Таман и да на овом свету нема лудака, увек и свако се временом опусти и почиње полако да крши правила

Коментари преузети са SerbianCafe.com (дискусије)

Hrana u zabavistu!

TanjaXYZ

28. maj 2009.

Pre neki dan sam došla u zabavište mog 4-godišnjeg sina oko 12 sati i videla čoveka koji je unosio ručak. Uneo je sanduk i na njemu 2 velike, providne plastične kese, jedna napunjena sa 20-tak šnicli, druga sa salatom od krastavaca. Tu se ja onako smrknemm ali ništa.

Sutradan počne mozak da mi radi, i pitam vaspitačicu da li im sve dolazi u plastičnim kesama, i ona mi odgovori potvrdno, znači vruću supu sipaju u kese (tamo gde je kuvaju) i šnicle, i gulaše, i krompir pire, itd, itd, i onda je odnose do zabavišta. Onda vaspitačice preruče iz te velike plastične kese u tanjire i deca jedu. Kaže vaspitačica „ALI ONI SU NAMA POKAZALI CERTIFIKAT da su te plastične kese namenjene za hranu!”

Pošto sam i sama imala loše iskustvo sa plastikom (hranila dete sa Aventovom flašicom 2 godine, nakon čega je ona povučena iz prodaje u Kanadi), hvata me jeza od pomisli da bilo kakva plastika dolazi u kontakt sa hranom koju moje dete jede. Ne znam ni koliko je higijenski jer se te kese ne peru nego dolaze direktno iz fabrike i onda se hrana sipa u njih…

Dala sam direktorici (koja je ujedno i vaspitačica) par članaka sa interneta o štetnosti plastike, ali ne znam kako dalje da se ponašam ako ona odbije da promeni firmu koja im kuva hranu. Kako biste vi reagovali? Jednog dana se probudim da možda preterujem, a drugog dana opet želim da do kraja isteram stvar…Molim vas za savet…

p.s. Živim u Nemačkoj

sta-li-ja-radim-ovde (radim)

30. maj 2009.

Ima jedan savrsen „lek” za takve situacije: ako zaposleni vrtica insistiraju da je sasvim bezbedno koristiti tu plastiku u kontaktu sa vrucom hranom (da ne pricamo sto je sertifikat verovatno samo za hladnu hranu ili možda mlaku), onda im trazite da vam napismeno napisu garanciju da će snositi sve troskove sudske i troskove lecenja kao i kazne za slučaj da se vasem detetu bilo šta bilo kada desi a sto je vezano za posledice korišćenja hrane iz plastike. Da vidite kako će od jednom da promene stav!

Najcesce su ti problemi vezani za endokrin sistem, sto znaci rak testisa, kasnije rak prostate i slično… tako da sa tim nema zavitlavanja i okolevanja.

Inače ja hranu koju moja deca jedu uvek znam ko je spremio i ko je njom rukovao od početka do kraja.

Ili to, ili se covek izlaze raznorazinm rizicima pa se posle pita šta se desilo. Radio sam i sam nekada davno u restoranu gde sam video kuvare kako pljunu u hranu nekome cisto iz pakosti; i kako muve i slična gamad zavrse u salatama. A da ne pricamo sto nešto sto je palo na pod zavrsi nazad u hrani.

Koliko god vi mislili da znate kako i šta prolazi decija hrana, jako se varate. Taman i da na ovom svetu nema ludaka, uvek i svako se vremenom opusti i pocinje polako da krsi pravila sto znači da se ipak vruca hrana na kraju stavlja u kese, i da se ipak ne peru stvari kako treba, i da se na sve strane stedi i vreme i novac, a vasa deca to placaju.

Vasa deca – vasa odgovornost.

CEO (Filozof)

31. maj 2009. u

Dve najgore kombinacije za naše zdravlje: Mikrovalna pecnica i plastika (sve od plastike).

Ja sam pre 4 godine izbacila mikrovalnu iz kuce. Sve sto podgrijavam radim ili na ringli ili u rerni. Kad se desi da u svoju kancelariju ne ponesem svoj rucak ili sendvic, onda odem u obliznji restoran, nešto kao ekspres, obavezno ih pitam da mi ne podrgrejavaju hranu u mikrovalnoj, nego u rerni. Upočetku im malo bilo neobično jer ljudi većinom to ne traže od njih, ali sad su se navikli pa nekad ne moram ni da im kažem već sami urade.

Na zalost živimo u „mikrovalnom drustvu”. Hoćemo sve za 5 sekundi, a o posledicama ćemo pricati kasnije.

Nemojte ljudi da se trujete. Za gospodju sto je postavila ovu temu, ja bih samo upitala da li može nekako da odnese ona ili djete hranu od kuce, umjesto da svakodnevno jede otrov? I nije samo upitanju hrana iz kese, već i kako je to kuvano, od čega, i koliko je to hranjivo, a koliko ima masti, soli, itd.?

Ako mozete neka vam djete nosi domaću hranu. Nazalost skolske kuhinje i vrtici djecu hrane (gotovo 100%) „otrovima”.

sta-li-ja-radim-ovde(radim)

31. maj 2009.

Jolanda i ostali,

mikrotalasne pecnice su opasne zbog toga sto na neprirodan način zagrevaju hranu. One ne proizvode infracrveno zracenje ili nešto sto bismo mogli nazvati prirodnom toplotom; one u stvari menjaju svoj polaritet izuzetno brzo, sto dovodi do okretanja molekula u hrani, slično kao kada bismo vrteli magnet oko nekog magneta koji ima oblik lopte – taj magnet bi se isto tako vrteo.

Kada se molekuli vode u hrani tako zavrte, oni kroz trenje sa okolnim molekulima dovode do zagrevanja. Svi znamo šta je trenje, i sve to ima smisla i ne deluje opasno.

Međutim, kroz to trenje, dolazi do cepanja molekula tih kompleksnih jedinjenja u hrani i samim tim pojave jedinjenja koja ne postoje u prirodi. To su tzv. radioliticka jedinjenja. takva jedinjenja su otrovna za nas organizam jer jednostavno nismo nikada bili u kontaktu sa njima. Kancerogena i ko zna šta još.

Neka medicinska sestra je jednom prilikom podgrejala krv za transfuziju u mikrotalasnoj i pacijent je odmah umro. Da je to ista vrsta podgrevanja kao na sporetu to se ne bi desilo.

Jedan svajcarski naucnik je sve ovo izneo još pre 20 godina na videlo, ali su mu usta bila sudskim putem zapusena. Uz to je izgubio posao i bio izlozen popriličnim problemima i kaznama koje su tražili proizvodjaci mikrotalasnih.

Danas se isposavlja da je bio u pravu i sve mu je vraceno, kao i poprilicna odsteta. O njegovom slučaju mozete dosta toga naći na netu.

Iz tog primera se može nauciti ne samo sto-šta o mikrotalasima, već i o tome koliko je teško doći do istine kada se ona kosi sa profitima velikih korporacija.

Prijatan vam konvenkcionalno podgrejan rucak!

CEO (Filozof)

01. jun 2009.

TanjaXYZ

01. jun 2009. u 10.42 Svi mi koristimo plastične kesice za zamrzavanje hrane, za transport sa pijace, itd, nije to problem (možda ekološki jeste). Problem je sipanje vruće hrane u plastične kese. Plastika nije stabilan materijal, i od vreline se topi ili ispušta jedinjenja koja su štetna (kao što je dokazano na polikarbonatskim bebi flašicama).

Tanja u potpunosti se slazem sa tobom.

Ujedno provjerite malo onu zamrznutu hranu tj. gotova jela što se u Sjevernoj Americi popularno naziva „TV Dinner”. Nedavno je dokazano da ima kojekakve dodatke kako bi izgledala i bila ukusnija. Ti dodaci su trenutno pod zestokim ispitivanjima jer je u prvom istrazivanju dokazano da uzrokuju sterilnost, tumore, migrene, itd.

Neko je upitao cime smo se mi hranili i da ne razmazujemo svoju djecu. Nema tu šta da se dijete razmazi ako jede normalnu domaću hranu, ili bar da se tezhi ka toj normalnoj ishrani. Nismo mi jeli (bar ne do zadnjih 15 godina) nikako ili ne u danasnjim kolicinama brze hrane, preradjenih namirnica, itd. Sve je bilo mnogo zdravije i normalnije. Ogroman je problem sto je prehrambena industrija nasla način preko naših žena/domaćica kako da se obogati. Sa jedne strane im daju sve lagodnosti „brze hrane”, znaci spremanje hrane je svedeno na minimum (boze sto da se mucimo pa da same napravimo bar 5 tegli ajvara ili dzema), a sa druge strane nas bukvalno truju.

Ja lično nikad ne bih mijenjala uspomene koje imam iz kuhinje svojih baka i majke. I to isto želim za svoju djecu. Da znaju šta je prava krofna, torta, pasulj, itd. A ne ovo sve nešto vjestackog ukusa, mirisa i boje.

Pa da samo znate kako nastaje ona „baby carrot” što se skupo prodaje po Americkim i Kanadskim supermarketima nikad je ne biste kupili, a da nekazem pojeli. A tek njihovi hamburgeri. Neka hvala Srpska pljeskavica ima prednost na mom stolu.

A vi koji jedete po „Food Courts” grcki „Donair” moj vam je savjet da to nikad ne stavljate usta. Iz provjerenih izvora znam da je to cist „otrov”.

Pozdrav.

Voce i povrce je „plasticnog” izgleda, a bez ikakvog ukusa i mirisa zbog kojekakvih hormona i preparata koji se koriste da bi izgledalo tako savrseno, i da „gospodje” ne nalaze crve po jabukama, kruskama, itd. Još jedan ogroman faktor koji je bukvalno „upakovan” u tu plastiku zajedno sa vocem i povrcem je zarada i velika proizvodnja. Dok on/prodavac/država saceka sezonsku lubenicu izgubi ogroman novac, a ovako može da nam „podvali meksicku” u sred januara. Navikli su ljude da imaju i ono sto je normalno i sto nije normalno tokom čitave godine i sad je gotovo. Narod se navikao da kupi grozdze u januaru, a kakvo je i šta je sa tim vocem uradjeno nije bitno.

Moj savjet vam je ne jedite neorganske jabuke, tresnje, grozdze, breskve, kajsije, jagode, paprike, krompir, kupus, luk (crni i bijeli, zelenu salatu, spanac, mrkvu, i ne skupljajte kupine i maline po naseljenim zonama. To je puno pesticida i još kojekakvih otrova.

Najbolja razlika se uoci kad prvi put dodjete u Ameriku i probate njihovo meso, mlijeko, jaja, pa zatim voce i povrce. Pa kad sam ja prvi put ispekla jaja ili pojela kremendadlu mislila sam da ću da povratim od tog ukusa.

Sa vremenom sam pronasla prodavnice koje imaju robu sličnu ili istu kao nasu (nisu srpske (a ni od bivših država), jer ih u mojoj okolini nema) pa je sad sto puta lakse.

Ujedno imam tu sreću sto nam je kucno prijatelj naucnik bas u državnom odsjeku za hranu, vazduh, vodu, itd. On nam je dosta otvorio oci za mnoge stvari.

Pozdrav.

Što se tiče sigurnosti Orgаnske hrane to je ipak zestoko regulisano bar u sjevernoj americi. Postoji nekoliko razlicitih takoreci oznaka po kojima se zna šta je „prirodno”, šta je organsko, djelimicno organsko ili 100% organsko. Kazne su zestoke ako neko zloupotrebljava „organsku” oznaku, a taj produkt to ustvari nije.

I ja idem po farmama i kupujem neke stvari kad ih nema u prodavnici ili su jednostavno boljeg kvaliteta, a i dosta je jeftinije.

gornji komentar je upravu. Sa jedne normalne farme (znaci one što ne koristi „otrove”)sve je boljeg ukusa i mirisa. Ne moze se usporediti. Ujedno pomazete lokalnu ekonomiju i lokalne poljoprivrednike.

Pozdrav.

Сви ви који волите модерно месо, да ли сте икада прошли поред фарме у сев. Америци?

pro. – 10. oktobar 2004

Posto se ovom problematikom bavim nekoliko decenija, sumiracu za one koje mrzi da citaju sve gornje tekstove.

Prvo, statistika danas mada i ranije, se koristi da bi se dokazalo ono sto onima koji statistiku narucuju odgovara. Po toj statistici McDonalds hrana je bila savrseno zdrava dok neko nije snimio dokumentarni film i dokazao suprotno. Da li je film precizniji od statistike? Nije, ali je statistika mnogo veci lazov, ma koliko bio „precizan“ lazov.

Uzgred, nekada su u statistiku o zivotnom veku ukljucivali i mrtvo rodjenu decu, kao i onu sa SIDS  (Sudden infant death syndrome). Danas se to ne uzima u obzir, tako da nije cudo sto danas imamo iskrivljenu sliku o duzini zivota. Takodje, nekada smo imali veliku smrtnost usled nedostatka higijene; čak su i bolnice do pre malo vise od 100 godina koristile potpuno nesterilisane instrumente, a o prenosenju zaraznih bolesti zbog prljavih ruku i ostalih oblika nedostatka higijene da ne govorim. Danas je zivotni vek oslobodjen takvih problema, ali je ocigledno hrana veliki problem, sto dovodi do:

Drugo, drugi najcesci oblik raka, koji je u drasticnom porastu je upravo rak debelog creva. Uz njega je u alarmantnom porastu broj obolelih od raka dojke, prostate i testisa (ovaj poslednji do pre 100 godina maltene nije ni postojao!) gde su svi povezani sa velikim brojem estrogenskih materija u hrani i okolini: ftelati (phthalates), plastisajzeri i itd kojih ima u sminci, deterdzentima, plastici u koju se pakuje hrana i voda (ne sva) i u kojoj se podgreva hrana u mikrotalasnoj, kao i u konzervama i čak i sirevima za pizzu u americi.

Trece, nije svo meso isto. Bilo koje meso odgajano modernim nacinima, sto ukljucuje ogromnu kolicinu antibiotika, hormona, vestacke hrane, nezdrave okoline za razvoj zivotinja i td. je nezdravo. Nikakva statistika nas ne može uveriti u suprotno, ali slucajevi muske dece sa sisama (cesta pojava u juznoj americi gde je kontrola hrane i zagadjenja nikakva), umiranja od E.coli bakterije, cinjenica da mleveno meso u americkim fabrikama stoji ceo vikend pa se onda zraci da bi se pobile bakterije – sve to govori vise nego dovoljno onome ko zeli istinu.

Cetvrto, resenje postoji. Svinjetina pa i govedina nikada nisu bili dobro meso. Iz puno razloga najbolje je ne jesti ih čak i kada bi bili bez hormona i slicnog. Ali riba kao što je losos, po mogucstvu divlje uvhacen a ne odgajan u bazenima gde im se daju hemikalije koje boje meso u crveno, pastrmka, ili jagnjetina i piletina, curetina je dobro meso, naravno ako nije odgajano u fabrici.

Zitarice, narocito ako su bele (oguljene, izbeljene) nisu najbolja hrana. Sta vise, samo crne cele zitarice su zdrave, ostale je najbolje izbegavati. Divlji pirinac, braon pirinac,samolina brasno, crno brasno, kukuruz sve je to dobro, ako nije zatrovano. Kukuruz u severnoj Americi je najcesce GMO čak i kada kazu da nije; isti je slucaj i sa sojom. Ni jedan ni drugi nisu dobri za ljude a ni za zivotinje.

Povrce i sveze voce koje nije prskano je najzdravije. Postoji povrce i voce koje mora mnogo da se prska ne bi li rodilo: paprike su po tom pitanju najgore. Isto tako postoje i vrste koje ne moraju skoro uopste da se prskaju: brokoli, kelj, i slicno. Lubenice, neke vrste jabuka, ne moraju da se prskaju; jagode moraju i to mnogo pa ih je najbolje izbegavati.

Od masti samo prvo hladno cedjeno maslinovo ulje, po mogucstvu od nekog boljeg proizvodjaca a ne Carapeli koji ubere duplo manje maslina nego sto proda ulja.

Svi vi koji se kunete u moderno meso, da li ste ikada prosli pored farme u severnoj americi? Toplo preporucujem to kao instant nacin za odvikavanje od mesne navike.

Извор:  SerbianCafe.com (Дискусије)

Различити људи имају различито мишљење и тако под „здравом исхраном” не подразумевају исто

Zdrava ishrana

MBee (artist)

27. maj 2008. u 10.56

Čitam sve ove recepte… ma voda mi na usta ide… ali vecina je nezdrava. Mi koji živimo u S. Americi moramo dobro da pazimo šta jedemo da nebi nakvasali kao Amerikanci. Inače, ja pokusavam da se hranim zdravo, znaci bez soli, secera, brasna, bijele rize, maslaca, sira, krompira itd. Šta nam ostaje: sirovo ili kratko bareno povrce, belo meso na raznju, riba, braon riza… neke zitarice…hm…ima li još nešto?

ecolid19 (hemicar)

30. maj 2008.

O hrani se dosta raspravljalo na Fitnesu u okviru dijeta, a i na Zdravlju.
Ima tu da je americka hrana nezdrava i losa i neukusna, masna je zasecerena, kalorijske bombe, ogromna pakovanja i porcije, a ne zasiti nego navlaci na još, jako malo corbaste hrane, voca i povrca. I nema se kud ili da nosis od kuce ili da jedes svo to neukusno masno djubre, a uz sve to malo kretanja, pa steres, i rezultat je vidljiv.

Što se kretanja tiče ovde u NYC se dosta hoda, nema mesta za parkiranje i vrlo je skupo.Ali je nesreca u americi da su im naseljena mesta tako napravljena, sa velikim razdaljinama da se bez automobila teško može živeti, jedino u bas velikim gradovima.

Ono sto je do nedavno bilo izuzetno nezdravo su trans masti, to su neprirodni sastojci u maragarinu i biljnim mastima (gori od svinjske masti) koji potpomazu stvaranje naslaga u krvnim sudovima i nastanak arteroskleroze, drugo je holesterol iz jaja i masnih mesnih i mlecnih preradjevina.

Nazalost takav način zivota stize i u Evropu, gde ima sve vise gojaznih, ali još uvek ni blizu kao u Americi.Njihov način zivota je najnehumaniji i najgori.

HOLESTEROL I MASTI

Holesterol je prirodni proizvod, steroidni alkohol, koji nastje kao i masne kiseline biosintezom iz acetil koenzima A (acetlCoA) u svim živim organizmima, nalazi se u celijkoj membrani, ali pre svega kod zivotinjskih vrsta i coveka, najviše prisutan u jetri mozgu, kicmenoj mozdini, masti, kozi i kod prtica zumance od jajeta. Ne rastvra se u vodi već u mastima. Znatno manje se javlja u biljkama, biljke imaju razne fitosterole za koje je nadjeno da snizavaju nivo holesterola, margarin Becel u Nemackoj. Tako sve zivotinjske masti sadrže male kolicine holesterola, i zbog toga su bile proglasene nezdravim.

U biljnim uljima gotovo da nema holesterola.
Inače prirodne masti i ulja su smesa raznih triglicerida (estri glicerina i visih masnih kiselina od C8 do C18) zasicenih i nezasicenih, ali kod masti preovladjuju zasicene masne kiseline (palmitinska i stearinska), a kod ulja nezasicne masne kiseline (oleinska) .

Trigliceridi sa pretezno zasicenim masnim kiselinama su cvrste supstance zbog kompaktnog pakovanja molekula, dugacki cik-čak lanci. Nezasicene masne kiseline u uljima imaju većinom dvogubu vezu u cis konformaciji, sto daje krivinu ugljovodonicnom lancu, pa se ti molekuli ne pakuju tako dobro, te su na sobnoj temperaturi tecni. Trans konformacija dvogube veze zdržava cick čak niz i vrlo konmpaktno pakovanje molekula pa su ovi izomeri cvrste supstance visoke tacke omeksavanja.

Na ovom linku ima slika i detaljna objašnjenja:

http://en.wikipedia.org/wiki/Trans_fat

Biljna ulja nemaju holesterola ali su tecna i nezgodna za mnoge upotrebe u kulinarstvu. Da bi se dobile biljne masti i margarin koje nemaju holesterola vrsi se hidrogenizacija biljnih ulja.

Hidrogenizacijom ulja se dobijaju trigliceridi kod kojih su sve masne kiseline potpuno zasicene, sto im daje dosta visoku tacku omeksavanja (tvrdja su, voskasta). Pošto je to nezgodno, i da bi se to izbeglo hidrogenizacija se ne vrsi do kraja, već parcijalno, jedan deo nezasicenih masnih kiselina prelazi u zasicene, a ostatak se pod rekcionim uslovima izomerizuje iz cis u trans-kiseline posto su one stabilnije, tako se dobija jedna bas losa kombinacija, sa zasicenim i trans masnim kiselinama, i nešto manje korisnih cis-nezasicenih masnih kiselina. Margarinu se još dodaje ulje da bi bio meksi te vitamini A,D, i E kao antioksidat.

Postoji VELIKA DILEMA šta je korisnije prirodne masti sa malim kolicinama trans-masti i holesterola ili biljne masti i margarin bez holesterola ali sa velikom kolicinom TRANS-MASTI ZA KOJE JE DOKAZANO DA SU STETNE, JER SE TALOZE NA KRVNIM SUDOVIMA, POVECAVAJU NIVO LDL holesterola i pospesuju aterosklerozu. Buter ima dosta zasicenih masti i 2-5% trans masti i dosta holesterola 33mg u kasicici. Margarin nema holesterola, manje zasicenih masti ali može imati veliki procenat trans-masti. TREBA OBRATITI PAZNJU NA DEKLARACIJU O SASTAVU KOD KUPOVINE MARGARINA I BILJNIH MASTI ima raznih vrsta. Zasada je to samo u americi naglaseno.

FDA preporucuje zdravim ljudima da ne konzumiraju dnevno vise od 200mg holesterola, te 10-15 g zasicenih masti i sto manje trans-masti.

Evo primera radi napisacu priblizni sastav nekih najcescih PRIRODNIH MASTI, ono sto mi je pri ruci.

Govedji loj: zasicene masne kiseline 55-65%, nezasicene 35-35%
Maslac: zasicene masne kiseline 45-55%, nezasicene 28-49%
Kokos: zasicene 85-92%, nezasicene 6-12%
Kukuruz: zasicene 11-16%; nezasicene 75-98%
Salo (svinjsko): zasicene 38-47%; nezasicene 48-65%
Maslina: zasicene 8-25% ; nezasicene 58-98% (oleinska)
Palm: zasicene 34-60% ; nezasicene 42-63%
Kikiriki: zasicene 15-27% ; nezasicene 57-95%
Soja: zasicene 10-18% ; nezasicene 75-95%
Bakalar jetra: zasicene 9-20% ; nezasicene 70-98%
Lan: zasicene 10-20% ; nezasicene 65-97% (polinezsicene provladjuju)

Od zasicenih masnih kiselina koje idu od C8 do C18 preovladjuju kod svih vrsta C16(palmitinska), a slede C14 (miristinska) i C18 (stearinska), uvek je paran broj.
A kod nezasicenih masnih kiselina koje idu od C16 do C20 preovladjuje kod svih vrsta C18, oleinska kiselina, sa cis dvogubom vezom,slede C18 dienske kiseline (linolna). Trans- nezasicenih masnih kiselina ima 2-5%.
Masti sa polinezasicenim masnim kiselinama sa cis-dvogubim vezama nalaze se u ribljem ulju i lanenom ulju.

Osim ovoga prirodne masti i ulja sadrže vitamine rastvorne u mastima A , D, E i još mnoge druge supstance u tragovima.
Maslinovo ulje je vrlo zdravo za ishranu zbog velikog procenta sis-nezasicene masne kiseline (oleinska), ali ga ima u razlicitim kvalitetima zavisno od tehnologije prozvodnje. Extra virgin oil je najbolji kvalitet (hladno presovano ulje).

http://en.wikipedia.org/wiki/Olive_oil

http://en.wikipedia.org/wiki/Trans_fat

http://en.wikipedia.org/wiki/Margarine

E tako je nauka utvrdila da su trans masti iz margarina odprilike stetnije od holesterola iz prirodnih masti (svinjsa i buter). I sto je najlepse to nije ništa novo, to se zna već nekih 50 godina, a trovani smo „zdravim” margarinom, koliko li smo toga pojeli, sva idustijska hrana (slatkisi) su pravljeni s tim. Sad kad su u americi stigli rezultati te ishrane, oni su zabranili trans masti, shvatili su da je veca steta nego korist, slično kao sa duvanom.

Neko moje razmišljanje je drzati se prirodnog, voditi racuna, ja nisam fanatik, gurman sam i tako balansiram.

Cimet regulise nivo secera u krvi i pojacava produkciju insulina kao i nivo holesterola i to snizava LDL (stetan).
Procitajte ovo:

http://www.thyroid-info.com/articles/cinnamon.htm
http://www.whfoods.com/genpage.php?tname=foodspice&dbid=68
http://en.wikipedia.org/wiki/Cinnamon

Pored emotinal eating, prejedanja od nervoze do gladi se dolazi sa losom hranom.
Glad dolazi zbog pada secera u krvi. Naime ko jede hranu sa dosta ugljenih hidrata onda se po inerciji luci vise insulina i nivo secera pada na minimum i to daje osecaj gladi, i to vuce na slatko, da bi se naravno podigao novo secera, sto opet kratko traje.
Taj zacarani krug se može preseci sa proteinskom ishranom, tj. Atkins dijetom, koja može biti manje vise rigorozna. Ili dijeta sa naizmenicnim porcijama proteinska , pa ugljeni hidrati.

Osecaj gladi i prejedanje je jedna vrsta zavisnosti od zadovoljstava, isto kao i duvan, alkohol ili droga, jer se u mozgu aktiviraju isti receptori.
Mozete procitati i ovaj naucni clanak:

http://www.sciencenews.org/articles/20050903/bob10.asp

Dijeta je ishrana za bolesne ljude, i nazalost takvih je danas sve vise: di…etes, poviseni lipidi u krvi, povisen pritisak, bubrezna slabost, osetljiva jetra, alergije, da i gojaznost kao bolest, i to ne samo kod starijih nego već i kod mladjih ponekad već oko 30-te.
Takvi ljudi po preporuci lekara moraju da jedu specificnu hranu, koja se drugacije priprema.
No i ti ljudi imaju pravo da jedu ukusnu hranu, pa su im potrebni odgovarajuci recepti.

Sva hrana koja ima dozvolu da može da se konzumira je zdrava sad zavisi od nas šta će mo da jedemo i koliko će mo da jedemo.
————————–
Upravo ovo nije tačno.

Eto opisala sam gore na primeru MARGARINA, da su nam godinama svi pricali da je to zdravo, zdravije od svinjske masti i butera, a sad ispalo da je gore, ili barem isto, naravno kad sadrzi neprironi satojak.
Kafa bez kofeina je isto proglasavana boljom od obične, dok posle nauka nije utvrdila da je gora od prirodne kafe.
Pa kontraverzni zasladjivaci, napitci i slatkisi bez secera, gde se još uvek prelama da je bolje jer nema kalorije do onoga da su vestacki zasladjivaci kancerogeni i kozna šta još. Istina je da nema boljih vestackih zasladjivaca od postojecih. Samo još da dodam da je saharin koji je bio proglasen kancerogenim rehabilitovan kao neskodljiv, bila je greška u ispitivanju.
Pa čak i voda iz vodovoda se proglasava zatrovanom i preporucuje flasirana voda, sto je opet diskutabilno.
Još i da pomenem gomilu raznih dodataka sa E oznakom, od koji su neki povuceni sa trzista, na listu dodati novi, prica se okolo da su stetni, čak i kancerogeni i sl.

Nauka menja svoje mišljenje o mnogim stvarima.

Lično smatram da se treba drzati najprirodnijeg nacina ishrane, onako starinski, te izbegavati industrijsku hranu i preradjevine.

I sve su to namirnice koje imaju dozvolu i nalaze se na trzistu, a diskutabilno je da li je uredu i koliko se može toga konzumirati, i ko kolike potrebe ima.

Drugo reč diet u engleskom i reč dijeta na srpskom bas i nemaju uvek isti smisao i upotrebu u govoru.

Evo još moram da dodam, pre oko 15 godina su otkriveni lekovi statini koji blokiraju biosintezu holesterola, lepo, ali nekako u isto vreme je spustena granica max dozvoljenog za holesterol u krvi sa 260mg/dl na 200mg/dl, sad moje koleginice koje ceo zivot rade u tim biohemijskim laboratorijama tvrde da nema teorije da osoba starija 50+ ili naročito 60+, ima tu novu nizu vrednost, i ljudi se ubijaju sa dijetama bez zivotinjskih masti i bez jaja, i ništa, da vrednost je nedostizna bez tih novih lekova, Zašto je to tako? i Šta je normalna vrednost?

Još da dodam da savremeni zivot nam je doneo tri vrste dozvoljene hrane, tj. osnovnih namirnica:

1. Obična hrana, za koju se prica da je zatrovana
2. Organska hrana (organic food), obelezena sertifikatom, bez hemijei bez gentskih modifikacija
3. Genetski modifikovana hrana, sa manje hemije,trebalo bi da je isto obelezena, još uvek diskutabilna u nauci ali legalno na trzistu

I šta je sad zdrava hrana, pa nije teško pogoditi, ono sto je najskuplje, organska. Ona prva vrsta pa zavisi od namirnice, a treca ko zna, videce se jednog dana. Možda nisam u pravu.

MBee, ne postoji definicija zdrave ishrane, može se samo reci šta su zdrave namirnice.

Zato je i doslo do toliko zabuna. Ono sto zdravstveni radnici preporucuju je BALANSIRANA I RAZNOVRSNA ISHRANA, da bi se obezbedili svi potrebni hranljivi sastojci. Svaka jednolicna ishrana je stetna.
Procitajte onaj link Nutrition.Razliciti ljudi imaju razlicito mišljenje i tako pod „zdravom ishranom” ne podrazumevaju isto.

Što se pripreme hrane tiče nema nikakvih preporuka, možda da se ne kuva i ne maltretira suvise dugo. Dimljeno ne treba jesti previse često.
Zagorelo ne valja.

Ja ne mislim da se kinezi zdravo hrane niti da žive duže od nas, i sto bih ja njih imitirala. Uzgred azijati imaju 80% laktoza intoleranciju, zbog toga ne koriste mleko i mlecne proizvode, pa su orjentisani na soju, i puno koriste natrijum-glutamat koga ima u Vegeti.
Ne mislim da je Vegeta stetna, diskutabilna je, može se povremeno koristiti.
Ne mislim da treba jesti sve sirovo, ima i takvih ljudi.
Ne mislim da su vegetarijanska ili makrobioticka ishrana zdrava, naročito ne vegan, ne bih nikad mogla tako da se hranim.

Ja ne mislim da je pohovano i zaprska stetno, može ponekad sto da ne, treba ishrana da bude raznovrsna, ali ne svakodnevno.
Može i belo brasno i secer, ali ne uvek, bolji je crni hleb.
Ne mislim da je so u ishranni stetna, stavise je korisna, ja imam nizak pritisak i treba mi bas dobro slana hrana.

Jaja su vrlo zdrava namirnica, bas to zumance i ne treba živeti bez toga, za one sa povisenim holesterolom se preporucuje 4-6 jaja nedeljno.
Neko smatra da ne treba jesti presna jaja zbog zaraze, neko bas tvrdi da je to zdravo.
A za zdrave namirnice treba imati svoju kucu sa bastom i onda imaš većinu bez ili sa minimumom hemije. Ja sam tako živela 43 godine svog zivota, do pre 8 godina.

Gore sam napisala šta je zvanicno stetno, a do nedavno je masovno korisceno, u Srbiji još uvek, biljna mast sa trans mastima, jer je neprirodno, to je ipak nešto sto kod mnogi svakodnevno tokom celog zivota konzumiraju.

Evo da preporucim jednu interesantnu knjigu:
Foods that fight cancer (Preventing cancer through diet), od Richard Beliveau i Denis Gringras, ima na Amazon.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Највећи проблем није трудноћа него сексуално пренесене болести

Секс без заштите

Свака трећа студенткиња има инфекцију хуманим папилома вирусом. – Само 12 одсто девојака користи контрацепцију

Д. Давидов-Кесар

[објављено: 03/04/2008.]

Tatjana Mihajlovic, 05/04/2008,

Slazem se sa Goranom. Ovdje se „prenaglasava“ uloga pilule za kontracepciju. Imam osjecaj da se pokusava studentima proturiti “ neželjena trudnoća“ kao najvece zlo…

Pa nije ni cudo sto nam je natalietet nikakav..Kos kaze autor “ da i nasi studenti idu U KORAK SA SVIJETOM“…kojim svijetom??? Najveci problem NIJE TRUDNOCA nego Sexualno prenesene bolesti. Kondom je najveca zastita protiv svega.

Zivim na zapadu i vidim kakao je „promocija kontraceptivnih pilula“ prosla…Ovdje se sada vec pocelo pricati o hormonskim poremecajima kod zena usliejd uzimanaj tih pilula.

Zasto nasi ljekari ne objasne i NUS POJAVE kontracepcije (dok kondom nema nus pojava)…Zasto im ne objsne da u u „tom svijetu“ sa kojim „moramo u korak“ 65% do 70% zena su gojazne. Mnoge dobijaju rak dojki i maternice..

A vidjala sam svoje koleginice kojima dlake po tijelu i licu pocinju nekontrolisano da rastu.. I tako dalj i tako dalje… Nego jos sam zbunjena , izvinite mozda sam neuka (ne idem u korak sa svijetom i ako zivim ovdje u inostranstvu, A SA KOJIM TO „SVIJETOM“ MI „MORAMO“ DA IDEMO U KORAK????

Dal moramo da nabacimo extra 20 kila pа da se uklopimio u sliku „PROSJECNE“ Amerikanke ili Australke a i Engleskinje i Njemice… Ja tu sliku gledam svaki dan i nesto mi se ne svidja bas…

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)