Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Највећи број геј особа у Србији на такву параду неће ни отићи

Posted in Србија, друштво, политика, SerbianCafe by Соларић on 7 јула, 2009

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Gej parada – dan ponosa ili dan..

Beo_fokus (drustvene nauke)

30. jun 2009.

Već mesecima se domaćoj javnosti servira priča o održavanju (neodržive idje) „gej parade” u našem glavnom gradu. Dežurni i „za boj uvek spremni”, revnosni, čuvari „demokratskih načela” u Srbiji odmah su stali u front. Zadatak je bio jasan: trebalo je „neuke”, „glupe”, „zaostale” i odnosu na savremeni „moral” prilično rigidne Srbe naučiti još jednoj novoj lekciji „ljudskih prava i demokratije”. (pri tom niko nije postavljao pitanje gde je moje, gde su naša prava da nešto ne želimo da prihvatimo). Otišlo se, u sve opštem „zanosu” borbe za „ljudska prava” toliko daleko da su nas, smatrajući kako nam je IQ niži od sobne temperature, ubeđivali da je „gej parada” zapravo korak bliže EU, i da time pokazujemo i dokazujemo da smo civilizovano i građansko društvo!
Ali svako ubeđivanje zaslužuje i odgovor. Kao prvo, merilo građanskog društva nije manifestacija takvog tipa. Ona je više merilo strpljenja građana ove zemlje. Drugo, termin „civilizovanog društva” svakako je vrlo širok pojam, i niko normalan ne može da prihvati činjenicu kako je „gej parada” neko civilizacijsko dostignuće. Ne možemo, a tome nas uči i istorija, zaboraviti da su u antičko doba postojаle civilizacije koje su prinosile ljudske žrtve, koje su razarale, pljačkale i ubijale sve oko sebe i koje su progonile i porobljavale druge narode (Persija, Rim, Egipat itd.). Ali, one se danas smatraju za civlizacije svog doba. Savremeno društvo je dosta sofisticirano, sekularno, suviše „mekano” pa su njegovi današnji pogledi na moral potpuno drugačiji od pomenutih antičkih naroda, a opet čini i prihvata nešto što čak ni oni nisu rado dopuštali. Zatim, ne smemo zaboraviti da su postojale i antihrišćanske civilizaцije. Narodi koji su progonili i/li ubijali Hrišćane. Da li je i to bila civilizacija?! Jasno nam se nameće odogovor da nije civilizacijski samo nešto što društvo samo i spontano stvori, odobri ili čini, već i ono što nam se nameće. Dakle, mi smo u jednom vremenu očitog i novog, bolje reći, „neoanti-hrišćanstva”.

No, pogledajmo ko sve to želi da nam „obrazuje” i nauči našu decu osnovnim „principima demokratije”. Kao prvo, to su razne ne(V)ladine organizacije, iste one za koje je svaki ispaljeni srpski metak (čak i na svadbi) neizostavno morao da ubije nekoga, a za koje ne postoje ni srpske žrtve, ni srpski grobovi, niti su za njih svete granice srpske države. Zatim razne „gej” organizacije koje ne mogu same sa sobom da se dogovore oko takvog skupa. (Za neobaveštene – „parade” neće biti, jer „gej” organizacije nisu mogle da se dogovore oko organizovanja skupa!)

Kao da nije bilo dosta što je Vlada naše zemlje prošle godine odvojila znatna novčana sredstva za pomoć jednom „gej” sajtu (a „šapuće se javno” u isto vreme „gej oraganizaciji!), koji je navodno trebao da promoviše kulturu nenasilne komunikacije i tolerancije! Pa samo malo ”gospodo„ i ”drugovi„, ja ne mogu da ostanem..  tolerantan, kada neko iz mog džepa, u vidu poreza, uzima novac koji će potom da ”investira„ u ”razvoj malih i srednjih gej sajtova„, i to sve u mometnu kada se narodne kuhinje zatvraju jer nema novca za hranu, kada nastupa sveopšta kriza u ekonomiji… toliko je puno toga, a tako malo razuma. Da li je neko možda javno pokazao i dokazao, od onih koji su donirani tim novcem, gde je i kako on potrošen?! Nije!

Dakle, oni koji nam najviše, iz tog famoznog NVO sektora, pričaju o transparentnosti i zakonu sada ćute.
Šta zapravo hoće borci za prava homsexualaca? Mogućnosti su razne, od slobodnog ”paradiranja„ (čudan termni za one koji ne vole militarizam), do brakova, ili javnog deklarisanja svoje sexulane orijentacije.
Ali, neću sada da prozivam bilo koga. Cilj ovog teksta nije poziv na linč, privatnu pravdu ili prognon. Već pokušaj da se jasno ukaže na problem ovog društva koje neko želi na silu da natera da prihvati ono što je za njegov moral, tradiciju i kulturu ne moguće prihvatiti.

Svojevremeno, je naša poznata novinarka Mirjana Bobić Mojsilović bila mesecima ”silovana„ (čitaj vređana i ponižavana), po raznim gej sajtovima (forumima), samo zato što je postavila pitanje sveopšteg potenciranja homesualnosti kod nas! Dakle, još jedan primer ”demokratske tolerancije i razumevanja„ iz tabora promotera istih ”vrednosti„. Još ćemo doći u situaciju da u ”cvatu sveopšte demokratije„ nećemo smeti da javno iznesemo svoje mišljenje, a (homo)sekusalna manjina će tiranisati sramnim zakonima većinu.
Nigde u svetu, ne postoji društvo koje je apsolutno tolerantno na homseksualizam kao pojavu. Ne dopustite da vas zamajavaju takvim pričama. Za mene je to moralno-psihološka devijacija. Nikada, ali nikada, svojoj deci neću tvrditi kao je to nešto lepo, normalno ili poželjno. Zar narodu kome preti istrebljenje od ”bele kuge„, čija su sela pusta, čije je stanovništvo prepolovljeno tokom XX. veka (u raznim ratovima), sada neko promoviše ”gej paradu„. Razumem Zakon protiv diskriminacije. Vara se svako ko kaže kako je to ”pederski zakon„, jer nije tako. Takav Zakon ima, i mora da ima, svaka moderna zemlja. On ne štiti samo ”prava„ homseksualca, već i prava svih diskrinimisanih grupa ili lica. Ali ne želim da verujem da će ovo društvo da dopusti mogućnost da se pod okriljem tog Zakona promovišu gej ideje. Još će nam pretiti i zatvorom, sudovima ili javnom osudom ako kažemo nešto protiv toga.
Izgleda da je došlo vreme kada će ponosni i časni gledati u zemlju od sramote, a nemoralni nam se smejati u lice. Srbijo, kuda ideš, šta ti to rade?!

neimar 30. jun 2009.

Па хоће да покажу да морате да прихватите западне ‘стандарде’ ако хоћете да будете запад.
То је иначе глобална појава и то не случајна.
Тренутно је у току глобални напад у истом смеру и у Индији где педерске групе траже измену дискриминишућег закона против хомосексуализма заосталог из времена британске империје.
Ко каже да је све било лоше у британским колонијама, ето оставили су им добро организоване возове и добре законе.
Сад Холивуд хоће додуше да уведе своје законе и у Индији и у Србији.

Па наздравље нам било.

Beo_fokus (drustvene nauke)

01. jul 2009.

Cilj mog posta nije da bilo koga vređam, ili širim mržnju. Samo sam izneo mišljenje, sigurno 2/3 građana naše zemlje. Naravno da će neko pokušati da manipuliše homseksualnom manjinom zarad svojih interesa, i koristi. To je svakome jasno. Ali isto tako je poznato, da najveći broj gej osoba u Srbiji na takvu paradu neće ni otići, mnogi to i ne podržavaju uopšte.
Svima je jasno da je Zakon tj. država ta koja određuje prava i obaveze, a ne grupacije, pojedinci, ili neki skupovi. Pitanje gej prava nije nacionalno, ekonomsko ili opšte društveno pitanje, zato ne treba da se rešava javno, posebno ne po ulicama, nego na nivou državnih institucija, zakonima. To je jedini ispravan, građanski način. Sve ostalo je samo provokacija, i manipulacija.

http://www3.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/15/013934857/gej-parada-dan-ponosa-ili-dan.html

„Servia si parla la lingua Dalmata”

Posted in повесница by Соларић on 23 јуна, 2009

lingua Dalmata

Надомак Сремске Митровице био је зид, граница између Срба окупираних од Ромљана и слободних Срба-Сармата

Posted in Србија, повесница, религија, SerbianCafe by Соларић on 19 јуна, 2009

Пренето са SerbianCafe.com (Дискусије)

Sirmijum

medianka

23. april 2009.

Цар Ликиније родом из данашњег Зајечара је столовао у Сремској Митровици

Цар Ликиније родом из Зајечара столовао је у Сремској Митровици

Današnja Sremska Mitrovica skriva pravu veličinu antičkog Sirmiuma, jednog od najvažnijih gradova kasnog Rimskog carstva.
Osnovan u 1.veku Sirmium je svoj vrhunac doživeo u trećem veku naše ere (294 n.e) kada je bio proglašen jednom od četiri prestonice Carstva. Sistem puteva, akvedukata i vojnih utvrđenja, ostaci carske palate, termi, pozorišta, hipodroma, pokazuju da je ovaj grad bio centar (legijski logor, carski grad i episkopski centar) čitave oblasti – tadašnje Rimske provincije Panonije. U to vreme ovo je bio jedan od važnih trgovačkih i tranzitnih centara Carstva.
Kasnije, Sirmium postaje jedno od središta ranog hrišćanstva, ali i mesto stradanja hrišćanskih mučenika.
Rimske legije pojavile su se pred Sirijumom u poslednjim decenijama I veka pre nove ere. Tokom narednih vekova Sirmium je od pograničnog utvrđenja postao jedan od najznačajnijih gradova Carstva. Veliki broj careva je tokom III i IV veka boravio u gradu,a neki su tu i rođeni.Kada je čuveni car Dioklecijan 294. godine izvršio administrativnu reformu carstva Sirmium postaje jedno od četiri sedište careva. Otpočeo je zlatni period u istoriji grada. U njemu je izgrađena carska palata, žitnica, javna kupatila, kovanica novca, hipodrom i niz drugih građevina. U gradu je brzo napredovalo hrišćanstvo koje je dalo nekoliko svetaca Irineja, prvog episkopa, Anastaziju i Dimitrija po kome će kasnije naselje dobiti ime. Napadi varvara u V veku uništili su Sirmium. Prvo su to učinili Huni, a zatim posle kraćeg oporavka naselje su definitivno 582. godine razorili Avari. Prošlo je više vekova do obnove naselja pod novim imenom.

video klip o Simijumu


muskoka (arch)

23. april 2009.

Ispod parka u centru Mitrovice nalazi se rimski hipodrompo sondaznjim ispitivanjima, izgleda da je vrlo dobro ocuvan…jednom, kad se iskopa, biće to jedno od sacuvanih cuda starog sveta…sličan tome se nalazi samo u Rimu…

medianka

23. april 2009.

Podvodna istrazivanja na tri lokacije na dnu Save u 2003 godini, takođe su zabelezila značajne rezultate, a fotografije tada snimljene predstavljaju, prema dosadasnjim saznanjima, jedinstveni materijal za istrazivanja u kopnenim vodama.

Podvodna istrazivanja Sirmiuma, u četvrtom veku jednog od najlepsih gradova tadasnjeg Ilirika, započeta su 1994. godine, nakon što su ronioci izvadili iz Save rimski kameni žrtvenik posvecen Jupiteru. Iste godine pronadjena je velika kolicina arheoloskog pribora, nozeva, fibula, veliki broj komada bronzanog novca.

pavlimir_ratnik (Edukator)

24. april 2009.

U Sirmijum je doputovao,posle raspeca Isusa Hrista, Sv,Apostol Anderej Prvozvani,Sv Apostola Petra brat,jedan od dvanaest Hristovih ucenika, Smatra se da je on upravo prvi među Srbima poceo siriti hrišćanstvo i da je on osnovao Sirmiumsku Arhiepiskopiju, koja kasnije u 6 veku prenesena u Solin, Ova arhiepiskopija bila je jednaka po svemu sa Rimskom Arhiepiskopijom.
Smatra se da je Sv Apostol Andrej Prvozvani prvi srpski arhiepiskop.

medianka

24. april 2009.

Najznačajniji arheološki lokaliteti u Srbiji, ne samo Sirmijum, spadaju Singidunum, Naissus, Felix Romuliana, Viminacijum, Justijana Prima i Trajanova tabla i sva njihova okruženja. Sirmirijum je prva vrata koja je omogućila ulazak rimske legije na srpskom tlu, prema tome Vizantija je imala burnu istorijsku prošlost. Svi ti rimski carevi i imperatori koji su dobili premeštaj ili rođeni na srpskom tlu imali su veliki uticaj.

pavlimir_ratnik (Edukator)

24. april 2009.

Stari pisci nedvosmisleno, preturajuci po antickim knjigama,koje nisu bile sakrivene,utvrdjuju i nalaze Srbe u Iliriku,oni kažu da su ILIRI I SRBI SINONIMI , i da se to odnosi na dva naziva i jedan narod,
Isti je Slučaj i sa Rečima DALMATINCI=SRBI KAO I RASANI=SRBI,
Do duse, oni u taj jezik koji nalaze , kod Dalmatinaca, Rasana,ubrajaju i poljski, sto u svakom slučaju stari Rimljani, ovim potvrdjuju da je u Ilirikumu bio jezik srpski, kasnije to neki zovu i slovenskim jezikom,
Evo nekih izvoda;

Joannis Cinnamus ;Historiae,Patrolgiae,Migne,Paris 1864,g,
„Eadem ferme tempstate,Servii,Dalmatica gens,a fide dedicentes Rasum castellum everterunt.”(T0mus 133.Pag.322.

Što se jasno vidi iz ovog teksta,gde kaže da su Dalmatinci ništa drugo no po krvi Srbi,kao i Rasani,

Laonicus Chalcocondylae ;HISTORIAE,Patrologiae ,Migne,Paris 1866,
„…ad Europae imperium ,genus Illiriorum,qui progressi ab Occdentali versus lonium regione,venerint ad Scopiorum urbem ,lingua etiammum non dissimili utentes.”(Tomus 19.Pag 35,)Haud me fugit,Triballos,Illiriyos ,Polonos,et Sarmates eodem inter sese lingua uti,.(Pag 43.)
Sarmatarum lingua simillis est Illiryorum,Ionium ad Venetes usque accolentum.„(Pag 138).

Ako se sve ovo uporedi izreceno u ovim tekstovima,vidi se jasno,da je to sve jedan isti narod Srbi,,koji normalno medjusobno se razume i sa Venetima,kao i sa Poljacima,
ZNAMO SVE KO POTICE U EVROPI OD VENETA,KO OD TRIBALA,ko su Poljaci,tako da možemo reći da ovaj narod je i doneo progres svake vrste,i proširio Evropom,sto i sami tekst kaže .
Trebalo bi se zamisliti nad ovim tekstovima, i ne srljati slepo u neke ,stvari koje su pisane u ime Porfirogneta,u 17 veku,iza nekog memnjivog zida u Vatikanu,gde su obično ta krvatska piskarala dobivala mesto, i zadatak im poveravan,
Ipak ovi stranci su puno realniji i svakako da im se treba verovati,jer ih se nije toliko ticalo ni Hrvata ni Srba,”

Danilov (student)

24. april 2009.

Vatikan priznaje u svojo enciklopediji da su Iliri i Noricanci-Sloveni..

Izvod iz clanka o Slovenima gde piše da su Iliri i Noricanci Sloveni…

The Noricans and Illyrians are declared to be Slavs, and Andronikos and the Apostle Paul are called Apostles to the Slavs because they laboured in Illyria and Pannocia.

http://www.newadvent.org/cathen/14042a.htm

pavlimir_ratnik (Edukator)

24. april 2009.

Ma, to ja znam i bez Vtikana,ja imam obicaj da tražim ,i kad mi je nešto sumnjivo,ako je tako u Vatikanu zapisano,JA TO DRUGOJACIJE TUMACIM I ObičnO DODJEM DO VRLO ISPRAVNOG ZAKLJUCKA,

medianka

24. april 2009.

Da li je Mačvanska Mitrovica bila u sastavu Sirijuma, ako nije ,onda iz kog je perioda?

pavlimir_ratnik (Edukator)

24. april 2009

Pa verovatno je bila pvezana mostom ili nekom skelom ,Vidite tu je blizu usce Drine u Savu,tu je Semberija,tu je Macva,tu je u blizini Tamnavski Stres,Tu je Srem,to je oduvek bilo srce Srpske zemlje,sa najbogatijm i najplodnijim zemljistom,takođe i sa vrlo zupnom klimom,tu su izvori tople vode,koji izbijaju i na povrsinu,tako ,da je tu bilo i pogodno za pravljenje banja i kupatila,kao i vodeni putevi ,normalno da su se ovi krajevi uvezivali u jednu celinu,i Macvanska Mitrovica,bar neko naselje mora datirati isto kad i ova Sremska,jer gde je prelaz ,tu je i naselje.

mandalina (vila)

26. april 2009.

U vreme pre hrišćanstva, nadomak Mitrovice sremske bio je zid, granica između Srba okupiranih od Romljana i slobodnih Srba-Sarmata.

Što se tiče priče o apostolima, uzmite u obzir da su jevanđenja pisana 60-90 godina kasnije od tzv.raspeća pa se tu ništa ne može tumačiti kao validno. Ali, da se ne zaboravi Kifa, pregrčen u Petra, bio je Zelot. U današnje vreme to je kao da je OVK ili UČK ratnik.

Сродне теме:

Свака Вендка или Сорбкиња после удаје баца свој џинс и облачи народну ношњу

Posted in повесница, SerbianCafe by Соларић on 14 јуна, 2009

Коментари преузети са SerbianCafe.com (дискусије)

Tabanac (DR.voseca)

10. jun 2009.

Народна ношња лужичких Сербов

Народна ношња лужичких Сербов

Prusi imaju u sebi isuvise slavenske genetike,osnova je balticka kultura jezik koji im je nanetnut,sirim narodnim masama.Inače sam jezik je izumro inače obradjivao sam ga tri i po meseca.Vladajuca klasa je bila i ostala cvrsto u pokatolicenim i ponemcenim vladajucim porodicama sve do 1918 godine…(pokatolicenim a kasnije protenstanti,koji su to krvavo platili od rimokatolickog klera). Moja porodica je bas iz takvih korena i po prici moje bake jedino je von Glasov imala pruske korene (Glaso znaci na pruskom…cilibar). Jedini kontakt koji održavam je sa plemicem Buguslavom (koji se vratio i otkupio svoj dvor u Istocnoj Nemackoj,78 godina star) posetite ga,pravi je srpski domaćin

Inače i Katarina Velika je S(o)rbkinja…iz Zerbsta to joj i stoji u devojackoj pre udaje tituli…i vratila je milo za drago Poljacima(katolicima)za sve sto su uradili Sorbima,protestantima…
U Luzicama sam bio bar hiljadu puta…nazalost,oni su rascepkani sa dva jezika (Tu se vidi da su pravi SRBI…dva Srbina to su tri partije) rekoh dva od njih 40.000 govori se i piše i u upotrebi su Donjosrpski i gornjosrpski i da tu budu prava Srpska Posla dve vere su Rimokatolicke i protestanske.

Павле Јуришић Штурм

Павле Јуришић Штурм

ALI rekoh ALI…vrlo su tvrdoglavi,ponosni i cuvaju jezik i obicaje hiljadu puta vise od svoje brace sa Balkana...izuzetno su povezani…Samo mali primer...svaka Wendka ili Sorpkinja posle udaje baca svoj dzins i oblaci svoju narodnu nosnju,sa kojom radi,izlazi...ono sto je nesvatljivo da žena ide svojom nosnjom kroz Srbiju…vikali bi momci po njoj sa ono…Seeeeljanko!!!

Meni su samo smesne kad voze biciklu u toj nosnji …i zaljubljen sam u kisele krastavce,koje su brend u svetu (posebno iz Sprevalda ili sorbski Blato)i smatraju se najukusnijim kiselim krastavcima a mrzim obicaj palovanje kokota,kada se kida petlu glava,u galopu sa konja,dok petao visi…lepi obicaj je za decu i starije „Pticja svadba”(Svadba se sorbski zove „kwas”)
Idite i posetite ih glavni grad im je Budiscin i za mene jedan predivan romantican grad i to srednjovekovni u kome su kuce i ulice još kao pre pestogodina (zamislite u Kalimegdanskoj tvrdjavi kuce i ulice kao pre pesto godina,bez onih parkova) Ulice su dvojezicne,dokumenta su dvojezicna,zastava ista kao i vasa,tu je parlament„Domowina”imaju svoj simfonijski orkestar,pozoriste,Sorbski Muzej,ulaz 1 euro (ako kazete da ste Srbi,besplatno ali ćete zavrsiti u „Serbsko Kohinjo”) procitacete „sorbske novini” i iznenadicete se koliko knjiga i casopisa izdaju…Toliko,izvinite nisam se pripremio za temu i pisao sam onako..

serialkiller (Ložač u paklu)

10. jun 2009.

tabanac, živim u Nemackoj i ponekad odem do Berlina na sluzben put.
Gde preporucujes da uzmem prenociste u Luzici?

Tabanac (DR.voseca)

11. jun 2009.

„seriakiller” nagovestili ste direktno da vas zanima Spreewald…preporucio bih vam hotel sa četiri zvezdicama (ali nemackih četiri ne spanskih ili turskih) SAS Radisson u Cottbusu…čak postoji mogućnost organizovanja četiri dana za 199 eura…sa prvim danom dolaskom i razgledanjem Cottbusa, drugog,voznja kroz kanale camcem (to je sve prosarano kanalima, ko Venecija) uz veslace u srpskoj nosnji i poseta ukusnih krastavaca(voznja je uracunata cenu)i taj čitav kraj je pod zastitom UNESCO od 1991.Treci dan sa vodicem i svim placenim dazbinama kroz Berlin…Preußenresidenz,najlepsi dvorski park na svetu Sanssouci…Kanzeleramt…Kapiju itd…
četvrti dan..posle dorucka povratak…
Ukoliko ste zainteresovani mogu vam ostaviti broj telefona ili internet adresu…postoji mogućnost da vas pokupe iz vaseg mesta stanovanja ili hotela…
Vise poznajem hotele i mesta gde su arheoloska ili istorijsko značajna mesta uvezi samih Slovena…ali postujem vasu zelju i ukus…o arheologiji i istoriji nema se puno sto tu ponuditi ukoliko vas ne zanima ethnologija…ali ipak je lepo videti taj deo Lausheviche (uh sto me podseti na ime i prezime vaseg glumca Zharka Laushevica, iz „Boj na Kosovu,šta je sa njim jer stvarno u zatvoru…)”

mandalina (vila)

11. jun 2009.

Pruska ili Prusija (nem. Preußen, lat. Borussia) je prvobitno bilo područje naseljeno od baltičkog plemena Prusa..

Латински назив је такође БОРУСИА..

Јосиф Добровски у своме Годишњаку за 1827 годину пише: „Истоветност Лужичких Срба и балканских Срба није случајна. Она потиче из прастарих времена када су се србиском именом сви Тадашњи Словени називали, пре него што је настало Словенско име.” Александар Гиљфердинг сматра да су: „…на бескрајном простору постајале разне државе Серба, које је везивао само заједнички језик…” (65.I.ст.44) …

Позната сербиска племена на северу била су још: Пруси, Боруси, Љутићи, Вагриани, Вилци и Бодрићи. Део пруског племена се налазио у Малој Азији, где је постојао чувени град Пруса. ..

Po srpskim istoričarima, Prusi su ustvari srpsko (znači proto-slovensko, a ne balkanskosrpsko) pleme Borusi koje je iz Male Azije prešlo da živi na Kritu, a otuda otišli na Sever, na današnju teritoriju..Vodja im se zvao Borus…Vreme dogadjanja-prilično mnogo pre pojave Grka na istorijskoj sceni…„

Na Kritu je bilo i jedno srpsko pleme koje se nije mešalo sa starosedeocima i koje je zadržalo sva svoja srpska svojstva. Bili su to Borusi, koji su, takođe, krenuli ka severu, ali kao odvojena grupa. Ti Borusi su doprli čak do Baltičkog mora, nastanivši se na njegovim obalama i zadržavši svoj arhajski srpski jezik sve negde do pre oko dvesta godina. Nažalost, ti germanizovani srpski Borusi pretvorili su se u savremene Pruse, koji o svom poreklu gotovo ništa ne znaju ili ne žele da znaju, uostalom kao i većina današnjih Nemaca koji su potpuno zaboravili na svoje slovensko ili tačnije srpsko poreklo. ”

pavlimir_ratnik (Edukator)

12. jun 2009.

Сарматски оклопници за време Дачких ратова приказани на Трајановом стубу у Риму

Сарматски оклопници за време Дачких ратова приказани на Трајановом стубу у Риму

Od Hiperborejaca su nastali Sarmati,koji su Srbi, kasnije su se prema Antonu, Srbi podelili na Srbe i Jazige, zapravo Jazige su divergirale od Srba, Srbi se nikada nisu zvali Sloveni, to ime je preneseno na Jazige ili stavljeno, koji su posle upada u Dakiju umesto ranije Sarmati poceli dobijati imena Jazigi, Metnasote, Sedlovati, Prema Antonu od Slovena su Nastali Rusi i Cesi,Moravci , a od Srba-Anti,Vendi,od kojih kasnije su nastali,divergirali, Poljaci,Kasubi,Srbi,
Antonovo ucenje je jedno od retkih koje uvazava stare grcke autore i njihove zapse o Hiperboreji i Hiperborejcima,Hipеrborejom su nazivali severne oblasti iza Severnog mora(Boreja)o cemu govori i Veljtman u svojoj knjizi -Indogermani i Savjani.

Спољне везе:

Српско родољубље код муслимана

Posted in књижевност, повесница, SerbianCafe by Соларић on 31 маја, 2009

Преузето са:

Srbi muslimanske vere

Varuna (novinar)

24. мај 2009.

Srpsko rodoljublje kod muslimana nije novijeg datuma – ne odnosi se samo na 19. i 20. stoleće. Ostao je pismeni trag o Muhamedu Hevaji iz Tuzle. On je sredinom 17. stoleća pisao pesme o Srbima hrišćanske i muslimanske vere. Proročki je zaključio da će zlo zadesiti naciju ako se bude delila po religioznom šavu – ako nacija zaboravi da su muslimani i hrišćani od jednog oca i jedne majke:

“Otac jedan, jedna mati,
Prvo bi nam valja znati,
Jer ćemo se paski klati…“


Početkom 19. stoleća, jedan od prvaka muslimana u Mostaru, Ali-aga Dadić, osniva politički pokret i traži autonomiju Bosne i Hercegovine u Turskoj. Njegovi sledbenici su, podjednako, i muslimani i pravoslavni. Ovo je bilo previše za tursku vlast. Ona se uplašila žešćih zahteva Srba oba zakona u Bosni i Hercegovini, koji su mogli da se povedu za primerom Srba u Srbiji, gde je buktao Prvi srpski ustanak. Da ne bi izazvali otvorenu pobunu u BiH, Turci nisu smeli da zatvore ili pogube Ali-agu Dadića, nego su ga, tajno, otrovali.

Da su srpski intelektualci, poslednja dva veka, više brige posvećivali svojoj naciji, istorijska literatura bi bila mnogo bogatija i drukčija – svrsishodnija nacionalnim interesima. Da su se, recimo, mlade generacije muslimana, u devetnaestom i dvadesetom stoleću, vaspitavale na primeru Sinan-paše Sijerčića iz Goražda, sigurno je da hrvatska propaganda ne bi mogla da ih pridobije u onolikom broju – u kojem su se priključili fašističkim jedinicama 1941. godine. A Sinan-paša Sijerčić je, krajem 18. stoleća, činio sve da muslimanima ukaže na njihovu pripadnost srpskoj naciji. Svakako, u to vreme, bio je to opasan korak za muslimana i visokog dostojanstvenika Turske.

No, Sinan-paša se nije obazirao na opasnosti. Štitio je pravoslavne Srbe od razuzdanih turskih zulumćara, najčešće pridošlica iz ostalih krajeva Turske. Pomagao je obnavljanje pravoslavne crkve blizu Goražda – zadužbine Hercega Stefana. Sinan-paša je negovao uspomenu na svoje pravoslavne pretke. Imao je pismene zapise da su bili srpski plemići Šijerinići u srednjevekovnoj Bosni. Šijerinići su ogranak još poznatije plemićke porodice Lučića. Kad je Sinan-paša Sijerčić, kao jedan od komandanata u turskoj vojsci, krenuo protiv srpskih ustanika u Srbiji, bliskim prijateljima je rekao da bi želeo da Turci budu poraženi, pa makar i sam glavu izgubio. Želja mu je ispunjena. Srbi su pobedili na Mišaru 1806. godine, a Sinan-paša Sijerčić je, u toj bici, poginuo.[8]

Omer Skopljaković: Ž E Lj A

… Dušmane mrzi, a Srpstvo ljubi,
Tako mi sine ti bio živ,
Pane li babo u borbi ljutoj,
Osvet’ ga sine, sokole siv…

Avdo Karabegović: OH, TA LjUBIM TE…

… Tako mi pravde
Višnjega Boga
Tako mi srpskog
Imena moga…
Protivu islama,
To ništa nije,
Sin Otadžbinu,
Ljubiti smije.

Omer-beg Sulejmanpašić-Despotović: SRPSTVU

Iz mog srca, iz plamenih grudi,
Iz uzdaha, iz duše, iz snova,
Tebi Srpstvo, moja srećo draga,
Leti, evo, laka pjesma ova!…

Suza čista; suza duše moje,
Suza, što me milom bratstvu veže,
Suza vjerna ljubavi i krvi,
Tebi, Srpstvo, što me vječno steže!

Aliverić Tuzlak: ZNAM JE ŠTA SAM

… Evo pjesme, nije vješta
Al’ za svojim leti jatom.
Nemojte me više vr’jeđat’
Zovite me Srbom, bratom!

Nuridin Ibnul-Hadžer: PJESMI

Uzdiži se, pjesmo moja,
Iz plamenih, srpskih grudi,
Smjelo leti kroz krajeve,
Đe god sl’jepi guslar gudi!

Uz gusala glase mile,
Đegod čuješ da se poje,
Tu slobodno spusti krila,
Tu ćeš naći braće moje…

Al’ međ’njima ako vidiš,
Ko te krivim okom gledi,
Tog se kloni! Izrod to je,
Tomu demon stope sl’jedi.

Uzdiži se pjemo moja,
Iz plamenih, srpskih grudi,
Smjelo leti kroz krajeve,
Đe god sl’jepi guslar gudi…

Aliverić Tuzlak: SRPSKI JEZIK
pesma protiv austrijske odluke da se srpski jezik zove “zemaljski“ – kasnije i “bošnjački“

Srpski jezik, rajski jezik –
Ne što njime zbori raja,
Već za to, što u sebi
Sve miline zvuka spaja.

Srpski jezik, rajski jezik –
Znaš kako s’ u duši hori,
Kad nam majka, kad nam sestra,
Kad nam ljuba njime zbori.

Srpski jezik, rajski jezik –
Znaš kako nas on potresa,
Kad nam guslar njime pjeva,
Te nas diže u nebesa.

Srpski jezik, rajski jezik –
Rane vida, l’ječi bole,
Znaš kako nam duši prija
Kad nas, starci njim sokole.

Srpski jezik, rajski jezik –
Za to velim, što da krijem:
Svaki onaj Bogu gr’ješi,
Ko ga zove zemaljskijem.

Ovako veličanstvene stihove srpskom jeziku, verovatno, nije moguće pronaći u delima drugih srpskih književnika – pravoslavne ili rimokatoličke vere. …

http://www.srpskapolitika.com/Izdvajamo/008-lat.html

steks (doktor za glavu)

25. мај 2009.

Jeremijatreci
Koliko je u Srbiji bilo dzamija do 1878?

—————————————–

Ovo mi liči na početak još jedne jalove rasprave. Nemam nameru da sporim istorijske činjenice, a još manje da nekog omalovažavam.
Ali, zanimljivo je da svako bira samo one činjenice i onaj period koji će da da težinu njegovim stavovima.

U tom svetlu, ja mogu da pitam: koliko je bilo džamija 1389-e?

Pusti to prijatelju. Nisu Srbi zvali Turke da ih ovi porobe.

Сродне теме:

Кратка хронологија Титине епохе

Posted in НСПМ, повесница by Соларић on 31 маја, 2009

Коментар преузет са Нова Српска Политичка Мисао

брм

четвртак, 28 мај 2009

кратка хронологија титине епохе

45-50 сиромаштво, масовна стрељања под разним изговорима, принудни откупи, смрзавања јер се нема огрева (види Лоренс Дарелове успомене из Београда), голи отоци

50 – 60 мир и сиромаштво, решавање кризе дозвољавањем да огромни вишкови радне снаге оду на привремени рад у западне земље и одатле нас пуне девизама

60 – 68амери одрешили кесу, јер смо ппрактично ушли у НАТО – споразум са Турском и Грчком (више бесповратне помоћи и инвестиција него у Јапан и Немачку) ..први ефекти се виде тек крајем 60 -их

68 – 74 неки студенти озбиљно схватили социјалистичке пароле, милиција их брзо разуверава

74 – 80. криза, инфлациује, рестрикције разне НОН СТОП, ХАПШЕЊА ЗБОГ ВИЦЕВА, НАУЧНИХ РАДОВА И ОСТАЛОГ СВЕТСКОГ ТЕРОРОИЗМА

САЛДО: 5-6 НОРМАЛНИХ (65-68) ОД УКУПНО 35 ГОДИНА ТИТИНЕ ВЛАДАВИНЕ
Јапан је 60. био на ИСТОМ ступњу развоја као ФНРЈ а САДА?
ниједан муслиман и католик, скоро ниједан Македонац а Ни део Црногораца НИСУ ВИШЕ СРБИ

браћо Срби живија вам тита кад сте тако паметни

Име нацистичке странке је: „Национал- СОЦИЈАЛИСТИЧКА Немачка РАДНИЧКА ПАРТИЈА“. Непријатно за комунисте.

Posted in повесница, политика by Соларић on 21 маја, 2009

Извор: Политика Online (коментари корисника)

paja patak, 17/05/2009,

Шта значе „фашизам“ и „антифашизам“ ? Постојао је (и постоји са префиксом „нео“-) само један : италијански фашизам. Титоисти (Мирковић и слични) користе тај појам намерно искривљено. Они под њим подразумевају не италијански фашизам, него првенствено немачки нацизам. А зашто онда ствари не називати правим именом? Дакле :„нацизам“ и „антинацизам“ ?

Е,то је незгодно из два важна разлога:

1. Име нацистичке странке је: „Национал- СОЦИЈАЛИСТИЧКА Немачка РАДНИЧКА ПАРТИЈА“. Непријатно за комунисте. Ем социјалистичка, ем радничка партија! Ти термини су комунистички монопол.

2. Још незгодније: и поред повремених зађевица, СССР је имао разгранату војно-политичку сарадњу са нацизмом. Пре доласка нациста на власт, СССР је помагао Рајсхвер ( у њему је било много нациста) наоружавању и пружао му могућности вежби на својој територији, што је било забрањено Версајским мировним уговором. То је још ни по јада, него је СССР са нацистима закључио 1939 г. и уговор о ненападању и сарадњи. У оквиру њега је снабдевао Трећи Рајх стратешким сировинама током првих година Другог светског рата, а још је садејствујући са њим окупирао балтичке земље, и део Пољске.

Дакле – нацизам је боље не помињати, узети лепо фашизам и све гурнути под тај тепих. Иначе, „антифашизам“ се као термин користи углавном у (бившим) комунистичким земљама и само неким западним у којима су комунисти после рата играли већу политичку улогу.

Одомаћио се, па нацизам који је крив за сва зла титоисти и не помињу, а сви који се са њима у било чему не слажу – а за титоиста Мирковића то су антикомунисти су „фашисти“ и квит!

Штета што Обзнана није донета пре 1920 године; комунисти су били терористи. Југословенски комунисти, на челу са „вољеним другом Титом“ су априла 1941 г. мирно чекали све док Титу – агенту Коминтерне: Валтеру, телеграмом из Москве 30. јуна 1941 (после 2 месеца!), Георги Димитров није послао Коминтернину наредбу да ступи у акцију против Немаца, а Тито октобра 1944. на тенковима Црвене Армије запоседа Србију.

Дакле, иако су званично у опозицији, чланови ЛДП-а добијају прилику да кроје српску културу, политику, историју!

Posted in НСПМ, Србија, друштво, култура, политика by Соларић on 20 маја, 2009

Коментар преузет са: Нова Спрска Политичка Мисао

Izborna reforma

петак, 15 мај 2009

Boris Tadić nagovestava promenu izbornog zakona – opet se vracamo u Milosevicevo vrerme, gde jedna partija – ali ovaj put „demokratska“ – moze da kontrolise celu drzavu i celo drustvo. Tadiceva „reforma“ vec je zapocela! Naime, i pre izbora on daje vazna mesta clanovima stranke koja uopste nije u vladinoj koaliciji! Dakle, iako su zvanicno u opoziciji, clanovi LDP-a dobijaju priliku da kroje srpsku kulturu, politiku, istoriju!

Zato se manimo ovog zelenog i nadmenog Dimitirijevica – problem je Tadic, koji takve katapultira u srpsku kulturu i politiku, odnosno upropaštava tu kulturu i politiku takvim nedoraslim „likovima“!

Bez Tadica – ne bi Srbija nikad ovakvog nemustog Dimitirijevica imala za „pomocnika ministra“, a sutra, uz bozju pomoc, mozda i za pomocnika predsednika!

Брисање националне културе је (НЕ)културна послједица неолиберализма, тј. екстремне економске деснице

Коментар преузет са НСПМ

Наука о држави (по Слободану Антонићу)

Бранислав Димитријевић

уторак, 12. мај 2009.

Nikola

среда, 13 мај 2009

Gospodine Dimitrijeviću, da li je možda i Naomi Klajn (Klein) ekstremna desničarka?

Postoji jedna sličnost između Bagdada i Beograda – i u jednom i u drugom, poslije dolaska DOSa ili NATOa, ne radi Narodni muzej. U stvari, mislim da je onaj u Bagdadu proradio, ali tek kad su hiljade kulturnih artefakata nestale kao da nikad nisu ni postojale. To Naomi Klajn pominje u svojoj knjizi “Šok doktrina’’, koja se bavi neoliberalnim posljedicama u društvima sa raznih kontinenata. Brisanje nacionalne kulture je (NE)kulturna posljedica neoliberalizma, to jest ekstremne ekonomske desnice koju vi predstavljate u oblasti kulture.

Vrijednosti zajednica nastalih viševjekovnom evolucijom jednostavno nisu neoliberalna šolja čaja, i moraju biti eliminisane. To je u Iraku urađeno sveopštom krađom nacionalnog blaga, a kod nas – kartonskim kutijama namijenjenim za kontejner. To je Vaša (NE)kulturna politika. Jer kritička svijest je istorijska svijest, reče Herbert Markuze (da nije i on ’’ekstremni desničar’’?) i ostade živ, a neoliberalizam ne voli ljude koji razmišljaju svojom glavom.

Neoliberalizam voli zatvorene Narodne muzeje i važne istorijske dokumente na smetlištu (istorije?).

Drugo što valja istaći je što se veliki kulturni dekontaminator poziva na film ’’Invasion of the Body snatchers’’ Abela Ferare, inače poznatog reditelja rimokatoličke vjeroispovjesti i predvodnika njujorškog konzervativnog filmskog talasa. Dimitrijević se poziva na desničarski film da bi dokazao da je Slobodan Antonić – desničar. Pa to je genijalno.

Ali mora se priznati da je najfascinantija stvar ipak ’’reforma’’ Crkve. Ja nisam tako genijalan kao gospodin Dimitrijević pa ne znam kako može da se reformiše vjerovanje da Bog – postoji? Mnogo mi to komplikovano. Možda jede krompiriće? Možda ne jede krompiriće. Možda je Bog – krompirić? Možda je krompirić tijelo Isusovo? Izgleda da to nećemo saznati do sljedećeg visokoumnog teksta sina Dragana, ovaj Dimitrijevića.

О српским спахијама под турском владом

Posted in Срби у расејању, повесница by Соларић on 9 маја, 2009

ГЛАСНИК СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА

КЊИГА 69, У БЕОГРАДУ 1889

ЦРТЕ ИЗ БОСНЕ,

I.

О српским спахијама под турском владом.

Руски гроф Милорадович, потомак спахијске куће Милорадовића из Херцеговине, извојевао је победу над Наполеоном у бици код Вјазма.

Руски гроф Милорадович (1771–1825) , потомак спахијске породице Милорадовића из Херцеговине. Под његовим заповедништвом је побеђен Наполеон/француска војска код Вјазма

Осим турских спахија у Боснп, о којима се и сувише доста знаде, ми готово кроз сву епоху турске владавине налазимо имена српских „спахија“, записатих у домаћим биљешкама; као и њихове слике по манастирима, удостојених тога мјеста било као осннивачи, поновитељи, пли приложници св. храмова.

У Босни пак (а од чести и у Херцеговини) налазимо тијех спахија све до прве четврти овог столећа; а њихове потомке још и данас.

Неће бнти сувишно, ако о томе изнесемо неке податке на видик, уплетене са народњим предањима и причама.

Поред спахија (овде је све ријеч о православнима спахијама), који имадоше право на своје посједе (као Милорадовићи у Херцеговини), истичу се и други, без својих посједа, који имадоше привилегије: побирати за себе десетину у извјесним мјестима као год и турске спахије, с чиме да како бијаше скопчано неко благородство, уз почасну на то сабљу и султански „Берат.“ Такови „бератлија“, па ма и сељак био, могао је носити самур-калпак и постављен ћурак, док у вријеме „Јањичара“ и Дахија најбогатији трговци сарајевски носише дуге гуњеве неке накарадене високе капе, које посље замјенише правим „читачкама“, какве носи мирско свештенство у Србији; а од времена Омер-паше, те „читачке“ наглим кораком замијенише црвени Фесови. Ове бруке у промјени ношње не бијаше мислим ниђе у Херцеговини, а ваљда ни у Босни осим јединога Сарајева. —

По што је већим дијелом босанско-херцеговачка аристокрација примила вјеру мухамеданску ради сачувања живота, имања и племства, о чему тврде сви који писаше о пропасти Босне, мени се чини, да ти спахилуци, о којима је овдје говор, нијесу дијељени православнима из прнзнања њиховога старог племена, него за неке особите заслуге, учињене султанима и њиховим војскама у вријеме ратова, или у другим неким приликама, а таковијех је згода и сувише могло бити у вријеме Мехмеда II, бјегства двојице Арсенија, ратова између Турске и Аустрије и т. д. — Пошто је Боспа пала под Турке, ко год се није хтео потурчити, тај је постао унижена „раја“, па ма он био племић или прости сељак, те се дјеца неистурчених бољих породица лаћаше помогућству трговине и заната. Код босанских краљева налазимо у отменој служби Десисалића, а можда од исте породице у 15 и 16 вијеку налазимо у Сарајеву златаре Десисалиће,…

Спахије Милорадовићи, од којех су данашњи грофови у Русији, имају и сад у манастиру Житомишљићу свој Ферман, у коме неки султан (мислим Сулејман) вели: „давамо овај наш превисоки Ферман Милошу (Милисаву) спахији за услуге нама учињене“, и који ће Ферман мислим скоро угледати свијета у преводу. Не знајући ми ништа даље о тијем „у с л у г а м а'“, какве су и колике биле.

Милорадовића породица била је, и остаје узор благочастија и особите побожности, што свједоче и њихове задужбине и дуговремене потпоре истима, као и припознато њихово јунаштво и благородство на далеком сјеверу. У осталом, њихов ферман свједочи: да Турци нијесу бранили имућним Србима од богоданог имања подизати св. храмове, те такови манастпри и њихове земље бијаху ослобођени од свакијех дација, што свједочи још и политички корак Мехмеда II, подаривши Фрањевцима Ферман у Сутјеској покрај Бобовца. Таковијех Фермана султанских налазимо доклен су год Турци допирали у Приморју, и то како у православним тако и у латинскпм манастирима, што сам од очевидаца слушао који су их виђали (Архиман. Николајевићи и Фра Грго Мартић). Сама Крупа у Далмацији има их с бератима преко 15.

У манастиру Тројици (у Плевљима) има у препрати са потписом Воин Спахија Подблаћанин (село је Подблаће између Пљевља и Чајнича), као поновитељ, исте богомоље.

Године 1711 Бошко спахија са Гласинца (из Соколовића) поклони сарајевској цркви „Постнин тр’шдћ.“ У записнику исте цркве: „Милош Патријархов, брат спахије“, и то ће бити онај исти, који се спомиње и у 42 „Гласнику“, у споменицима од г. Новаковића. Овијех спахија било је највише дуж ријеке Дрине, почевши од Фоче, Устуколине, Горажда, Вишеграда, Мокре Горе, па онда код Лијевна и Гломача даклен све на тачкама стратегичним и планинским.

Почетком овог вијека бјеше у селу Бранковићима (рогатич. кот.) Иван спахија Блажујевић и његова три братића: Стојан и поп Остоја од једнога брата, а Коста од другога. Иван је имао спахилук у истоме селу, ђе је многобројна породнца истурчених  Бранковића,   те су и од ових Блажујевићи побирали за себе десетину (!?).—  (После окупације  исељавају се Бранковићи у Турску).

Ивану спахији изумрије све што је мушко и наком њега остаде шћер Јелка, удата после у Сарајеву, и бјеше пуница данашњега Јове Шиндића, златара. Кад Мустај-паша постаде заповједником у Сарајеву, почне прегледати спахинске „берате“, пак дође ред и на Јелку. Као женској глави одузме берат и сабљу, а пружи јој у накнаду 5 турских „игр’милука“ (до 12 Фор. у све вриједности) и свилене још материје да скроји једну дугачку „антерију.“

Примјетити ми је овдје, да право спахилука на побирање десетине важило је у мушкој лози са оца на сина —  до деветог кољена; а у побочној лпнији — на браћу,
до трећег паса.

Трећи братић Иванов, Коста, имао је спахилук код Новог-Пазара, али врло мршав, пак је с великом муком побирао и оно што му је припадало. За то враћајући се једном с војске испод „Сазије“ (ишли су ваљда против Руса), он сам својевољно предаде Турцима свој берат и сабљу.

Овај поступак свједочи јасно, да су и српске спахије морале ићи на војску, и о својој брашеници, као год и турске.

Од горњега попа Остоје Блажујевића има и данас један унук, Коста, скоро ожењен у Дервенти; а син је покојнога пона Ристе Секиларије, бившег ефимера у сарајекском пољу.

Друге опет сиахије овог имена (спахићи), можда и род горњијех по што једни и други славише Васиљев-дан (1 јануара), били су најприје код Горажда и тамо имали сиахилук. Од те породице бијаху покојни сиахићи: Никола и Ристо; први као учитељ у Сарајеву, а други као трговац у Бањојлуци, ђе им још живи сестра Мара и Ристина дјеца.

У Старој Гори (рогатич. кот.) имају три брата Балчаци на својој земљи, којијех предци такође бијаху спахије. Њихова сабља, или боље рећи старински неки везени мач, одузет им је при побирању оружја после окупације. …

Сродне теме: