Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

„Док сам држао галерију, чуо сам доста анегдота о Ољи Ивањицки”

Posted in уметност, SerbianCafe by Соларић on јул 5, 2009

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Olja Ivanjicki

aom ((ime_u_kucici))

24. jun 2009.

kao devojcica sam upoznala ovu damu
i plasila sam je se…

pokoj joj dusi!

aom ((ime_u_kucici))

24. jun 2009.

plasila me je njena boja glasa, unjkav govor i gеstikulacija rukama
tada kao dete nisam mogla da razumem da ona sa svetom komunicira bojama…
nisam volela njene slike koje je moja mama kupovala

opet, rastuzila me vest o njenoj smrti!

medljeno (скот)

25. jun 2009. u 08.11

Док сам држао галерију, чуо сам доста анегдота о Ољи Ивањицки. Ево једне:
У околини њеног атељеа стално се мотао један клошар којег је временом упознала, давала му неку ситну кинту и слушала његове измишљотине са великим интересовањем. Имала је један дан у недељи када је он долазио, а она га слушала кроз отворена врата. Једном приликом, долази клошар на „сигурну тезгу”, дочека га госпођа Ивањицки, отвори врата, да му кинту и каже, – данас нисам расположена за слушање…

У истом периоду, чуо сам доста и позитивног и негативног о њој, али тако је то.
Сви људи који су оставили дубок траг иза себе, имали су период осцилације из једне у другу крајност. После Шејкине смрти, све је било другачије у њеном животу, па је било нормално видети је са Војом Крстарицом, сликање за дуплерицу Старта и стварање дела која су највреднија у многим колекцијама. Када се помене њено име, прво ми се пред очима јавља триптих „Бој на Косову” из деведесетих година. Код мањих формата, задржао бих се на периоду Медијале, а њен стваралачки врх је период између ’76 и ’78.
Учинила је средину у којој је живела богатијом, у сваком случају.

Advertisements

Солон је атињанима саветовао да се не задужују претерано

Преузето са SerbianCafe.com (Дискусије)

Sunovrat neo-kapitalizma.

Trucko (sociolog)

20. jun 2009.

povratak marxiszmu?

…Prijee 20-tak godina padom Berlinskog zida , raspadom Sovjetske imperije i tranzicijom zemalja koje se tretirale kao „komunisticke” ka novom sistemu neo-kapitalizma ( opaska ! komunisticke države nikada nisu ni postojale a niti sistem koji bi se mogao okaratkerisati kao „komunisticki”, jer ako znamo bar osnove marxsizma , znamo da je komunizam zavrsni stadij razvoja besklasna drustva ,neka vrsta utopije slobodne zajednice ljudskih bica oslobodjenih privatna vlasnistva i potrebe za njim što se naravno nigdje ni priblizno nije ostvarilo) uz fanfare nastupilo nastupilo je novo doba na cijeloj planeti , nazvano; „globalizacija” te neo-liberalno vidjenje ekonomije dobilo je zamah , uz pojednostavljeno vidjenje ; „ kapitalizam je pobijedio !”, deregulacija trzista uz svjetsku razmijenu robe i novca koja je razbila sve državne barijere ( integritet i konkurenciju lokalnih ekonomija ?) te explozivni razvoj elektronskih komunikacija ( web, internet , mobilna telefonija ) i USA kao jedina preostala imperija te brz uspon novih ekonomskih divova ( Indija ,Kina , Brazil a u zadnjih 8 godina i probudjena Rusija ) navelo je na zakljucak da je doista dosao kraj „politicke” historije ( po Fukojami ) i da je planeta krenula u razdoblje properiteta
i sada ? naravno , ovih dana i laici primjecuju da je demagogija , snažna propaganda korporacijskih medija uz pranje mozga masovnom industrijom zabave za mase ( kablovske i satelitske TV , industrija video-igara , zatrpavanje inerneta spamom i komercijalnim smecem ) itekao izmanipulisala realne rezultate ovih promjena jer maske padaju !

proizvod „ pobjede neo-liberarne ekonomije” ili „kapitalizma” ima tragican rezultat u sveopstoj nesigurnosti ( egzistencijalnoj , ekonomskoj , moralnoj ?) propast srednje klase , neravomjerno bogacenje 1% populacije na planeti ( oko 1200 milijardera na planeti NOVA BURZOAZIJA ) te stalnim ratnim konfiktima i ratnim zaristima ,( raspad Jugoslavije , je takođe žrtva tih procesa ) sve veca policijsko-obavjestajna kontrola gradjana i u zemljama koje se smatraju „demokratskim” ( video-nadzorni sistemi na svakom cosku , uvodjenje bio-pasosa i ID kartica , snažno jacanje bezbjedonosnoga i vojnoga aparata , NATO koji je trebao biti dezintegrisan kao i Sovjetski savez , jer je i bio stvoren kao mjera ODBRANE od sovjeta , a danas je vojna sila OKUPACIJE i nametanja volje mocnih i jači je nego ikada !) sistem bez ikavih nacela koje bi se navodile po principima etike , morala , humanosti , suradnje i kooperacije među ljudima jer sa jedinom ;„ideologijom profita” i sistem je u raspadu
tehnoloski i lažni ekonomski razvoj nije pratio razvoj ljudske svijesti i novih ideja za rijesavanje problema sa kojima se suocavamo , zagadjenje , energetski resursi na izmaku , i dalje 2,5 milijarde siromasnih , nacionalni i međureligijski konflikti koje se ticu sviju nas , jer nema sklonista , nema države ( osim možda skandinavskih djelimicno , možda ?) koje ovi procesi raspada neće teško pogoditi
povratak marxstistickoj ideji ? i stvaranje prostora za nove ideje ili samo borba za opstanak bez ikave idejne vodilje ?simpozijum delirijum

Bio je i pravi i totalni krah berze u Americi 1929-te godine. Mnogi su počinili samoubistva, mnogi osiromašili ili bankrotirali preko noći, banke propale, država u rasulu. Samo su otišli stari bogataši, došli novi. I sve opet polako po starom. Sve i da se ponovi totalni krah berze kao onda… ništa se bitno promjeniti neće. Pa već je bilo jednom, imaju iskustva, mnogi znaju šta će i kako će, i kako će na kraju profitirati i postati novi bogatuni, ili ostati stari sa zlatom.

Gilbert (informaticar)

22. jun 2009

Sada je u stvari i pitanje da li se može objaviti ili možda nagovestiti propast kapitalizma. Postojalo je i ranije dosta ovakvih kriza i krahova.
Mišljenja su da neo-liberalni kapitalizam ne može vise opstati kao takav, već da će ga zameniti neka kombinacija državnog kapitalizma. Vlade razvijenih zemalja negiraju ovakav scenario i tvrde da su intervencionisticke mere privremenog karaktera.

Ja bih prihvatio tezu da je sistem propao usled prevelikih, neopravdanih rizika. Globalizacija ekonomije, a posebno bankarskog sistema imala je dodatni negativan efekat. Bankarski sistem se povezao na svetskom nivou, tako da su postojali ogromni bankarski sistemi koji su plasirali sredstva uz neopravdan rizik. Postojanje tako velikog sistema omogućavao je da ovi rizici uglavnom ostanu neprimeceni, ali je upravo zbog toga i doslo do velike eksplozije. Da su banke bile manje i da su pucale pojedinacno stvar bi bila mnogo ociglednija i manjeg intenziteta. Svemu su kumovali i takozvani eksperti koji su uveravali u stalan rast, dok je stvar isla u pravcu gde je danas. Sa druge strane nemojmo zaboraviti i uticaj stanovnistva koje je konstantno trosilo vise nego sto je moglo realno da se zaradi. Naravno, bez kreditne politike kakva je bila to ne bi bilo izvodljivo.
Mnogo se toga baziralo na ocekivanjima. A ocekivanja nose rizike. Još i ako su neopravdana… Sredstva su takođe sve vise plasirana u spekulacije a manje u realni sektor.

Iako ima nagovestaja (naročito u Evropi) da će se preci na nekakav „humani kapitalizam” ja se plasim da će se stvar nastaviti po starom, posle čega možemo ocekivati još veću krizu.

Dobro si pomenuo da su tu i bezbednosni izazovi. Ja bih rekao da cela situacija izaziva i veliko nepoverenje gradjana sa kojima će vlade razvijenih zemalja morati da se nose u narednom periodu.

Konzumerizam je poseban problem i ne znam kako bi se tu moglo uticati na ljude da ne vezuju svoju sreću u zivotu pretezno za to koliko mogu da potrose. Mislim da se ta stvar mora resavati individualno, kroz pronalazenje drugih izvora zadovoljstva svakog pojedinca i razvijanju same svesti o tome koliko zaista možemo trositi na globalnom nivou (ovo je već možda i prilično istroseno). U svakom slučaju neki kolaps, mnogo veci od ovoga, oduzeo bi nam mogućnost da trosimo kao sada.

Uvek će ostati pitanje da li je marksizam zaista ono sto je u praksi pokusano da se sprovede u komunistickim zemljama. Onda je i u pitanju da li marksizmu treba dati drugu sansu sadrzano i pitanje – da li je to druga ili prva (prava) sansa? Razmišljao sam o Marksu i vremenu u kome je živeo, kao i kako je živeo. Iznedrio je jednu humanisticku teoriju i insistirao je da se ona mora sprovesti u praksi. Ali i on je sam živeo na ivici egzistencije. Nije imao čak dovoljno da prehrani porodicu. Koliko se i to njegovo stanje projektovalo na to da svet u tom momentu vidi na taj način – Otudjenje coveka od coveka, otudjenje coveka od samog sebe, obezvredjenost ljudskog sveta…
Moje je mišljenje da možda određeni elementi anarhizma imaju veću sansu da stupe na scenu u ovom momentu kao jedna alternativna opcija.
Treba pratiti i kako će se razvijati narodni, levicarski rezimi u Latinskoj Americi.

Trucko (sociolog)

22. jun 2009. u 20.58

Gillbert..no coment.

da,
1929 godine i toga crnoga utorka ( ako se ne varam ) USA berza jeste krahirala , kao i cjelokupna svjetska ekonomija , i šta se desilo u hiperinlacijskoj njemackoj toga vremena ? 1933 pojavio se hitler ! u Sovjetskom savezu je bio staljin i znamo šta je bilo poslije; svjetski rat !

No-1 22. jun 2009.

..Dal’ sam u pravu…?

Bit ćemo „opredeljeni” i „razvrstani” ( rasno, religiozno ,nacionalno i svakako ) sve dok ne skontamo da nas iste muke prate , svi mi , na planeti , i sistem nepravde i jeste ! jeste nepravedan. Prezivljavajuci uz MTV i kablovske televizije , jeftinu pivu i masovnu zabavu , internet spam , video igre bez buducnosti koje nas ubijaju u pojam
a vreme jeste za budjenje! jer ? sistem je propao!

Wakan 22. jun 2009.

Ovo je samo pokusaj da se uspostavi novo moderno robovlasnicko drustvo u kome će covek raditi za vodu i hleba i da odplati dazbine državi. Solon je atinjanima savetovao da se ne zaduzuju pretеrano jer na taj način, zbog nemogućnosti da otplate dugove, rizikuju da postanu robovi. Danasnja situacija je upravo to. Moderan covek je prezaduzen, samim tim pripada banci. Kao sto covek koristi volove koji će raditi za njega, tako i banke zajedno sa politicarima koriste narod. Od svog rada covek ima najmanju korist.

Model „upesnog coveka” je serviran bas zbog toga sto mnogo veću korist od njega imaju banka i država, dok model „neuspesnog coveka” je za one od kojih banka i država nemaju nikakvu korist, pa još mora i socijalku da im placaju, zamisli kakav bezobrazluk. zbog toga su u americi dosli do genijalnog rešenja i pune zatvore svakodnevno u kojima hteo ili ne moras da radis i placaju ih dva dolara na sat, cisto da ne bude dzabe i da mogu da kažu kako su zatvorenici placeni za svoj rad.

Trucko (sociolog)

22. jun 2009.

Na zalost, ja nisam primjetio da stanovnici Amerike usmjeravaju bijes tamo gdje treba. Za sada su zabrinuti samo cinjenicom kako će otplatiti basnoslovne kredite koje su podigli u doba „blagostanja” i da li će ostati bez posla…a ne razmišljaju o tome da ih država pljacka konstantno kroz zdravstvo, obrazovanje i da to traje godinama. Vjerujem da je potrebna kriza većih razmjera da shvate da problem kapitalistickog drustva danas nije cinjenica da ne možeš da platis dijetetu fakultet jer se raspala banka na Wall Street-u, nego da taj fakultet ne trebaš placati uopste.

Wakan 22. jun 2009.

Trucko, sve sam to rekao, samo ti to „na zalost nisi primjetio”

trucko (sociolog)

22. jun 2009.

hm,kako mislis da nisam?

Gilbert (informaticar)

23. jun 2009.

Solon je dobro savetovao ljude da se ne zaduzuju i taj savet vazi i danas. Ali njegov savet istovremeno znaci i da zaduzivanje zavisi prvenstveno od samih ljudi iz čega proizilazi da su oni sami krivi ako su se zaduzili i da će snositi i posledice toga.
Kao sto nacionalna ekonomija mora voditi racuna da racionalno trosi ono sto proizvodi, a da proizvodi ono sto je potrebno, tako i domaćinstvo mora trositi ono sa cime raspolaze, ne zaduzujuci se preko mere i napredujuci na realnim osnovama, a ne na nerealnim ocekivanjima.
U Americi ljudi koji su prezaduzeni mogu proglasiti bankrot. Kako će proćizavisi od države u kojoj žive i sudije, ali uglavnom sudija u tom slučaju ostavlja doticnom za hranu, stanovanje i odevanje, dok ostatak zarade ide poveriocima. To je u svakom slučaju jedan mali deo njegovog duga i tim takozvanim reprogramiranjem banke su na gubitku. To je opet posledica preterano rizicnih plasmana.
Drugi je slučaj sa hipotekarnim kreditima, kada ljudi ostaju bez kuce, ali kuce koja nije njihova. Opet je banka na steti jer od prodaje kuce, čija je cena visestruko pala, ne može da nadoknadi glavnicu.
Na kraju država krpi bankarski sistem i industriju koja je sa njim srasla da ne bi doslo do lancanog gubljenja radnih mesta.
I tu imamo efekat da su u stvari izgubili oni koji su se odgovorno ponasali. Oni koji nisu prekomerno trosili. Jer je iz zajednickog novca pokriveno nečije neodgovorno ponasanje.
Mislim da je stvar daleko od toga da smo na hlebu i vodi.

Slazem se, međutim, da postoji produbljeni jaz između razvijenih i nerazvijenih zemalja. To je možda i posledica toga sto su se zemlje zapada razvijale dugi niz godina i sticale bogatstvo koje i danas drže u vidu naprednih tehnologija. Siromasne ekonomije nemaju sansu u ovoj utakmici koju neo-liberali predstavljaju kao fer. Fer je isto toliko kao kada se takmice sportisti od kojih su jedni imali kompletne visinske pripreme, a drugi sedeli u zatvorenom prostoru. Male ekonomije su u ovoj neravnopravnoj situaciji prinudjene da se oslanjaju uglavnom na prirodna bogatstva, gde opet uglavnom bogati diktiraju uslove. Globalizacijom su stvorene i multinacionalne kompanije za koje granice državnih ekonomija uopste ne postoje. One su sada u stanju da diktiraju uslove siromasnim državama. Tako vlade razvijenih zemalja više ne moraju da se bave problemom bilateralnih odnosa, već prosipaju price u sirenju demokratije i ljudskih prava.

Americka kultura se i bazira na neprikosnovenom pravu privatne svojine. I na tome da zaradjeno pripada onome ko je i zaradio. Zato kod mnogih Amerikanaca i postoji otpor prema socijalnim programima, jer to vide kao uzimanje onoga sto je neko zaradio. Zdravstveni sistem je takođe baziran na ekonomskim osnovama. Tu i lezi problem jer je ovo oblast u kojoj mora vladati solidarnost. Jer, neko će zdravstvene usluge morati da koristi na dnevnoj osnovi, dok neko drugi neće posetiti doktora 20 godina. U tom slučaju njihov sistem dovodi do toga da onaj koji je duže bolestan bude finansijski ruiniran, a neretko i u nemogućnosti da plati lecenje.

U svakom slučaju treba skloniti ove koji su doveli do ove situacije i sto je još vaznije skloniti takvo razmišljanje.
Alternative jesu dobrodosle.
Kad smo već kod toga – ima li neko od vas neke alternativne ideje?

No-1 25. jun 2009.

Recimo, zašto je Yuga bila neophodna da se sprijeci izlaz komnistcke rusije na topla mora. kada vise nije imala svrhu postojanja, ta balkan socijalsticka tvorevina je samu sebe i unistila.

Mido (penzioner)

25. jun 2009.

Današnji mladi moraju znati i poznavati istoriju „kako bismo sačuvali ono što je postignuto, kako ne bismo postali žrtve revizionista bilo kojih boja.”

Комплимент

Posted in друштво, култура, родитељи, SerbianCafe by Соларић on јун 20, 2009

Пренето са SerbianCafe.com (Дискусије)

Psiholoska strana primanja komplimenata

sister 25. maj 2009.

..a bogami i davanja.

kako prihvatate komplimente o svojim sposobnostima ili svom izgledu?

svima komplimenti prijaju koliko znam i kao potvrda i kao podsticaj ali reakcije na dobijeni kompliment su razlicite u neku ruku. pitate li se koliko su iskreni i koliko su vama lično potrebni – frekventnije ili po zasluzi ili smatrate da nisu ni potrebni u bilo kom smislu?

..i, kako ih dajete drugima i zašto?

smesni_mejlovi

25. maj 2009.

Jako mi prija kompliment, u bilo kom smislu.
Zato sto znam kakav je to podstrek i osjecaj, često ga udijelim. Ne kurtoazno, već realno!
Uvijek pohvalim kada neko lijepo mirise ili uradi nešto dobro ili kaže nešto, što se meni učini, pametno! Kad se lijepo dotjera!

To takođe učinim kada je evidentno da neka osoba nema vjere u sebe!
Tako joj, mislim, barem malo, pomazem!

I sama volim kad sam down, da me neko digne komplimentom!
Prija!

Ali, nervira me ono kompimetiranje tek tako, valja se, drustveno i komunikativno je korisno!
To vi tamo po Amerikama znate!
To mi je fuj!
Plasticno!
Radi reda!

hej 25. maj 2009.

komplimente izgovaram spontano, kada mi se neshto zbilja dopadne ili prepoznam neku vrijednost.

iako, rijetko.
ne zato shto mi se rijetko neshto dopada nego shto obichno kada mi se neshto dopada u pitanju su inteligentni ljudi kojima je obichno i indirektno priznanje dovoljno.
ali se ne ustezem da izrazim ako osjetim potrebu da naglasim.

kako primam kompliment…e, to zavisi od koga je, i od situacije.
ne prijaju mi previshe javno i previshe naglasheno.

ako su diskretni i prepoznajem da su na mjestu zahvalim se na prikladan nachin i nastojim da ne dramim previhse.

preferiram suptilniji nachin izrazavanja odobravanja nego shto su direktni komplimenti. treba biti stvarno majstor u davanju komplimenata a time ne „ugroziti” onoga kome su upuceni.

sister 25. maj 2009.

zašto moras?
(osim ako nije ona cuvena: šta sve neće muskarac da kaže samo da bi kresnuo:)

inače volim one sarmantno bezobrazne napadne (obično žene) koje bez komplimenta ne pustaju da odes: e, a vidi sto sam ovo dobro uradila, jel vidis, a – šta kažeš.. (kako blesaci da ne izadjes u susret)
hehehe

da, mogla sam da ubacim i reakcije na kritiku kao kontratezu odnosa prema komplimentu.

no, evo koga zanima:

način na koji primamo komplimente direktno zavisi od načina na koji se odnosimo prema sebi.
„kompliment” je izražavanje poštovanja rečima „davanje komplimenata” znači kazati nekome nešto što mu godi, ili pak udvaranje, čestitanje, laskanje.


to što neki ljudi mogu, smeju, znaju da izvuku kompliment, može da govori o njima kao o izuzetno sigurnim osobama koje svoje baterije pune upravo time što su i drugi svesni njihovih kvaliteta.
neki od njih zapravo su vrlo nesigurni, ali su tokom života razvili neverovatne načine izlaženja na kraj sa sopstvenom nesigurnošću.
oni reaguju potpuno paradoksalno: sigurno, samouvereno, smelo, borbeno, dopadljivo. ko bi rekao da se iza toga krije ono drugo, strepljivo lice? neke su i zaista takvi. osobama koje ovako primaju komplimente nije teško dati ih. uvek su za njih spremni. čak ih i očekuju.

drugi tip ljudi misli da zaslužuje da u svakoj prilici bude pohvaljen, bez obzira na trud, postignuće, priliku. ako ne dobiju kompliment znaju i da se naljute. takvim osobama komplimenti se daju preko volje.

treći tip, prima komplimente sa urođenom ljupkošću. kažu „hvala”, to i misle, nemaju potrebu da izvuku još neku lepu reč. svesni su sebe, svog stanja, izgleda, trenutka u kome im neko kaže nešto lepo. prema sebi imaju realan odnos i ne možete ih prevariti ako niste iskreni.

četvrti tip, prima komplimente kao naredbu. kažete im nešto lepo, one odgovore sa „znam”. u stavu im se čita da je primanje komplimenata skoro kao nametnuta dužnosti, pa se prema njima tako i odnose. kompliment čuju mahinalno, pa na njega isto i odgovore.

peti tip, jesu oni koji na kompliment odgovaraju kao da se brane od njih. šta god lepo da im kažete oni nađu nešto kao opravdanje za to što je kod njih pohvaljeno i ne znaju šta će s tim. ne vole komplimente, ne raduju im se, „ne stoje im dobro”.

šta je u osnovi svega toga? način na koji smo podizani. od toga da li je odnos naših roditelja prema nama bio autentičan, topao, podržavajući, negujući, kako su postavljane granice između onoga šta se sme a šta ne, koliko se i kako izlazilo u susret našim potrebama i koliko su one uvažavane kao punopravne, zavisi i kako ćemo se odnositi prema onom što je dobro, lepo, pametno, pošteno, kreativno u nama. roditelji koji su umeli kritično i sa merom da podrže decu, razvili su u njima osećanje sigurnosti.

oni koji su umeli pre da pohvale nego da kazne, da kažu istinu o tome šta je lepo a šta ne, istaknu dobro, podrže kreativno, ne rugaju se, ne ismevaju, ne ogovaraju decu sa prijateljima, razvijaju kod svoje dece meru, samostalnost u odlučivanju, balans, osećanje jedinstvenosti, smelost, težnju ka boljem.
takvi roditelji ne podstiču zavist nego zdravu kompetitivnost, hvale pobedu, ali ne po svaku cenu, uče decu da prihvate i poraz i da se trude da idućeg puta budu bolja. deca im veruju, znaju da u njihovim rečima i postupcima nema laskanja, prevare, potrebe da se zaobiđe istina.
deca takvih roditelja znaju ko su i znaju kada im neko kaže da je toga svestan. To su osobe koje znaju da prime kompliment na adekvatan način, da u njemu uživaju i oni i onaj ko im ga daje. tek tako kompliment ima značenje lepe reči i pohvale, a ne pukog laskanja.

lapislazuli_(ne zanimam se)

26. maj 2009.

bravo sister, sjajan post!:)

McM 26. maj 2009.

sister ljubi te brother u oko pametno

sjajno

Nunki 26. maj 2009.

Šta znam Sister, uglavnom jeste tako kako si opisala.

Moj sklop licnosti se raduje svakom ko je dozivljen kao vredan, uspesan, čestit i tako dalje. Shodno, to i kažem. Spontano i sa radoscu. Nisu to komplimenti, nego jasno iskazivanje prepoznavanja kvaliteta.

Istinske komplimente [ulizivanja se gnusam] primam jednostavnim ‘hvala’.

Fishing for compliments je osobina koju najdublje prezirem. Srećom, selektivan sam u kontaktima, retko sam izlozen gluposti u bilo kojem obliku u RL.

Свака псовка је увреда ономе коме је упућена, нарочито када је несонована

Posted in друштво, култура, филозофија, SerbianCafe by Соларић on мај 19, 2009

Kako smo sekli Drva!

FOCUS (Ing.) – Jan 15, 2004

Uzmemo sekire i testeru · Psujemo · Stavimo slaninu, beli luk, proju, so, jednu zelenu papriku, polovku rakije, dve paklice cigara · Mirisemo · Oblacimo radna odela, obuvamo duboke cipele · Sunce upeklo · Psujemo · Nosimo ruksak sa hranom i picem · Nosimo alat za secu drva · Odmaramo da zapalimo · Mirisemo · Ispusili, idemo dalje · Psujemo · Dosli u sumu i trazimo dobro stablo · Psujemo · Nadjosmo stablo · Cutimo · Otvaramo ruksak · Mirisemo · Rasporedjujemo alat · Psujemo · Pocinjemo seci, debela bukva · Psujemo · Bukva pada, po gutljaj rakije · Cigaret pauza · Mirisemo · Rezemo popreko · Psujemo · Rezemo · Psujemo · Rezemo · Psujemo · Rucamo, po gutljaj rakije · Duvanimo · Mirisemo · Ustajemo, uzimamo alat · Psujemo · Cepamo drva i slazemo u figuru · Psujemo · Jos malo ostalo · Psujemo · Po gutljaj rakije i po cigara · Mirisemo · Zavrsavamo posao, pakujemo alat i ruksak · Cutimo · Dolazimo kuci · Psujemo · Veceramo · Spavamo i sanjamo · Budimo se, novi dan · Psujemo Jovo nanovo !

Pitanje je ustvari:

Zasto mi tako cesto psujemo i dali je psovka

1. Nacin oslobadjanja negatine energije za nalazenje mira (jb se..)

2. Motivacija ( Ma jbmti … daj meni )

3. Opsta psiholoska potreba (Mirno spavam, mirnije radim…)

4. Nesto drugo…

TLD – Jan 15, 2004

Svi psuju, i drvosece i kraljevi i svi izmedju…

U malogradjanskom svetu se psovke asociraju iskljucivo sa zanatima „nizeg ranga“…

Malogradjanin ce cak uvrediti nekoga rekavsi mu da je drvoseca (ili pokusati da ga uvredi), a time je samo ponizio sebe i izleteo iz gomile kao obelezeni primitivac a da toga nije ni svestan…

Eh sta bi mi bez drvoseca….

Malogradjanin se zgrazava nad psovkama zato sto u primitivnoj malogradjanskoj sredini u kojoj zivi svi grebuckaju po povrsini i o coveku se sudi po make-up-u, po spoljasnjem \“izgledu\“, po prezentaciji, vecno takmicenje da se spoljasnjost zakamuflira sto bolje, da se izgleda sto lepse da se unutrasnjost ne bi videla…

Onaj ko nema ruznu unutrasnjost nema potrebu za kamuflazom…

Psovka je mozda izraz nemoci, mozda trenutni bes, mozda navika i neka vrsta ventila….covek je opsovao ali ipak nikome nije ucinio nista ruzno,niti naneo bilo kakvo zlo…

Najvece zlo je zapakovano u najlepse pakete, one sjajne sa predivnim masnicama, isto kao sto jabuka spolja moze da bude prelepa, crvena, glatka sjajna, a iznutra crvljiva ili jos gore otrovna…

Povrsina vara….a primitivcu nije preostalo nista drugo nego da strogo pazi na povrsinu, on mora da ISPADNE nesto jer je iznutra TRUO

Poenta je da svi psuju, psovka ne obelezava loseg coveka, cak naprotiv, najopasniji su oni koji se prave fini jer strogo cuvaju spoljasnju kamuflazu (lazni moral), moral na povrsini a unutra nagomilane „psovke“,mrznja, zlo, egocentrizam i sujeta…

Sujeta je mnogo opasnija od psovke, psovka moze da bude samo psovka da ostane na tome, dok sujeta smislja planove kako da „pobedi“ neprijatelja i uz cutanje i cuvanje spoljasnje kamuflaze dela i zabija vam noz u ledja…

Naravno uvek je dobro dosao bilo kakav povod da se dotrci i da se malo zgrazava „iju“ nad psovkama, „drvosecama“, nizim bicima i onima koji su „losi“…povod za jos jedan potez cetkice da se jos bolje ulepsa crvljiva jabuka……

FOCUS (Ing.) – Jan 15, 2004

TLD

Slazem se dobrim delom i ja sa ovim sto ste rekli, ali imam i pitanje za tebe.

kada opsujes, dali osetis olaksanje,… dali ponekad ako opsujes iz inata dobijes dodatnu snagu ?

Sto se kamuflaze tice, kameleona ce uvek biti i kako se ono lepo kaze: Kada bi svi koji misle da su pametni obukli beli mantil, svet bi licio na jato gusaka !

*Gluteus Maximus – Jan 15, 2004

(Mala paralela za razmishljanje:

U skandinavskim zemljama npr. uobichajene su psovke „Idi u shumu“ „Skochi u vodu“ itd.

U ‘nekim drugim zemljama’ psovke kao glavni sadrze glagol – jebati.

Naravno, ovo ima i svoju socijalnu (obrazovnu i chak klasnu konoraciju,pri chemu vazi pravilo: shto nepismeniji – to jebezljiviji :)

Sa psovanjem je kao i sa cigaretama,dobro je ako ti vladash njom a ne ona tobom.

Inache, mislim da je psovka kljuchaonica za vrata iza koje leze tabui.

(Veceras sam mudar)

Najmanje 90% psovacha su, bash kao i pushachi, takodje neurotichni.

FOCUS (Ing.) – Jan 15, 2004

*Gluteus Maximus – Jan 15, 2004

Inache, mislim da je psovka kljuchaonica za vrata iza koje leze tabui.

——————————————————————–

Upravo sam na to mislio kada sam pisao onaj nakaradni ali istinit primer, dakle TABU, … zasto je to tabu ako skoro svaka osoba na ovaj ili onaj nacin izrazava osecanja koja se mogu podvesti pod psovku. Ako samo jednom u zivotu opsujete vi psujete, dakle ?

Ono sto nas balkance izdvaja je da mi psujemo i onako bez ikakvog povoda, … pa cak i najveca zadovoljstva „nagradjujemo“ psovkama

(Jbte kako je super bilo,…) i sto je najcudbije Adrenalin ponovo odnekud proradi i prostruji telom nesto sto je bilo lepo nekada i poodavno kao i u besu, skoro isto samo je pitanje polariteta (+ ili -)

&Lunja& – Jan 15, 2004

Kad muskarac psuje, nije lepo cuti, a tek zena…e to onda vec stvarno postaje odvratno.

Sto se „satanizacije“ psovke tice, reci cu ti ovo, Focus, kad nasi ljudi psuju, nekako to nema TAKVE tezine kao kad psuju ovde na zapadu…od tih vibracija glasova, coveku se ledi krv u zilama…

TLD – Jan 15, 2004

Focus,

ako je to vrsta psovke onda je apsolutno sve na ovom topiku psovka ukljucujuci i temu…

Poenta je da je psovka bezazlena, samo naizgled ruzna, ali ne povredjuje nikoga, covek opsuje i sve ostane na psovci a to ne znaci da stvarno zeli ili da pokusava (namerava i planira i trazi oruzje (nacin)) kako da nekome stvarno napakosti i da mu nanese neko zlo, u bilo kom obliku, sve zavisi od toga koje mu je oruzje pri ruci…

Sta je gore Focus…da te neki „primitivni drvoseca“ opsuje ili da ti neki napirlitani i nasminkani pakosnik posalje bombu zapakovanu u sjajni novogodisnji paketic sa masnicom?

a nisi se ni nadao, zato sto si se upecao na make-up…i sto je najgore nisi se libio da otvoris paket opcinjen „spoljasnjim sjajem“ doticnog/doticne…

&Lunja& – Jan 15, 2004

…Otvoreno kazem da mi je ruzno da cujem da neko psuje, a ti to mozes da shvatis kako hoces. I dobro znas zasto to kazem jer ako ista prezirem, prezirem laz, prezirem kada se ljudi prave ono sto nisu

i kada pokusavaju da se operu, na jeftin nacin. ovo se ne odnosi na tebe i to isto tako dobro znas. Insinuacije i pretvaranje primecujem ali mi je ispod casti da se objasnajavam.

Znam da ljudi psuju, znam da im je „lakse“ ali niko me ne moze ubediti, da je to dobra ili olaksavajuca „navika“.

Svaka je psovka uvreda onome kome je upucena, narocito kada je neosnovana. Nema niceg loseg reci da je to ruzno i nije to nikakvo pretvaranje, vec istina. Mogu da razumem i da prihvatim da neko opsuje i nece mi smetati, ako je to u ljutnji i nevezano i za koga, ali ako osetim da je psovka upucena meni, bez razloga, bez osnove, to ne prastam.

Kada mi se nesto ne svidi, imam pravo to da kazem i reci cu, otvoreno i bez zadrske.

TLD – Jan 15, 2004

„najpoganiji od svih vidova ispoljavanja zlog jezika je psovka-proklinjusha

po mentalnoj razornosti mozhe biti gora od telesnih povreda a narochito po osobu koja je lansira prema meti, sa ili bez  opravdanja “

Tacno gorski, savrseno se slazem osim s tim da je psovka-proklinjusa ili ostale psovke delo zlog jezika..

Da li to znaci da gluvonemi ne psuju i ne proklinju, jer nemaju sposobnost da artikulisu ono sto misle?

Ustvari nisu sposobni da artikulisu psovku u sebi jer ne mogu da je cuju i nisu je nikad culi…ustvari mogu da je procitaju napisanu.

hajde da kazemo da je neko gluv, nem i slep?

Da li to znaci da neko ko je gluv, nem i slep jednostavno nema sposobnost da opsuje i prokune jer ne moze da govori a za to apsolutno i ne zna jer nema nijedno culo kojim je to mogao da nauci sa strane?

Nije jezik ono sto razara..ono sto razara je namera, namera je ubitacna a ne psovka….ona precutna „psovka-proklinjusa“…

(more…)

Пример „живог” упознавања није јемство, да ће неко са неким остати

Posted in друштво, интернет, култура, филозофија, SerbianCafe by Соларић on април 30, 2009

Можда Жене Знају Одговор!

FOCUS (Ing.) – Dec 30, 2003 (регистровани члан)

Cesto se ljudi sukobljavaju da bi se zblizili. Ponekad jedna strana nemoze odoleti drugoj zbog necega sto joj se kod nje dopalo.

Internet je fiktivna realnost ali zna itekako zbliziti ljude.

Desavale su mi se licno vrlo burne avanture zahvaljujuci internetu ali su po pravilu kratko trajale a ja sam opet po pravilu bio taj koji je odlazio mada po prirodi nisam takva osoba. Zasto? Neznam ali iskustvo mi govori da je medju zenama koje na ovaj nacin „varaju“ muzeve najvise onih iz tzv „Visokih krugova“, doktorke, kcerke generala, zene iz ministarstava, direktorke banaka,..u obicnom zivotu bas zadovoljne i one koje imaju sve.

Druga i to vrlo upadljiva stvar je da zene druge nacionalnosti imaju izrazenu zelju da dozive takvu avanturu. „Nikad to nisam radila sa Srbinom“ kaze Muslimanka ili Hrvatica npr.

I treca grupa koja kaze: „Zelela sam da probam kako to izgleda i da mi kazes kakva sam ustvari“

Kako objasniti ovu cinjenice koje su bar mene sto se tice 100% istinite!

FACTER – Dec 30, 2003 (регистровани члан)

Za nekoga sa ganc novim nikom, (koji usto pretenduje na analizu), ostao si defocusiran kod pitanja – sta je glavna dilema topika:

1. Slazete li se da se zene po pitanju flerta ponasaju drugacije od muskaraca?,

ili

2. Da li vi vidite kakav sam ja *ebach?

(more…)

Јер иза ових екрана стојимо ми Људи, Човек…

Posted in Срби у расејању, друштво, интернет, медији, SerbianCafe by Соларић on април 27, 2009

Анонимност

pjetuh0 8. април 2009.

Изгледа да се на овим дискусијама на анонимност гледа као на споредну, тако рећи небитну (или чак непожељну?) ствар, па свако мало излећу прозивке на сопствени и туђ рачун везане за ствари из реалног живота; ван сваког контекста, наравно.

Да ли је анонимност код нас осуђена на другачију интерпретацију и да ли смо ми сами свој Велики брат?

На крају, незаобилазно питање: желите ли да будете анонимни?

Gobe (i bas svasta nesto)

09. april 2009.


što se mene tiče, još kao dete sam presla tu crtu da ne mogu ostati anonimna, takve mi bile zvezde pod kojima sam hodala, ili sto ja kažem takav mi ‘oroskop…nemam problem zbog toga…
što se tiče mog pisanja o drugima, odgovorno tvrdim da nikada nisam presla granicu i ovde iznela niciju privatnost, ako nekog potkacim, i napisem nešto „neprimereno“, to sam izvukla iz nekih pisanja ovde,
iz nekog konteksta…samo sto ovde mnogi zaboravljaju šta su pisali, pa se onda cude, kao ovo, ono…ma idi bre…smesni su…

a najsmesniji su oni, koji najmanje pišu, tu i tamo postave po neko pitanje, ali su zato u stanju da ispisuju tudje inicijale, mesto rođenja, tudja prezimena, kopaju po fb, gledaju fotke tudjih prijatelja, otvaraju topice ovde na osnovu tih fotki, salju ti mailove tipa „ dobio sam mail u kome stoji da si frustrirana, bolesan, kako ono pišes na sc“, kao glume duse briznika…
ordiniraju ovde sa po 3 ili vise nikova, i misle da su Bogom dani, i da mogu sve i svasta…
i sto je najgore, kad oni sve to urade, posto su toliko „anonimni“ i tako malo pišu, niko u njih ne sumnja, nego se „sumnja u neke aveti“ iz proslosti, i coveku se stvara konfuzija i paranoja, i dolazi do problema i ovde i u RZ.
e, ti su Najgori… Najgori.(tacka)
sto kaže ono nas narod, toliko zlobni, da bi dva oka u glavi posvadjali.

meni je trebalo 11 meseci da otkrijem tu enigmu, otkrih je u ponedeljak, sad mi je sve ko na dlanu…
a morala sam da se pozabavim sa tim i to resim, jer iza ovih ekrana ipak stojimo mi Ljudi, Covek…

rizling, napisa da stavimo silke…mojih ima po netu, na fb, po nekim mailovima, na njima sam normalno JA, kao sto sam ja ova koja, ulicom hoda…ponekad me ima vise nego asfalta… i sve sam to JA…

samo sto ovde procitah da nisam, da sam plava, debela, čak su se „prepadali“ koliko sam ruzna…pitaH se KO???
ko je to mene video plavu i debelu, o lepoti i ruznoci, nećemo, ukusi su razliciti…ali se stvarno pitah, ko je to mene, pratio, video, i zašto mi nije stao na crtu, da se upoznamo???
koga su to oni ustvari videli???
i zašto je potrebno nekoga pratiti, zar nije jednostavnije „kao slučajno izleteti“, i kao ono „ej, cao, jesi ti gobe, otkud bas na tebe da naletim“, i ja bih to „progutala“, svasta ja mogu da progutam, svasta…

citajuci šta je sve ovde napisano o meni i drugima, stvorih odbojnost, da se sa bilo sa kim sretnem, upoznam, sastajem…
a mnogo toga je napisano, ruznog najviše, dokonih, zaludnih, kompleksasa najviše ovde ordinira…
i kao sto rekoh, ti o sebi i svojima ne pišu, već samo o drugima.(tacka)

moj zivot su moji sinovi, familija, prijatelji, moj posao i hum. pomoć, kad je to u pitanju izlazim iz anonime, o tome pišem, o tome pricam...jer sve me drugo ne zanima, i manje mi je važno…
moj izgled nije važan, moj izgled ne odaje moj karakter i moju dusu,
da sam najplavlja i najdeblja na svetu, najruznija, ili ovakava kakva jesam, sve je to estetika, i to ne pije vodu…

karakter je važan, a ja znam da ga imam u ogromnim kolicinama…
a to znaju i svi oni koji su bilo kakav kontakt imali sa mnom,
oh, mogu ja da se zezam i mlatim, ali imam granicu, samo sto neki odavde ne shvatise to…misle ova je idi mi dodji mi, samo ceka ko će prstima da pucne i eto nje…i kad nje (mene) ne bi, ajd sad da kopamo, da vredjamo, da pišemo…ma idi bre…glupost…
mnogo je lakse stati mi na crtu.

… A tema, Anonima, o njoj nek razmišljaju ovi koji stvarno ne znaju,
šta će sa sobom, svojim bednim, promasenim zivotom, toliko bednim, da im opsesija postade jedna gobe, koja nema ni početka, a ni Kraja…

Želim svima Srećan Uskrs, mir, slogu i puno ljubavi!!!

Antigone_(svasta nesto) 09. april 2009.

Quote:
„..jer iza ovih ekrana ipak stojimo mi Ljudi, Covek…“

Bravo. Ovde se brlja i svrlja i „urlice“, a kad te sretnu negde, odmah nabace najveci kez i ono.. „d’brrrdaaaan, kakostääää, ahstonebimooglooo..“ – ma ipak papir/tastatura trpi svasta ;)

Što se tiče anonimnosti, sasvim ok. Ipak covek ponekad pozeli da poprica s ljudima, bez mesanja nekih detalja iz RL da bi se po tome onda stvarala neka ‘karakteristika’. Obično se stvari iz RL ubacuju – u negativnom smislu, o kontrahentu – u te ‘anonimne diskusije’, kad ponestanu dobri argumenti…
Nasuprot isto nemam problema s ‘javnoscu’. Sa svima se ophodim isto, gde god to bilo, RL/net.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Неселективно смо пренатрпани непотребним… у гомилама информација мало је знања

Diskusije i negativne reakcije

Nord-Eu (Inzenjer)

22. april 2009.

Skoro svugdje gdje se ljudi susrecu i vode bilo kakve rasprave dolazi do sukoba mišljenja. Cesto možemo vidjeti bez obzira na kulturu da se npr u parlamentu neke zemlje fizicki obracunavaju a o psovkama i međusobnom vrijedjanju da i ne govorimo.

Net forumi su posebno karakteristicni po „izlivu bijesa“ na protivnika jer ove vrste komunikacija stite napadace ili sukobljene da se fizicki priblize u D momentu pa se paljba oglavnom svodi na upotrebu ruznih rijeci kojima se sagovornik pokusava na sve moguće nacine poniziti i omalovažiti.

Osjećaji koji leže u pozadini ljutnje, zapravo nas čine ranjivima i slabima a ljutnja je odbrambena reakcija koja nas ojačava i daje nam osjećaj kontrole.

Šta je to u ljudima koji npr na ovom forumu imaju nizak prag tolerancije i vrlo brzo pocinju da koriste nepristojnosti ?

Kompleks, strah, unutrasnje nezadovoljstvo, ljubomora, zavist, zelja za dokazivanjem, nepodnosenje superniornije osobe,… ???

kuenstler-in 22. april 2009.

ne vidim svrhu svesne iritacije / provokacije bilo koga …

pisanje mozhe biti vid terapije i to veoma uspeshne, kroz potrebu da se oslobodimo sekundarne, aberirane, pervertirane, devijantne iritirane energije koja je nekada bila stopirana u nashem ciklusu potreba chime smo bili ometeni .

moguće da postoji i vid pervertirane agresije , shto nije adekvatna emocionalnost kao i shto somatsko ispoljavanje nije takođe adekvatna telesnost … chak ni radost bez razloga nije prava radost jer je posledica „super energije“ , neadekvatna …

stvari ne postoje bez osnove.

kao shto pazhnja sa bolesti mozhe biti preusmerena na zdravlje, tako je i sa ovom temom … Norde, izbaci „negativno“ iz postavke teme , shvatajuci da i u jednom bolesnom sistemu postoje zdrave stvari. svaka pojedinachna potreba mozhe biti manipulirana … svako od nas treba alat sam za sebe …

svako od nas vidi u DRUGOM CHOVEKU ono negativno shto se u njemu kao smece skuplja.

nasha vlastita pogodjenost se oslobadja na ovom mestu .kao refleksija.

mozhda bi bilo bolje da duvamo u ticeridu …

jer

neverbalni medijumi aktiviraju neverbalno vreme …

doprinoseci chishcenju jezgra hipotalamusa.

(medicinska zanimanja su već godinama prva na listi samoubilachkih, na drugom mestu su pedagozi. toliko o UMECU znanja)

neselektivno smo prenatrpani nepotrebnim … u gomilama infomacija malo je znanja.

zhelim ti jedan dan da osvanesh nenauchen Norde, veci poklon ti se teshko mozhe desiti.

kako tebi, tako u prvom redu sebi i svima nadalje .

jednako kao shto nas roditelji brzhe bolje nauche kako „se crta“ kucica pa posle muke Tantalove da tu kucicu zaboravimo , ne bi li kucicu UGLEDALI …

Nord-Eu (Inzenjer)

22. april 2009. u 09.30

kuenstler-in

Pozdrav za tebe ID !

Kada te sretnem uvjek pomislim da nije potrebno ništa reci jer sve smo ispricali u nekim drugim vremenima, tamo sada već nekih dalekih godina.

Uvjek se pitam zašto si ti toliko drago stvorenje a ne poznajem te. Zelja mi je možda bas zbog toga da te nikada ni ne upoznam.

Ono sto si pisala sam mislim procitao !

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Несрећа је „заразна болест“.

Posted in друштво, породица, SerbianCafe by Соларић on април 15, 2009

Odnosi u porodici

kushke 24. mart 2009.

Kako ih poboljšati kada su katastrofa?

Mislim da dajem sve od sebe, ali u tom davanju često se samo iznerviram, dok ljudi na kraju krajeva ni ne primete da neko hoće da nešto bude bolje…

Some tip?

Thx

sta-li-ja-radim-ovde (radim)

24. mart 2009.

Uvek treba početi o sebe. Ljude oko sebe ne možeš da promenis, ali sebe možeš. Ako si smorena i sve je bezveze, onda se potrudi da ti tvoj zivot bude dobar, a druge pusti da sebi organizuju zivot kako hoće. Velika vecina ljudi voli da pati i bude izbedacena, i ti tu ništa ne možeš niti treba da se mesas. Samo zato što se neko ljuti, vristi ili je depresivan, ne znači da ti treba da ih menjas ili im pomazes, jer ne bi oni bili takvi da im to na nekom nivou ne odgovara.

Jedini način da znaš šta ti stvarno srce želi je da se sa vremena na vreme odvojis od porodice i saslusas svoje zelje dok setas po parku ili gledaš omiljeni film. Onda isplaniras kako da ostvaris te zelje i radis na tome. Pocni od realno mogućih zelja, a ne od toga da ti treba 10 miliona dolara da bi kupila sebi ostrvo kod Bahama i sve će se vremenom promeniti.

Naravno, kada napravis te odluke, onda ih zapises negde, recimo u email da niko ne može da procita, i ne dozvolis da te iko pokoleba. Pitaj za savete, ali tvoje odluke su samo tvoje. Bolje je napraviti svoju grešku nego tudj uspeh.

Budi pazljiva u izboru ljudi sa kojima najviše komuniciras. Budi sto vise u kontaktu sa ljudima koji su onakvi kakva bi ti zelela da budes, a sto dalje od onih ciji zivoti ti se ne svidjaju, pa makar oni bili tvoja porodica. Nesreća je „zarazna bolest“.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Финска: поштеност и држање речи су од изузетног значаја

Posted in Срби у расејању, друштво, образовање, SerbianCafe by Соларић on април 8, 2009

Kako se živi u Finskoj?

klarissa (sluzbenik)

16. februar 2009.

Da li neko ovde živi u Finskoj? Interesuje me kakva je tamo klima, da li stalno duvaju vetrovi i da li je zemlja oko jezera privatizovana kao u Kanadi? Uvek sam mastala o zimi u Finskoj i svidja mi se priroda…Da li je teško tamo naći posao i da li se je mogući dobiti boravak na osnovu kupovine nekretnine? Hvala!

Wonderia 17. februar 2009.

Ja sam živela u Finskoj nekoliko godina i sad se vracam ponovo na još tri meseca da zavrsim neki posao i posle toga odoh iz Finske. Veoma je teško naći posao u Finskoj ako si stranac, sem ako nećeš da budes babysitter u nekoj porodici koja je takođe iz inostranstva ili ako nemas zavrsen fakultet koji je tamo veoma trazen ili ako nemas debelu vezu da te progura(da toga i tamo ima i te kako, samo što se krije kao zmija noge). Ali u svakom slučaju, integracija u Finsko drustvo je veoma teska, jer su Finci od svih Skandinavaca, najveci nacionalisti i dobro cuvaju ono sto je svoje i ne vole da se mesaju sa strancima. Ja sam imala nekoliko neugodnih situacija kada su me Finci pitali odakle i kad im kažem iz Srbije, obično su pokusavali da me degradiraju koliko god su mogli. Svaka cast izuzetcima, jer imam i nekoliko prijatelja koji su Finci, i koji su stvarno super ljudi i uvek su bili tu da mi pomognu.

Elem, morala bi da naucis i finski jezik koji je VEOMA tezak. Ima 15 padeza i gramatika je uzas. Bez naucenog jezika nema ništa ni od posla. Ja pricam finski dobro, ali još ne savrseno.

Što se tiče zime, najgore je u Helsinkiju, jer vetar toliko duva sa mora da ni kapa ne pomaze i sveukupan utisak je da je uvek bar još nekoliko stepeni hladnije nego sto jeste upravo zbog jakog vetra. Priroda im je lepa, ali mislim da je priroda čak i lepsa u Svedskoj i Norveskoj nego u Finskoj.

Finci su veoma sebican narod. Nećeš videti da kao kod nas decko devojci placa pice ili je vodi na veceru. Svako placa svoje. Jedno vreme dok sam živela sa jednim cimerom koji je bio Finac, on je na jaja koja je kupio i stavio u frizider pisao svoje ime :)))))) da se zna ako slučajno neko uzme. Hehhehe, nikad tako nešto nisam videla u zivotu…Takođe ako nešto nije u njihovom interesu neće ti pomoći, pa ne znam šta da se desi.I svi su uvek depresivni.

Mislim da kupovinom nekretnine ne možeš i da dodjes u Finsku da živis. Treba ti određena vrsta vize. Jedino ako bi odlucila da investiras u Finsku, tada bi imala neke povlastice i verovatno bi ti dali vizu u rekordnom roku.

Eto, to je što se Finske tiče. Vecina ljudi koji su tamo dosli sa Balkana i koje ja znam su se veoma promenili od odlaska tamo i sami postali depresivni kao Finci.Jednostavno takav je zivot tamo. Helsinki nije veliki grad, i već posle mesec dana postaje dosadno.Nema šta da se vidi.Sve kafice uglavnom obices vikendom kad izadjes u grad. A da ne pricam o gradovima kao sto je Turku, to je kao grad duhova, bez ikakvih desavanja.

Nadam se da sam ti bila od pomoći. :)

Ilkka 22. februar 2009.

finska uopste nije skandinavija i to vrlo je važno imati to na umu da bi se između ostalog shvatio nijhov mentalitet. finska je „wanna be but never will be“ skandinavija, jer u svakom slučaju nije geografski a gotovo ni u svakom drugom pogledu jer nisu germani kao ostali.

u finskoj je jako jako jako teško naći posao a bez jezika gotovo ništa. finski su nacionalisti i to se vidi u svemu, proizvodima koji se prodaju, reklamama, itd.
inače fincima spominjati hunsko poreklo je jako loše, jer postoje tendencije da se dokaze kako su oni indo-evropljani poreklom iz nemacke, a jezik su preuzeli od samija.
to su neke najnovije genetske teorije.

što se tiče saradnje sa svedjanima, nisu finci teski, nego su svedjani spori. jednostavno je razlika u vrsti rada. u svedskoj se o svemu non stop diskutuje, odlucuje kolektiv, itd, dok se u finskoj prvo radi pa diskutuje. finci nisu komunikativni i sasvim je u redu cutati u drustvu.
ali što se posla tiče, tu se zaboravlja sve ostalo. postenost i drzanje reci su od izuzetnog značaja, a to se da primetiti i u radu institucija, mnoge stvari se baziraju na poverenju.

neko rece zime u finskoj su divne..da..malo sutra. zime su uzasne i čak i finci beze od njih na jug.
zimski i letnji finci su dve potpuno odvojene jedinke..u svim zemljama ljudi se transformisu leti, međutim u finskoj je to naročito izrazeno.

što se tiče sklapanje prijateljstava, to je jako teško, naročito u helsinkiju jer tu ne samo da se javlja finski „temperament“ (hladnoca), nego i mentalitet glavnog grada. u manjim mestima je lakse upoznati ljude.

što se tiče wonderie i njenog komentara kako su finci sebični jer neće da placaju drugima, zao mi je, ali komentar je glupost jer isto tavo ponasanje postoji u gotovo svim zapadnim zemljama iz vise razloga a između ostalog pre svega zato što žene ovde NE želE da im muskarci placaju pica jer žele da pokazu svoju nezavisnost i ne žele da imaju bilo kakve obaveze prema muskarcima.
a nismo ni mi bas tako odusevljeni placanjem.kod nas se placa zato što svi to ocekuju, ali vecina mojih muskih srpskih poznanika bi voleo da se to polako promeni i da muskarci nisu uvek u obavezi da placaju i ja se slazem s tim. to je bilo dobro nekad kad žene nisu radile kao sada, a zašto bi sad muskarac placao?
a dodacu još i da je to pogresno, jer se meni mnogo puta desilo da mi poznanik finac plati pice ili jelo. nije to bas tako crno-belo.

inače da, duva severni vetar. i da, ne možeš dobiti boravak na osnovu nekretnina. i ne samo to, nego otkako su rusi poceli u velikoj meri da kupuju nekretnine u finskoj, finci predlazu zakon da se ogranici prodaja nekretnina onima koji nisu gradjani evropske unije. šta vise, čak i za gradjane evropske unije je jako teško da dodju da žive ovde.

finci ne žele strance. i tačno je da na juznu/istocnu evropu gledaju sa visine, zbog tog mentaliteta da posto-poto žele da budu skandinavci, sto nisu. (geografski ni slučajno,a ni na osnovu kulture kao recimo danci).
finci su deo feno-skandinavije, i onaj dodatak „feno“ (koji ukazuje da je njihova zemlja dodatak klasicnoj skandinaviji) im smeta.
ako stvarno hoćeš da iznerviras finca, samo mu kaži kako su finci zaista slični rusima. :)

finci isto tako kriju svoju istoriju, i to period od 1939-43 kad su bili nemacki saveznici. to se ovde stalno opravdava necim ako se uopste govori o tom periodu. ono sto oni stalno pokusavaju da naglase jeste onaj period posle 1943, kad su promenili stranu. i to je bitno da bi se finci bolje razumeli, jer su opsednuti tim svojim zimskim ratom.

u finskoj još što se jezika tiče postoji nešto sto moja poznanica poljakinja i ja nazivamo jezickim rasizmom. to znači da kad si u drustvu finaca oni uopste neće da se trude da sa tobom govore engleski ili već šta, nego će pricati finski, čak iako odlično govore engleski.
isto vazi za javne institucije. ako ne znaš finski, a imaš neko sa tobom ko govori finski, sluzbenici će te totalno ignorisati, čak iako si ti u pitanju (tvoj problem) i oni odlično govore engleski.

ima tu puno stosta, ali ja ti ne bih preporucila da dodjes ovde. mnogi moji poznanici stranci i finci (stranci sa ruzicastim naocarima o finskoj u početku) su otisli potpuno razocarani u druge zemlje.

što se tiče ostatka klime u finskoj, leta su veoma prijatna. klima je suva, zime su prijatnije nego hladne zime u srbiji. a što se pecuraka tiče, finci su eksperti. naravno da se i ovde beru pecurke, ali ja bih odbacila romanticne slike o zemlji.

i opet o fincima. huni UOPSTE nisu uticali na fince, i huni sa fincima nemaju veze. malo ste pobrkali loncice, huni su madjari.
na fince su uticali svedjani i delimicno rusi kao i nemci.
a što se finaca i podmuklosti tiče, finci su tu na istom nivou kao i svedjani i norvezani. ni kod jednih se neće cuti otvoreno mišljenje. stavise, ne izrazavanje mišljenja direktno su finci „nasledili“ od svedjana i njihove vlasti jer su u tom pogledu po mom iskustvu POTPUNO isti.

dakle finska nije zemlja za ljude sa jakim mišljenjem koji to mišljenje ne želi da zadrzi samo za sebe. ovde se sve radi umereno, tako da se ne uvrede drugi.
isto tako nije za ljude koji ne žele da vide alkoholicare kako leze na ulici svaki dan (petak i subota vece su posebne price).

ali što se tiče bezbednosti za ljude i decu, finska je jako bezbedna. isto vazi i što se tiče raznih bolesti, za koje je recimo srbija zemlja srednjeg rizika, dok je finska za većinu zemlja niskog rizika.

finska je idealna i za žene-buduce trudnice i majke, jer finska i svedska imaju najbolje sisteme za zastitu i dobrobit trudnica, majki i dece i smrtnost beba (sids-sudden infant death) je izuzetno niska.
finska je dobra i za one koji hoće kvalitetno obrazovanje, jer je sistem skolovanja besplatno, a skole (do fakulteta) je najbolji u evropskoj uniji. a i fakulteti su im na visokom nivou.

Извор и наставак: SerbianCafe.com (дискусије)

Психопатама је циљ ИСЦРПЉИВАЊЕ жртве, они само „купују време“, тј. „залуђују нас“ и излуђују, а никад не заборавите, реагују само на нашу моћ и – страх

Posted in Србија, друштво, економија, здравље, породица by Соларић on март 25, 2009

Раднике шиканирају и „професионални мобери“

Талас отпуштања и смањење шанси за налажење новог посла узроковали су да малтретирање, вређање и омаловажавање запослених у ужичком крају поприме све шире размере, тврде у Самосталном синдикату

Бранко Пејовић
[објављено: 19/03/2009]

ljubica krstic, 20/03/2009,

Rec mobing, sto znaci: psihicko zlostavljanje, koristi se u zvanicnoj psiholoskoj nauci i naci cete je u svim udzbenicima psihologije pristiglim s americkog govornog podrucja. Ne bih zlostavljace delila na profesionalne i amatere, jer tu nikakvih amatera nema,u pitanju je poremecaj licnosti. Oni mrze ljude,tj.“nemaju osecanja“, samim tim nemaju grižu savesti ni osećaj krivice, a osecanja (pretezno straha i brige, koje u „pozitivnim fazama“ – fazama koje im sluze samo za maskiranje stvarnog stanja stvari – cesto ispoljavaju u preteranoj meri i prema sebi najblizim ljudima,koji im, jasno,postaju i najvece zrtve! I po tome cete ih i poznati, npr.,u fazi udvaranja ili „briznosti“prema deci, pa otvorite cetvore oci!) itekako imaju – utoliko vise! – za sebe same.

Nas narod bi ih zvao: „grubijani“, „siledzije“, „nadzak-babe“(nadzak – (kratka?) sekira (turcizam)), „hajduci“, gradski stanovnici: „kriminalci“, a psiholozi: „psihopate“ i „sadisti“. Obozavaju SAMO „jace“ od sebe i zato su odlicne sluge (ranje), iako,zbog obozavanja moci (KONTROLA!) obicno daleko doguraju i odlicno se „prilagodjavaju“. Automatski, bas to im je slaba tacka! Zato, nikako ne biti „slabiji“ i njima podredjen!

Reaguju samo na pritisak (strah za SEBE ili svoje pozicije, a i u interesu im je da se prljava igra sa zrtvom sto duze nastavlja, po mogucnosti, do nervnog sloma ili SMRTI zrtve! Sto bi se reklo, reaguju samo na batinu,a KONTROLU ostvaruju kvarenjem odnosa!

Primetili ste da nasilje ne dolazi samo od „primitivnih“ i „neobrazovanih“. Tipican pr.: dosla zena kod psihijatra i zali se da je muz svaki dan vredja,a skoro svaki i bije. „Pa sto ga ne ostavite?“ „Kako da ostavim coveka koji mi za svaki rodjendan kupi cvece?“

-Drzava bi to mogla da resi zakonom o radnim odnosima, razmislite zasto nece! A zene se iz „sigurnih kuca“, po pravilu,vracaju“svojoj“, opet na isto i jos gore, kad tek psihopata uvidi koliko nemaju moci i zastite! I ZATO zrtve-cute !

Lek: ne dozvoli da ti uticu na raspolozenje=planove i osposobiti se za nesto da postanes materijalno samostalan; ZNATI sve ovo o njima – i uvek imati pred ocima! – da bi bez zaljenja mogao da ZABORAVIS zlostavljanje i doticnog/u, sto automatski znaci, nikad im ne poveruj da si „los“, NIKAD NIKAKAV OSECAJ KRIVICE (oni bas time i barataju, VECITIM PREBACIVANJIMA, to im je i najjace oruzje za ubijanje i to ne samo „u pojam“!

Oko njih su „ubijeni“ ljudi, smlavljeni, neprekidnim kvarenjem raspolozenja i na kraju i samopostovanja, a NIKAD LJUBAVLJU oni ne uspostavljaju KONTROLU/vezanost za njih!/ – SVOJ KRAJNJI CILJ! – nad nama) – i 1.prilikom: POBECI! Bez blefiranja i laznih pokusaja! Bez kukanja, predugih „razgovora“ ili „rada na svom braku“, molbi, suza, ocekivanja „boljih vremena“ na prazno (bez emotivnog i materijalnog osamostaljivanja!), jer psihopatama je cilj ISCRPLJIVANJE zrtve, oni samo „kupuju vreme“, tj. „zaludjuju nas“ i izludjuju, a nikad ne zaboravite, reaguju samo na nasu moc i – strah.

Zato od njih treba i kriti sve svoje planove, pokusace da osujete bas ono do cega nam je najvise stalo! I njih covek moze da pozna bas po tome i – lazima! BEZI I NE OKRECI SE, SINE!! Na duze staze, pored njih, moze samo da se oboli i umre! Ili da se stalno igra neka igra moci i nadjacavanja, sto na kraju postaje vise nego smarajuce i besmisleno, a za decu u porodici i opasno i ogavno!

NIKAD ne prestajte da cenite sebe i menjate- samo sebe! Srdacan pozdrav svima, a ШУТ psihopatama! NEMA pomoci od drugih, od institucija, osim kratkorocne, jer tudja ruka svrab ne ceshe! I na najboljem i „najsigurnijem“ radnom mestu, imacete bar jednog ovakvog u blizini, a zbog „energicnosti“ cesto bas oni postaju rukovodioci, iako blokiraju citavu proizvodnju sikaniranjem i svadjama!

Na Zapadu su to vlasnici kompanija uvideli (ali oni su zainteresovani za profit!) i to je postala citava nauka: kako stvoriti najbolje odnose za saradnju na rad. mestu.

Eto,i sama rec kaze: sa – radnja! NE GUBITE IZ VIDA-SEBE!

Извор: Политика Online (коментари корисника)