Како да се изврши морални препорођај друштва?

Српски Књижевни Гчасник

Јован М. Јовановић: МОРАЛНА КРИЗА У ФРАНЦУСКОЈ

наслов издвојеног дела: Пол Готије, Испит наше савести: у оригиналу: Paul Gaultier, Notre examen de conscience

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

СТРАНА КЊИЖЕВНОСТ. – МОРАЛНА КРИЗА У ФРАНЦУСКОЈ.

… Из велике књижевности о моралној кризи Француске ми издвајамо, као дело вредно нарочите пажње, Испит наше савести од Пола Готија. Ту ce као главне махне и болести данашње Француске обележавају : претерани индивидуализам, говорљивост, ситничарство, немар, недисциплинованост, саревњивост, лакоумност, политичка циганија… Сваки je Француз вешт да ce „извуче“ и из најтежег положаја: он je, од времена на време, y стању учинити и какво велико дело, али, по правилу, он мало мисли на опште ствари, и види их само кроз своје личне интересе. Политика je сва прожета тим индивидуалистичким духом. Друштвена солидарност и опште добро само су празне речи: личне амбиције и интереси, узајамним паралисањем, кваре сваки заједнички посао. Саревњипост и завист царују y истом друштву, истој партији, истој котерији. Француз никако не увиђа да је свачији лични интерес тесно везан за интересе друштвене заједнице, и да се нешто мора жртвовати од личних интереса општем интересу. Због
тога у државној управи влада неред и недисциплина, у политичком животу честе промене и кризе. Сваки Француз узет за себе вреди много више него узет у друштву с другим Французима; појединац је јачи него народ. У политици, у уметности, у књижевности, у војсци, у индустрији, у државној служби, Французи само крхају врат један другоме.

… Леност је такође једна видна особина сувремене Француске. Леност је страх од напора и рада. Радник бежи од умора; рентијер се једино бави сецкањем купона; чиновник ради само колико мора; министар колико да се одржи на власти; индустријалци и трговци колико да добро живе; родитељи и учитељи колико да деца не буду сасвим рђава…
Свуда само трка за уживањем! Дужност, рад, напор, -тричарије! Уживање је све!

…Француз је рођени критичар, критичар у рђавом смислу речи. Оговара пакосно, злобно, некад духовито, „у варницама,“ али понајчешће просто палаца. Охол, саревњив, славољубив, скептичан, Француз не пушта никога испред себе, свакога свлачи доле, никоме не признаје ништа. Највећи недостатак Француза то је саревњивост. Једнака и код сељака и код варошана, она је затровала све друштвене односе. Туђ комад земље, већа плата у другога, гризе Француза као рак. Индустријалац и трговац, пре ће се одрећи добре добити, но што ће је поделити с другим. Грађански рат
више занима људе него спољашњи, јер се у грађанском рату може учинити више пакости својим познаницима. Туђу заслугу, туђу вредност нико не подноси. Пастера су, у своје време, звали убицом. У политици саверњивост превазилази сваку меру. Министру нико не опрашта што је сео на министарску столицу. Интерпелација за интерпелацијом, питање за питањем, – због какве ситнице, рђаво калдрмисаног пута или поквареног места, цела се влада узима, на одговор.

… Французи су невероватно површни. Разговори у високом друштву очајно су празни; у буржоазији и радништву налази се са мање отмености иста празноћа; жене, кад не оговарају, говоре о ситницама; учени људи, када су заједно, говоре о свему, али ни о чему не долазе до закључка. У министарским седницама није ништа озбиљније; зар пре рата један министар војни није јавно говорио, да више никада неће бити рата?

…Погледајте о чему пншу новине: фељтони, дневне вести, извештаји из суда, полиције и позоришта. У енглеским и немачким листовима, напротив, налазе се многобројни чланци, озбиљно и стручно написани, о разним политичким и друштвеним питањима. Али Французу су озбиљне ствари досадне; он за њих нема никада времена. Зар да лупа главу о каналима, железницама, путевима, пристаништима, болницама, школама..

…С овим моралним особинама какве се виде код данашњих Француза не може се отићи далеко, – али како да се изврши морални препорођај француског друштва? Али, докле једни траже тај циљ у вери, други (међу ове с ада и Готије) траже га у пробуђеној и ојачаној друштвеној свести, која има свога основа у позитивним наукама.
Католици су ти који траже спаса у вери; социалисти ти која га траже у друштвеној свести. Али и једни и други слажу се у томе, да јединка сама за себе, – као земља у васељени, тако и она на земљи, – не значи ништа.

… Ми свраћамо пажњу на ову француску кризу зато што је она у многоме и наша. Ми имамо, ако не све француске махне, а оно доста од њих. Сваки народ, чак и један тако велики и даровит народ као што је француски, има склоности ка назадовању. Он се од те склоности може отети само понављаним напорима. Зато је потребно чинити од времена на време овакав „испит савести„, какав је за Французе учинио Пол Готије (Jean Paul Gaultier*) са толико немилосрдне увиђавности.
Само такав испит савести може нам показати, шта се у нашем народном карактеру почело да квари, и шта треба поправљати.

Целокупан садржај: Морална криза у Француској

Наш народ очекује да му политичар реши приватне проблеме и у томе је невоља

DalaiLama (bolnicar)
30. januar 2009.

Ja sam dosta sit od kukanja onih sto su ostali dole da žive u Srbiji.
Sa druge strane redovno pratim´svaki dan šta se desava ovde na zapadu i
na svako kukanje kako je u srbiji loše mogu da postavim 1000. slučajeva kako ni na zapadu nije idelano. Zavisi na šta hoće ljudi da se koncentrisu. Evo danas čitam covek cekao u bolnici 19 sati dok mu nisu na kraju rekli da ima probleme sa nogom. Masa stvari ni ovde ne rade bas perfektno kao sto ljudi zavaravaju sami sebe.

Biće bolje to drustvo kada ljudi sednu za sto i lepo se dogovore da stvore jednu lepu i humanu zemlju sa redom, radom i disciplinom. Valjda narod bira svoje politicare. Onda kada loše izabere drugi mu je kriv i tako ukrug. Svako ceka da mu drugi resi svoje probleme i situaciju. Niko ne shvata da politicari u svakoj zemlji samo lažu i kradu za sebe.
Nas narod ocekuje da mu taj politicar resi privatne probleme i u tome je nevolja. Narod je naivan i misli da će ulaskom u Evropu sami od sebe problemi rešiti. Mora jedna zemlja da nešto proizvodi sama, da se pokaze poznata po nečemu, ne možeš sve da uvozis preko bare a imaš tolike kvazi strucnjake koji ničemu ne vrede. Nas narod živi zivot u iluzijama, svi misle da žive zivot lagodno kao u filmovima a niko ne shvata da je surovi kapitalizam neposten svuda..

Druga je stvar sto smo mi plemenska zajednica pa kod nas privatnici ne uplacuju zdravstveno i socijalno osiguranje radniku niti mu daju prava kao na zapadu. Jer smo sami krivi ili nam zapad kriv što ne donesemo bolje zakone da se postuju i da onaj poslodavac koji ponizi radnika izgubi pravo da drzi privatnu radnju. Ne može to tako da biras neke pijanice politicare ili neke dramske glumce i da imaš ozbiljnu zemlju.

Ti mladi ljudi se ne brinu za ništa samo da se napiju i tuku po stadionima onda neka uzivaju u javasluku i cute.
Ne možeš da uporedis te jače zemlje sa Srbijom. Besmisleno je da ocekujes da Srbija bude kao Amerika ili Norveska ili Svajcarska.
U tim zemljama tamo neki Velja Ilic ili Ceda bi cistili možda WC 8 sati. A kod nas narod ih bira da se bave politikom. Omladina je kriva, zašto ne bira pametnije ljude…

Ma sve ja razumem ljudi sto vi pricate ali ko će sad pa da ispravi krivu drinu. Jednostavno resio sam da me boli uvo za sve i da mi svuda bude lepo. Kad ne možeš da ga razumes ti mu se pridruzi. Zaista skupo kosta da sad mi narusavamo naše psihicno zdravlje zbog nečega što ne možemo ispraviti. Drugo ljudska pamet je takva svako gleda da pokrije svoju guzicu a za drugoga bas ga briga.

Ja sam bio letos dole jedan mesec i bilo mi je fino. Pre toga sam prvo sebe fizicki i psihicki spremio da mi dole bude lepo. I da vidis cuda. Bilo mi je lepo. Ljudi se svi zale, da li je siromasan ili bogat sve mu nešto fali. Mogla je kuca da se rusi pored mene, nije me bilo briga za ništa. Narod je bio ljubazan i usluzan po supermarketima. Super mi je bilo. Sve je to tvoje mentalno stanje psihe. Ako se opredelis da zapazas samo pozitivne slike oko tebe ili želiš da primetis i negativne.

Obično narod polazi od toga na zapadu da svako radi svoj posao pa su odavno ovde ljudi umislili da je ovde med i mleko. Lepo ti operu ovde mozak i osuse glavu tako da možeš da živis posle bilo gde. Bio sam u Srbiji strpljiv i tolerantan sa ljudima svuda. Gledam moj cale se nervira čak i kad pakuje robu u kese na kasama supermarketa pa čujem kako nešto dobacije kevi i ljuti se. Malo ima nešto i u nasem mentalitetu. Mi sto živimo vani 20 godina znamo dobro kako je ovde preko bare pa nam nije teško da se uklopimo u neku novu sredinu.

Na Zapadu niko ne prati vesti i politiku, živis stalno za to da gledaš svoj posao i svoj pravas za ostalo verujes sistemu i državi. gde će sad taj umoran covek sa posla da ima snage da se udubi malo dublje ispod povrsine pa često cujes ovde samo odabrane pozitivne recenice i misli. jednostavno svako zapaza i vidi ispred sebe samo sto on želi da vidi, za ostalo ga nije briga. I tu je tajna dugog zivota…

Najbolja i najeftinija psihologija danas ti je da spavas, radis, jedes, gledaš te americke sapunice i uklopis se u taj trend.
Svakog koga pitas ima da ti kaže kako mu je idealno i super, on gleda samo pozitivne slike zivota, za onog sto umire i skapava u socijalnoj bedi, za njega slabo ima vremena… Ljudi su ti se pretvorili u robote nekakve, kao zombi slično…

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Како настаје и како се развија осећај кривице ?

Psiholozi, da vas vidim sad?

neshvaceni_genije 07. januar 2009.

Kako nastaje i kako se razvija osecaj krivice? Šta je normalno, a šta bolesno osecanje krivice?

smesni_mejlovi 08. januar 2009.

Osjecaj krivice nastaje tako što tvoje Ego stanje Roditelj, pritiska tvoje Ego stanje Dijete.
Ego stanje Roditelj formirano ti je između 3. i 6. godine od strane tvojih bioloskih roditelj, staratelja ili nekog ko te je u tom periodu zivota „vaspitavao”.
Kasnije, negdje u periodu puberteta, pod uticajem opet roditelja/staratelja, ali i drustva, knjiga etc. dodatno se formirao Roditelj(kao Ego stanje).

I tako dalje i tako dalje…

E, sad;
da se zakljuciti da si , kao mali, ali i kasnije, često dobijao poruke od okoline, tipa:
-moras,
-treba,
-nije to dobro,
-zapni jače,
-ti si nesposoban,
-vidis kako onaj tamo to bolje radi od tebe,
-zašto si to uradio,
-…
-…
-…
i slično.
Ali, poenta je, da je bilo mnogo kritike.

Sve to formiralo je Roditelja u tebi, koji sad „muci” tvoje Dijete.
Možda ti se taj „osjecaj krivice” javlja svaki put kada želiš da uzivas, da se opustis ili kada donosis neku odluku( ili ne želiš ništa da odlucujes)?

Dobra vijest je da sve to možeš da promijenis!

(otegoh sa ovom ko Avejk ,-) )

Извор: SerbianCafe (Дискусије)

Критизерство – још једна лоша српска особина

Велики по туђем иметку

Још ређе је питање зашто се помоћ тражи од државе када су за њу отимачи генерацијског рада Србије – од Мишковића, Костића, Ђунића, Влаховића говорили да је држава непотребан и лош управљач. Или ће влада да плати или ће отпуштања почети, тако ће Мишковић који је завладао на тржишту од осам милиона људи са својих двадесет хиљада запослених наставити да уцењује државу.

Александар Вулин

[објављено: 08/01/2009]

drago.ca , 09/01/2009,

@Miloš Kikić i ostali. Pustite bre coveka na miru sa svojim kritizerstvom. Jos jedna losa srpska osobina. Kad god se nesto proba uraditi onda odmah nadjete sto razloga zasto to ne treba uraditi: ili vam se ne svidja taj sto je predlozio, ili je to neizvodivo, ili da je dobro to bi vec neko dosad uradio, ili da nema resursa, ili da nema vremena, ili treba sacekati da to neko drugi proba da vidimo da li to uopste vredi pocinjati, ili cekate Godoa (EU), ili…

Daj bre radite nesto ili ako ne radite, pustite druge da na miru rade. Znate li zasto su ljudi na Zapadu uspesni? Zato sto se ne boje izazova i zato sto veruju da ako uporno rade moraju da uspeju, kad-tad.

Neuspeh ne moze da ih pokoleba. Naprotiv, veruju da su stekli jos jedno iskustvo koje ce im pomoci da uspeju na sledecem projektu/poslu. Sta god da je Vulin bio pre, ovo sto pise je vrlo hrabro i ne donosi mu prijatelje.

Koliko vas je spremno da u svom zatvorenom krugu digne glas protiv bezakonja a kamoli javno kada to moze da ima posledica?

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)