Тако је говорио Васа Пелагић – пре 120 година.

K

Коло, коло, наоколо – Како се ничему ненаучисмо

MaliOblak (pustam kišu)

25. jun 2009.

Спаљена књига Васе Пелагића Народна права и даље непожељна у Србији

…

Независност

Какве је све „инкриминисане мисли” Пелагић записао у „Народним правима”, због чега је за цео тираж књиге распаљена ломача на Славији?
„Да би наш народ могао отклонити бар неке несреће и опасности које му такорећи висе о глави и грабљиво коло играју по његовој имовини, родбини и кеси и да би природним кораком напредовао и одговарао гласу потреба човекових и захтевима науке и прогреса, треба да оствари бар оно што се у овом спису, у овом истинском и животном гласу потреба народних означена. Јер ће се и тим добитком дигнути многе кужне полуге које данас притискају и даве народну главу, зараду , имовину, снагу, слогу, просвету, напредак и утробу и славу Србије и српства. А ти лекови, који могу млоге и млоге несреће и политичке и економске болести наше отклонити и излечити, ево ови су, које успут излажемо”, написао је Пелагић.
Даље је у књизи у 36 тачка изнео те лекове „народна права и захтеве политичко привредних потреба народних” за реформу свих сегмената власти и друштва. На првом месту је Пелагић навео народно право и потребу да се ујемчи неограничени суверенитет, независност и законодавна власт великој и обичној Народној скупштини. „Јер, без тога она служи на штету и срамоту народну. Она не сме и даље остати тако зависна, ограничена бесправна, удворичава и понижена. Све законодавне предлоге доноси сама Скупштина – њени одбори. Може влада поднети предлог, али не мора бити примљен”. Тражио је да се установи право за све пунолетне држављане Србије „да бирају и буду изабарани, не гледајући на његово имовно стање и плаћање пореза”. Захтевао је да се узакони потпуна слобода штампе и речи, потпуну декриминализацију клевете и увреде. То, писао је Пелагић, тражи глас науке, прогреса, глас животних народних потреба, јер је слободна штампа најјача чињеница за ширење и одомаћивање праведних истинитих и напредних идеја и размењивања мисли и осећаја, па зато треба да у закону и друштвеним обичајима буде узвишенија од свију влада, власти, владара, привилегија и светиња. „Забранити и казнити треба само оно дело које клевета, ружи и издаје Србију и њен народ. Све друго нека иде без сметње и суђења… Не заборавимо ниђе и никада да глас разума вели да је јефтиније укинути неправде друштвене, неголи вечито кажњавати људе зато што истински и праведно пишу и говоре…
Народ није дужан и више неће да плаћа чиновнике, управнике судије, адвокате, стражаре и разне апсане и робијашнице због тога што се нашао неко да се на неког другог с правом или без права баци блатом. Народ је доста учинио кад је у закон ставио тачку- сваки уредник новина и часописа мора примити и печатити одбрану нападнуте особе, онолико колики је био нападај, или дупло већи и ставити је на исто место у листу, где је нападај стављен био. Ако то не учини у току 5 дана од предаје рукописа, власт ће затворити уредништво и забранити издавање листа. При томе сетимо се да су кроз све векове сви бољи људи тражили за сваки народ то природно право његово, право на слободно исказивање истините, правичне мисли, идеје. То су чинили и сами владари који имадоше више разума и поштења од других”. Захтевао је реформу школства, здравства, судства, војске, унапређење развоја привреде, праведну и широку социјалну заштиту свих категорија становништва, те да се „утврди особити закон за бољитак и права свију радника занатлијских и слугашких, нарочито за оне радионице и фабрике где се израђују ствари од хемијских и отровних материја”…
У једној од тачака је изнео концепт децентрализације власти, тражећи да се све надлежности које се тичу решавања свакодневних животних потреба грађана на локалном ниову, пренесу на локалне институције. Тражио је Пелагић да се укине смртна казна и окови, као и да се „систем робијашко апсански” у затворима претвори у радионице и поучне школе, те да се озакони да судије надокнаде дангубу и повреду части свакоме оном за кога се докаже да је неправедно затворен и осуђен. За државне функционере, службенике и чиновнике који почине финансијске малверзације с новцима народне касе, као и за оне који суде по миту и пристрасно, тражио је казну доживотног друштвено корисног рада, како наводи, „да привређују и себи и држави и деци својој”. Захтевао је да се одреди десети део буџета „за потпомагање народне домаће привреде”, укине монопол дувана и уведе такса. Као једну од народних потреба изнео је концепт да се у сваком срезу или округу оснује државна окружна банка и штедионица која би давала народу зајам до максималних пет посто камате годишње, те да се законом пропише „обавеза владе да из народне касе улаже у окружну банку колико буде изискивала народна потреба”. Тражио је да се „спољна политика Србије удеси тако да што пре уједини све Србе у једну целину и да ојачава братске односе и савезе са браћом Хрватима, Крањцима, Бугарима и Русима, живећи солидарно и са свим другим народима којима је стало до међународне солидарности”. Због враћања државног дуга Србије од 300 милиона динара на који је годишње у злату плаћано 20 милиона динара камате, те унапређења развоја привреде и решавања социјалне беде, Пелагић је тражио увођење мера сузбијања расипања новца из народне касе, те да се за враћање државног дуга од краљевске плате годишње одузима значајан део. Захтевао је да се за половину смањи број чиновника по свим структурама, смање плате свих државних намештеника које су веће од три учитељске плате, забрани примање више од једне плате из народне касе и укину бројне непотребне привилегије и додаци, те да властодршци и богаташи од свог новца, а не из народне касе, финансирају манифестације забавног садржаја које се организују на државном нивоу . Предложио је доношење закона којим би се забранило расипање из народне касе за раскошно уређивање функционерских кабинета и канцеларија, те да се свим државним намештеницима који имају велике службене плате или богаташке ренте не даје пуна пензија већ максимално у износу просечне службеничке плате у држави. Предложио је и закон о забрани преношења имовине која је несразмерна легалним приходима на жену или другог кога, јер, образлаже Пелагић, „безбројни фини лопови покраду и преваре овим или оним начином или државну или општинску касу или приватне повериоце, па при истрази пренесу имања на жену или другог кога, те тиме своју превару и крађу осигурају од одузимања и продаје”. Захтевао је да се плаћања годишњег пореза ослободи свака сиротињска земљорадничка и занатлијска породица која претрпи штету услед природне непогоде, те да се се сиромашним домаћинствима због било каквог дуга, као и неплаћеног пореза држави, не могу запленити и продати основна средства за делатност. Предложио је доношење закона о порезу на богаташко наследство и лутријске добитке у корист формирања и финансирања фонда за оснивање радничких и земљорадничких задруга за запошљавање, школовање, социјално и здравствено збрињавање народа .
„Што треба нужно је да се изнађе и ужива. Само четвороножна марва може да чами за празним јаслима, а човек треба да се бори да обори зло, па да постане и да дође у добро стање. Ако хоћемо да живимо и да радимо за себе и своје породице и омладину своју, а не за угњетаче и варалице, ако хоћемо да се избавимо од модерних разврата, злочинстава, преваре и несреће, и на послетку, ако хоћемо да створимо моћне изворе и услове да нам долазећи нараштаји буду здравији, угледнији, одраслији, вреднији и лепши, разумнији, даровитији, честитији и напреднији, онда треба да прегнемо сву снагу своју да што пре остваримо и уживамо ова горе назначена права народна. Не учинимо ли то, онда ћемо целог свог часа и века гледати како садашњи систем државне и целе управе, иде и тамо и амо, те гледа на све стране као гладна звер шта ће и кога ће увалити у своје чељусти, па да засити своју бесноћу и да напуни своје несите кесе, трбухе, касарне и апсане. Зато радник треба да стане на своје ноге и да буде творац свега што се њега тиче. Наши крупни и ситни власници треба да знају да би оваква политичка и привредна народна права била и за њих часна и нужна. Честити човек увек се труди да остави себи и свом народу часно и уважено име”.
У уводном тексту у књизи, названом „Претходни споразум”, Пелагић је написао: – Салонска господска политика је посве опака зверка која се ухватила једном руком за народну кесу и виче: „Дај, плаћај, бре!”, а другом за гушу па грозно дави и издире се: „Умукни рито и не питај зашто и коме плаћаш!”. Такву кугу и зверску авет мора сваки поштен и паметан човек гурати од своје и народне кесе и гуше. То је свето дело за све и свакога…

Тако је говорио Васа Пелагић – пре 120 година.

Многи његови савременици- истомишљеници се можда никад нису усудили да признају да су мислили оно што је он писао, а можда би га ововремени судови и строже осудили и у најмању руку у Хаг протерали.

Пренето са SerbianCafe.com (дискусије)

Зашто су у Београду сервилни према сваком странцу а охоли према свом народу

„Изазивање националне, расне и верске мржње“ и друга Србија

… Вероватно би се као клевета или увреда могла схватити и изјава Латинке Перовић, да се у Србији „дешава обнова идеологије фашизма и нацизма до нивоа претензија да он постане владајућа идеологија„. Фашизам у Србији владајућа идеологија?! Ух, заиста ружна клевета, и према Србији и према нашој јавности. Или изјава Павела Домоњија, да је питање пред којим Србија данас стоји: „Хоће ли Србија бити пристојно уређена, грађанска држава (што ваљда није? – А. С), или ће Србија бити расистичка, смрдљива и примитивна балканска мочвара“ (што ваљда јесте?!). „Расистичка, смрдљива и примитивна балканска мочвара“ – баш карактерситичан „другосрбијански“ опис ове земље!

… У Србији је можда дошло време да се размисли и о оснивању својеврсне Антидифамационе лиге – удружења које ће упорно и систематски подносити пријаве против увреда или мржње изречене према српском народу. …

Слободан Антонић

четвртак, 23. април 2009.

Slovenac среда, 29 април 2009 20:53

Odgovorite mi. Zasto Srbi kada zele nekog da uvrede koriste rec seljak. Zasto Srbe sa Kosova zovu Siptari. Zasto ispravljaju svoju bracu koja govore ijekavicom. Zasto su u Beogradu servilni prema svakom strancu a oholi prema svom narodu.  Zasto iste uvek pitaju kako vam se svidjaju Srpkinje,  kao da ih prodaju.  Zasto poznaju ceo svet a ne ne znaju gde je Kosmaj ili Avala. Zasto je što južnije to tuznije a Beograd je svet. Zasto ne zele da kupuju robu proizvedenu u Srbiju. Zasto dve nedelje na moru u hrvatskoj predpostavljaju lepoti sopstvene zemlje. Zasto …, Ovakvih pitanja ima stotinu i mozda je u odgovoru na njih trag koji upucuje na osnovu razmisljanja ljudi koji mrze sopstveni narod.

Vladavina najgorih

субота, 02 мај 2009 01:18

Ako vec necemo o rodomrscima, onda da razjasnimo nesto drugo. O zverstvima nije trebalo razmisljati (samo) onda kad je ‘vodja lupao […] o sto’. O zverstvima, bilo cijim, valja razmisljati UVEK, i primeniti zakon zato sto zlocin – NE ZASTAREVA. To sto su neki placeni da razmisljaju samo o srpskim zlocinima je njihova sramota i greh koji se vuce generacijama. U Srbiji danas, kao i devedesetih postoji samo KAKISTOKRATIJA. VLADAVINA NAJGORIH.

Najbednija od svega je briga druge Srbije za Krajisnike, kosovske Srbe i druge. Gde ste bili za vreme splitskih i osijeckih divljanja, ‘Zadarske noci’ i zagrebackih cistki na sveucilistu – sve se dogadjalo pre pocetka rata? Onda ste govorili da SM manipulise prekodrinske Srbe? Zar vas nije sramota? Gde ste danas kada B92 u naslovima precutkuje divljanje nad neproteranim Srbima na Kosovu?! I dalje pricate o Kostunici??!! On baca sok bombe na suzavac na ‘demonstrante’? Koje demonstrante, cije demonstrante? To ne mozete da saznate iz NASLOVA B92.

Briga za dijasporu je najsmesnija. Kada su vodje DS-a ili LDP-a posetili Srbe u Americi, Kanadi i Australiji? Da dobiju (ne)zeljeni feedback? ili se sopstvene politike plase i kriju je kao zmija noge, dok kukaju o dijaspori o odlivu talentovanih i obrazovanih.

Ovo je biblijska hipokrizija. Nemate legitimitet. Drzavni udar ne donosi legitimitet vec relacije sile. SIROVE SILE protiv koje se obican, pokradeni radnik bori SAMOSAKACENJEM. Nemate moralno pravo. Rad u sluzbi stranog faktora vas lisava bilo kakvog argumenta u razgovoru sa Srbima, a pogotovu sa zrtvama terora sirom bivse SFRJ. Kao i sa zrtvama novog terora posle aneksije Kosova. Ili za zrtvama kradje (tranzicije) koje tek pocinju da traze pravdu.

Dosta nam je vasih lazi.

Извор: Нова Српска Политичка Мисао

Нема озбиљних, компетентних стручњака да раскринкају маске лажних патриота

Ћутањем на Динкићеве сумње

Адвокат потврдио да је министар био у тужилаштву и да је том приликом указао на то ко би евентуално могао да стоји иза текстова у којима се за њега тврди да је починио кривична дела

Bianca , 02/12/2008,

Dinkic trazi „cvrste“ garancije za Juzni Tok? Kao da je Srbija prva zemlja koja ulazi u takve ugovore sa Rusijom, ili bilo kojom drugom zemljom ili kompanijom. Kakve garancije postoje za Nabuko? Financijske obaveze vec postoje za ucesnike buduceg gasovoda, iako ni minimalne garancije jos ne postoje za izgradnju.

Cak i trans-Kaspijska karika koja mora povezati Kazahstan ili Turkmenistan (ili oboje) sa Azerbaijanom nije garantirana, iako bez te karike nema dovoljno energenata da trasa bude profitabilna. A zna se da i Rusija i Iran imaju veto na svaki takav projekt preko Kaspijskog jezera.

Kakve garancije postoje za Sjeverni Tok? Da li se mogu garantirati svi ekoloski zahtjevi Svedske? To su sve bajke za javnu potrosnju. U drustvu koje je izgubilo ozbiljne medije, takve price se mogu prodati. Ni akademski kadrovi se nece izloziti opasnosti.

Jedan pogresan korak, i odmah su zigosani anti-evropljani, sto je u rangu sa nacizmom i sovinizmom. Nema ozbiljnih, kompetentnih strucnjaka da raskrikaju maske laznih patriota, koji nam nude „zastitu“ od nepodobnih Ruskih ompanija koje imaju tu drskost da konkuriraju Evropi.

A kako su vec Bugarska, Madjarska i Austrija potpisali Juzni Tok, tko u stvari potkopava taj projekt. Nije ni to misterija, ali i to se mora presutiti. Mozda je i vrijeme da se nesposoban ministar konacno suoci sa katastrofom svojeg remek-djela.

Ekonomija Srbije tone, dok Dinkic nastavlja istu otrcanu plocu. Sada dolazi ceh. Sto je najgore za Dinkica, ceh ce platiti i oni koji ga podrzavaju na vlasti. Kraj dolazi kreditima, a indeksiranje kredita na stranim valutama ce progutati prihode. Ali uvuci Rusiju u svoje politicke spletke ukazuje na problem.

Nije Dinkic toliko znacajan da bi se Rusija zainteresirala, prema tome, kome se ta prica zaista servira?

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)