Биће то јасан знак да гласови припадају странкама, а не посланицима

ТОЛЕРАНЦИЈА НИЈЕ ДОВОЉНА

Ми нисмо слободни у избору вредносног система којег ћемо се држати. Сада морамо волети оно што не волимо

Зашто је влада на крају изабрала НВО, а не цркве? Прво, зато што избора још нема на видику, а само су на изборима бројеви важни. И друго, зато што су цркве остале усамљене у свом отпору. Јавност, одавно већ анестетизованапричом да „ЕУ нема алтернативу“, слегла је раменима и рекла: „Па, ако се већ и то од нас тражи, шта да радимо…“. Видевши ову фаталистичку реакцију, влада је закључила да је боље да се мало замери црквама него много НВО сектору. Тако је стављена тачка на читав случај.политички аналитичар

Слободан Антонић
[објављено: 19/03/2009]

panonski mornar , 19/03/2009,

Пре но што упловимо у расправу о појединостима, да се мало задржимо на оној начелној. Тзв антидискриминациони закон је још један од неуставних закона јер се неће примењивати на простору целе Србије и то баш тамо (КиМ) где су присутни најдрастичнији облици дискриминације.

Зато, жеља владајуће већине да се наврат-нанос донесе овакав закон једнако је разумна колико и доношење закона о поморској пловидби у Србији. Неуставност закона тврди чињеница да нису сви грађани једнаки пред овим законом на шта обавезује Устав. Тако смо на најбољем путу да овај закон прерасте у сушту супротност и проузрокује нове облике најгрубље дискриминације јер се ограничава његова примена само на део грађана, притом због готово безначајних прекршаја, док је на КиМ нашим сународницима угрожено право на живот, рад, кретање…

Зар нећу бити дискриминисан ако се на мене примени закон који се не примењује једнако на све грађане Србије? … Иначе г-дин Антонић је био само половично у праву кад је закључио да је бреша пробијена, а да ће закон бити изгласан кад се објави његов текст. Нажалост бреша је пробијена, а на срећу закон није још увек усвојен и надам се да овакав неће ни бити.

Баш ме занима како ће гласати посланици владајуће већине. Буду ли листом за усвајање закона, биће то јасан знак да гласови припадају странкама, а не посланицима јер није могуће да баш сви исто мисле о наклоностима према полу и роду. А то нас онда опет враћа на питање легалности оних који седе у Скупштини. На крају, да поменем и родно осетљив језик; да ли га и како овај закон уважава?

Сврстава ли овај закон инпотентне у инвалидна лица? Вишечлане заједнице истополних могу се решити и законом о удружењима грађана, па и уговорима.

Извор: Политика Online (коментари корисника)