Хомосексуалци су само играчка у рукама корпоративног капитала и они их користе за замлаћивање народа

Преузето са форума Видовдан.орг

Уопште није реч о хомосексуалцима нити њиховим правима/слободама.
Међу многобројним краљевима, царевима, председницима диктаторима је сигурно било хомосексуалаца, али до новијег времена није било „хомосексуалних права„, нико од њих није покушао да хомосексуализам промовише као неки нормалан начин живота.

Хомосексуалци су само играчка у рукама корпоративног капитала и они их користе за замлаћивање народа. Сада је неки политичар као „либерал“ или левичар ако подржава хомиће а ако је против њих онда је десничар/конзервативац а када се мало погледа у суштину онда се јасно види да су и „левичар“ и „десничар“ скоро истоветни по неким много битнијим ставовима.

Пошто су „mainstream“ политичари на западу после хладног рата скоро исти по већини суштинских опредељења, сада је потребно направити некакву разлику, да би бирачи могли да наставе да верују да нешто суштински бирају. Ту добро дође постављање теме за/против хомосексуалаца, да се направи нека илузија различитости.

Тешко је наћи бољу тему од хомосексуалаца, јер то изазива велику реакцију код свих , код неких гађење а код следбеника тзв „НВО“ и „либерала“ осећај да учествују у некој узвишеној борби за угрожена права.
На пример, по истом принципу, неки спин-доктор би могао да актуелизује тему бигамије али то не изазива толики ефекат, јер то није толико гадно па није погодно за спиновање јавног мњења.

Нама следи извесна „хомосексуализација“ друштва јер се то не може избећи, јер ће се то промовисати путем ТВ, штампе, моде итд. Физички насртаји и претње, и спровођење неких „антихомосексуалних“ акција ће још више допринети промоцији хомосексуализма. Биће то ударна вест, медији ће пратити суђења, људи ће заузимати „став“ да ли су за то или против тога.

Међутим, то уопште не значи да је циљ спин-доктора и медија и корпоративног капитала да заштите хомосексуалце и да они имају нека „права“ и „слободе“. После њихових „парада“,“акција“ итд., хомићи углавном добијају батине и навлаче непријатељство разних група на себе а до недавно нико није посебно обраћао пажњу на њих већ су као маргинална група могли да раде шта год желе.

Неолиберални концепт је пропао, то је јасно и на Западу, и код нас

Dun , 02/01/2009,

U poslednje vreme, razni kolumnisti sve vise i vise pisu o krizi koja je se pojavila u SAD, Nemackoj itd, isticuci usput da se ova kriza nije mogla predvideti, sto naravno nije istina. U proteklih godinu dana bilo je jasno da ce se ova kriza desiti.

No, nema veze, nasi kolumnisti su bili tokom 2008. godine zauzeti analizom kulturnog profila SRS te su zapostavili citanje knjiga. E dakle sta se desavalo svih ovih godina, dok su nasi kolumnisti pisali o “primitivnim “ radikalima?

Svih ovih godina su zapadna drustva socijalno polarizovana, branjen je interes krupnog kapitala, socijalna država je unistena, stvorene su anacionalne elite koje donose i sprovode odluke bez podrske u glasackom telu, koncept zapadne liberalne demokratije je doveden u pitanje, sve vise moci je bilo u rukama multinacionalnih kompanija,na globalnom planu su se sukobile dve koncepcije medjunarodnih odnosa, tzv. Vestfalska, i ona koja tezi promeni globalnog politickog konteksta u smeru stvaranja tzv. svetske drzave , itd, itd.

E sad, sve su oni to lepo zamislili, no problem je u socijalnom aspektu, odnosno u razbijanju socijalne kohezije i neminovnim sukobima koji nastaju zbog socijalnih rascepa. Kapitalizam ce se naravno oporaviti, socijalizam se nece povratiti i niko ga na Zapadu ni nece, kao i ni kod nas.

Socijalna drzava i socijalizam nisu isto. Dakle zalagati se za socijalnu drzavu ne znaci zalaganje za povratak socijalizma. Vec sama prica u SAD o socijalnim pravima deluje koliko toliko ohrabrujuce u poredjenju sa onim sto se na politickom planu desavalo u SAD od Regana pa do Busa. Sa druge strane, nemiri u Grckoj koji se lako mogu preliti u ostale delove Evrope, nam govore da se ultraliberalna ekonomska politika smucila svima.

Sto se tice levice, nje kod nas nema. Ne vidim ko bi mogli biti ti levicari. Samo se nadam da nasi ultraliberali nece poceti u Utisku nedelje da se predstavljaju kao levicari, zagovornici interesa radnicke klase i revolucije.

Dakle, nasi ultraliberali, ili neoliberali imaju trenutno dve strategije. Prva-prave se kao da se nista nije ni desilo.Druga-prelaze u tzv. crvene, odnosno levicare, odnosno socijaldemokrate itd. Obe strategije su glupost, ali sta da se radi.

Neoliberalni koncept je propao, i to je jasno i na Zapadu, i kod nas. Propast tog koncepta ne znaci propast kapitalizma. E sad, ultraliberali pri DS prelaze na stranu toboznje odbrane interesa nizih slojeva, kako bi izbegli odgovornost jer su stoprocentno zagovarali jedan koncept desnicarske ekonomske politike cije ce se negativne posledice tek pojavljivati u buducnosti, cak i da nije ove medjunarodne krize.

Dakle prodali smo sve, nemamo industriju, sav novac koji je dobijen spolja tokom poslednjih osam godina je potrosen. I sad slede posledice. Dakle projekat je propao, te njegovi zagovornici odjedanput postadose levicari. Sa druge strane, sto se tice bilo cijeg prestrojavanja, ovo je slobodno drustvo te svako moze da prelazi na koju god hoce stranu. Dakle nikome ne treba zamerati zbog bilo kakvog pretsrojavanja, ali sto se tice nasih ultraliberala smesno mi deluju u ulozi socijalno zabrinutih ljudi. Ko bi mogao da zaboravi njiohove uzvike: “Prodati, prodati sve prodati. Vi koji ste protiv toga vi ste primitivni, sta vi znate o kapitalizmu i liberalnoj demokratiji, vi ste naci-paci, krave, budale, i bezubi primitivci“.

Zar tako govore levicari? E, kod nas je i to moguce.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Већина најгорљивијих и најекстремнијих идеолошких заступника и следбеника либерализма не залази на магично слободно тржиште

Политички живот

Либерал у државној заветрини

Маринко М. Вучинић

четвртак, 11. децембар 2008.

Већ први кораци новог главног уредника Политике показују да ће овај лист веома брзо прерасти у упориште наших горљивих идеолога либерализма. И поред драматичног краха и пропасти либералног концепта апсолутног деловања слободног тржишта у најразвијенијој капиталистичкој земљи, и даље нас овдашњи либерали упорно засипају мантрама о недодирљивој и неупитној догми слободног тржишта.

Већина најгорљивијих и најекстремнијих идеолошких заступника и следбеника либерализма не залази на магично слободно тржиште, већ из заветрине државних институција или државних института проповеда свој тржишни фундаментализам. Они тако преписују другима чудотворни лек који сами никада нису пробали, али су зато убеђени да је то спасоносни излаз за све наше социјалне, политичке и економске проблеме. Изразити пример ове недоследности је постављење Мише Бркића за уредника економске рубрике Политике. Он у нашој јавности слови као један од најпознатијих заговорника слободног тржишта, либерализма, конкуренције и приватизације

Извор: НСПМ