Да имамо куражи и визије, увели бисмо енглески као званичан државни језик

Џеронимо , 08/03/2009,

ЋИРИЛИЦА запео: „Ћирилица па ћирилица!“ Каква, бре, ћирилица, коме она треба!? Неекономична је – за исти слог иде 7,3% хартијског простора. У огромној су економској предности издавачи који користе латиницу. Затим, све мање Срба чита ћирилицу, па је зато „Политикин“ тираж у опадању; очекујем да ће се њени власници опаметити и ускоро прећи на лепу и економичну, европску латиницу. Санћим, „ћирилица је писмо српског језика“! Па да јесте, ваљда би је Срби здушно користили! Није – само нам смета, мота нам се око ногу ко старо домаће псето; успорава нас на путу у ЕУ. Да је среће па да је и забранимо. Да имамо куражи и визије, увели бисмо енглески (већ имамо његово писмо – латиницу, у оптицају!), као званичан државни језик. Српски би могао бити факултативан, за заостале и тврдоглаве. Где би нам био крај да то урадимо сада одмах – да покажемо добру вољу Европи, да их „умекшамо“, да схвате да искрено хрлимо у њен космополитски, свеобухватни загрљај. А у свему томе ћирилица је само препрека!

Извор: Политика Online (коментари корисника)