Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Ишчуђавају се на заосталу Србију из својих станова и авиона

Posted in Србија, друштво, економија, породица, SerbianCafe by Соларић on јул 5, 2009

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Купити кола и стан

dulebg (posmatrach)

01. jul 2009.

Које је доба дошло – да ти, ако живиш у Београду, или ако си у државној служби, стварно зарађујеш сигурних 600-2.000Е. И зашто не би узео кредит за стан 300Е и кола 150Е, за летовање и самопослугу, када знаш да је плата поуздана.

Плус што се „младим стручњацима” нуде повољнији кредити.

Онда се само поставља питање: како са тим колима пред Србију? Са колима, препланулим теном и новим фирмираним крпама? Пред свет који ради за 120Е, или најчешће ништа и не ради. Са кућа цреп лети, улице се располутиле, школе затварају. А наши: просветари, медицинари, страни службеници – летуцкају у својим свемирским бродовима, ишчуђавају се на заосталу Србију из својих станова и авиона.

Од којих пара, од које зараде? Од распродаје свега што смо имали??!

TPACEP (Tpacep)

01. jul 2009.

Prevelike razlike među ljudima pravi ovaj kapitalizam, dobit je neravnopravno raspoređena, obično je otimaju oni koji su najpohlepniji, a dosta zapada i najodanijim pohlepnima.

Komunizam uspješno riješava taj problem raspodjele dobiti na veći dio ljudi, ali onda guši privatnu inicijativu koja je potrebna da bi se društvo ubrzanije razvijalo.

Sreća je u mješavini ova dva sistema, ali mi Srbi smo nekako skloni uvijek ekstremnim vrijednostima, a nikada nekoj kombinaciji između.

dulebg (posmatrach)

01. jul 2009.

Није код нас капитализам, него колонијална пљачка, као и између 2 св.рата. Власт своје послушнике држи у каквом-таквом благостању, а 90% народа је пустила да нестане, јер јој требају само територија и ресурси – не и живи људи.

neimar

01. jul 2009.

Београдска малограђанска класа је открила да не мора да ради и да може да живи од продаје целе земље а како сад видимо и продаје историје и народа.

Шибицари су увек налазили жртве и нису они криви.

Advertisements

Солон је атињанима саветовао да се не задужују претерано

Преузето са SerbianCafe.com (Дискусије)

Sunovrat neo-kapitalizma.

Trucko (sociolog)

20. jun 2009.

povratak marxiszmu?

…Prijee 20-tak godina padom Berlinskog zida , raspadom Sovjetske imperije i tranzicijom zemalja koje se tretirale kao „komunisticke” ka novom sistemu neo-kapitalizma ( opaska ! komunisticke države nikada nisu ni postojale a niti sistem koji bi se mogao okaratkerisati kao „komunisticki”, jer ako znamo bar osnove marxsizma , znamo da je komunizam zavrsni stadij razvoja besklasna drustva ,neka vrsta utopije slobodne zajednice ljudskih bica oslobodjenih privatna vlasnistva i potrebe za njim što se naravno nigdje ni priblizno nije ostvarilo) uz fanfare nastupilo nastupilo je novo doba na cijeloj planeti , nazvano; „globalizacija” te neo-liberalno vidjenje ekonomije dobilo je zamah , uz pojednostavljeno vidjenje ; „ kapitalizam je pobijedio !”, deregulacija trzista uz svjetsku razmijenu robe i novca koja je razbila sve državne barijere ( integritet i konkurenciju lokalnih ekonomija ?) te explozivni razvoj elektronskih komunikacija ( web, internet , mobilna telefonija ) i USA kao jedina preostala imperija te brz uspon novih ekonomskih divova ( Indija ,Kina , Brazil a u zadnjih 8 godina i probudjena Rusija ) navelo je na zakljucak da je doista dosao kraj „politicke” historije ( po Fukojami ) i da je planeta krenula u razdoblje properiteta
i sada ? naravno , ovih dana i laici primjecuju da je demagogija , snažna propaganda korporacijskih medija uz pranje mozga masovnom industrijom zabave za mase ( kablovske i satelitske TV , industrija video-igara , zatrpavanje inerneta spamom i komercijalnim smecem ) itekao izmanipulisala realne rezultate ovih promjena jer maske padaju !

proizvod „ pobjede neo-liberarne ekonomije” ili „kapitalizma” ima tragican rezultat u sveopstoj nesigurnosti ( egzistencijalnoj , ekonomskoj , moralnoj ?) propast srednje klase , neravomjerno bogacenje 1% populacije na planeti ( oko 1200 milijardera na planeti NOVA BURZOAZIJA ) te stalnim ratnim konfiktima i ratnim zaristima ,( raspad Jugoslavije , je takođe žrtva tih procesa ) sve veca policijsko-obavjestajna kontrola gradjana i u zemljama koje se smatraju „demokratskim” ( video-nadzorni sistemi na svakom cosku , uvodjenje bio-pasosa i ID kartica , snažno jacanje bezbjedonosnoga i vojnoga aparata , NATO koji je trebao biti dezintegrisan kao i Sovjetski savez , jer je i bio stvoren kao mjera ODBRANE od sovjeta , a danas je vojna sila OKUPACIJE i nametanja volje mocnih i jači je nego ikada !) sistem bez ikavih nacela koje bi se navodile po principima etike , morala , humanosti , suradnje i kooperacije među ljudima jer sa jedinom ;„ideologijom profita” i sistem je u raspadu
tehnoloski i lažni ekonomski razvoj nije pratio razvoj ljudske svijesti i novih ideja za rijesavanje problema sa kojima se suocavamo , zagadjenje , energetski resursi na izmaku , i dalje 2,5 milijarde siromasnih , nacionalni i međureligijski konflikti koje se ticu sviju nas , jer nema sklonista , nema države ( osim možda skandinavskih djelimicno , možda ?) koje ovi procesi raspada neće teško pogoditi
povratak marxstistickoj ideji ? i stvaranje prostora za nove ideje ili samo borba za opstanak bez ikave idejne vodilje ?simpozijum delirijum

Bio je i pravi i totalni krah berze u Americi 1929-te godine. Mnogi su počinili samoubistva, mnogi osiromašili ili bankrotirali preko noći, banke propale, država u rasulu. Samo su otišli stari bogataši, došli novi. I sve opet polako po starom. Sve i da se ponovi totalni krah berze kao onda… ništa se bitno promjeniti neće. Pa već je bilo jednom, imaju iskustva, mnogi znaju šta će i kako će, i kako će na kraju profitirati i postati novi bogatuni, ili ostati stari sa zlatom.

Gilbert (informaticar)

22. jun 2009

Sada je u stvari i pitanje da li se može objaviti ili možda nagovestiti propast kapitalizma. Postojalo je i ranije dosta ovakvih kriza i krahova.
Mišljenja su da neo-liberalni kapitalizam ne može vise opstati kao takav, već da će ga zameniti neka kombinacija državnog kapitalizma. Vlade razvijenih zemalja negiraju ovakav scenario i tvrde da su intervencionisticke mere privremenog karaktera.

Ja bih prihvatio tezu da je sistem propao usled prevelikih, neopravdanih rizika. Globalizacija ekonomije, a posebno bankarskog sistema imala je dodatni negativan efekat. Bankarski sistem se povezao na svetskom nivou, tako da su postojali ogromni bankarski sistemi koji su plasirali sredstva uz neopravdan rizik. Postojanje tako velikog sistema omogućavao je da ovi rizici uglavnom ostanu neprimeceni, ali je upravo zbog toga i doslo do velike eksplozije. Da su banke bile manje i da su pucale pojedinacno stvar bi bila mnogo ociglednija i manjeg intenziteta. Svemu su kumovali i takozvani eksperti koji su uveravali u stalan rast, dok je stvar isla u pravcu gde je danas. Sa druge strane nemojmo zaboraviti i uticaj stanovnistva koje je konstantno trosilo vise nego sto je moglo realno da se zaradi. Naravno, bez kreditne politike kakva je bila to ne bi bilo izvodljivo.
Mnogo se toga baziralo na ocekivanjima. A ocekivanja nose rizike. Još i ako su neopravdana… Sredstva su takođe sve vise plasirana u spekulacije a manje u realni sektor.

Iako ima nagovestaja (naročito u Evropi) da će se preci na nekakav „humani kapitalizam” ja se plasim da će se stvar nastaviti po starom, posle čega možemo ocekivati još veću krizu.

Dobro si pomenuo da su tu i bezbednosni izazovi. Ja bih rekao da cela situacija izaziva i veliko nepoverenje gradjana sa kojima će vlade razvijenih zemalja morati da se nose u narednom periodu.

Konzumerizam je poseban problem i ne znam kako bi se tu moglo uticati na ljude da ne vezuju svoju sreću u zivotu pretezno za to koliko mogu da potrose. Mislim da se ta stvar mora resavati individualno, kroz pronalazenje drugih izvora zadovoljstva svakog pojedinca i razvijanju same svesti o tome koliko zaista možemo trositi na globalnom nivou (ovo je već možda i prilično istroseno). U svakom slučaju neki kolaps, mnogo veci od ovoga, oduzeo bi nam mogućnost da trosimo kao sada.

Uvek će ostati pitanje da li je marksizam zaista ono sto je u praksi pokusano da se sprovede u komunistickim zemljama. Onda je i u pitanju da li marksizmu treba dati drugu sansu sadrzano i pitanje – da li je to druga ili prva (prava) sansa? Razmišljao sam o Marksu i vremenu u kome je živeo, kao i kako je živeo. Iznedrio je jednu humanisticku teoriju i insistirao je da se ona mora sprovesti u praksi. Ali i on je sam živeo na ivici egzistencije. Nije imao čak dovoljno da prehrani porodicu. Koliko se i to njegovo stanje projektovalo na to da svet u tom momentu vidi na taj način – Otudjenje coveka od coveka, otudjenje coveka od samog sebe, obezvredjenost ljudskog sveta…
Moje je mišljenje da možda određeni elementi anarhizma imaju veću sansu da stupe na scenu u ovom momentu kao jedna alternativna opcija.
Treba pratiti i kako će se razvijati narodni, levicarski rezimi u Latinskoj Americi.

Trucko (sociolog)

22. jun 2009. u 20.58

Gillbert..no coment.

da,
1929 godine i toga crnoga utorka ( ako se ne varam ) USA berza jeste krahirala , kao i cjelokupna svjetska ekonomija , i šta se desilo u hiperinlacijskoj njemackoj toga vremena ? 1933 pojavio se hitler ! u Sovjetskom savezu je bio staljin i znamo šta je bilo poslije; svjetski rat !

No-1 22. jun 2009.

..Dal’ sam u pravu…?

Bit ćemo „opredeljeni” i „razvrstani” ( rasno, religiozno ,nacionalno i svakako ) sve dok ne skontamo da nas iste muke prate , svi mi , na planeti , i sistem nepravde i jeste ! jeste nepravedan. Prezivljavajuci uz MTV i kablovske televizije , jeftinu pivu i masovnu zabavu , internet spam , video igre bez buducnosti koje nas ubijaju u pojam
a vreme jeste za budjenje! jer ? sistem je propao!

Wakan 22. jun 2009.

Ovo je samo pokusaj da se uspostavi novo moderno robovlasnicko drustvo u kome će covek raditi za vodu i hleba i da odplati dazbine državi. Solon je atinjanima savetovao da se ne zaduzuju pretеrano jer na taj način, zbog nemogućnosti da otplate dugove, rizikuju da postanu robovi. Danasnja situacija je upravo to. Moderan covek je prezaduzen, samim tim pripada banci. Kao sto covek koristi volove koji će raditi za njega, tako i banke zajedno sa politicarima koriste narod. Od svog rada covek ima najmanju korist.

Model „upesnog coveka” je serviran bas zbog toga sto mnogo veću korist od njega imaju banka i država, dok model „neuspesnog coveka” je za one od kojih banka i država nemaju nikakvu korist, pa još mora i socijalku da im placaju, zamisli kakav bezobrazluk. zbog toga su u americi dosli do genijalnog rešenja i pune zatvore svakodnevno u kojima hteo ili ne moras da radis i placaju ih dva dolara na sat, cisto da ne bude dzabe i da mogu da kažu kako su zatvorenici placeni za svoj rad.

Trucko (sociolog)

22. jun 2009.

Na zalost, ja nisam primjetio da stanovnici Amerike usmjeravaju bijes tamo gdje treba. Za sada su zabrinuti samo cinjenicom kako će otplatiti basnoslovne kredite koje su podigli u doba „blagostanja” i da li će ostati bez posla…a ne razmišljaju o tome da ih država pljacka konstantno kroz zdravstvo, obrazovanje i da to traje godinama. Vjerujem da je potrebna kriza većih razmjera da shvate da problem kapitalistickog drustva danas nije cinjenica da ne možeš da platis dijetetu fakultet jer se raspala banka na Wall Street-u, nego da taj fakultet ne trebaš placati uopste.

Wakan 22. jun 2009.

Trucko, sve sam to rekao, samo ti to „na zalost nisi primjetio”

trucko (sociolog)

22. jun 2009.

hm,kako mislis da nisam?

Gilbert (informaticar)

23. jun 2009.

Solon je dobro savetovao ljude da se ne zaduzuju i taj savet vazi i danas. Ali njegov savet istovremeno znaci i da zaduzivanje zavisi prvenstveno od samih ljudi iz čega proizilazi da su oni sami krivi ako su se zaduzili i da će snositi i posledice toga.
Kao sto nacionalna ekonomija mora voditi racuna da racionalno trosi ono sto proizvodi, a da proizvodi ono sto je potrebno, tako i domaćinstvo mora trositi ono sa cime raspolaze, ne zaduzujuci se preko mere i napredujuci na realnim osnovama, a ne na nerealnim ocekivanjima.
U Americi ljudi koji su prezaduzeni mogu proglasiti bankrot. Kako će proćizavisi od države u kojoj žive i sudije, ali uglavnom sudija u tom slučaju ostavlja doticnom za hranu, stanovanje i odevanje, dok ostatak zarade ide poveriocima. To je u svakom slučaju jedan mali deo njegovog duga i tim takozvanim reprogramiranjem banke su na gubitku. To je opet posledica preterano rizicnih plasmana.
Drugi je slučaj sa hipotekarnim kreditima, kada ljudi ostaju bez kuce, ali kuce koja nije njihova. Opet je banka na steti jer od prodaje kuce, čija je cena visestruko pala, ne može da nadoknadi glavnicu.
Na kraju država krpi bankarski sistem i industriju koja je sa njim srasla da ne bi doslo do lancanog gubljenja radnih mesta.
I tu imamo efekat da su u stvari izgubili oni koji su se odgovorno ponasali. Oni koji nisu prekomerno trosili. Jer je iz zajednickog novca pokriveno nečije neodgovorno ponasanje.
Mislim da je stvar daleko od toga da smo na hlebu i vodi.

Slazem se, međutim, da postoji produbljeni jaz između razvijenih i nerazvijenih zemalja. To je možda i posledica toga sto su se zemlje zapada razvijale dugi niz godina i sticale bogatstvo koje i danas drže u vidu naprednih tehnologija. Siromasne ekonomije nemaju sansu u ovoj utakmici koju neo-liberali predstavljaju kao fer. Fer je isto toliko kao kada se takmice sportisti od kojih su jedni imali kompletne visinske pripreme, a drugi sedeli u zatvorenom prostoru. Male ekonomije su u ovoj neravnopravnoj situaciji prinudjene da se oslanjaju uglavnom na prirodna bogatstva, gde opet uglavnom bogati diktiraju uslove. Globalizacijom su stvorene i multinacionalne kompanije za koje granice državnih ekonomija uopste ne postoje. One su sada u stanju da diktiraju uslove siromasnim državama. Tako vlade razvijenih zemalja više ne moraju da se bave problemom bilateralnih odnosa, već prosipaju price u sirenju demokratije i ljudskih prava.

Americka kultura se i bazira na neprikosnovenom pravu privatne svojine. I na tome da zaradjeno pripada onome ko je i zaradio. Zato kod mnogih Amerikanaca i postoji otpor prema socijalnim programima, jer to vide kao uzimanje onoga sto je neko zaradio. Zdravstveni sistem je takođe baziran na ekonomskim osnovama. Tu i lezi problem jer je ovo oblast u kojoj mora vladati solidarnost. Jer, neko će zdravstvene usluge morati da koristi na dnevnoj osnovi, dok neko drugi neće posetiti doktora 20 godina. U tom slučaju njihov sistem dovodi do toga da onaj koji je duže bolestan bude finansijski ruiniran, a neretko i u nemogućnosti da plati lecenje.

U svakom slučaju treba skloniti ove koji su doveli do ove situacije i sto je još vaznije skloniti takvo razmišljanje.
Alternative jesu dobrodosle.
Kad smo već kod toga – ima li neko od vas neke alternativne ideje?

No-1 25. jun 2009.

Recimo, zašto je Yuga bila neophodna da se sprijeci izlaz komnistcke rusije na topla mora. kada vise nije imala svrhu postojanja, ta balkan socijalsticka tvorevina je samu sebe i unistila.

Mido (penzioner)

25. jun 2009.

Današnji mladi moraju znati i poznavati istoriju „kako bismo sačuvali ono što je postignuto, kako ne bismo postali žrtve revizionista bilo kojih boja.”

„Нека никада не стигну да оду у природу, гледају у небо и ни случајно да не почну да се диве божијој креацији”

Преузето са SerbianCafe.com (дискусије)

Možda izvucete nešto iz ovoga

orhefey (svetska dama)

11. jun 2009.

SATANA JE POZVAO SVE DEMONE SVETA NA SVETSKU KONVENCIJU. U SVOM UVODNOM OBRAĆANJU REKAO JE SVOJOJ SATANSKOJ BRATIJI:

„NE MOŽEMO SPREČITI HRIŠĆANE DA IDU U CRKVU”
„NE MOŽEMO IH SPREČITI DA ČITAJU SVOJU BIBLIJU I TAKO OTKRIVAJU ISTINU”
„NE MOŽEMO IH ODVOJITI OD NJIHOVE VERE U SPASIOCA”
„KADA JEDNOM USPOSTAVE VEZU SA SVOJIM HRISTOM, NAŠA MOĆ NAD NJIMA BIĆE UNIŠTENA”
ZATO, BRAĆO, PUSTIMO IH DA IDU U SVOJE CRKVE; PUSTIMO IH DA IMAJU SVOJE SLAVSKE RUČKOVE, ALI UKRADIMO NJIHOVO VREME KAKO Ne bi STIGLI DA USPOSTAVE VEZU SA ISUSOM”.
„ZATO MORATE DA URADITE SLEDEĆE: MAKISMALNO IH ODVRATITE OD RAZMIŠLJANJA I NE DOZVOLITE IM DA VEZU SA DUHOVNIM OCEM NI JEDNOG TRENUTKA TOKOM ČITAVOG DANA.”
„ALI KAKO ĆEMO TO URADITI”, ZAPITAŠE DEMONI.

OVAKO BRATIJO:
ODRŽAVAJTE IH ŠTO VIŠE U RADU, U SVEMU I SVAČEMU ŠTO JE MARGINALNO I BEZNAČAJNO, A POTPUNO OKUPIRA NJIHOV UM.
GRADITE IM SUPERMARKETE. MAMITE IH DA TROŠE PARE, DA KUPUJU, DA KUPUJU, KUPUJU, TROŠE, POZAJMLJUJU, UZIMAJU KREDITE, KUPUJU, TROŠE, POZAJMLJUJU. ..
TERAJTE I NJIHOVE ŽENE DA RADE ŠTO VIŠE, NEKA SE TO ZOVE EMANCIPACIJA. MUŽEVE TERAJTE DA RADE NAJMANJE 6 DO 7 DANA U NEDELJI I TO PO 10 I 12 SATI. NEKA IM ŽIVOT BEZ POSLA POSTANE PRAZAN I NEPOZNAT.
NEKA ŠTO MANJE VREMENA PROVODE SA DECOM.
NEKA IM PORODICA NIKAD NE BUDE NA OKUPU, TAKO DA IM DOM NE MOŽE BITI NIKAKVO UTOČIŠTE OD NAPORNOG RADA I MESTO ZA OPUŠTANJE I RAZMIŠLJANJE.
TOLIKO IM OKUPIRAJTE MISLI DA DEČIJE ŽELJE UOPŠTE NE STIGNU NI DA ČUJU.
POTPUNO IM ZAPOSEDNITE SVA ČULA . PODSTAKNITE IH DA SVAKI PUT KAD UDJU U AUTOMOBIL UPALE RADIO ILI CD I NAPAJAJU MOZAK STUPIDARIJAMA.
NEKA IM JE U KUĆI STALNO UKLJUČEN TV, VIDEO PLEJER, CD ILI KOMPJUTER. I POTRUDITE SE DA SVAKA PRODAVNICA I SVAKI RESTORAN IMA MUZIKU KOJA IH NEĆE DUHOVNO POVEZATI SA BOGOM.
TREBA IM POTPUNO ZAKRČITI MOZAK I SLOMITI SVAKU EVENTUALNU SPONU SA HRISTOM.
KAFIĆE NAPUNITE MAGAZINIMA I NOVINAMA SA LAKIM SADRŽAJEM.
PUNITE IM GLAVU KOJEKAKVIM VESTIMA 24 SATA DNEVNO.
NEKA SE NA SVAKOM ĆOŠKU GRADA I DUŽ PUTEVA NALAZE REKLAMNI BILBORDI, TAKO DA IM MISLI NI JEDNOG TRENUTKA NE ODLUTAJU… ZNATE VEĆ GDE.
NAPUNITE IM POŠTANSKE SANDUĆIĆE REKLAMAMA, POTROŠAČKIM KATALOZIMA I SVIM MOGUĆIM OGLASIMA SA USLUGAMA I LAŽNOM NADOM.
MAGAZINE NAPUNITE NAPIRLITANIM LEPOTICAMA, KAKVE NIGDE NE POSTOJE, TAKO DA PODSTAKNETE NJIHOVU KONSTANTNO NEZADOVOLJSTVO SOPSTVENIM ŽENAMA. NEKA U MISLIMA STALNO TRAŽE IZMIŠLJENE LEPOTICE IZ FILMOVA I MAGAZINA.
ODRŽAVAJTE NJIHOVE ŽENE UMORNIM I NESPOSOBNIM ZA BILO KAKVU LJUBAV SA MUŽEVIMA.
I DAJTE IM SVAKODNEVNO GLAVOBOLJU.
I KADA SE REKREIRAJU, NEKA U TOME PRETERUJU. NEKA BESKONAČNO NADUVAVAJU I ZATEŽU SVOJE MIŠIĆE.
NEKA SE IZ TERETANA I SA DŽOGING STAZA VRAĆAJU POTPUNO ISCRPLJENI.
NEKA SVAKO VEČE IDU NA ZABAVE, KONCERTE, NEKA BULJE U TELEVIZORE, NEKA IDU U RESTORANE, DISKOTEKE, POZORIŠTA…
NEKA ŠTO VIŠE PRATE SPORT.
NEKA NIKADA NE STIGNU DA ODU U PRIRODU, GLEDAJU U NEBO I NI SLUČAJNO DA NE POČNU DA SE DIVE BOŽIJOJ KREACIJI.
NEKA IM DECA NA UŠIMA STALNO NOSE SLUŠALICE I NEKA OGLUVE OD WALKMAN-a I I-POD-a.
NEKA IM SE DECA IGRAJU PETARDAMA I NEKA SE ZAGLUPLJUJU VIDEO IGRICAMA KOJE ĆE IH NAVIĆI DA STALNO NEKOGA LOVE, UBIJAJU I NEKA IM PRST NAVIKNE DA OKIDA NA DŽOJSTIKU KAO NA OROZU.
NEKA IM DECA VOZE ROLERE I SKUTERE I SVE ONO ŠTO ĆE IH NATERATI DA SE NAVIKNU DA NOSE NA GLAVI KACIGU..
NE DAJTE IM DA SE IGRAJU SA PSIMA LUTALICAMA, MAČKAMA, MIŠEVIMA, PTICAMA , BILJKAMA I SVIM ONIM ŠTO JE KREATOR STVORIO. NEKA SE PLAŠE PASA LUTALICA, MAČAKA, MIŠEVA, MRAVA, BUBA I SVEGA OSTALOG ŠTO JE KREATOR STVORIO.
DAJTE IM DEDA MRAZA KAKO NJIHOVA DECA NIKADA Ne bi SHVATILA ŠTA JE ZAISTA BOŽIĆ.
DAJTE IM USKRŠNJEG ZEKU KAKO NIKADA Ne bi PRIČALI O USKRSNUĆU I SNAZI BEZGREŠNIH I ŽIVOTU MRTVIH.
NEKA SE DIVE AUTOMOBILIMA, MOTORIMA, JAHTAMA, AVIONIMA, KUĆAMA…
NI JEDNOG TRENUTKA IM NE DOZVOLITE DA BUDU OPUŠTENI, DA POČNU DA SAOSEĆAJU SA PRIRODOM, DA UDJU U HARMONIČAN ODNOS SA STVORITELJEM, DA SE MeđuSOBNO POMAŽU I DA POČNU DA MISLE DA JE SNAGA KREATORA U NJIMA SAMIMA, TE DA SVET MOGU KROJITI PO SOPSTVENIM ŽELJAMA I POTREBAMA.
ZAPAMTITE BRAĆO, DEMONI: NAŠA FILOZOFIJA JE DA NIJE BOG STVORIO ČOVEKA, VEĆ ČOVEK BOGA.
NE DAJTE IM DA ŽIVE PO HRISTOVOM UČENJU I BOŽIJEM ZAKONU…

… ILI JE SA NAMA GOTOVO.

Svako dobro
pozdrav
Chef

„Плате се у државном и јавном сектору исплаћују а остали нека…”

Posted in Србија, економија, SerbianCafe by Соларић on јун 10, 2009

Преузето са SerbianCafe.com (дискусије)

Na balkanu gore nego sad u Americkoj recesiji!

Realista (programer)

24. maj 2009.

Banke i vlast u Srbiji (a i u ostalim delovimam bivše Juge) odmah oduzmiju ljudima sve ako imalo kasne sa vracanjem kredita.

Banke u Srbiji sve češće prodaju imovinu dužnika stavljenu pod hipoteku

Kuće, lokali i zemlja idu na doboš

Autor: V. Spasić | Foto:Northfoto | 24.05.2009. – 00:01

Banke i lizing kuće polako stežu omču oko vrata građana i privrede. Poslednjih nedelja sve su učestalije prodaje stanova, lokala, kuća ili zemljišta fizičkih i pravnih lica koja ne mogu da vraćaju uzete kredite. Ništa bolje ne prolaze ni korisnici vozila i opreme uzete na lizing. Državne mere nemaju mnogo efekta kod dužnika kojima je voda došla do grla, a stručnjaci očekuju još goru situaciju.

pajsije78 30. maj 2009.

Situacija je više nago alarmatna u Srbiji. Tražnja pala za 50% plus niko ništa ne plaća. Troškovi idu, a posao stoji. Niko se ne sekira niti poduzima, još na ubeđuju da smo izašli iz krize a para ni do korova. Oko 60000 firmi je blokirano, zvaničan podatak. Kada vas blokiraju prvi na listi je država i njen aparat pa tek onda šta ostane dobavljačima. Plate se u državnom i javnom sektoru isplaćuju a ostali neka crknu. Pre neki dan zovem javnu ustanovu da mi platu pošto su probilii valutu od 30 dana na 70 a oni meni: „Skupljamo za plate”.
Ja treba očiglednom da živim od vazduha. Kriza u Srbiji nije prouzrokovana spolja nego izuntra. Sistemski nije ništa odrađeno. Mi privredu nismo pripremili za nove uslove poslovanja a trebali smo to da uradimo pre 20 godina.
Sve u svemu totalan kolaps.

„Банкарство са делимичном резервом”

Posted in алтернатива, економија by Соларић on мај 23, 2009

Расту стамбени кредити

Предузетници, фирме и грађани и даље уредно отплаћују своје позајмице. – Корисници лизинга више касне у измирењу обавеза. – Повећан је број корисника кредитних картица који касне у отплати дуга

Бета

[објављено: 13/02/2009]

Vladimir Dz , 13/02/2009,

Pogledajte prilog Russia Today (Rusija Danas) 10.02.09 na Youtube-u pod na nazivom “Worst economic collapse ever” (najveći ekonomski kolaps ikad).

To je intervju sa najpoznatijim prognostičarem sveta Gerald Celente. Na prvo pitanje voditeljke kako on vidi 2009 godinu, Celente odgovara: “Mi ćemo videti najveći ekonomski kolaps koji svet još nije video. Ovo se neće desiti samo u Americi, već će biti globalan….”.

Ovaj predstojeći kolaps je direktno vezan za ovu današnju “ekonomiju” koja je bazirana na dugu. Niko nema snage da kaže da Centralne i Komercijalne Banke štampaju novac bez pokrića. Svetski dug od 700 biliona dolara je nastao tako što banke na deponovani novac odštampaju 10-20 puta više novca bez pokrića. Ovo se zove ‘Bankarstvo sa Delimičnom Rezervom” i imate objašnenje kako funkcioniše ovaj mehanizam u brošuri koju je izdala Američka Centralna Banka pod nazivom “Modern Money Mechanics”. Pogledajte dokumentarni film Money as Debt (45 min, animirani) ili istorijski dokumentarac iz 96 godine The Money Masters (3.5 sata). Ova 2 filma vam otkrivaju u kakvom svetu mi zaista živimo – zašto smo u večnom dugu. Moja malenkost je prevela ove bisere…

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Већ они „фантазирају” да се спусте на Марс! Сврха? Побећи од онога, што планирају овде да ураде.

Posted in геополитика, друштво, економија, тајна удружења by Соларић on мај 19, 2009

НА КРАЈУ ЋЕ СВИ БИТИ НЕЗАДОВОЉНИ

…  Римски (про)конзул обилази традиционално непокорну, али сада већ трочетвртински пацификовану Јудеју.

Толико о „суверенитету и интегритету”.

Главни уредник часописа „Нова српска политичка мисао

Ђорђе Вукадиновић,

[објављено: 12/05/2009]

Ceda Bradic, 12/05/2009,

Finesa…(i predznak). @ Твртко , 12/05/2009, 08:32 (1) Када је римско конзул обилазио „непокорену“ Јудеју – тамо је био један човек који је говорио јеврејима да треба да поштују цара без обзира што је окупатор и да поступају на принципу љубави. (…) (2) То ће их спасити. Тог Човека су разапели, вероватно зато што су помислили да је „издајник националне ствари“.(3) Да ли би у Србији људи препознали тог Човека у овим временима? Судећи по систему вредности – тешко да би га народ препознаo..“

FINESA: Objekat obozavanja je kreditni novac fenomen 21 veka, a ne „razapeti Covek, iz osvita covecanstva“.(„pricajte vi vasu pricu o vasoj religiji“, ja cu o religiji novca..pa da vidmo ko je u pravu? Ne vidite ocigledan dostignuca NOVCA?) Vise ne postoji „rimski konzul“, vec je on zamenjen „konzulom“ fickije coveka, o apsolutnoj vlasti, moci, novca (pa je i sam „konzul“ fikcija – predstavnik fikcije).

POSLEDICA: Po tom osnovu je i saradnja „konzula novca“ i ostalih – fikcija o fiktivnoj saradnji.

POSLEDICA: izvrsavanje naloga „boga novca“ („umnoziti me“, tj IZRICIT, APSOLUTNI ZAHTEV fikcije ljudi, da novac prozivodi novac). To je besmislica, sama po sebi, i kriminal prema zakonitostima u ekonomiji. Medjutim, prihvatanjem tog „bozanstva“, prihvata se i njegov „nalog“ pa takva bes_smislica, postaje bes_smisleni izvor konflikata i saradnje. Aktivnsoti, saradnja, konflikti… su bez veze i smisla jer je i uzrok (motiv) – bes_smislica (fikcija, koja ne moze da postoji u realnosti).
Resenje:

1 –Novac je u osnovi DOGOVOR izmedju ljudi, (dogovoreno merilo vrednosti ljudskog rada, u ekonomiji, ali nije elemenat ekonomije, produktivnost, organizacija i sl).

2 – prihvatiti besmislicu kao temelj razvoja je besmisao (u relansoti to mora da proizvede katastrofu). Protivrecnosti se „kontroisano“ umnozavaju, dok ne postanu „nekontrolisane“ (ludilo, katastrofa bez realnog razloga). Civilizovani covek 21 veka je sposoban, da sacini NOVI DOGOVOR o merilu vrednosti ljudskoga rada (kolicina i kvalitet), koji je primeren 21 veku, a ne „osvitu covecanstva“ (gde je vrednost kvaliteta ljudskog rada, zanemarljiiva).. U REALNOSTI – alternativa (novom dogovoru LJUDI), ne postoji. Bilo sta drugo proizvesce „restauraciju“ sistema vrednosti „pecinskog coveka“.

Naslov: НА КРАЈУ ЋЕ СВИ БИТИ НЕЗАДОВОЉНИ

KOM: razume se. resenja se traze, tamo gde ona NE POSTOJE. medjutim, nije znacajno STA se vidi kao resenje, vec KAKO pronaci resenje ? Da li zadrzati merila u ekonomiji tipicnim za pecinskog coveka (i naredne „epohe“), ili sma merila u ekonomiji, korigovati u skladu sa realnoсcu, i potrebama COVEKA 21 veka. Ako ovo izostane, neminovno je, da se „restauriraju“ uslovi, koji su primereni „osvitu covecanstva“ – katastrofa, nezamislivih razmera.

CEmu, i sa kojim razlogom. Ocuvati. „elitni sistem“ (sistem, koji afirmise „samozvanu elitu“ – nasilnike, zalutale u 21 vek iz ‘osvita covecanstva“). Ne mozemo da shvatimo, da je RAD osnovna ljudska potreba, a ne-rad (parazitizam), osnovna potrеba – „elita“. Elita – u cemu? Imaju dve glave i 5 ruku? Pa, ako se nastavi sa genetskim inzinjeringom, i „friziderima“, za „ozivljavanje“ preminulih…mozda se, napokon to i ostvari? Ukratko – to, (KOME – CEMU ?) tezimo, to cemo i dobiti.

Dokaz: vec oni „fantaziraju“ da se spuste na MARS! Svrha? Pobeci od onoga, sto planiraju ovde da urade. Sta drugo? Koji drugi razlog moze da postoji? Ma, kada bi imali „medjugalakticki transport“, pa da osvoje Univerzum!? Odlicna ideja – eto napretka! A biti gospodar Univerzuma -napor, vredan paznje. (KOGA?) Ko li te stvari zamislja? Napoleon, Hitler, Staljin..Zato, najbolje, da odmah „prilegnu“ pored istomisljenika.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Узети поново лектиру за четврти основне, „Збирка народних пословица“ Вука Караџића

Kako je kriza „zakačila“ Australiju?

Ercov1 (ekonomista)

10. mart 2009.

Uprkos tome što je ekonomska kriza započela sa američkim stambenim kreditima i što se u Australiji i danas tvrdi da će ova zemlja biti najmanje pogođena svime što se danas zbiva u svetu, sve je očitije da kad Amerikanci kinu, Australijanci dobiju grip.

Do pre mesec i po dana, naime, australijski dolar bio je gotovo iste vrednosti kao američki, da bi danas pao na manje od dve trećine nekadašnje vrednosti.

Država poručuje da se ne paniči jer je australijska regulativa što se stambenih kredita tiče, daleko strožija pa je time, pretpostavlja se, i sposobnost ljudi da ih plaćaju veća.

Niko, međutim, više ne krije da idućih šest do devet meseci sledi vrlo težak period, sa više stotina hiljada otkaza.

zovu (mlatilac prazne slame)

12. mart 2009.

Ja vidim samo dva zdrava puta kroz ovu krizu za nas pojedince, oba teska.

PRVI: Uzeti ponovo lektiru za četvrti osnovne, Zbirka narodnih poslovica“ Vuka Karadzica, procitati ih pazljivo, sa posebnim naglaskom na one tipa „Dug je rdjav drug“ ili „Prostiri se prema guberu“ ili tome slično. Dakle, ne zaduzivati se bez velike potrebe, pogotovo ne na kreditnim karticama gde usi odpadaju od kamata; proceniti pravilno svoje kupovne mogućnosti pre nego što se nešto kupi. Naravno da je teško jer živimo u sistemu u kome je potrosnja ugradjena u same temelje, ali ko može da odoli neće se kajati.

DRUGI: Zauzeti stav da su materijalna dobra ionako prolazna, nebitna i samo degradiraju coveka. Onda uzeti svaki kredit koji ti se ponudi i upotrebiti ih za ona materijalna dobra koja u tom trenutku izgledaju potrebnija od drugih. Ako se dodje u situaciju da dug ne može da se plati, to je problem zajmodavca a ne vas. (Da se podsetimo, tako je sve i pocelo, navodno, kada su do nekretnina dosle neke americke porodice koje o tome nisu mogle ni da sanjaju, pa sada banke ne znaju šta da rade sa njima, jer banci ne treba prazna kuca)  …

Nešto IZMeđu: E, tu ćemo biti svi. Samo, ja nemam odgovor na pitanje da li ulagati u nekretnine, deonice ili zlato. I ne znam koja grana privrede ima najbolju perspektivu, pa na nju da se usmerimo. Ko zna? A da hoće da kaže?

Vidim da vi imate nerasciscene stare racune, ne bih da se mesam, ali ipak bih da prokomentarisem 1993-u.

Prvo nekoliko nespornih cinjenica, a onda moj utisak (koji je kao i svaki utisak nepouzdan):

Te godine još uvek skoro ništa nije bili privatizovano.

Država je zabranila otpustanje iz državnih (odnosno drustvenih) firmi dok traju sankcije.

Dakle, vecina stanovnistva je imala radno mesto (da li su imali posla, to je drugo pitanje).

Vecina od onih sa radnim mestom je primala plate preko tekucih racuna.

Tekuci racuni podrazumevaju cekove.

Inflacija je imala trinaest cifara, dakle i cene i plate su rasle vrtoglavo (ko nije doziveo teško mu je da zamisli).

Ogromna vecina ljudi koje ja poznajem slobodno je ispisivala cekove i kupovala šta im treba. Nije bilo bitno koliki je bio minus i kolika je bila kamata na taj minus, jer je naredna plata bila tolika da je vise nego pokrivala taj iznos. Ne zaboravite da je cekovima trebalo oko nedelju dana da stignu na realizaciju, tako da je „dobitak“ bio još veci. Utoliko je tačno da niko nije bio gladan ili zedan osim ako (a) nije bio zaposlen; (b) bio je zaposlen kod privatnika i platu nije primao preko tekuceg racuna; (c) tekuci racun mu je bio kod banke koja je nerado davala vece kolicine cekova; (d) pri tome nije dobijao ocnovne namirnice preko sindikata ili od firme omesto novcanog placanja; (e) ili je bio suvise posten da trosi novac koji još nije zaradio, pa nije hteo da ide u minus (uglavnom starija generacija); (f) ili je bio izbeglica. Izvinjavam se ako sam nekoga zaboravio. Iako je spisak dug, ipak je to bila sicusna manjina stanovnistva. Da i ne spominjem da su oni koji su spadali u jednu ili vise od tih kategorija prodavali svercovanu robu, najviše cigarete i benzin i tako se snalazili.

Otreznjenje je nastalo 1994, ako mene pitate, kada je Avramovic postao guverner Narodne banke, zamrzao dinar i zaustavio stampanje novca (i cekova). Tek tada smo shvatili koliko smo osiromasili.

Jedno od cuda Milosevicevog doba bilo je to što je elektroprivreda radila besprekorno. Tako je narod mogao da trpa u zamrzivace šta je hteo i nije morao da jede parizer ko nije hteo. A u Madjarsku se islo ne zato što u zemlji ničeg nije bilo, nego zato što je tamo bilo jeftinije.

Problem sa 1993 je bio u tome što se ogromna narodna energija trosila na besmislene stvari, najviše u redovima za hleb, mleko… Pa cekaj red u bankama da podignes dinare, pa trci kod dilera da ih zamenis u marke (a kurs u međuvremenu otisao), pa planiraj sverc-ture do Madjarske ili Rumunije. Pa opet u banku u red za cekove… I kad ugrabis dva litra mleka ti si srećan jer si „uspeo“. Pa ti udje u krv, pa čim vidis red ti se prikljucis, iako ti je kod kuce zamrzivac pun mleka. U toj opstoj jurnjavi nismo ni primecivali koliko smo kao drustvo propadali.

Ja sam imao taktiku da u red uvek nosim nešto za citanje. Ne da sam se nacitao te godine! Sad me sramota kad pomislim kako malo čitam. Da hoće ta kriza ovde pa da se covek opet malo kulturno uzdigne :-)

A to što se svet smejao? Koji svet? Ja se nisam smejao Argentini kad su oni imali sličnu pricu.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Јуче док је Влада објављивала мере штедње и обећања да се неће примати нови људи, изашао је оглас за 43 радна места, опет за државне јасле!

Posted in Србија, економија, политика by Соларић on април 4, 2009

Договор са ММФ-ом: и зајам и штедња

Међународни монетарни фонд и наше власти постигли су споразум о „стендбај“ аранжману вредном три милијарде евра који ће трајати до средине априла 2011.

… Гувернер НБС Радован Јелашић оценио је да је аранжманом са ММФ предвиђен суштински заокрет у смањењу јавне потрошње, што је најјачи потез у прилагођавању буџета од почетка транзиције. …

Б. Думић
[објављено: 27/03/2009]

Sladjana Milošević, 27/03/2009,

Poštovani moderatoru i čitaoci, ovo su šarene laže. Vlada Srbije je od početka godine, to jest za nepuna tri meseca zaposlila 400 ljudi po raznim ministarstvima, znači na državne jasle. Jasno vam je da su to leva i desna stranačka smetala. Juče dok je objavljivala mere štednje i obećanja da se neće primati novi ljudi, izašao je oglas za 43 radna mesta, opet za državne jasle! Nadam se da neću premašiti dozvoljeni broj karaktera ovde, pa vam dostavljam deo oglasa:

REPUBLIČKI HIDROMETEOROLOŠKI ZAVOD 1. Tehničar za operativne poslove II stepena 2. Koordinator dejstva 3. Koordinator dejstva 4. Koordinator pripreme dejstva 5. Koordinator pripreme dejstva 6. Koordinator za obradu i distribuciju radarskih produkata 7. Tehničar za operativne poslove I stepena 8. Tehničar za operativne poslove II stepena 9. Radno mesto za kancelarijske poslove 10. Finansijski planer – analitičar Datum oglašavanja: 26. mart 2009. godine. Mesto rada: Irig, Užice, Bajša, Samoš, Beograd, Kruševac ——————————————————————————– MINISTARSTVO ZA NACIONALNI INVESTICIONI PLAN 1. Radno mesto za poslove planiranja nacionalnih projekata 2. Radno mesto za poslove planiranja regionalnih projekata NIP-a 3. Radno mesto za normativne i stručno-analitičke poslove 4. Radno mesto za prijem i administrativnu obradu registra prijavljenih projekata 5. Radno mesto za kancelarijske i evidencione poslove 6. Radno mesto za administrativnu obradu podataka 7. Radno mesto za materijalno finansijske poslove 8. Radno mesto za poslove evidencije 9. Radno mesto za obradu finansijske dokumentacije 10. Načelnik Odeljenja za opšte pravne poslove 11. Radno mesto za kadrovske i pravne poslove 12. Radno mesto za odabir kadrova i radne odnose 13. Radno mesto za administrativne i kancelarijske poslove 14. Načelnik Odeljenja za informatičke poslove 15. Radno mesto za poslove praćenja realizacije i izradu izveštaja

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Зеленашки дугови, који су тек права и највећа опасност за ситну својину и ситан рад на селу

Posted in Србија, економија, земљорад by Соларић on март 29, 2009

ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ У СРБИЈИ

Комплетан чланак: solaric.wordpress.com/547884/

Ево, по томе, природнога реда којим задругарство врши своју улогу у подизању земљорада.

1. У земљама где маса сељака нема своје земље или где многи остају без земље утицајем новога стања ствари, задругарство је позвано да ради на томе да се сељаку набави земља. Оно то може чинити самостално, му, ради  примене новога оруђа производње, и задругарство притекне у помоћ.

Може тога ради тражити помоћи или просто споразума у које веће кредитне установе која има могућности да чини позајмице с дугим роковима, а дужност му је да и државу позове, тога ради, у помоћ. Данска држава даје сваке године 2,000.000 круна на набавку земље лицима која земље немају а хоће да је имају, и онима који су стицајем прилика остали без земље а ради су да је набаве, и дотични дужници враћају свој дуг поступно држави натраг. У нас би то могла да врши Управа Фондова, када би се нешто мало преуредила да користи у првом реду маси народној, а не, као сада, да народним каииталима служи готово искључиво варошке сопственике и спекуланте. Последице, јавних продаја“ не би биле тада тако фаталне као сада, и сељак би се, кога ново стање ствари избацује из правилнога колосека у толико брже у колико је сиромашнији, убрзо прибрао и опоравио, особито када му, ради примене новога оруђа производње, и и задругарство притекне у помоћ.

2. Где је земљиште већ подељено, да свак или бар већина има своје земље, тога првога оруђа производње, ту задругарство има само у неколико улогу у прибављању ситнога поседа: у колико је потребно да дођу до земље они који је немају. Иначе, ту је његова улога сасвим друкчија, и има се кретати поглавито у организовања производње, чини економску и политичку силу првога реда у земљораду. Ту је средиште јединога истинскога демократскога елемента на селу, коме припада будућност, ради кога вреди да се заложи сваки слободоуман човек у земљи.

Али оспм тога, ситно газдинство, које је у нас нераздвојно од ситне својине, и производније је од крупнога. На супрот процесу што је извршио нов начин производње у индустрији, у земљораду не само што није потиснуо и уништио мало газдинство, него га је, шта више, ставио у известан положај који доминира крупном газдинству. Рационалан земљорад, интенсивна култура, само се на малом газдинству може нзвести потпуно. Отуда, несумњиво, и видимо појаву да се мала газдинства умножавају и у Француској, и у Њемачкој, и у Белгији ; па чак и у Енглеској крупни посдедници све више теже да своја земљишта уступају непосредно малим закупцима, а не великим арендаторима који су закупљену зсмљу од своје стране затим уступали малим закупцима1.

3. На путу организовања производње, промета и потрошње, и на првом месту, задругарство има задаћу да организује пробитачну набавку свега онога што је производњи потребно, као : доброга семена, добре стоке, добрих садиица, добрих справа, ђубрета н свега другога што ново оруђе пронзводње обухвата. Разуме се да ће набавка бити у толико боља у колико буде потпуније уређена. Набавка, на пример, на ситно, никако не може бити пробитачна. С тога се препоручује удруживање месних задруга у окружне и главне савезе, који врше улогу великокупаца. тј. користе се својом великом куповном снагом да постигну најниже цене. Тако исто, по себи се разуме, да с организовањем ове набавке мора ићи и уређење подеснога кредита, пошто у томе и лежи олакшица и подобност целога система, да мали сопственик олако дође до свеколикога модернога оруђа производње а да не мора тога ради да пада у зеленашке дугове, који су тек права и највећа опасност за ситну својину и ситан рад на селу. И скуство и наука утврдили су да је за земљорадника најпогоднији онај кредит који је у његовој непосредној блнзини, који му даје могућност лаке контроле, који је, дакле, у његовим рукама. Такав кредит је једино тзв. задружни кредит, тј. кредит без спекулативна смера, који се ствара ради земљорадника а не да другоме неком, из земљорадннчкога џепа, прибавља добит.

4. Затим,  задругарство има да организује набавку животних намирница,   или. другим речима,да утиче на појевтињавање живота на селу, који је,   као и набавка новаца, због зеленаша и интережџија дућанџијских, јако поскупео. Има људи који важност овога задружнога рада још довољно не увиђају; међутим, он је много важнији него и сама набавка новаца, јер новаца чак сваки земљорадник не потребује, док без животних намирница,   ма како потрошња на селу била ограничена и мала, не може да буде ни једна кућа.

5. Задругарство је, даље, позвано да организује прераду сировина које земљорад даје, те да користи од тога рада припадну земљорадницима. Ту долази: прерада млека, прерада воћа, прерада зрневља, прерада сточних пропзвода,   или   другим речима:   млекарске,   воћарске (и виноградарске),  млинарске, хлебарске итд. задруге.

6. После, а у заједници с организованом набавком средства за производњу и животних намирница, на задругарству је да уреди и саму продају земљорадничких производа и прерађевина, те да прибави и ујемчи земљораднику цене и погодносзи тржишне, које тек продаја на велико пружа. За тај смер препоручују се све врсте задруга за продају, које, разуме се, раде потпуно у духу задружних начела јер ми већ, на жалост имамо, у нашим варошима већ и таквих „задруга“ које су задруге само по имену, а у ствари су обичне спекулативне и зеленашке установе.

7. Напослетку, задругарство треба да осигура мал и плодове рада земљорадникова, и то не у намери да добит гради, него да осигураницима умањи ризик и штету. Особито овде ваља нагласити обезбеђење стоке, која је врло важно оруђљ производње у земљораду.

Као што се из овога види, многострука је улога модернога задругарства и свак ко ствар правилно схвата и неће за инат да говори, мора стећи уверење да на задругарству лежи велики део наде на будућност, особито средњега и ситнога земљорада.

У нашој земљи има данас око 460 земљорадничких задруга, које обухватају преко 800 села у Србији, и имају, у својој области, нешто јаче од 90.000 домова или преко 130.000 пореских глава.

Облика задружних има 8, од којих је најјачи кредитни, па затим набављачки.

У једној само години (1903), кредитне земљорадничке задруге издале су у позајмицу својим задругарима 790.815.85 дин. И примила од њих отплату 626.043.95 динара. Међутим, од како постоје, њихове позајмице износе преко 4.000.000 динара, што је дано земљорадницима већином на набавку бољега оруђа производње. Ко зна како је у нас редак новац на селу, како је он скуп и како се тешко добија у зајам, а уз то, коме су макар површно познате обавезе којима се подвргава земљорадник кад узајмљује, какав је и колики утицај зеленаша и интережџија и у нематеријалном погледу, томе ће сами ови бројевн бити довољно објашњење о корисности земљорадничких задруга и о њиховим успесима.

Смер кредитних земљорадничких задруга је да набаве земљорадницима јевтин п подесан кредит; „подесан“, велимо, јер ту баш и лежи сва тешкоћа питања. Зеленаши су дали мнлијуне народу; Управа Фондова му је и дала и изгубила милијуне, па ипак њихов „кредит“ није пмао готово нпкаква. или врло мала, утицаја на побољшање самога начина и оруђа производње. У Србији се за дуго мислило, па и данас пма, иначе паметних, људи који држе да је земљораду потребно много, врло много новаца, и да ће успеха бпти тек онда када се много новаца буде дало сељаку. Кредитне земљорадничке задруге пошле су с другога гледишта.

Пре свега, оне оснивају своју акцију у првом реду на самопомоћи самих сељана. У њима се ради по начелу да маса једна, која носи на својим плећима општину, срез, округ, државу са целим њеним огромним и гломазним апаратом: која је даље, једини потрошач занатлијских артикала и најглавнији купац у свима продавницама; која, дакле, држи и занатлије и продавце – да та маса мора имати у себи толико снаге да и саму себе помогне. У почетку је, истина, свест о тој самопомоћи још неразвијена, и тада је потребно нешто и туђе потпоре, док свест не ојача и док се властита снага не развије. Али чим то буде, а то мора бити, сељак ће сам себи бити довољан, и његова ће задруга бити довољно кадра да га прихвати у свакој оправданој прилици. За десет година свога живота, наше су задруге, држећи се овога принципа, саставиле већ близу милијуна динара својих приштеђевина, свога капитала, и за то време пола милијуна динара државне потпоре (позајмице) изврсно им је помогло.

Нико тада није мислио да они долазе због профита, а не лепоте чланова ДС и експерата из Г17 плус

Posted in Србија, економија by Соларић on март 2, 2009

ММФ изговор за непопуларне мере

Србија се и око мањих ствари него што је курс евра према динару делила на најмање два љута табора. Зашто не би и око „реалне“ цене евра, за чији је курс градоначелник Београда и високи функционер Демократске странке Драган Ђилас, без пардона, пре неки дан рекао да води у катастрофу и тиме се сврстао међу мноштво оних којима политика курса не одговара на овај или онај начин. „Политика“ пита гувернера Народне банке Србије Радована Јелашића како коментарише ту и друге изјаве.

Слободан Костић
[објављено: 24/02/2009]

Misa Bern , 24/02/2009,

Da super je primetio Dragan Djilas da srljamo u katastrofu, samo mislim daje malo zakasnio sa tom primedbom, a mozda je mogo i da objasni gradjanim srbije zasto mi to srljamo u „katastrofu“. Podsetio bi samo daje kurs 18.10.08. bio kupovni 80.20, prodajni 81.60. a dasu strucnjaci tvrdili da nece preko 84. strucni saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolic tom prilikom kaze „Centralna banka ima dovoljno deviznih rezevi da „odbrani“ kurs dinara„.

Tad su nasi strucnjaci smatrali dacemo imati koristi od svetske ekonomske krize. Niko pa ni Dragan Djilas nije racunao da ce strane banke povuci svoja devizna sredstva u maticne centrale, nisu o tome ni razmisljali kad su po nalogu MMF gasili domaci bankarski sistem a dovodili strani, tad se DS sa tada ekspertskom grupom G17plus hvalila kako u Srbiju ulazi zapadno bankarstvo, niko tada nije mislio da oni dolaze zbog profita,a ne lepote clanova DS i eksperata iz G17plus.

E Sad kad je u decemb za samo dve nedelje izneto 600. miliona evra dali neko razmislja kolko je iznoseno pre a kolko posle toga. E sada bi gospoda da zabrane i iznosenje novca, ali niko ne razmislja kako i dali se to kosi sa evropskim standardima. Bitno je dase sad cuditi svojim propustima i za svoje propuste kriviti druge. Prema podacima NBS-a devizne rezerve su samo u januaru smanjene za 166,8.miliona €, u januaru je NBS na na medjubankarskom tzistu prodala 381,3 miliona €,za ocuvanje kursa dinara, devizne rezerve su spale na7,99.miljarde €.

Gde je vlada Srbije gde su oni stosu unistavali bankarski sistem, neka objasni Dragan Djilas gradjanime koja i kolka je koris od stranih banaka, gde zavrsava njihov profit, pa cemo tad znati zasto evro raste. Nekaze Dragan Djilas daje spoljni dug u prosloj godini povecan za 15. odsto niti dasmo preko 20.milijardi u dugu, bitno je izaci i reci da srljamo u beznadje.

Ako je Jelasic kriv pa koga je postavio tamo gdeje, pa do juce je bio slavljen.

Katastrofa tek prestoji a daje nismo ni svesni.

Извор: Политика Online (коментари корисника)