Aкадемик археолог Драгослав Срејовић има улицу на периферији Београда од неких 10м дужине…толико о вредностима!

danijelam

Тема поста: Re: O деци и омладини!

Послато: Уто Нов 11, 2008

Zahvaljujem na ovoj temi. Pitanje dece i omladine me zaokuplja svakodnevno obzirom da imam dva dečaka od 12 i 10 godina.

Naime, jako sam zabrinuta uticajem okoline na njih. Ponekad se plašim da će taj uticaj vremenom biti veći od onog koji kao porodica pokušavamo da imamo na njih. Bogu hvala, normalna smo porodica, koja drži do tradicionalnih vrednosti koje pokušavamo da prenesemo na njih…i tu je prva zamka…mi pričamo svoju priču, a kada se osvrnu oko sebe svuda nalaze kontra primere….

Mislim da je upravo razgovor sa njima od ključne važnosti. Naravno, argumentovano pokušavamo da pokažemo zbog čega mi imamo drugačiji stav od njih….i da ih ubedimo da je naš stav ispravan…to ponekad traje i satima….. :lol:

No, dobro….ono što je meni utisak već mesecima je ponašanje srednjoškolaca. Svakodnevno ih posmatram u autobusima na putu do posla. Pošto idem javnim prevozom na posao i to obično traje oko 30min, imam vremena da posmatram i slušam tu decu. Prvo što upada u oči je da su svi jako oskudno obučeni i zimi i leti…leti to ide do vulgarnosti a zimi…nije mi jasno kako im nije hladno…to su goli stomaci (devojčice), dekoltei….kako će takva devojka sutra da bude majka i da ima zdravo potomstvo?

drugi utisak je da ta deca ne znaju da se izražavaju….mali fond reči, pa vrte jedno te isto. Tužno je slušati o čemu pričaju naši srednjoškolci…o tome kako ne idu na prvi čas (to je super), koliko imaju jedinica (i to je super), i kako oni koji uče i misle na svoju budućnost su štreberi….

treći utisak je jedno zastrašujuće nevaspitanje i nepoštovanje starijih.

kad smo kod fonda reči….zgranuta sam vešću koju mi je suprug saopštio posle prvog roditeljskog sastanka ove godine kod starijeg sina…njegova razredna predaje književnost i rekla im je da su obavezne lektire UKINUTE i da će od sada raditi samo fragmente tekstova!

Pa ova deca ionako NIŠTA ne čitaju i to je bio jedini način da bar neku knjigu u životu pročitaju!!!!

I još nešto oko uzora našoj omladini, nešto što me je užasno iznerviralo.

Radi se o prikupljanju potpisa da se po pokojnom Milanu Mladenoviću iz Ekaterine Velike imenuje neka ulica ili trg u Beogradu.

Uz dužno poštovanje ljubiteljima ove grupe, ipak znamo ko je i kakav bio Milan Mladenović. Uz to već postoji ulica po njegovom imenu u naselju Zemun Polje. No, ova akcija na medijima je dobila VELIKI publicitet.

Samo još da dodam, pa završavam, akademik arheolog Dragoslav Srejović ima ulicu na periferiji Beograda od nekih 10m dužine…toliko o vrednostima!

Извор: Видовдан.орг (форум)

Узети поново лектиру за четврти основне, „Збирка народних пословица“ Вука Караџића

Kako je kriza „zakačila“ Australiju?

Ercov1 (ekonomista)

10. mart 2009.

Uprkos tome što je ekonomska kriza započela sa američkim stambenim kreditima i što se u Australiji i danas tvrdi da će ova zemlja biti najmanje pogođena svime što se danas zbiva u svetu, sve je očitije da kad Amerikanci kinu, Australijanci dobiju grip.

Do pre mesec i po dana, naime, australijski dolar bio je gotovo iste vrednosti kao američki, da bi danas pao na manje od dve trećine nekadašnje vrednosti.

Država poručuje da se ne paniči jer je australijska regulativa što se stambenih kredita tiče, daleko strožija pa je time, pretpostavlja se, i sposobnost ljudi da ih plaćaju veća.

Niko, međutim, više ne krije da idućih šest do devet meseci sledi vrlo težak period, sa više stotina hiljada otkaza.

zovu (mlatilac prazne slame)

12. mart 2009.

Ja vidim samo dva zdrava puta kroz ovu krizu za nas pojedince, oba teska.

PRVI: Uzeti ponovo lektiru za četvrti osnovne, „Zbirka narodnih poslovica“ Vuka Karadzica, procitati ih pazljivo, sa posebnim naglaskom na one tipa „Dug je rdjav drug“ ili „Prostiri se prema guberu“ ili tome slično. Dakle, ne zaduzivati se bez velike potrebe, pogotovo ne na kreditnim karticama gde usi odpadaju od kamata; proceniti pravilno svoje kupovne mogućnosti pre nego što se nešto kupi. Naravno da je teško jer živimo u sistemu u kome je potrosnja ugradjena u same temelje, ali ko može da odoli neće se kajati.

DRUGI: Zauzeti stav da su materijalna dobra ionako prolazna, nebitna i samo degradiraju coveka. Onda uzeti svaki kredit koji ti se ponudi i upotrebiti ih za ona materijalna dobra koja u tom trenutku izgledaju potrebnija od drugih. Ako se dodje u situaciju da dug ne može da se plati, to je problem zajmodavca a ne vas. (Da se podsetimo, tako je sve i pocelo, navodno, kada su do nekretnina dosle neke americke porodice koje o tome nisu mogle ni da sanjaju, pa sada banke ne znaju šta da rade sa njima, jer banci ne treba prazna kuca)  …

Nešto IZMeđu: E, tu ćemo biti svi. Samo, ja nemam odgovor na pitanje da li ulagati u nekretnine, deonice ili zlato. I ne znam koja grana privrede ima najbolju perspektivu, pa na nju da se usmerimo. Ko zna? A da hoće da kaže?

Vidim da vi imate nerasciscene stare racune, ne bih da se mesam, ali ipak bih da prokomentarisem 1993-u.

Prvo nekoliko nespornih cinjenica, a onda moj utisak (koji je kao i svaki utisak nepouzdan):

Te godine još uvek skoro ništa nije bili privatizovano.

Država je zabranila otpustanje iz državnih (odnosno drustvenih) firmi dok traju sankcije.

Dakle, vecina stanovnistva je imala radno mesto (da li su imali posla, to je drugo pitanje).

Vecina od onih sa radnim mestom je primala plate preko tekucih racuna.

Tekuci racuni podrazumevaju cekove.

Inflacija je imala trinaest cifara, dakle i cene i plate su rasle vrtoglavo (ko nije doziveo teško mu je da zamisli).

Ogromna vecina ljudi koje ja poznajem slobodno je ispisivala cekove i kupovala šta im treba. Nije bilo bitno koliki je bio minus i kolika je bila kamata na taj minus, jer je naredna plata bila tolika da je vise nego pokrivala taj iznos. Ne zaboravite da je cekovima trebalo oko nedelju dana da stignu na realizaciju, tako da je „dobitak“ bio još veci. Utoliko je tačno da niko nije bio gladan ili zedan osim ako (a) nije bio zaposlen; (b) bio je zaposlen kod privatnika i platu nije primao preko tekuceg racuna; (c) tekuci racun mu je bio kod banke koja je nerado davala vece kolicine cekova; (d) pri tome nije dobijao ocnovne namirnice preko sindikata ili od firme omesto novcanog placanja; (e) ili je bio suvise posten da trosi novac koji još nije zaradio, pa nije hteo da ide u minus (uglavnom starija generacija); (f) ili je bio izbeglica. Izvinjavam se ako sam nekoga zaboravio. Iako je spisak dug, ipak je to bila sicusna manjina stanovnistva. Da i ne spominjem da su oni koji su spadali u jednu ili vise od tih kategorija prodavali svercovanu robu, najviše cigarete i benzin i tako se snalazili.

Otreznjenje je nastalo 1994, ako mene pitate, kada je Avramovic postao guverner Narodne banke, zamrzao dinar i zaustavio stampanje novca (i cekova). Tek tada smo shvatili koliko smo osiromasili.

Jedno od cuda Milosevicevog doba bilo je to što je elektroprivreda radila besprekorno. Tako je narod mogao da trpa u zamrzivace šta je hteo i nije morao da jede parizer ko nije hteo. A u Madjarsku se islo ne zato što u zemlji ničeg nije bilo, nego zato što je tamo bilo jeftinije.

Problem sa 1993 je bio u tome što se ogromna narodna energija trosila na besmislene stvari, najviše u redovima za hleb, mleko… Pa cekaj red u bankama da podignes dinare, pa trci kod dilera da ih zamenis u marke (a kurs u međuvremenu otisao), pa planiraj sverc-ture do Madjarske ili Rumunije. Pa opet u banku u red za cekove… I kad ugrabis dva litra mleka ti si srećan jer si „uspeo“. Pa ti udje u krv, pa čim vidis red ti se prikljucis, iako ti je kod kuce zamrzivac pun mleka. U toj opstoj jurnjavi nismo ni primecivali koliko smo kao drustvo propadali.

Ja sam imao taktiku da u red uvek nosim nešto za citanje. Ne da sam se nacitao te godine! Sad me sramota kad pomislim kako malo čitam. Da hoće ta kriza ovde pa da se covek opet malo kulturno uzdigne :-)

A to što se svet smejao? Koji svet? Ja se nisam smejao Argentini kad su oni imali sličnu pricu.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Шопенхауер: О читању и књигама

Артур Шопенхауер: О ЧИТАЊУ  И  КЊИГАМА.

Из „парерга и паралипомена.“

§. 290.

Незнање понижава човека само онда ако иде упоредо са богатством. Сиромаха обара његова сиротиња и невоља; у њега рад замењује знање, и занима његове мисли. Богат човек међутим, који је незналица, живи једино ради својих пожуда и личи на животињу: као што се то, у осталом, – може свакодневно видети. Њему још осим свега може да се пребацн и то, да богатство и доколицу није употребио на оно што њима даје највеће вредности.

§.  291.

Док читамо, за нас други мисли: ми понављамо само његов мислени процес. Ми у том случају личимо на ђака који. учећи писати, повлачи пером писмена која је претходно учитељ исписао писаљком. На тај начин нам јс при читању, рад мишљења највећим делом одузет. Отуда осетна олакшица кад, напуштајући самостално размишљање, пређемо на читање. Али за време читања наша је глава само поприште туђих мисли. Отуда долази да онај који веома много и скоро целог дана чита, а у међувремену се забавља стварима при којима човек не мора ништа да мисли, постепено губи способност самосталног мишљења – онако исто као што се од ходања напослетку одучи онај који непрестано јаше. То је мећутим случај с многим научницима, који толико читају док не заглупе. Јер непрестано читање, читање у сваком слободном тренутку, још јаче паралише дух но непрекидан ручни рад, при коме је још могуће мислити. Као што пружина која се једпако одржава под прптиском неког страног тела, мора једном да изгуби своју еластичност, тако и дух кад му непрекидно намећете туђе мисли. И као што се претераном храном кварн желудац, а тиме шкоди целом организму, тако се и дух претераном духовном храном може претоварити и угушити. Јер у колико се више чита, у толико оно што је прочитано оставља мање трага у нашем духу. Дух постаје као таблнца на којој се много једно преко другога писало. Зато се, ако се тако може рећи, и не долази до „преживања“: а само таквим процесом може се оно што се прочита учинити својим. Ако човек чита непрекидно, а не размишља доцније о ономе што је прочитао, оно не хвата корена и махом пропада. У опште с духовном храном бива то исто што и са телесном: једва педесети део оногашто у_:себе уносимо буде употребљено: остало се губи испарењем, дисањем, или иначе.

Свему овоме ваља додати да су писане мисли у опште само као трагови пешака по песку: човек види пут којим је пешак прошао, али ако жели да зна и шта је пешак успут видео, он се мора послужити својим властитим очима.

…једна од порука је, материјално не значи ништа…да ли си то можда већ негде чуо…

Sta mislite o Hermann Hesse-u?

DelMar – Jun 26, 2001 22:01

Pogotovu o „Siddhartha“….Bas me je onako razdrmala knjiga…Ajde pa koje procitao nek napise svoje utiske.

Pozdrav

Tanja – Jun 27, 2001 08:38

Ja sam citala Sidartu davno ali znam da nisam mogla da se sastavim par dana. Kao da me je obuzela neka magija, neko cudno osecanje. Ni jedna knjiga me nije tako , da kazem, pogodila. Procitala sam odjednom, nisam ni spavala dok nisam zavrsila. Potom Demijana, Igru staklenih perli…Nadam se kada budem imala vremena da cu jos jednom da procitam i bas me zanima da li ce isto da deluje kao i prvi put. Procitaj Demian, obavezno!

lazizam – Jun 27, 2001

Slazem se da je hesse odlican….. za prijatelje herman…. sidarta mu je najkomercijalnije delo… sama tematika dela jeste najveci klishe…. mislim razmisli bolje… jedna od poruka je, materijalno ne znaci nista……. da li si to mozda vec negde cuo…..

slazem se sa tanjom, da je Demijan sigurno mnogo potpunije njegovo delo, gde se vishe paznje poklanja iskrenoj unutrasnjoj dilemi, a i dotiche se religije sto je verujem posetiocima ove diskusije izuzetno bitno…. inache ne bi bilo toliko postova na tu temu…

Preporucujem voltera kempfa, i pisma…. nisam siguan kako se zove knjiga gde su objavljena, u svakom slucaju, ako imas onaj standardni heseov komplet na srpskom, gde hese lici na tita, bio sam ubedjen da je to tito do svoje 12 godine, onda je u istoj knjizi sa sidartom…..

Mene hese najvise odusevljava zbog pripovedanja u prvom licu…. Koliki je bio spektar njegovog interesovanja…. obratite paznju, covek se odnosi kao ekspert podjednako prema umetnosti, religiji, raznim zanatima itd….

u svakom slucaju….. dobar izbor…..

Vader – Jul 01, 2001 11:11

Herman Hese – legenda nad legendama :)

Čitao sam (i imam) nekih 6-7 njegovih knjiga, na mene je najveći utisak ostavio Sidarta mada planiram sve ponovo da pročitam…nekad, jer nisam sve razumio i shvatio onako kako je moglo. Puno životne mudrosti ima u njegovim knjigama.

Ja bih sad pitao sve one koji su rekli da ih je knjiga Sidarta uzdrmala i ostavila jak utisak: šta sad, šta dalje? Šta mislite poduzeti u vezi sa tim? Najgore što može da se desi (a mnogima se baš to desi) je da vas utisak drži dan, dva, sedmicu, dve a poslije ishlapi i bude kao da knjigu nikad niste ni pročitali. Ta i takve knjige NISU pisane da bi tako bilo iako kod većine bude baš tako. Ovakve knjige su pisane da bi se poslije malo porazmislilo, izveli neki zaključci i onda ponašalo…drugačije.

Narcis i Zlatousti mu je zanimljiva knjiga, ima jaku rečenicu na početku, rado bih je ovde prepisao ali ne mogu da je nađem :(

A jel’ čitao neko „Buđenje„, Antoni de Melo? To je mala ali veoma jaka, duboka knjiga, veoma čitljiva. Čovjek može puno da nauči o sebi iz nje, najtoplije je preporučujem svima. I kod nje treba nešto poduzeti poslije čitanja a ne samo imati utisak.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Богатим појединцима одговарају непросвећене масе

To be or not to be – 29. april 2007.

Rabitu, ..

Pominjes te uspesne, u vezi sa time podji do toga šta znaci biti uspesan danas. Kada kažemo da je neko uspesan, onda svi automatski misle na već koju znaš vrstu uspeha. To ti je kao sto i danas u dobrom delu našeg naroda kada vide nekog debelog, kažu za njega da ima para da jede, da je bogat.

Od prvog dana pratim ovu temu, dobro je osvezenje za razliku do dosadne i sujetne loše poezije koje pojedini plasiraju. Pravi je potez sto je tema izdvojena, jer kako je potrebno materijalno da bi egzistirali, još je potrebnije i duhovno.

Covek je duhovno biće kako i materijalno, jedno bez drugog ne ide,sa razlikom sto je duhovno uzvisenije.

Temu možemo i prevesti kao „materijalno vs duhovno”.

Duhovnost i materijalizam se vrlo često iskljucuju, posebno kada je jedno u vecoj kolicini. Preterani materijalizam sigurno da potire duhovna stremljenja. Svi ljudi imaju tu epsku ili lirsku potrebu. Samo se razlikujemo kako je konzumiramo. Neko to ostvaruje na najnizi način preko televizije, tabloida, holivudskih gadosti, preko popularne muzike. Najmanje je onih koji svoj duh obogacuju pomoću vrhunske knjizevnosti, filozofije, uz klasičnu muziku.

Ljudi su svuda u svetu veliki duhovni lenjivci. Razlike postoje od regiona do regiona, ali svuda gro ljudi traci svoje vreme najviše na čisto materijalne stvari, ili na jeftinu i vulgarnu zabavu koja duh još vise zatupljuje.

Svi smo svedoci da oni koji imaju najbolje uslove za duhovnu aktivnost, zapravo se oni time najmanje bave i najveci su zagadjivaci duhovnog omotaca planete. Koliko je bogatasa koji ne samo da nikada nisu nešto procitali, ni slusali sem Shabana ili Shakire, već nikada nisu dali ni dolar pomoći nekoj skoli, nekom talentovanom studentu ili umetniku, nikad izgradili neki dom za sirotinju.

Najvaznije je usvojiti neko dete iz Mozambika, vencati se u Zambiji, bezati od paparaca.

Poenta i jeste na ljudima koji imaju novac, vlast, uticaj, jer nije lako i za ocekivati da duhovnom radu se posveti sirotinja. Njima je prvo u glavi da zarade komad hleba,ali u celom zapadnom svetu, ma koliko neko bio siromasan, uvek postoji prostora za duhovnost. U Srbiji je godisnja clanarina u bibliotekama oko 5 (pet)eura, taman koliko kosta prosecna knjiga da se kupi.

Ni najcivilizovanija sredina danas, i kroz svu istoriju, ne može mobilisati siroke mase da čitaju Šekspira i Platona.

Ono sto mogu državne institucije, mediji, nosioci društvene vlasti, to je da se siroke mase prvo nauce osnovnoj kulturi svakodnevnog ponasanja. Kada se to savlada, onda su daleko vece sanse da narod u vecem broju se okrene i knjigama, pozoristu, lepoj muzici. Naravno mislim na Srbiju.

Platon je pisao, kakvu muziku jedan narod slusa, takav je taj narod. Šekspir bi slično rekao u svom Mletackom trgovcu, cuvaj se onog ko slusa ogavnu muziku.

Kakva se muzika u nas slusa znate svi. Ko cita dobre knjige, taj svakako slusa i duhovnu muziku, a na to se nadograduju i druge prave vrednosti. Kvadratura kruga, jasno kaže da ko se okrene duhovnom, dakle i citanju, samim tim se osamljuje. To je velika i logicna istina. To je odgovor cele teme, jer što se neko duhovno uzdize time je sve veci jaz između njega i vecine, svetine. I on ali i svetina su sve mrskiji jedni drugima, sve se vise izbegavaju. Taj put nije lak ali ko krene njime on ne odustaje.

Materijalizam je takav da tezi sirenju. Tacnije on sam sebi nije dovoljan i zato trazi utehu u umnozavanju, a to je jedan pakleni krug koji nema srećnog zavrsetka. Otuda materijalistima je uvek malo, uvek su nesrecni i kao narkomani sto vise imaju sve vise su od toga ovisni. Svi sociolozi se slazu da su bogatasi nezadovoljniji, depresivniji, a statistika jasno kaže da su samoubistva daleko cesca u bogatijim sredinama.

SvetlaSenka, na tvoje pitanje je lako odgovoriti. Kao sto postoje alkoholicari koji piju znaš šta i znaš kako. Tako postoje i kulturni ljudi koji piju dobro vino, dobar drugi alkohol, umereno, u odredjenim prilikama, i naravno kad popiju ne tuku ženu, ne povracaju i sl.

Čitatelj se postaje veoma mlad, ta sklonost dolazi od roditelja ili od nekog iz okoline. Moji roditelji nisu citali, to me je neko drugi naucio u detinjstvu. Citatelj i poklonik duhovnog covek može postati i u kasnom dobu, usled najpre nekih nevolja, bolesti, tamnice i sl.

Književnost je umetnost, dakle nešto sto možemo nazvati lepim. A Kant kaže sto su mnogi rekli, lepo je ono sto nam takvo izgleda bez interesa. Tu je takođe odgovor zašto malo ljudi cita, zašto malo njih se duhovno gradi. Naravno time se ne zgrcu novci. Većinom ljudi vladaju prosti sirovi nagoni, a jedan od tih kljucnih nagona je borba za egzistencijom.  Sto je covek siroviji, sto je materijalniji, njegovi nagoni su najmanje kontrolisani, kako ti egzistencijalni, tako i oni seksualni, oni koji regulisu agresiju.

Bogatim pojedincima odgovaraju neprosvećene mase, njima ne samo da se lakse manipuliše, već se njima i lakse prodaju skupi i nepotrebni tehnicki proizvodi. Takvi vise jedu nepotrebne hrane, takvi cine kupoholičarski mentalitet koji danas dominira u bogatim zemljama.

Taj mentalitet bi dominirao i u siromasnoj Africi samo kad bi tamo narod imao dobar standard. Stalna bolesna zelja za kupovinom je ništa drugo nego običan pokusaj da se nadomesti duhovna praznina koja je evidentna. Da se zacepi rupa koja zapravo materijalizmom sve se vise siri.