Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Некада смо као народ били уважавани и цењени чак и од непријатеља, а данас нас нико не зарезује…

Posted in Србија, друштво, повесница, SerbianCafe by Соларић on 2 марта, 2009

jedan u iseljenju 09. septembar 2007.

Dragi gradjani sa naših prostora,

Neverovatno je koliko negativne energije i jalove pameti trosimo na
ovim diskusijama koje obično zavrse u cor sokaku.

Po svemu sudeci iz prethodnog, izgleda da je svako od nas dovoljan sam sebi, pa se i nalazimo na globalnoj pozornici tu gde jesmo. Bilo
koji region u bivšoj nam zajednici „bratskih“ nam naroda (izuzetak Slovenija), nije postedjen ovoga poroka, pa nam se zato i svasta izdesavalo.
Nekada smo kao narod bili uvazavani i cenjeni čak i od neprijatelja,
a da nas niko ne zarezuje kao ozbiljnog sagovornika i ravnopravnog
partnera po svim pitanjima koja se odnose na nas opstanak.

Pre vise od pola veka kao narod smo sticajem okolnosti, nasilno poceli
gubiti svoj identitet, koji nas je pre dve decenije doveo pred svrsen cin. O svemu ovome prilično uverljivo je pisao covek sa prostora o kojem sad raspravljamo. Danko Popovic.

Oduzimanjem lične imovine u ime nekakve socijalne pravde, poremecene su osnove na kojima opstaje i traje svako napredno drustvo, a da ne pominjemo masovnu likvidaciju uglednih gradjana koji su bili glavna prepreka u stvaranju „novog coveka“.

Ta tkzv. drustvena pravda, od sumadijskog marljivog domaćina nacinila
je pecalbara, prvo na sopstvenom posedu, a kasnije i njegove potomke
po zapadnoj Evropi. Radnicka klasa je bila osnova opstanka novog jedno
partijskog sistema, imala je izvesne privilegije, ali je uglavnom
prezivljavala sa poseda na kojoj su ostali stariji clanovi porodice.

Ovo međusobno prepucavanje koje se odnosi na nekakve dezurne krivce iz raznih oblasti Srbije i bivše zajednice „bratskih naroda“ koji su se naselili u Sumadiju, nema ništa zajednicko sa stvarnoscu. Narod se ponasao bas onako kako su prilike „odozgo“ diktirale, na koje niko nije smeo javno suprostaviti.

Setite se samo slučaja Djordja Martinovica kojeg su „nasi“ u ime bratstva jedinstva nagovarali da prizna da je sam sebi stavio flasu
u chmar, a da ne pominjemo silovanja, pozare, oslepljenje stoke i niz
drugih pritisaka. Nikad skoro nijedan slučaj nije pravno rešen.
Nije ovo nesreca pojedinacna, već celog našeg naroda na svim prostorima bivše nam zajednice.

p.s. mnogo smo posrunuli i trebace prilično vremena da se uspravimo.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Од аналитичара се очекује да уђе у срж проблема, али тамо се обично не залази

Posted in Србија, друштво, медији, политика by Соларић on 22 децембра, 2008

ПРАЗНИК ГЛОБАЛНЕ КРИЗЕ

Нека светска криза продрма Србију. Да је нема, да ли би свеприсутни Млађан рекао да из власти треба да одлете сви којима је „новац попио мозак”. Ако се то догоди, мада сумњам, јер би то десетковало политичке редове, онда би у светлој будућности морали да прогласимо и славимо нов празник: дан глобалне кризе

Бошко Јакшић

[објављено: 21/12/2008]

george wordy , 20/12/2008,

Skeptik , 20/12/2008, 23:02 Za to skeptik, zastrasujuce, uredu, a za Bravo , nije dovoljno samo oslikavati stanje, i prosipati maglu, od analiticara se ocekuje da udje u srz problema, ali tamo se obicno ne zalazi, jer vladaju konzervativne snage, nedodirljive, koju su zemlju Srbiju doveli dotle gde je i stigla na dnu Evrope.

Sve ovo nije od juce, ima tu i genetike, ali sustinski pad Srbije kao drzave dogodio se sa dolaskom na vlast boljsevika ( kao multinacionalna crvena bojna), koji su pobili sve vidjenije, oterali, opljackali, pozatvarali, konfiskovali, nacionalizovali, i nakon pada Milosevicevog rezima , baskare se po srpskim palatama i vilama, rezidencijama, i iz senke pretnjama, ucenama, diskreditacijom, ubistvima, strаhom , u poslednje vreme pomirenjima, vracaju stare kadrove na scenu , kroje i vlast i opoziciju, raspad radikala, ne bi li zadrzali svoje benificije, polozje, deluju iz drugog plana odrzavajuci korumpirani sistem koji su sami razvili, kriminogeno drustvo koje je od Srbije nacnilo drzavu “Cardak ni na nebu ni na zemlji” proizvode nove savremene dozivotne direktore ala “Amsterdam, Bata Kan Kan , Subotic.

Akciju “Sablja“ mogli su samo oni da isplaniraju i izvrse, nametnuli su je tadsnjoj valsti ne bili imali piokrice za kasnije poteze, jer njihov obracun sa ratnim profiterima, koje su oni poslali na front, oteli se kontroli usred narasle moci i monopola nad pojedinim obalstrima privrednog sistema.

Protive se lustraciji, nesmetano se setaju po zemlji Srbiji kao da nisu potpisivali antisrpske presude , sastavljali dosijea srpskim nacionalistima. Protive se restituciji, kako ne bi morali da vrate ono sto nisu stekli radom vec komitetskim i komesraskim benificijama.

Извор: Политика Online (коментари корисника)