu nije izbledela. Svakako da se promenila i da nije ista kao kada smo bili tinejdzeri. Pa ništa i nije isto od tog vremena, ni mi, ni boja naše kose, ni ljudi oko nas, ni nasa klupa na kojoj smo sedeli, naše drustvo, roditelji, ni zemlja u kojoj živimo – ništa nije isto, normalno da ni ljubav nije ista. Ljubav nije konstanta koja se ne menja, ljubav je ziva. Neumitno se menja sa vremenom. Sto je dobro jer niko od nas ne može da udje u skolske patike koje smo nosili u 5 razredu. Ljubav raste sa nama.

Nasa ljubav je zajedno sa nama prošla kroz razne zivotne faze. Od hormonske eksplozije koja je karakteristicna za tinejdzersko doba, do sadasnjeg osecaja ispunjenosti toplinom. Moj centar sveta…

Jeste, treba imati sreće i naći osobu koja ti odgovara. A opet, svako iskustvo je dragoceno, pa makar bilo i bolno. Nama nas brak nije pao s neba. Sami smo ga napravili ovakvim kao sto je sada.

I mi smo imali sansu da od našeg braka napravimo zatvorsku jedinicu u koju se vracas uvece, nakon što si dan proveo na slobodi. I mi smo mogli da se svadjamo oko sitnica i da svako vuce na svoju stranu. I nasa familija je još pre svadbe pokusala da nas zavadi. Uvek smo se vracali na jedno jedino pitanje: šta je ovde bitno? I odgovor je uvek bio isti: ja i ti, mi. Izbor nije uvek bio lak, naročito kada je familija bila u pitanju. Uvek bi on pricao sa svojima a ja sa svojima i svi su vrlo brzo shvatili šta je nama najbitnije pa su nas ostavili na miru.

A mogli smo krenuti nekom linijom manjeg otpora u bilo kom trenutku. Tada bi prica verujem bila drugacija.

rintacica 23. jun 2009.

Lično su mi najsmesniji ( da ne kažem najtuzniji, sto je pravi izraz) „ momci” i „ devojke” od 40 ljeta, koji zaista misle da to jesu ( doduse po statusu da, ali po godinama…), mlate se po splavovima sa decom od 20, još uvek im ne pada na pamet da se vezuju – sto bi, pa ima vremena…
U stvari, to su sebične guzice ( izvinite na izrazu) i emotivni invalidi, kojima smeta dlaka u jajetu, koji nisu spremni ni na kakvu toleranciju i prihvatanje nekog ko ima bilo kakve mane ( a sami puni ko sipak). Takvi i treba da ostanu sami i da sebe ubeđuju da su najbolji, najlepsi, najuspesniji, i da za njih ne postoji niko pod kapom nebeskom.

Ringispil011 (profesor muzicke kulture)

24. jun 2009.

Nekada se od žene ocekivalo da bude zdrava, cista, uredna, ocesljana i da zna da kuva. Od muskarca se ocekivalo da bude zdrav, snažan, sposoban, vredan, da obezbedi krov nad glavom i izdržavanje svoje porodice i da zna da nešto poradi oko kuce. Danas se ocekuje od žene da bude uspesna u karijeri, obucena po poslednjoj modi, bez mrvice celulita,strije i sa grudima koje prkose zemljinoj tezi bez obzira na to koliko ima godina i koliko je dece rodila, sa savrsenom frizurom, i naravno sve da radi po kuci i oko dece. Ona inače mora da bude i najmanje psiholog a poželjno je i psihijatar da bi mogla do besvesti da razume i leci njegove traume i probleme. Od danasnjih muskaraca se ocekuje da povremeno dignu noge kad one usisavaju, jer je nemati posao prestalo da bude sramota za muskarca, a svoje slobodno vreme provode ili za kompjuterom ili u kladionicama, ili obe varijante, sljokajuci pivchugu koju im je ona kupila i još ocekuju da one shvate da je njima najteze kad je biju jer zaboga sama je to tražila..
Provod na moj racun? Ne hvala…

LeaDiKaprio
(shumska)

24. jun 2009. u 03.57

Ringispil… odakle da pocnem…
Zahtevi od žene i muskarca danas su veliki. Sa druge strane, pomenula sam da se danasnji brakovi razvode zbog prioriteta postavljenih na način koji ne pogoduje braku. I to je upravo ovo sto si ti opisao: ona vuce na jednu stranu, on na drugu. Tu od braka nema ništa… Ali ne zato što se „danas trazi” od njega ili nje ne znam ni ja šta, nego sto su on i ona sebi kao prioritet postavili neke druge stvari a ne njihov brak.

Dilema je ocigledna: od 24 sata koja imam dnevno, koliko ću ih posvetiti onome što se „danas trazi” od mene a koliko onome sto brak trazi.

Deca samo još vise zakomplikuju ovu jednacinu. Deca su veliki negativni udarac na brak kada se rode, jer zahtevaju svo moguće vreme. To nam niko nikada nije rekao, na primer. Svi kažu „deca ucvrscuju vezu”. POGRESNO. Veza koja nije funkcionisala pre dece raspadne se kada beba udje u kucu. Ono što se racuna da „drzi” vezu je opet „šta se ocekuje” od ljudi koji imaju decu a to je da ostanu zajedno „zbog dece”. Tako se dobije spoljasnja slika da je brak „spasen”, a brak je zapravo odavno mrtav…

051 25. jun 2009.

Ona koje ceni male stvari je žena Japanca.

Дедукцијом се не може доћи до нових информација, само индукцијом

Indukcija i dedukcija – Mar 19, 2004

Induktivno zaključivanje je takav oblik zakljucivanja kod koga se polazi od empirijskih (iskustvenih) cinjenica, a zakljucak, koji se izvodi iz tih činjenica, prevazilazi granice onoga sto te cinjenice kazu.

Indukcija je pretpostavka. (Opazam /“znam“ da je A, na osnovu toga pretpostavljam da je i B. Jeste ? Nije ? Hajde da vidimo. Da pokusamo da nadjemo nacin da se uverimo da je B, kao sto smo se uverili da je A na osnovu cega smo i pretpostavili B. A ne garantuje B logicki, vec se mora proveriti empirijski.)

Deduktivno zaključivanje je takav oblik zakljucivanja kod koga se neki stav (koji zovemo zaključak) izvodi iz nekakvih drugih stavova (koje zovemo premise ili pretpostavke).

Za izvlacenje zakljucka nije bitno da li su premise istinite ili nisu. (Ukoliko je A onda nuzno mora da sledi B. To ne znaci da jeste A i da jeste B. To samo znaci da B govori isto sto i A /nema novih informacija/ samo na drugaciji nacin. Da li je A i da li je B, nije bitno za tvrdjenje u kome se kaze „ako A onda nuzno B“)

Primer:

1)Ako Pera ima 5 dinara i

2)Ako Mika ima 3 dinara

onda

3)Pera i Mika zajedno imaju 8 dinara

Da bi se diskutovalo o validnosti zakljucka 3) nije vazno da li Pera stvarno ima 5 dinara i Mika 3. Necemo da gledamo Peri i Miki u dzepove. Vazno je samo da li, ukoliko je to tako kako se iznosi u 1) i 2) onda nuzno sledi 3). Ukoliko sledi, zakljucivanje je ispravno, ukoliko ne sledi zakljucivanje nije ispravno (validno).

Zakljucak validne dedukcije nikada ne sadrzi vise informacija nego sto je sadrzano u pretpostavkama. Zakljucak indukcije uvek sadrzi.

To je razlog zasto dedukcija uvek sadrzi sigurnost i moze se logicki proveriti (nikada ne govori nista novo), a zasto je indukcija uvek u nekom pogledu nesigurna i ne moze se logicki proveriti vec samo empirijski.

Jos jednom.

Dedukcijom se ne moze doci do novih informacija, samo indukcijom.

Ako na osnovu iskustva donesemo zakljucak koji prevazilazi nase iskustvo, jedini nacin da se on proveri je opet (novo) iskustvo.

Ispitivanje novih informacija, dobijenih indukcijom se ne moze dokazati dedukcijom.

Indukcija moze samo biti jaka ili slaba, za razliku od dedukcije koja je sigurno ispravna ili neispravna.

Indukcija je pretpostavka, putokaz, upucuje na sta da se obrati paznja u sledecim iskustvima.

По старинским рецептима у хлеб иде и мало сирћета

Bogavac – May 04, 2000

Znas Rusi vise vole one teske crne hlebove, sto ti je dovoljno jedno parce i malo sira i malo votke pa gotova vecera, ako dodas i malkice crnog luka.

Recept za moj omiljeni hleb je kombinacija izmedju majstorija Rusa i Nemaca, jer sam nakon dugogodisnjeg ispitivanja shvatio da valja koristiti znanja i iskustva svih, koji se u hleb nesto razumeju.

O hlebu zapravo svi narodi znaju sve, ali svako na svoj nacin.

Elem, ide recept, doduse bez preciznih mera, posto to treba iskustveno da se utvrdi, ali priblizno ce posluziti.

HLEB SA SUNCOKRETOM

Potrebno : 750 gr. mesavine (po 1/3) crnog psenicnog brasna, razenog brasna i heljdinog brasna, 30 gr. svezeg kvasca, 2 dcl. mlakog mleka, 1 kasicica secera, 2 kasicice soli, 1 oveci krompir, vode po potrebi, saka oljustenog suncokretovog semena, 1-2 kasike susama.

Priprema : Sva tri brasna dobro promesati sa solju u ciniji za mesenje i ostaviti na stranu. Kvasac izmrviti i umesati u mleko u kome je predhodno rastopljen secer. Zrna suncokreta preliti vrelom vodom i ostaviti da se kisele. Kad kvasac nadodje u sredini brasna napraviti udubljenje i usuti kvasac sa mlekom pa mesiti rukom u krug dok prihvata brasno, po potrebi dolivati mlaku vodu, sve dok se ne formira zilavo testo, koje se odvaja od zidova cinije.

Prekriti testo krpom i ostaviti na toplom mestu da raste najmanje 3 sata.

Nakon toga dasku za mesenje dobro pobrasniti belim brasnom, one suncokrete iscediti pa mesiti testo sa suncokretom, dok ne pocne da se odvaja od ruku i semnke ne budu ravnomerno rasporedjene po testu.

Testo razdvojiti na dve polovine, formirati mesenjem dve veknice i ostaviti ih na pobrasnjenoj dasci pokrivene krpom oko 1 sat da opet malo izrastu.

Zagrejati rernu na 250 C , pobrasniti pleh na kome ce se peci hlebovi, hlebove premazati hladnom vodom i posuti susamom, pa ih staviti na pleh na udaljenosti od najmanje 10 cm. jedan od drugog i staviti u rernu.

Odmah smanjiti temperaturu na 150 C i peci oko 25-30 minuta.

Kad je hleb pecen, ponovo ga lako premazati vodom, uviti u krpu i ostaviti da se ohladi.

Prijatno.

Bogavac – May 04, 2000

UUuuupsss, zaboravih na onaj krompir.

Njega treba skuvati u ljusci, oljustiti, dobro izgnjeciti i umesiti u testo kod prvog mesenja.

Izvinjavam se zbog propusta u recepisu, al’ ne zamerite, valjda su godine delovale.

BC – May 04, 2000

Evo jednog recepisa koji po mom misljenju zasluzuje paznju. Nedavno ga je postirao Bane…..

::Hlep, ali lep, lep ko suncokrep

Preporucujem crni hleb, a crni hleb ja pravim od mesavine belog brasna i mekinja. Recimo 1kg belog brasna i 250gr mekinja. Ranije sam pokusavao sa mesavinama integralnog brasna, dodavao integrlno razeno, integralno ovseno, kukuruzno, psenicne klice, i svasta vazda. Hleb je uvek bivao ukusan, ali nekako tust i kompaktan, najbolji bi bio sutradan, tanko secen pa tostiran. Kukuruzno brasno sprecava podizanje testa, a integralno i inace malo raste. Zato sam se vratio svom prvobitnom receptu, mozda je 2 mm manje zdrav ali je zato bar ukusan do neba. Samo da ga vidis, ko slavski kolac, pa vazdusast, lagan, kad ga udaris odozdo, samo zveci, a mirise cela kuca.

Na ovu kolicinu ide 2-3 ravne kasicice soli. Brasno ne sme biti hladno, treba da je sobne temperature. Svi kazu da treba da bude prosejano, ne znam zasto, mozda kad se dugo drze velike kolicine brasna onda se ono umoljca, pa da ne uleti kakav leptiric ili ne daj boze crvic. To je bilo nekada tako a posto mi sada brasno kupujemo obicno u malim kolicinama i ne stoji dugo valjda ova predostroznost postaje izlisna. Ili se mozda seje da bi brasno bilo rastresito? Tko zna. Ja uvek brasno izmesam viljuskom da se malo rastrese.

Po starinskim receptima u hleb ide i malo sirceta (1-2 kasicice), malo ulja (1-2 kasike) i malo secera (1-2 kasike), a vi kako hocete. Savetujem da dodate malo od sledeceg, laneno seme, suncokretovo seme, susam, kim ili mozda malo seckanih oraha, recimo 2 stvari od pomenutih.

Kvasac zamesamo sa ½ kasicice secera, malo brasna (2-3 kasicice) i malo mlake vode (2-3 kasicice) da bude gusta jednolicna masa kao krem. Ja to obicno uradim u velikoj casi bez drske pa casu stavim u neku posudu sa toplom vodom (ne vrelom) i pokrijem tacnom. Kvasac napuni casu za oko 5-7 min zavisi koliko je svez. Kvasac slobodno mozete zamrznuti i posle sve isto samo se prvo mora odmrznuti. Voda ne sme biti vrela, da mozete drzati ruku.

Sad u ono izmesano brasno sipam kvasac kad naraste i onda mesam viljuskom i dodajem mlaku vodu. Kad se zgusne, nastavljam da mesim rukom, povremeno zaprasim brasnom. Ovo je trenutak kad moze da se kapne po malo ulja da se ne lepi. Dobro se izmesi, jer kazu ako nije dobro izradjeno testo hoce kora da se odvaja.

Zatim testo pokriti krpom i ostaviti negde na toplo mesto ali ne na vruce, bilo gde u kuhinji, dovoljno je toplo. Treba mu oko sat – satipo vremena da se udvostruci. To zavisi od temperature, ako je testu hladnije potrebno je vise vremena, ali pazite da ne pregori, sobna temperatura pa par stepeni vise, dovoljno.

Kad se podigne treba ga premesiti. Inace, posudu u kojoj pecemo hleb treba namazati margarinom (puterom, mascu, ne uljem) i napuniti hladnom vodom, to da se hleb ne zalepi, i tako neka odstoji.

Testo podelimo na 3 dela. Prvi deo razvucemo na krug debljine prsta a precnika nesto veceg od serpe za pecenje. Namazemo ga margarinom, pa preko njega razvucemo 2. deo testa. Opet ga namazemo margarinom i preko njega razvucemo i treci deo testa. Pustimo ga da malo odstoji i upije margarin (15ak min.) pa ga onda jos malo razvucemo onako sve zajedno. Sad taj veliki krug isecemo na 8 delova (krst pa unakrst). Svaku osminu urolamo sa debljeg ka tanjem kraju u kifletinu i istu presecemo na pola. Serpu za pecenje ispraznimo od vode i poprasimo sa malo brasna i sad redjamo one polukifle tako sto deblji kraj polukifle stavimo uza zid serpe a tanji ka centru serpe. Tako napunimo serpu sa 7/8 po pola = 14 polukifletina, a poslednju osmu kiflu ne secemo nego je savijemo, da dodirne krajeve, u loptu i to stavimo u onu rupu u sredini serpe.

Sad imamo punu serpu. Rernu smo ugrejali na 200 stepeni a testo pre pecenja namazemo hladnom vodom i uljem ili jajetom pa pospemo susamom ali i ne mora.

Pece se 45 min. Bilo bi dobro staviti manju posudu sa vodom u rernu, zbog sjajne kore, kazu. Kad se izvadi i ako hocete da korica bude tvrda-res onda hleb ostavite otvoren na nekoj resetkastoj povrsini ili dasci jer ako ga uvijete u kuhinjsku krpu, onda ce korica biti meksa. Hleb uvek treba da se prohladi inace se ima utisak da je sredina gnjecava (nepecena).

Ovakav hleb izgleda fantasticno, mirise fantasticno i fantasticnog je ukusa. Noz nije potreban, samo se odlome latice suncokreta. Malo ima savrsenih stvari u vaseljeni, a ovo je jedna od njih. Zato uzivajte.

Ako nemate vremena za kifliranje jednostavno rasporedite testo po serpi za pecenje, sacekajte da testo naraste, neka se dobro podigne, tako ce biti vazdusastije i laganije), nakvasite odozgo i pecite na isti nacin.

Okrugli hleb se najboje sece kad se presece na pola pa onda secena strana stavi na dasku pa sece popreko. Isecite tako polovinu ali ostavite parcice zajedno i tako posluzite, lepo izgleda.

Kod mene svi vole res, pa toplo preporucujem kad izvadite hleb, stavite ga na dasku na 2 varjace, tako da odstoji malo i da ima vazduha okolo (i odozdo). Jednom sam ga stavio na plitak tanjir i posle 2-3 sata (toliko se najmanje hladi) u tanjiru je ostala barica vode. Mesavina je moje „autorsko“ delo a dizajn sam video u komsiluku.

Mozete da pravite i male lepinjice, onda se pece oko 30 minuta.

Text je dugacak, ali stvar je fundamentalna, LEBAC bre :).

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

…једна од порука је, материјално не значи ништа…да ли си то можда већ негде чуо…

Sta mislite o Hermann Hesse-u?

DelMar – Jun 26, 2001 22:01

Pogotovu o „Siddhartha“….Bas me je onako razdrmala knjiga…Ajde pa koje procitao nek napise svoje utiske.

Pozdrav

Tanja – Jun 27, 2001 08:38

Ja sam citala Sidartu davno ali znam da nisam mogla da se sastavim par dana. Kao da me je obuzela neka magija, neko cudno osecanje. Ni jedna knjiga me nije tako , da kazem, pogodila. Procitala sam odjednom, nisam ni spavala dok nisam zavrsila. Potom Demijana, Igru staklenih perli…Nadam se kada budem imala vremena da cu jos jednom da procitam i bas me zanima da li ce isto da deluje kao i prvi put. Procitaj Demian, obavezno!

lazizam – Jun 27, 2001

Slazem se da je hesse odlican….. za prijatelje herman…. sidarta mu je najkomercijalnije delo… sama tematika dela jeste najveci klishe…. mislim razmisli bolje… jedna od poruka je, materijalno ne znaci nista……. da li si to mozda vec negde cuo…..

slazem se sa tanjom, da je Demijan sigurno mnogo potpunije njegovo delo, gde se vishe paznje poklanja iskrenoj unutrasnjoj dilemi, a i dotiche se religije sto je verujem posetiocima ove diskusije izuzetno bitno…. inache ne bi bilo toliko postova na tu temu…

Preporucujem voltera kempfa, i pisma…. nisam siguan kako se zove knjiga gde su objavljena, u svakom slucaju, ako imas onaj standardni heseov komplet na srpskom, gde hese lici na tita, bio sam ubedjen da je to tito do svoje 12 godine, onda je u istoj knjizi sa sidartom…..

Mene hese najvise odusevljava zbog pripovedanja u prvom licu…. Koliki je bio spektar njegovog interesovanja…. obratite paznju, covek se odnosi kao ekspert podjednako prema umetnosti, religiji, raznim zanatima itd….

u svakom slucaju….. dobar izbor…..

Vader – Jul 01, 2001 11:11

Herman Hese – legenda nad legendama :)

Čitao sam (i imam) nekih 6-7 njegovih knjiga, na mene je najveći utisak ostavio Sidarta mada planiram sve ponovo da pročitam…nekad, jer nisam sve razumio i shvatio onako kako je moglo. Puno životne mudrosti ima u njegovim knjigama.

Ja bih sad pitao sve one koji su rekli da ih je knjiga Sidarta uzdrmala i ostavila jak utisak: šta sad, šta dalje? Šta mislite poduzeti u vezi sa tim? Najgore što može da se desi (a mnogima se baš to desi) je da vas utisak drži dan, dva, sedmicu, dve a poslije ishlapi i bude kao da knjigu nikad niste ni pročitali. Ta i takve knjige NISU pisane da bi tako bilo iako kod većine bude baš tako. Ovakve knjige su pisane da bi se poslije malo porazmislilo, izveli neki zaključci i onda ponašalo…drugačije.

Narcis i Zlatousti mu je zanimljiva knjiga, ima jaku rečenicu na početku, rado bih je ovde prepisao ali ne mogu da je nađem :(

A jel’ čitao neko „Buđenje„, Antoni de Melo? To je mala ali veoma jaka, duboka knjiga, veoma čitljiva. Čovjek može puno da nauči o sebi iz nje, najtoplije je preporučujem svima. I kod nje treba nešto poduzeti poslije čitanja a ne samo imati utisak.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Пар ствари о дијетама, тренинзима, здравом животу

Par stvari o dijetama, treninzima, zdravom zivotu.

OUTSIDER (Muzički Kritičar)

20. novembar 2008. u 19.33

Već duže vremena nisam bio na ovim diskusijama ali citajuci topike ispod odlucio sam da podelim neka svoja mišljenja sa vama koji pokusavate skinuti visak kilograma. U toku mog pisanja verovatno ću zvucati strog prema nekima mada mi to nije namera, tako da nadam se neću povrediti ničije mišljenje.

Primetio sam da dosta ljudi pokusava skinuti taj visak kilograma kroz ponekad rigorozne dijete ili koristeci se nacinima s kojima se ne bih slozio. Razlog tome je da bi se osecali bolje, zdravije, lepse. Mada verujem da je estetika ta koja je verovatno glavni razlog za skidanje kilograma mnogima pa ta lista verovatno ide obrnutim redom od Lepseg ka Boljem pa Zdravijem.

Prvo, najbolje bi bilo nikad ne doći u situaciju da se i razmišlja o dijetama. Drugim rečima, problem treba saseci u korenu dok visak od par kilograma nije presao u desetine tj. u nekim slučajevima i nekoliko desetina viska kilograma koji sad već postaju nemogući za skidanje.

Drugo, ako smo već dosli u situaciju da nam se tako nešto desi onda trebamo shvatiti jednu stvar da ti kilogrami ako su dosli nisu za jednu noć. Dakle, ne možemo ocekivati da ćemo ih skinuti za par dana ili čak par nedelja. Imao sam jednog prijatelja koji je hteo da se resi oko 20kg i zamislio je da to može da učini za mesec dana. Ipak isao je u teretanu 4 meseca i uspeo je u tome, ali je ocekivao da će izgledati kao na slikama magazina pa se malo razocarao i za manje od mesec dana povratio je svih 20kg + još nekoliko extra (Jo-Jo efekat). Odmah je naglasio da vise nikad neće trenirati posto smatra da je to sve glupost!

Iskreno, slazem se jer smatram da neko ko se odlucio za trening mora da razmišlja da mu je to sad postao način zivota a ne nešto što se čini prvi i zadnji put. To je ono sto me dovodi na sledeću tacku a to je da sama dijeta pogotovo ako je gladovanje u pitanju uzrokuje cisto gubljenje vremena i može imati vise loših posledica na zdravlje (kako fizicko tako i mentalno) nego da niste ništa ni pokusali. ‘Naglasavam’ da čak ako pazite šta jedete i dosta ste uporni u tome mozete postici samo odredjene rezultate koji se ne mogu meriti onima pomesane odredjenom dozom fizickog napora da ne kažem treniranjem.

Mi kao ljudi nismo stvoreni da sedimo dugo u jednom mestu nego bi trebali da se krecemo. Sto vise to cinimo to je prenos energije kroz nas bolji i laksi a samim tim ono sto jedemo i ono sto cinimo je ono sto nas pravi ljudima kakvim smo.

‘Ova tela koja su nam data trebaju da služe nama a ne da mi služimo njima’

Dalje, čak i ako se hranimo zdravom hranom (sto lično podrazumevam pravom Dijetom) i bavimo sportom ili nekom vrstom aktivnoscu opet sve postaje nevažno ako nam Um, Zelja i Volja nisu na mestu. Moramo shvatiti da sve ono sto radimo ‘danas’ imace posledice na ‘sutra’ i s toga ako smo svesni promena na njih možemo uticati pre nego sto izmaknu kontroli.

Dakle, kad mi neko kaže kao sto sam procitao dole da nema volje da posveti makar 15-30 minuta sebi na dan, dodje mi da mu kažem svasta! Radio sam u fabrici fizicki posao 12-13 sati na dan, od 6 Navece do 6 Ujutro i naterao sam sebe da bar 3 puta nedeljno posle posla odem u teretanu 45-60 minuta. Nekad nisam uspevao u tome, bilo je dana kad bih odlucio da je bolje da odem da spavam al’ zato sledeći dan ili dan posle toga bih nadoknadio trening. Neko ko sedi u kancelariji za kompjuterom samo 8 sati na dan i kaže da nema vremena za fizicku aktivnost? Toj osobi je to potrebnije vise nego meni jer ja se ipak na poslu krecem.. trenutno dok ovo pišem bas mi se ne ide da odradim svoj trening jer treniram od svoje 10 godine a sad mi je 28 pa nije ni cudo sto mi se ponekad sve to gadi.. međutim, kad zavrsim s pisanjem ima da se sutnem u dupe sto bi rekao ovaj kanadjanin i odradim minimum od 45 minuta u teretani. Zašto to ipak radim i gde nalazim motivaciju? Pa objasnicu u par kratkih crta jer ovaj text postaje već previse dugacak..

Zar nije dobar osecaj kad možeš da ustrcis uz jedno 100-tinjak stepenica onako nonsalantno a da se ni ne zadises? Kažem ovo posto znam neke koji se popnu uz 10 i hoće da ispuste dusu..

Kad možeš da odes na plazu ko covek i ne razmišljas ni u jednom momentu kako te je sramota i hoće li neko da prokomentarise tvoj viseci stomak ili visak sala na pojedinim delovima tela..

Kad nemas problema sa snom, spavanjem i kad ustanes ujutro, ne treba ti ni kafa ni cigara i imaš neki mir a osecas se fizicki superiorno u odnosu na druge ljude i potpuno si bez stresa jer znaš da si ga prethodni dan izbacio potpuno iz sebe.

Osecas se sigurnije, jače i vise verujes samom sebi..

To su samo od nekih razloga..

Ne znam šta da vam kažem ljudi, sem da pokusavajuci doći do zdravstvenog ili fizickog savrsenstva lakim ili laksim kratkorocnim nacinima u mnogim slučajevima ne pali.

„No pain, No gain“

Ako je ovaj text makar jednu osobu naveo na razmišljanje onda smatram da sam obavio svoj posao za danas.. pozdrav!

dobro je, naveo sam na razmišljanje vise ljudi nego sto sam ocekivao :)

Јако је битно да се направи детаљан план за прва три дана

gorbachov (berem pare sa grane) – 5. maj 2005.

Ja sam zadnju cigaru zapalio negde krajem februara ove godine, i preziveo sam do sad bez njih. Ovo nije prvi put da sam pokusao, najduže mi je bilo mesec i po dana prošle godine da nisam palio, ali sam se zeznuo kad sam bio u Jugi. Jedne noćinegde u Zemunu, sa drugarima starim …MB-svetsko, a naše…Pivo bez cigara…za pusaca jako teško…

Da ne dužim, jeste zeznuto pogotovo prva tri dana, tad je najgore. Kažu da je potrebno tri dana da bi se organizam ocistio od nikotina, ali samo od nikotina, jer za ostale otrove je potrebno i do nekoliko godina da se ociste.

Jako je bitno da se napravi detaljan plan za ta tri dana, da se ne desi ništa nenadano, i da se se ne iznervira nepotrebno, jer prvi odgovor na nervozu biće cigara, a sa tim i prestanak je gotov, jer opet trebaju tri dana proći da bi bio „čist“ od nikotina. Ovi kažu da je svejedno da li si zapalio dve cigare danas, ili si pusio zadnjih 20 godina, u oba slučaja trebaš tri dana da se nikotina resis, samo udrugom slučaju treba ostatak zivota da bi se ocistio ostaloga. Tu je fora.

Prvih dana mi je pomagalo kad me uhvate krize da sednem u kola i da se satima vozim okolo, to me je smirivalo na neki način, ili mi je odvracalo paznju na čestu da ne bi koga ubio, uglavnom osecao sam se bolje u kolima nego u kuci. Isto sam poceo vise da jedem, apetit mi se brzo vratio, i nisam se plasio toga. Glad nikad nisam trpeo prvih nedelja, jeo sam sve, ne birajuci. Čak sam se ugojio nekoliko kila, ali ništa da me zabrinjava. Uz sve to primetio sam da mi je opao krvni pritisak, negde nakon tri nedelje sto nisam pusio. Bio sam stalno umoran i posapan, ali izdrzao sam sve to, i nakon 4-5 nedelja sam vratio osecaj ukusa i mirisa. Sve je drugacije sad, recimo double-double mi je sad mnogo bolji bez cigara nego sa njima.

Pritisak se vratio u normalu, odmoran sam i budim se svez svako juto bez onog odvratnog smrada u ustima. Imam vise vremena za sebe, ne mora da brinem jesam li ih poneo, ili kupio, ili hoću li imati sutra dovoljno. Imam vise vremena da uzivam u hrani, jer više ne moram da zurim dok jedem da bi jelo „zasladio“ sa cigarom. Zdravije izgledam, nisam ko krpa bled, čini mi se i da snage vise imam.

Procitao sam usput dosta o dijetama i smanjivanju kilaze, tako da sam trenutno u procesu varacanja na normalu…za sve sto želiš da uradis , da prestanes da pusis, ili da smrsas, ili bilo šta drugo, raspitaj se, procitaj sama, vidi šta te ceka.

Ja trenutno mlatim jabuke svaki dan, ribu, pijem puno vode, ostavio sam se cipsa, sokova, cokolada i ostalih „pomagala“, i osecam se super. Moram dodati i to, da sam totalno izbacio alkohol iz upotrebe, jer još sam nov, i ne želim stvari prepustiti slučaju, pa da zapalim „samo jednu uz pivo“. Ima tu još dosta fori, ali ne piše mi se toliko…jaka volja je najbitnija, i da shvatis sto gubis (nemas sto), a šta dobijas(dobijas puno) ako pretanes da pusis…sretno!

Za vise informacija pogledaj www.whyquit.com

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Абортус

Abortus

Stojko – Apr 29, 2002 20:30

Moja poznanica razmislja o abortusu. Sa momkom je u losim odnosima, veza valjda nema buducnosti, on joj kaze: „odluci sama“.

Ima li ovde zena koje su razmisljale o abortusu, pa su se ipak osvestile i nisu ubile dete u svojoj utrobi? Na koji nacin da je ubedjujem.

Naravno da treba da joj se ponudi svaka moguca pomoc, sada i kasnije, kad dodje beba, naravno da treba da joj se objasni strasna stvarnost da je plod u utrobi zivo ljudsko bice, sa dusom i osecajima. Sta jos? Sta je vas prelomilo da ne ucinite ovaj strasni korak?

Hvala.

samohrana majka – Apr 30, 2002

Pozdrav svima!

Imam devojcicu staru godinu dana i samohrana sam majka! Priznajem nije lako ali ja sam odlucila doneti dete na svet spremna na sve prepreke koje zivot donese!

Naj sretni dan mog zivota bio je trenutak kada sam ugledala svoj zivot. Od dana zaceca pa do danas same se borimo kroz zivot. Nije lako raditi osam sati nakon prespavane noci ali to se sve zaboravi kada dodjes kuci vidis osmeh na licu i cujes reci MAMA!

Ja potpuno razumem vasu prijateljicu koja razmislja o abortusu. Vasoj prijateljici trenutno sada cudne stvari prolaze kroz glavu sto je sasvim normalno i koje ona samo ona moze da razume! Nalaziti se u nezdravoj vezi i morati doneti odluku, preokret u svom zivotu jako je tesko. Jedini nacin na koji ti mozes da joj pomognes jeste da je da razgovaras sa njom ali nezno jer to je njoj sada potrebno. Prvo pricaj o lepim trenucima koje njena odluka o donosenju deteta na svet moze da joj donese pa onda blago predjes na losu stranu tj.sta sutra dete kada dodje na svet sta ti mozes da mu pruzis! Dali ces moci raditi da stvoris/ ostvaris osnovne stvari detetu? A isto tako ako se odluci za abortus to je sasvim normalno! Sto mnogi pricaju da ce savest da je grize sto je ubila dete to nije tacno. Prvu godinu ce da bude tesko ne samo zbog abourtusa no i zbog propale veze(a ona ce to da vidi kao propali zivot) ali ce se brzo vratiti na normalan tempo zivota itd…

Za sada toliko sa posla se javljam pa nemam toliko vremena

P.S Sretno

sandra – Apr 30, 2002 17:16

svi se mi nesto tu ugledamo na modernu psihologije,te“nemas prava da se mijesas“, te“to je njena odluka“.

Naravno da je njena odluka ali niko da „skine kapu coveku“ sto se trudi oko prijateljice. Njena je odluka, ali joj treba predociti sve solucije pa da se onda odluci. Moze vam zvucati zaludjeno, ali zar ne mislite da niko nas nije dosao slucajno na ovaj svijet i da nista sto se desilo nije slucajno.Tako i beba nije slucajno zaceta i ja sam misljenja da ona treba da se rodi. Mozda ce bas beba da „otvori mnoga vrata“.

Mlada zeno,abortus nije mala stvar. Cijeli zivot ces se pitati sta bi bilo da nisi abortirala. S druge strane,cisto sumnjam da ces se ikad pokajati ako ne abortiras i rodis dijete. Svako ima svoju sudbinu, zvijezdu vodilju, nazovite kako hocete, pa tako i tvoje dijete.

Odakle ti pravo da nekom uskratis pravo na postojanje. Nikad u svom zivotu nisam cula da se neko pokajao sto ima dijete, ali da se neko pokajao sto je abortirao…E,to je druga prica. Ne vjerujem da je uzimati zakon prirode u svoje ruke bas ispravno i prirodno.Naravno,vele svi „to je tvoja odluka“,i to je malo otrcana fraza.To ce ti svako reci da bi se ogradio.Tebi treba da cujes tudja misljenja i da razmislis o njima a da je tvoja odluka u smislu da odes kod ljekara i da te iskasape naravno da je tvoja odluka, ne moze ti to niko zabraniti.

Slusaj ti svoje srce i vidjeces. Nisam bas misljenja da treba samo „dobro razmisliti“. Treba malo vise osjecati pa kad uradis pravu stvar sto srce kaze, sve u zivotu dobro krene. Malo zvuci nerazumno, ali bas to“razumno-nerazumno“ i pravi od svih nas zombije a ne ljude. Pogledaj i na sebe i na to dijete malo vise ljubavi i zaj… razum na par trenutaka pa ces shvatiti sta treba ciniti

ZELIM SRECU OD SVEG SRCA TVOM DJETETU I TEBI

Dara (Dr) – May 01, 2002 08:46

Vreme i ja da komentarisem. na prvom mestu mislim da svaka devojka koja se ne ume sacuvati od neželjene trudnoće, ne bi trebala ni da se ubacuje u krevet. ne vredi plakati nad prosutim mlekom.

Ja sam licno protiv abortusa, sto znaci da sama ikada ne bih pomislila da abortiram dete. Istovremeno da mi se ta trudnoća desila u sred skolovanja itd, verovatno bih tada drugacije razmisljala. Ali ipak kao sto sam rekla, svaka zena bi trebala da preuzme brigu o sebi da ne ostane trudna a ne da se nadje u toj situaciji.

Sto se tice doticne mlade dame,naravno da treba da odluci sama. Najlaksa je stvar abortirati, ali ponekad je potrebno uciniti najlaksu stvar.

Samo hrabro i kako god resi, nek joj je sa srecom.

Тешко да можемо да избегнемо парадигму

Samo jos rec dve o paradigmi.

paradigma – Mar 19, 2004

Svi mi prilikom izvodjenja induktivnih zakljucaka uzimamo u obzir gomilu stvari koje ne pominjemo, ali koje na osnovu svog iskustva odrazumevamo.

Problem sa licnim iskustvom je njegova ogranicenost. Mi registrujemo delic nadrazaja koji su svuda oko nas. Cak i da zanemarimo nesavrsenost obrade podataka, najveci broj uopste i ne registrujemo.

Te stvari, koje se podrazumevaju „same po sebi“ koje „svi znaju“ nazivaju se paradigma.

Covecanstvo je uvek napredovalo u svom znanju, kada je imalo prilike da se osvedoci u nepouzdanost paradigme, koja se uslovno moze nazvati i zdravim razumom.

Recimo, mada svuda oko nas ima bezbroj primera da je Zemlja okrugla, u vreme kada to nije bilo opstepoznato, najvecem broju ljudi paradigma nije dozvoljavala da pomisle tako nesto.

Pre par stotina godina nekome reci da ispod njega, nekoliko hiljada kilometara takodje stoji neko i da taj neko nije naopacke, bilo je besmisleno, jer se nikako nije uklapalo u njegovu paradigmu, u sve ono sto je on na osnovu svog licnog iskustva mogao da zakljuci.

Zato je vazno penjati se na brdo i proveravati stvari koje „svi znaju“.

Lično iskustvo je za nas od neprocenjive vrednosti, ali treba biti svestan njegovog ogranicenja. Ono je nepouzdano, jer su zakljucci koji se na osnovu licnog iskustva donose radjeni na isuvise malom uzorku da bi bili pouzdani. Mi moramo da se sluzimo njime, jer nemamo na raspolaganju nesto drugo (barem meni nije poznato da imamo) ali je potrebno da koliko god je moguce prosirujemo uzorak.

Tesko da mozemo da izbegnemo paradigmu. Samo mozemo da se trudimo da ne dozvolimo da postane dogma. Treba da budemo svesni da se nase celokupno znanje, kada se samo malo procacka, bazira na verovanju. Da ne posedujemo tu sigurnost kojoj tezimo i da je verovatno nikada necemo ni posedovati. Da cemo verovatno uvek morati da se popnemo na brdo pre nego sto mozemo da kazemo sta se iza njega nalazi i da nam to nece biti od presudne pomoci da kazemo sta je iza sledeceg. Mozda ce nam pomoci da se lakse odlucimo koje brdo sledece da izaberemo. Moje lično mišljenje je da i ta pomoc „koje brdo sledece“ nije realna. Da je sve jedno na koje brdo cemo da se popnemo. Ali dobro, neka verujemo da je bas to nase izabrano brdo vazno. Ono sto je stvarno vazno, jeste da se penjemo. Jer iza svakoga brda se moze naci puno interesantnih i lepih stvari.

Tek kada shvatimo da stvar nije u brdu i stvarima, vec u penjanju, mozda cemo biti u stanju da poletimo i vidimo sva brda odjednom.

Mozda. To je samo moja indukcija.

Jedan lep primer razmisljanja o paradigmi mozemo naci kod Hesea:

…nichts entziehts sich der Darstellung durch Worte so sehr und nichts ist doch notwendiger, der Menschen vor Augen zu stellen, als Gewisse Dinge, deren Existenz weder beweisbar noch warscheinlich ist, welche aber eben dadurch, dass fromme und gewissenhafte Menschen sie gewissermassen als seiende Dinge behandlen, dem Sein und der Moeglichkeit des Geborenwerdens um einen schritt Naeher gefuehrt werden.“

Zao mi je sto nemam originalan prevod, ali nadam se da necu puno ostetiti njegovu lepu misao:

…nista se toliko ne izmice predstavljanju recima , a ipak nista nije neophodnije, nego ljudima predociti neke stvari cije postojanje nije ni ocito ni verovatno*, ali koje upravo zahvaljujuci tome, sto su od skromnih i savesnih pojedinaca tretirane kao postojece, bivaju dovedene korak blize postojanju i mogucnosti da se rode.

*Rec „verovatno“ se odnosi na paradigmu, na „zdrav razum“, na ocekivanje koje se bazira na trenutnom iskustvu vremena u kome se zivi.

Na zalost, nemam ceo tekst ovde. Na pocetku on diskutuje o vaznosti istine za „obicnog coveka“ i vaznosti imanja vizije za „pisce istorije“. Pri tome ne misli na istoricare, zapisivace istorije, vec ljude koji su svojim otkricima istoriju pisali. Svi oni su „videli“ nesto sto njihovi savremenici jos nisu. Nepostojece stvari toga vremena tretirali su kao postojece, cime su ih priblizili korak blize postojanju.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Период детињства је од непроценљивог значаја за формирање карактера

sofija2 (filozof) – Jan 10, 2004

Period detinjstva je od neprocenjivog znacaja za formiranje karaktera, posto se njime usmerava razvoj svesnosti svakog coveka. Naime, decija svesnost nije dovoljno razvijena da bi bila u stanju da shvati interakciju sa okolinom kao odrasli ljudi.

Ukoliko dete dozivljava neprijatna iskustva i stresne situacije, gde je liseno ljubavi i razumevanja, njegova decija svesnost nece biti u stanju da pravilno interpretira takvu interakciju sa okolinom, tako da ce se u njemu formirati razne i razlicite zablude i iluzije i o sebi i o svojoj okolini. To ce isto tako usloviti formiranje negativnih osecanja ili NESVESNI EGO koji ce se na taj nacin formirati.

Buduci da je on najblizi svesnosti, dete (kasnije odrasla osoba) ce reagovati iz tako bolnih i nagomilanih iskustava, a ne iz svoje sustine. To ce se odraziti kao odredjena nefunkcionalnost ili destruktivnost ili prema sebi ili prema okolini, a ponekad i prema sebi i prema okolini.

Ni jedno dete nije u stanju da svesno usmeri svoj razvoj kao odrasli ljudi. Svaki covek ukoliko to iskreno zeli moze sam sebi najvise da pomogne. Medjutim, za to je potrebna hrabrost i upornost. Dokle god se covek ne suoci sa bolnim iskustvima u sebi (ma koliko to neprijatno izgledalo) on ne moze ni da ih prevazidje, posto ce njegova svesnost uvek biti afektovana njima.

To se moze postici samo iskrenom i dubokom samoanalizom kojom ce se proniknuti kroz takva mracna osecanja do same svoje sustinе ILI DUHOVNE SVESTI. Kroz nju se jedino moze pronaci mudrost, istrajnost i odgovornost za svoju sopstvenu promenu i razvoj.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Онај ко прекрши повељу части моментално губи право на школовање

networker(x)

14. децембар 2008.

Немају Американци ни у цему неки нарочито другацији менталитет од нас Срба. Напротив, кад год им се указе прилика – лажу, мазу, краду, варају, фалсификују … Погледајте, уосталом, Енрон, Wорлдком, оне силне банке и берзе – шта се ту све не ради. Али једно је сигурно – Американци неће лично да раде оно сто им се не исплати. А закони су им сурови. За обичне смртнике, наравно …

У Србији се на факултетима пускице људима исплате. Зашто? Па зато што су друштво и закони тако направљени да то поспесују. Наш закон, рецимо, каже да свака фирма мора да има систематизацију радних места. Па ако пише да је за позицију X предвиђен машински инжењер смера хидраулике, на то место не може да дође неко ко је завршио средњу машинску школу и захваљујући свом ентузијазму може да ради тај посао боље од свршеног инжењера. У Америци је то могуће – гледа се прво искуство, па тек онда диплома. Због тога је сваком њиховом студенту у интересу да се сто боље практично образује, а то неће моћи преписивањем.

Такође, пошто за већину отворених радних места увек вази оно „there can be only one“ – њихови студенти нису блесави да неком тупаџији помогну и тиме сутра стекну конкурента који ће захваљујући томе што је можда елоквентнији и поседује „flirting skills“ лепше причати на интервјуу и лакше убедити будуће шефове да је баш он тај, обдарен, надарен и од Бога изабран за то место.

Осим тога, на америчким факултетима студенти на самом почетку студија потписују „code of honor“, где се између осталог обавезују да се неће бавити нечасним радњама.

Преписивање, фалсификовање научних резултата, плагијат итд. – све су то примери онога што спада у тзв. академски криминал. Онај ко прекрши повељу части моментално губи право на школовање на том колеџу и то трајно, не може да се жали никоме и ту нема милости ни према коме.

Да не кажемо да добија и мрљу на биографији и да ће га нека друга школа тешко примити. А захваљујући Интернету сви будући послодавци ту мрљу могу лако да виде … Све у свему – пук’о је!

А код нас? Најстрожа дисциплинска мера – губитак права изласка на испите у року од годину дана. У преводу: принудни одмор од студија. И после годину дана – Јово наново, на рачун мамице и татице … а кад заврши студије, татица ће отићи код кума стричевог стрица и угурати детенце у ЈАТ, Телеком, НИС, РТС, у неко министарство …

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)