Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

За знање је потребан рад, време и дисциплина

Posted in друштво, књижевност, филозофија, SerbianCafe by Соларић on 25 фебруара, 2009

Netakticnost

Evgenija – Jan 16, 2004

= nepromisljenost ->sujeta->narcizam->zlo(ratoborno neznanje)->nemir i nered u mislima-> nezadovoljstvo -> duhovni pad->moralni pad…protivrijechnost priblizhavanju mudrosti..

&Lunja& – Jan 16, 2004

= nepromisljenost ->sujeta->narcizam->zlo(ratoborno neznanje)->nemir i nered u mislima-> nezadovoljstvo -> duhovni pad->moralni pad…protivrijechnost priblizhavanju mudrosti..
Ti si ovo nazvala netakticnost…moze, samo je ovo ublazen izraz za
nemoralnost

Nepromišljenost ljude navodi na agresiju. Ostavsi sam nakon sloma, nakona gubitka, covek trazi izlaz, priblizavanje i nacin da da iskaze svoju potrebu za obracunavanjem.
Sujeta je vodic ali ne i narcizam, ne jos. Ako narcizam postoji, on ce se prvenstveno ispoljiti, tako da sve drugo nakon toga je samo uzaludno uskladjivanje. zlo i ratoborno neznanje idu jedno sa drugim. Neznanje budi porive zavisti, ljubomore, sto uslovljava taj nemir misli jer se trazi put ka samodokazivanju, a nema ga…nema na osnovu cega iz praznine da se izlije znanje.

Za znanje je potreban rad, vreme i disciplina, a ako toga nema..svaki naredni korak je samo udaranje u zid, svuda, u sebi, u okolini, stvara se osecaj odbacenosti i nesigurnosti. Umesto zelje za dokazivanjem kroz trazenje nacina za napredak, poboljsanje, u nemoci i razbijenoj svesti, radja se zlo…

Predavanje zlu je najlakse u agoniji jer obazrivosti nema. Postoji samo nebulozna teznja za ostvarivanjem svoga cilja ali ne iz ljubavi, ne iz zelje da se pokaze svoja srast za sopstvenim zivotom, vec samo da bi se preko najgorih nacina dolso do Pirove pobede.
nema rezona, duh ne postoji, ubijen je vec prvom mislju o zlu.

Moral..diskutabilno. Koliko je takva osoba imala morala? Ikada? Moral se ne gubi tek tako, moral je nesto sto se gradi kroz zivot, od deteta, teznja za raspoznavanjem u drustvu. Moral je visoka instanca, sadrzi u sebi osnovne zivotne komponenete. Ako je covek tek tako u stanju da razbije sve moralne kodekse, znaci da nikad nije bio svestan njihovog znacenja, da je trebala samo jedna iskra, pa da taj moral padne u blato. Iz blata, težak je put nazad. Svetom vlada poredak, zelja za mirom, za skladom, duhovne vrednosti su svetinja..ne bacaju se od sebe, to se cuva…

Protivrečnost mudrosti…svaki postupak koji je nagao, koji je impulsivan i koji je vodjen agresijom, rusilackim osecanjem koje je u sustini, samo destrukcija samoga sebe. A onda, zlo opet preovladava jer..kada se do te mere pomuti misao, svaki trag bice zelja za nazad ali nikada nazad ka moralu. slomljeni duh se skoro nikada ne oporavi, ostaju tragovi koji se pretvaraju u samosazaljenje. Sada moze biti reci o narcizmu. Odjednom, sve je vazno ali..i dalje ne zbog okoline, samo zbog sebe. Okretanje na sruseno i unisteno se zaboravlja. A okret znaci i spas jer ako je covek sposoban da svojim poslednjim ostacima istinski izgradi sebe, nece vise misliti na sebe, vec na druge. Mnogo je ljubavi potrebno za to.

Depersija nije stanje bolesti, depresija je svesno ubijanje zelje za boljim, a bistovanjem u boljem ali..utapanje u samozivost ne pomaze. Posotoji boje uvek, samo ga treba prihvatiti ali ako to bolje, ne donosi i dominaciju, onda nije bolje.

Kazu psiholozi, ako posmatras casu, koja puna do pola, hoces li reci da je poluprazna ili je polupuna? Posmatraces je upravo onako kako posmatras sebe…Polupuna casa je pozitivna misao, snaga za dalje ali..tako treba posmatrati tu casu jos na pocetku price, pre sloma, pre agresije, pre utapanja u zlo, pre bacanja poluprazne case.

(more…)

Слаткиши „одговорни“ за дечије несташлуке

Posted in родитељи by Соларић on 23 јануара, 2009

Слаткиши „одговорни“ за дечије несташлуке

Адитиви у храни могу да буду нека врста окидача за изузетну дечју хиперактивност. Oдлука о забрани одређених додатака храни морала да буде донета на европском нивоу.
Хиперактивност деце видно скаче када конзумирају неке адитиве хране у поређењу с децом којој нису дати исти састојци, утврдили су научници при Универзитету у Саутхемптону.

Британска агенција за контролу хране која је наручила ово истраживање , наводи да би свака ефективна одлука о забрани одређених додатака храни морала да буде донета на европском нивоу.

Дешава се да деца пате од поремећаја хиперактивности повезаног са мањком концентрације и последично са лошијим успехом у школи.

„Након што поједу неке слаткише или попију газирано пиће, деца постају хипеарактивна. Престану да слушају шта им говорите и почну да раде све оно што не смеју“, каже један родитељ.

Родитељи су и раније појачану активност код деце доводили у везу са оним што једу, тачније са слаткишима, газираним напицима и „грицкалицама“ при чему се испоставило да су у праву с обзиром да су научници са британског Универзитета Саутхемптон закључили да адитиви у храни могу да буду нека врста окидача за изузетну дечју хиперактивност.

„Тестирали смо вештачке боје које се могу наћи у широко распрострањеној врсти производа који се налазе у дечијој исхрани и нисмо установили који су тачно адитиви одговорни за појачавање активности код деце“, каже докторка Дајана Бенфорд.

Надлежи за исхрану деце у школама и представници британске агенције за одржање стандарда у храни апеловали су на произвођаче да добровољно избаце вештачке боје и друге адитиве из производа намењених деци.

Наставак на: http://www.rts.rs