Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Када хомофобија, ксенофобија, расизам и антисемитизам долазе из „друге Србије“

Posted in Србија, друштво, политика by Соларић on 2 априла, 2009

О дијалогу (или још једном о фуснотама и барикадама)

Слободан Антонић
понедељак, 08. децембар 2008.

Растислав Динић је у свом тексту „Мали човек, или о фуснотама и барикадама“[1] подвргао критици мој чланак „Пораз геј лобија“[2]. Његова основна примедба тиче се фуснота. Он тврди да се моје фусноте могу поделити у три групе: 1. оне у којима се фалсификују релеванти извори; 2) оне у којима се наводе нејасни, недоречени или непостојећеи извори; 3) оне у којима се наводе ирелевантни или идеолошки обојени извори. Одговорићу на ове приговоре.

Наставак на: Нова Српска Политичка Мисао

Petar ,понедељак, 08 децембар 2008

Gospodin Dinić je požurio da se obračuna sa gdinom Antonićem jer je, očigledno, sezona lova na Antonićevu „političku nekorektnost“ u toku, pa Dinić ne želi da ostane bez trofeja. Zanimljivo je kako je gospodin Dinić osetljiv na (navodnu) homofobiju kada ova dolazi iz redova „naciоnalista“, dok je potpuno nezinteresovan za homofobiju ili druge oblike ksenofobije tzv. „druge Srbije“. Ja se dobro sećam prvog homofobičnog ispada u „velikoj politici“: pri samom kraju Miloševićeve vlasti, Vladan Batić je na jednom velikom opozicionom mitingu izjavio da pripadnici Miloševićevog režima nisu samo kriminalci nego su čak i homoseksualcisugerišući da je ovo drugo, valjda, još gore.

Tada se niko od nevladinih dušebrižnika nije ogradio od ove Batićeve izjave; nikome iz LDP-a ova Batićeva izjava nije smetala kada je sa istim (Batićem) pravio koaliciju. Takođe, nikome iz „druge Srbije“ nisu smetale Batićevi i St. Protićevi stavovi o Nediću i Ljotiću. Gospodin Dinić neodoljivo podseća na dežurnog zaverologa „druge Srbije“, Jovana Bajforda, koji je, takođe, potpuno indiferentan prema eksplicitnom antisemitizmu istaknutih predstavnika „druge Srbije“, dok je u stanju da antisemitizam Srba traži u marginalnim pojavama i ličnostima poput nadri-psihologa Đurđevića i sl.

Kada homofobija, ksenofobija, rasizam i antisemitizam dolaze iz „druge Srbije“, onda je to za gospodu Dinića, Bajforda i druge NGO-analitičare, izgleda, benigni rasizam. Međutim, ako se neko ko je – poput g. Antonića – prokazan od strane „druge Srbije“, usudi da kritički analizira tzv. „politike identiteta“, odmah se pojavljuju dežurni NGO-analitičari ne bi li dokazali da se u svakoj fusnoti, reči, slovu, glasu ili pogledu g. Antonića i drugih kritičara „druge Srbije“, kriju ksenofobija, nacionalizam ili homofobija.

Извор: НСПМ (коментари)

Колико год волим НС јер је мој родни град и јер сам у њему одрастао, толико ми сметају лјуди из НС који ниподносштавају и, чак мрзе Босанце, Херцеговце…

Posted in Србија, SerbianCafe by Соларић on 21 фебруара, 2009

Novi Sad je

za mene… – Sep 27, 2002

…jedan tavan na Trifkovićevom trgu, gde sam stanovala

Zavejani Mileticev trg, cupkanje, cekanje i gledanje na sat na Porti, dok je jos radio..

Dunavski park „obucen“ u jesen…

Dunavski park „obucen“ u prolece…

Mala Porta, koja jos prica o mom prvom poljupcu…

„treperenje“ na keju, i ono, dal’ ce proci…

Kafe „Mis“…eee, bilo je tu „ludih“ noci, od sumraka do svitanja…

Pogled koji „pukne“ na okupan grad, kad se krene od Kamenice…

Jedna kisom poplocana ulica kojom jos „od onda“ nisam prosla…dalje je suvise licno…

A za tebe?

Ladacki – Sep 27, 2002

Novi Sad nije rec, i nije pojam – on je deo mog srca i moje duse; s njim se budim – s njim zivim – s njim pocivam. Kad zazmurim – osecam slatkasti miris Dunava i cujem talase kako zapljuskuju vrbake; u neko daleko sparno letnje popodne gledam zalazak Sunca sa Tvrdjave – ogromna narandzasta lopta koja nestaje negde iza grada; sumor lisca na Ribarskom – u daljini dopire graja sa Stranda – tisina – mir i spokoj……

a onda se trgnem i pogledam ovu stvarnost u kojoj sam………..

i znam – znam sta mi je raditi.

Sydnej – Sep 27, 2002

Novi Sad je moje detinjstvo i moja mladost. Njegoseva, Masarikova, Saferikova, mali parkic dok ga autobusi nisu zauzeli, pa posle Detelinara, pa strafta, stari most jos dok se zvao „Titov most“ i koracalo se njime preko natrulih dasaka, pa si svakog momenta strepeo da ces propasti u vodu. Pa novi most!/Zezeljev/Hodanje po njegovim lukovima, oficirska plaza, Strand, Djava i diskoteka u koju se grupno islo i sa pesmom vracalo. Porta i Piping.

Zime, klizavica, krupne pahulje, Nova godina i sneg/kako je to ovde gde sam sada cudno/, labudovi u Dunavskom parku i Nedeljom prepodne obavezno lutkarsko pozoriste. Jedna mala poslasticarna u Dunavskoj ulici koju su cini mi se drzale dve sestre i pravile najboplji rolat od kokosa,stara kafana Orac gde samo kao klinci ponekad uzivali u drustvu velikog pesnika, pa ateljei na tvrdjavi…………………….pa grobaovi mojih predaka, mojih roditelja.

Rastuzih se, a ustvari za MOJ NOVI SAD VEZU ME SAMO LEPE USPOMENE. O MOJOJ KUMI, O MOJIM PRIJATELJIMA NE CU DA PRICAM, JER ZNA SE TAKVIH LJUDI NEMA NIGDE NA SVETU SEM NARAVNO U NOVOME SADU !

(more…)