Средњевјековна српска презимена, имена и надимци
Средњевјековна српска презимена, имена и надимци
Libero2000 – 31. maj 2006.
У давна времена, у средњем вијеку Срби су имали презимена слична, па и идентична данашњим. То показују старе повеље, углавном сачуване у манастирима краљевским, царски, кнежевским, деспотским задужбинама.
Презиме је породично име, а на старосрпском одговарајуће ријечи су; порекло, прозвиште, придјевак.
Старинска народна лична имена, па од њих изведених презимена, заступљени су у Дечанској повељи под именом – дед, предак појединих сељачких породица.
Међу презименима преовлађује очево име, односно име неког претка (патроним).
Пишући о српским средњевјековним презименима бечки историчар Константин Јиречек, иначе Чех, дао је и више конкретних примјера.
Рецимо, сељачке породице на баштини протопопа Прохора зову се; Шавчићи, Богдановићи, Побратовићи, Станићи и Срезојевићи. Нека поповска породица код Призрена „Попови Дикановићи“ (Дечанска повеља 1330.године).
Код Дечана, налазимо у истој Повељи, сељаке који се презивају по неком преtku: Брајић, Добромировић, Славојевић, Весељковић и друга.
Многа имена упућују на занимање претка: Ковачевић, Шавчић (од шавац), Поповић, Прахторовић (прахтор је порезник).
У Призренској повељи има неколико патронима из којих се види да су преци оних који су их носили доцније постали монаси, па су као такви доспели до високих црквених положаја. Тако неки шавац Драгомир презива се Калуђеровић, а неки поп Хранислав презива се Епископовић.
Из тог времена српске феудалне државе имамо још једну групу имена и надимака, од којих су настала презимена, каквих је било у свим европским земљама.
Такви су: Лисица, Муха, Јеж, Козодер, Свиноглав, Лојеоча, Злобрадић, Опаритул, Мутивода, Голозло, Голклас итд.
Занимљиво је да се презимена Голозлов, Голозловић,Голозлић јављају и у Загребу 1386.godine (Mažuranić: Prinosi za hrvatski pravno-povijesni rječnik 325).
У подужем списку учесника у битци код Ангоре, у којој је Србе предводио деспот Стефан Лазаревић, спомиње се и неки српски витез са презименом, сада тако драгом Хрватима – Павелић.
Гарантовано – није се звао Анте! То може посвједиочити г.Игор, који нам је раније постирао тај списак.
„Србе који су се пријавили у збор народне гарде гурају у прве редове и на тај начин их чисте“
darko , 04/02/2009,
@Zed Es Ziveo sam u Zadru. Moja majka je prodavala novine u kiosku.U principu me je znao skoro ceo grad. Kad su Bibinjci krenuli zajedno sa Skabrnjancima i svim ostalim dobrim Hrvatskim ljudima, u hajku na Srbe i poceli da ruse i pale sve Srpsko u Zadru,mojoj majci je dosla jedna zena i pitala, a di su ti dica? Ona je odgovorila eno ih kuci,a zasto? Ta zena je rekla; idi ih zovi idemo ubijati Srbe.
Moja majka je odma dosla kuci, jer ta veoma dobra i pametna Hrvatica nije znala da smo mi Srbi, jer sam ja rodjeni Zadranin, i rekla sta se desava.Mi brate pojma nismo imali o bilo cemu, samo sam video razjarene Horde manijaka koji su cuda napravili i popljackali sve odreda. Ja sam imao 25 godina i nisam znao sta da radim.
Moji najbolji prijatelji su bili Hrvati i predlozili mi da se prijavim u zenge. Ja sam, naravno razmislio i reko bolje da ja zrtvujem sebe i zastitim porodicu koja je sacinjavala sedmoclanu ekipu. Kad su moji roditelji saznali sta se desilo, otac mi se raspitao i saznao da Srbe koji su se prijavili u zbor narodne garde guraju u prve redove i na taj nacin ih ciste.
Ovo su pouzdani izvori, jer ponavljam, znao sam i znao me gotovo citav grad. Dobar sam covek, pa su me isti ti prijatelji i hteli zastititi. Roditelji su mi nasli posao u Beogradu, a i sami su otisli tamo. Moja porodica je pomjesana sa Hrvatskom krvlju jer imamo neke koji su se zenili sa Hrvaticama i obrnuto. Tako da sam u 5 misecu dosao u srbiju 91. Metka nisam opalio, ali sam ziveo taj period u nikad vecem strahu u zivotu,da nas ne pobije tvoj lepi i dobri i mirni narod.
Gledao sam svojim ocima na lozi u centru Zadra vaseg vodju Franju Tudjmana i slusao sta govori. Do onda nije bilo ni barikada na Zemuniku ni nicega vidnog, da su Srbi agresivni. Tudjman je pljuvao po Srbima i govorio kako nas treba tenkovima pregaziti i proterati iz Hrvatske. Od sledeceg dana su pocele barikade. Nije li to cudno? Mozes ti ovde tvoju rasu da pravdas koliko god hoces, ali mene nemoze niko da laze jer sam dozivio vas narod kao nesto najgore.
Извор: Политика Online (коментари корисника)
Више о Бјелопавлићима
Molim – vise o Bjelopavlicima?
– Apr 11, 2004 Posebno me zanima, uz navodjenje bratstava, i opsirnije o onoj, u istoriji Crne Gore, poznatoj POHARI BJELOPAVLICA. Zelio bih vise znati o brdskom plemenu Bjelopavlici. Bjelopavlici zive u najplodnijem dijelu danasnje Crne Gore, u dolini rijeke Zete, od Danilovgrada do manastira Ostroga. Znam za neka bratstva ,kao sto su Fulipovici, Pavicevici, Miljevici, Popovici, a sigurno ih ima jos. Poznato mi je da je o Bjelopavlicima pisao P. Sobajic [1923.], ali mi je ta njegova studija nedostupna. Da li bi me neko mogao uputiti na link ,na kojem bih mogao vise procitati o Bjelopavlicima. |
IG0R – Apr 12, 2004
Мани се чланака у Кишобрану. Та новина није баш најбољи извор за историју, код пријатеља сам само на брзака прегледао чланак, спомињу су славе а није тачно да сви у Пиперима славе једну славу, ваљда је писало Аранђеловдан?
Шта те занима о Бјелопавлићима, неко посебно братство? Јави ми се ако те занима једна модернија студија братстава Бјелопавлића, из рецимо 1980-их, која узима у обзир и Шобајићеву и ажурнија је од ње.
Иначе репринт издање „Бјелопавлићи и Пјешивци“ (1923.) је издао Подгорички ЦИД 96. године, могу ти дати
Похара Бјелопавлића је настала поводом сакупљања пореза, нека ме исправи Аријевац уколико негде омашим. „Зеко манити“ илити књаз Данило (Зеко због зелених очију, манити зато што није најбоље упамћен међу Црногорцима) је обесчастио Даницу Кадић (удату жену) а његови перјаници друге бијелопавлићке девојке у Острогу.
Онда су се Бијелопавлићи дигли да се освете књазу, истерали њега и перјанике, а Зеко манити кренуо војском на Бијелопавлиће. То је била похрара Бијелопавлића, када су хтели истребити Бошковиће све под командом Мирка Петровића-Његуша (оца краља Николе).
Тодор Кадић је убио књаза Данила у Котору 1860. и осветио злочин. Потом се књаз Никола осветио Кадићима које је трајно протерао из Црне Горе (побегли у Ускоке-Дробњаке, Васојевиће и друге крајеве под Турцима, мењали презимена у Пешиће, Кљајиће итд.)
Потом су Бјелопавлићи (па и Кучи и Дробњаци) као најјача бијелашка племена узвратили зеленашима у Катунској нахији мило за драго (крв није вода) током Божићног устанка као ударне трупе бијелашких снага. То је била освета за похаре Куча и Бијелопавлића, за правашки терор над клубашима итд.
Детаљније о похари Бјелопавлића можеш овде прочитати
http://pub34.ezboard.com/fmontenegrofrm2.showMessage?topicID=66.topic
Треба знати, да велику бол изазива губитак родне груде
Избеглице из Хрватске остају без земље?
Нови Закон о пољопривредном земљишту отворио пукотине у савезу ХДЗ са сранком Милорада Пуповца
Од нашег сталног дописника
Загреб, 17. децембра – „Српско народно веће учиниће све да спречи реализацију и примену Закона о пољопривредном земљишту. Закон жели да вас спречи да обрађујете земљу и да је пребаци у руке онима за које не знамо шта ће на њој радити”, рекао је на данашњем загребачком округлом столу о задругарству на подручјима страдалима у протеклом рату у Хрватској председник СНВ-а и саборски заступник СДСС-а Милорад Пуповац.Радоје Арсенић
[објављено: 18/12/2008]
S. Vucetic , 18/12/2008,
Na jednoj sednici sabora Tudjman je za Pupovca rekao: „Ovakovog ja Srbina trebam“. Treba li tome nesto dodati, kada je rec o Pupovcu?.
Kakovu su oni zamisljali svoju ulogu u Vladi HDZ? Valjda im je sada jasno zasto su ih ugurali u vladu, Odlucila je da izbegle Srbe ucini bezzemljasima, kako bi svetu rekli da je to ucinjeno uz prisustvo predstavnika Srba u Saboru. Lepo ste zastitili svoj nacionalni korpus i „zduzili“ svoj narod i sasvim sigurno ce te uci u povijest sa marionetskom biografijom.
Uostalom u takovim Srbima „kvislinzima“ nikad u historiji nismo oskudjevali. Srbija pak spava, kao da se nista ne dogadja mada se oduzima zemlja onima kojima je AU sa razlogom dodelila. Dok Sanader predsedava Vecem sigurnosti, a mi o stvaranju prestiza u svetu ni ne razmisljamo.
Tko se setio da u Srbiji formira vladu u izbeglistvu od koje Hrvati od straha ne mogu mirno spavati. Srbija sve cini da se ne organizujemo na zdravoj osnovi i da se afirmiramo u znacajan politicki faktor. Mozda je to deo dogovora Milosevic-Tudjman. Ono sto se odmah mora uciniti je organirati protestni skup ispred HR ambasde. Ovde se radi o vrlo ozbiljnom slucaju, koji odredjuje sudbonvnu ovog dela srpskog naroda, koje nazalost mnogi nisu svesni.
Slusam opsirne komentare na RTS oko pogranicnog spora izmedju HR i SLO na temu vlasnistva na delu pogranicnog prostora a o nasem sluscaju ni reci. O cemu se ovdje radi? Treba znati, da veliku bol izaziva gubitek rodne grude, pored egzistacione. Nastavice se.
Извор: Политика а.д. (коментари корисника)
Многи од наши народних хероја погинули су ратујући као четници
Ђуро Родић
Брисање историјског памћења
Нажалост, овде и даље преовладава став да ваља промовисати само оне вредности које почивају на националном романтизму и антикомунизму
Пуста Крајина, 28/11/2008,
Желим господину Родићу, за којег по презмену цијеним да је Крајишник, али и другим „познаваоцима“ историје, указати на неколико чињеница.
Прво, сви ми Срби, нарочито Крајишници и Црногорци, починили смо до сада никада објављене, а масовне злочине у истој тој нашој ојађеној Србији. То се десило када смо је 1944. године „ослобађали“ од самих Срба. Жалостан је податак, објављен (барем мени доступно) ове године да је мање Срба стријељано у Крагујевцу 1941. него 1944. године.
Друго, у вези саме „Револуције“ у тој нашој Крајини, коначно треба рећи истину. А она гласи: Устанак у Дрвару, Петровцу, Грахову, Книну, Србу и осталим општинама које гравитирају Тромеђи подигао је народ углавном спонатано и то углавном с вођама који су били прочетнички оријентисани (Момчило Ђујић, Половина, Манојло Роквић, Никола Плећаш, Глиша Раца и Лука Ожеговић-Луне с Бравска, Петар Шкундрић из Јелашиноваца, Никола Врачар из Рибника…), а с малобројним и по ауторитету занемаривим друге оријентације (Ђоко Јованић, Илија Дошен) који се и нису тада декларисали друкчије.
Многи од наши народних хероја погинули су ратујући као четници. Друге устаничке војске није било нити другог назива до почетка 1942.Тек тада, комунисти почињу вршити пучеве у одредима и ликвидирати стварне вође и командире, о чему се само тајно смјело говорити након рата. Тај феномен нико никада није истраживао, био је и остао табу тема. Наши Крајишници су тај ружни злочин против браће и ту своју срамоту и јад сакрили због страха и личне користи код нове власти. Момчило Ђујић је, сам, је у јулу 1941.г. имао 2000 наоружаних бораца. Истовремено, срез Дрвар је имао 6 (шест) комуниста и своју партијску ћелију, а нпр.срез Петровац само 4 и тзв. партијски актив, срез Граховао 1 (једног – Ђуру Пуцара), све од маргиналиних и неафирмисаних омладинаца, за којима у рат не би пошао нико ни из њихових породица. Сваки од ових срезова је имао 35000 до 40000 становника српске националности. Ћутимо над својом срамотом и јадом, али знамо…
Извор: Политика Online (коментари корисника)
Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ? 
leave a comment