Ишчуђавају се на заосталу Србију из својих станова и авиона

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Купити кола и стан

dulebg (posmatrach)

01. jul 2009.

Које је доба дошло – да ти, ако живиш у Београду, или ако си у државној служби, стварно зарађујеш сигурних 600-2.000Е. И зашто не би узео кредит за стан 300Е и кола 150Е, за летовање и самопослугу, када знаш да је плата поуздана.

Плус што се „младим стручњацима” нуде повољнији кредити.

—

Онда се само поставља питање: како са тим колима пред Србију? Са колима, препланулим теном и новим фирмираним крпама? Пред свет који ради за 120Е, или најчешће ништа и не ради. Са кућа цреп лети, улице се располутиле, школе затварају. А наши: просветари, медицинари, страни службеници – летуцкају у својим свемирским бродовима, ишчуђавају се на заосталу Србију из својих станова и авиона.

Од којих пара, од које зараде? Од распродаје свега што смо имали??!

TPACEP (Tpacep)

01. jul 2009.

Prevelike razlike među ljudima pravi ovaj kapitalizam, dobit je neravnopravno raspoređena, obično je otimaju oni koji su najpohlepniji, a dosta zapada i najodanijim pohlepnima.

Komunizam uspješno riješava taj problem raspodjele dobiti na veći dio ljudi, ali onda guši privatnu inicijativu koja je potrebna da bi se društvo ubrzanije razvijalo.

Sreća je u mješavini ova dva sistema, ali mi Srbi smo nekako skloni uvijek ekstremnim vrijednostima, a nikada nekoj kombinaciji između.

dulebg (posmatrach)

01. jul 2009.

Није код нас капитализам, него колонијална пљачка, као и између 2 св.рата. Власт своје послушнике држи у каквом-таквом благостању, а 90% народа је пустила да нестане, јер јој требају само територија и ресурси – не и живи људи.

neimar

01. jul 2009.

Београдска малограђанска класа је открила да не мора да ради и да може да живи од продаје целе земље а како сад видимо и продаје историје и народа.

Шибицари су увек налазили жртве и нису они криви.

Да могу многи би се код нас изјашњавали да су по националности:Земунци, Дорћолци,Војвођани,…

Извор: Нова Српска Политичка Мисао

Два града

Саша Гајић

понедељак, 29. јун 2009.

…

Честе су биле и масовне миграције између два града. Мало је познато да је након поновног заузећа Београда од Турака 1739. године више од хиљаду београдских породица мигрирало на простор Новога Сада, док је век касније, током револуције 1848. године, када је услед мађарског бомбардовања са Петроварадинске тврђаве Нови Сад био практично сравњен са земљом, а његово становништво десетковано, велики број пређашњих становника прешао у тадашњу Кнежевину Србију, тј. у Београд. Тако су заправо неке од најстаријих новосадских фамилија пореклом београдске, а неке од најстаријих београдских породица новосадске.

…

Чистоћа у оба града је приближно једнака, са тиме што је строги центар Новог Сада знатно уређенији и одржаванији, док Београд, нарочито по питању ресторана и сплавова, предњачи у „ноћном животу“. Културни живот је, гледајући наравно у пропорцијама, тј. односу броја становника и понуде, у Београду нешто интензивнији, али више квантитативно. Квалитативни ниво је у оба града приближан и варира између осредњег и отужног, а приче о велеграду или граду културе („Српска Атина“) данас су само фразе и бацање прашине у очи. Што се тиче функционисања локалних власти – оба града болују од истих бољки: од „ушанчених“ градских кланова, непотизма, системске корупције, веза са грађевинском и приватизационом мафијом, дивље градње, лошег градског превоза (уз чињеницу да је београдска саобраћајна инфраструктура у неупоредиво горем стрању) и несређених комуналних проблема у бројним градским и приградским насељима.

Менталитетске разлике суштински не постоје. Приче о новосадској „финоћи“ и београдској „неотесаности“ су пука преувеличавања. Менталитет грађана је практично исти, што се може најлакше проверити по истоветној енергичности којом управљају возилима и међусобно комуницирају. Разлика је пре свега у брзини, јер је Београд већи – па је тиме и динамика већа, а она изискује сталну јурњаву и борбу, па и лактање; у Новом Саду се све одвија спорије и опуштеније пошто за већом хитрином просто нема потребе и ствари се по правилу „завршавају на фињака“. Док Београд својим темпом и положајем подиже, узбуркава, Нови Сад више амортизује, примирује. Када се из Београда стигне у Нови Сад, он вам делује одмарајуће, готово „калифорнијски“ као у Л.А., док када из Новог Сада уђете у Београд, упадате у „њујоршку“ вреву. То се види и на позитивним и на негативним примерима – београдска предузимљивост је ужурбана, новосадска предусретљива али опуштена; београдски преваранти и јајаре покушавају да „одраде“ своје жртве „на брзака“, дрчно и са агресивном позом; новосадски хохштаплери то раде постепено, суптилније, са „културном жваком“, мање дрско, али подмуклије. Стил, приступ је заправо једина разлика између „бечке школе“ и „балканских правила“, као и свих прелазних међуоблика.

И суштински проблем оба града – онај псеудограђанских елита, њиховог отуђења и неоснованог монопола што паразитира, притиска и гуши и градове и грађане, а што узрокује један себичан, егоцентрични однос према ванградском окружењу, судбини народа и државе – јесте исти. Зато оно што Београд ради целој земљи Нови Сад такође чини њеном северном делу. Само што београдска малограђанштина кроз свој апстрактни грађанизам и космополитизам лечи своје комплексе ниже вредности и саможиве пориве према „великом свету“, док новосадска малограђанштина поред тога пати и од средњоевропских, „полупургерских“ провинцијалних комплекса, који су и главни мотивациони извор новосадског аутономаштва. Друго је све мање-више исто, са разликом што се „пристојност“, заправо затвореност, ускогрудост и поза у опхођењу у београдском окружењу више „цене“ него у Новом Саду, пошто се она тамо просто подразумева и зато јој се и не придаје већа пажња. Али зато новосадски грађанисти – аутономаши са презиром и мржњом гледају и своје београдске парњаке као наводне „балканске примитивце“, док ови у њима, погрешно и заблудело, виде истомишљенике. Штавише, псеудоурбани аутономаши, махом новокомпоновани дошљаци у Нови Сад прве и друге генерације, предњаче у односу на београдске „другарице и другове“ у својој затворености, ускогрудости и затуцаности, живећи у још већој испразности и узалудности него њихови београдски „близанци“, утувљујући при томе и себи и њима бајке о својој набеђеној „културности“ и „изузетности“, некој измишљеној посебности која заправо не постоји. Насупрот њима стоји огромна већина „обичних људи“ и грађана који нити примећују, нити праве међусобне разлике. …

Гокси

понедељак, 29 јун 2009

Управо је ово велики проблем за Србију.Све више се код нас људи идентификују са градом,а не са државом,нацијом,вером.То управо и јесте циљ. Погледајте само Хрвате,и код њих постоји огромно ривалство,између Загреба,и Сплита,али Хрватска им је на првом месту. Да могу многи би се код нас изјашњавали да су по националности:Земунци, Дорћолци,Војвођани,…

Свака псовка је увреда ономе коме је упућена, нарочито када је несонована

Kako smo sekli Drva!

FOCUS (Ing.) – Jan 15, 2004

Uzmemo sekire i testeru · Psujemo · Stavimo slaninu, beli luk, proju, so, jednu zelenu papriku, polovku rakije, dve paklice cigara · Mirisemo · Oblacimo radna odela, obuvamo duboke cipele · Sunce upeklo · Psujemo · Nosimo ruksak sa hranom i picem · Nosimo alat za secu drva · Odmaramo da zapalimo · Mirisemo · Ispusili, idemo dalje · Psujemo · Dosli u sumu i trazimo dobro stablo · Psujemo · Nadjosmo stablo · Cutimo · Otvaramo ruksak · Mirisemo · Rasporedjujemo alat · Psujemo · Pocinjemo seci, debela bukva · Psujemo · Bukva pada, po gutljaj rakije · Cigaret pauza · Mirisemo · Rezemo popreko · Psujemo · Rezemo · Psujemo · Rezemo · Psujemo · Rucamo, po gutljaj rakije · Duvanimo · Mirisemo · Ustajemo, uzimamo alat · Psujemo · Cepamo drva i slazemo u figuru · Psujemo · Jos malo ostalo · Psujemo · Po gutljaj rakije i po cigara · Mirisemo · Zavrsavamo posao, pakujemo alat i ruksak · Cutimo · Dolazimo kuci · Psujemo · Veceramo · Spavamo i sanjamo · Budimo se, novi dan · Psujemo Jovo nanovo !

Pitanje je ustvari:

Zasto mi tako cesto psujemo i dali je psovka

1. Nacin oslobadjanja negatine energije za nalazenje mira (jb se..)

2. Motivacija ( Ma jbmti … daj meni )

3. Opsta psiholoska potreba (Mirno spavam, mirnije radim…)

4. Nesto drugo…

TLD – Jan 15, 2004

Svi psuju, i drvosece i kraljevi i svi izmedju…

U malogradjanskom svetu se psovke asociraju iskljucivo sa zanatima „nizeg ranga“…

Malogradjanin ce cak uvrediti nekoga rekavsi mu da je drvoseca (ili pokusati da ga uvredi), a time je samo ponizio sebe i izleteo iz gomile kao obelezeni primitivac a da toga nije ni svestan…

Eh sta bi mi bez drvoseca….

Malogradjanin se zgrazava nad psovkama zato sto u primitivnoj malogradjanskoj sredini u kojoj zivi svi grebuckaju po povrsini i o coveku se sudi po make-up-u, po spoljasnjem \“izgledu\“, po prezentaciji, vecno takmicenje da se spoljasnjost zakamuflira sto bolje, da se izgleda sto lepse da se unutrasnjost ne bi videla…

Onaj ko nema ruznu unutrasnjost nema potrebu za kamuflazom…

Psovka je mozda izraz nemoci, mozda trenutni bes, mozda navika i neka vrsta ventila….covek je opsovao ali ipak nikome nije ucinio nista ruzno,niti naneo bilo kakvo zlo…

Najvece zlo je zapakovano u najlepse pakete, one sjajne sa predivnim masnicama, isto kao sto jabuka spolja moze da bude prelepa, crvena, glatka sjajna, a iznutra crvljiva ili jos gore otrovna…

Povrsina vara….a primitivcu nije preostalo nista drugo nego da strogo pazi na povrsinu, on mora da ISPADNE nesto jer je iznutra TRUO

Poenta je da svi psuju, psovka ne obelezava loseg coveka, cak naprotiv, najopasniji su oni koji se prave fini jer strogo cuvaju spoljasnju kamuflazu (lazni moral), moral na povrsini a unutra nagomilane „psovke“,mrznja, zlo, egocentrizam i sujeta…

Sujeta je mnogo opasnija od psovke, psovka moze da bude samo psovka da ostane na tome, dok sujeta smislja planove kako da „pobedi“ neprijatelja i uz cutanje i cuvanje spoljasnje kamuflaze dela i zabija vam noz u ledja…

Naravno uvek je dobro dosao bilo kakav povod da se dotrci i da se malo zgrazava „iju“ nad psovkama, „drvosecama“, nizim bicima i onima koji su „losi“…povod za jos jedan potez cetkice da se jos bolje ulepsa crvljiva jabuka……

FOCUS (Ing.) – Jan 15, 2004

TLD

Slazem se dobrim delom i ja sa ovim sto ste rekli, ali imam i pitanje za tebe.

kada opsujes, dali osetis olaksanje,… dali ponekad ako opsujes iz inata dobijes dodatnu snagu ?

Sto se kamuflaze tice, kameleona ce uvek biti i kako se ono lepo kaze: Kada bi svi koji misle da su pametni obukli beli mantil, svet bi licio na jato gusaka !

*Gluteus Maximus – Jan 15, 2004

(Mala paralela za razmishljanje:

U skandinavskim zemljama npr. uobichajene su psovke „Idi u shumu“ „Skochi u vodu“ itd.

U ‘nekim drugim zemljama’ psovke kao glavni sadrze glagol – jebati.

Naravno, ovo ima i svoju socijalnu (obrazovnu i chak klasnu konoraciju,pri chemu vazi pravilo: shto nepismeniji – to jebezljiviji :)

Sa psovanjem je kao i sa cigaretama,dobro je ako ti vladash njom a ne ona tobom.

Inache, mislim da je psovka kljuchaonica za vrata iza koje leze tabui.

(Veceras sam mudar)

Najmanje 90% psovacha su, bash kao i pushachi, takodje neurotichni.

FOCUS (Ing.) – Jan 15, 2004

*Gluteus Maximus – Jan 15, 2004

Inache, mislim da je psovka kljuchaonica za vrata iza koje leze tabui.

——————————————————————–

Upravo sam na to mislio kada sam pisao onaj nakaradni ali istinit primer, dakle TABU, … zasto je to tabu ako skoro svaka osoba na ovaj ili onaj nacin izrazava osecanja koja se mogu podvesti pod psovku. Ako samo jednom u zivotu opsujete vi psujete, dakle ?

Ono sto nas balkance izdvaja je da mi psujemo i onako bez ikakvog povoda, … pa cak i najveca zadovoljstva „nagradjujemo“ psovkama

(Jbte kako je super bilo,…) i sto je najcudbije Adrenalin ponovo odnekud proradi i prostruji telom nesto sto je bilo lepo nekada i poodavno kao i u besu, skoro isto samo je pitanje polariteta (+ ili -)

&Lunja& – Jan 15, 2004

Kad muskarac psuje, nije lepo cuti, a tek zena…e to onda vec stvarno postaje odvratno.

Sto se „satanizacije“ psovke tice, reci cu ti ovo, Focus, kad nasi ljudi psuju, nekako to nema TAKVE tezine kao kad psuju ovde na zapadu…od tih vibracija glasova, coveku se ledi krv u zilama…

TLD – Jan 15, 2004

Focus,

ako je to vrsta psovke onda je apsolutno sve na ovom topiku psovka ukljucujuci i temu…

Poenta je da je psovka bezazlena, samo naizgled ruzna, ali ne povredjuje nikoga, covek opsuje i sve ostane na psovci a to ne znaci da stvarno zeli ili da pokusava (namerava i planira i trazi oruzje (nacin)) kako da nekome stvarno napakosti i da mu nanese neko zlo, u bilo kom obliku, sve zavisi od toga koje mu je oruzje pri ruci…

Sta je gore Focus…da te neki „primitivni drvoseca“ opsuje ili da ti neki napirlitani i nasminkani pakosnik posalje bombu zapakovanu u sjajni novogodisnji paketic sa masnicom?

a nisi se ni nadao, zato sto si se upecao na make-up…i sto je najgore nisi se libio da otvoris paket opcinjen „spoljasnjim sjajem“ doticnog/doticne…

&Lunja& – Jan 15, 2004

…Otvoreno kazem da mi je ruzno da cujem da neko psuje, a ti to mozes da shvatis kako hoces. I dobro znas zasto to kazem jer ako ista prezirem, prezirem laz, prezirem kada se ljudi prave ono sto nisu

i kada pokusavaju da se operu, na jeftin nacin. ovo se ne odnosi na tebe i to isto tako dobro znas. Insinuacije i pretvaranje primecujem ali mi je ispod casti da se objasnajavam.

Znam da ljudi psuju, znam da im je „lakse“ ali niko me ne moze ubediti, da je to dobra ili olaksavajuca „navika“.

Svaka je psovka uvreda onome kome je upucena, narocito kada je neosnovana. Nema niceg loseg reci da je to ruzno i nije to nikakvo pretvaranje, vec istina. Mogu da razumem i da prihvatim da neko opsuje i nece mi smetati, ako je to u ljutnji i nevezano i za koga, ali ako osetim da je psovka upucena meni, bez razloga, bez osnove, to ne prastam.

Kada mi se nesto ne svidi, imam pravo to da kazem i reci cu, otvoreno i bez zadrske.

TLD – Jan 15, 2004

„najpoganiji od svih vidova ispoljavanja zlog jezika je psovka-proklinjusha

po mentalnoj razornosti mozhe biti gora od telesnih povreda a narochito po osobu koja je lansira prema meti, sa ili bez  opravdanja “

Tacno gorski, savrseno se slazem osim s tim da je psovka-proklinjusa ili ostale psovke delo zlog jezika..

Da li to znaci da gluvonemi ne psuju i ne proklinju, jer nemaju sposobnost da artikulisu ono sto misle?

Ustvari nisu sposobni da artikulisu psovku u sebi jer ne mogu da je cuju i nisu je nikad culi…ustvari mogu da je procitaju napisanu.

hajde da kazemo da je neko gluv, nem i slep?

Da li to znaci da neko ko je gluv, nem i slep jednostavno nema sposobnost da opsuje i prokune jer ne moze da govori a za to apsolutno i ne zna jer nema nijedno culo kojim je to mogao da nauci sa strane?

Nije jezik ono sto razara..ono sto razara je namera, namera je ubitacna a ne psovka….ona precutna „psovka-proklinjusa“…

„Ја сам рођен у Београду, али нисам Београђанин. Ја сам Србин по оцу и мајци…”

Pravi Beogradjanin?

MilojkoTheGreat (srbin u americi)

10. april 2009.

Da li je ikada ovde bio prisutan , komentarisao ili samo gledao jedan PRAVI BEOGRADJANIN ?

Pod ovim pravi podrazumevam ljude kojima su recimo i OTAC i DEDA ili sa majcine strane …rođeni u BEOGRADU ?

Bilo bi interesantno cuti i mišljenje jednog takvog coveka ili žene …ako oni josh uvek postoje…i ako se zamlacuju kao mi na ovakvim mestima .

Vecina onih koje ja znam ovde su „odnekuda“ …kao i ja sam .

Od mojih predaka ni jedan nije rođen u Beogradu , osim od savremenih rodjaka mojih godina .

A ovo sto je sada uzjahalo na pozicije u vlasti…ili je rođeno posle oklupacije Beograda 45 te ili je u njega doslo raznim sistemima i kanalima .

dakle , pravi Beogradjanine/ Beogradjanko , imate cast i reč.

SrboPeuljanac (Sanjar)

10. april 2009.

Ma kakve to ima veze, brate moj…

Ja sam Krajisnik, ali ne bih se majke Srbije ni Beograda odrekao ni za šta.

Takva je, kakva je – moja je.

Al’ dobro, ako ti je bas stalo, evo da onda ne ispadne da miniram temu…

Samo rekoh šta mislim.

Svako dobro…

Todorov10. april 2009.

Ovakve teme obično zaobilazim ali dozvoli jedno pitanje Milojko:
Šta mislis koliko se Srba pre „dede“ rodilo u Beogradu?
Pa Beograd je bio oduvek naseljen raznim okupatorskim zivljem (cinovnici, trgovci, diplomate, zanatlije, vojnici,…) do posle Karadjordja ili čak Kralja Petra I ! Beograd do pre 100 godina jedva da je brojao četvrt milona stanovnika. Beograd, kao i svaki veliki grad u svetu, su izgradili i naselili ljudi iz provincije! Ovo nije ni kompliment ni ismejavanje, ovo je jednostavno pravilo. Ja nemam problem s tim. Kada danas cujes Beogradjane kako argumentuju svojim autenticnim poreklom grada Beograda, svaki stranac bi im se slatko nasmejao. Po tome se pozna seljacki mentalitet;)
Ja nemam nikakve veze sa Beogradom, osim one emocionalno-nacionalne, to je jednostavno moj glavni grad i amin! Kada dodjem u posetu, sve je za mene tako normalno u njemu: dzeparosi, skupoca, napasni trgovci svega i svačega, sirotinja, drogeri, kurve, kriminal, siroke ulice, ponosna arhitekturska zdanja(iako je veci deo unisten kroz razne ratove), najlepse devojke, fakulteti, industrija, hoteli, sav glamur i elegancija! Sve je u redu.

Kroz istoriju najmanje Srba je živelo u Beogradu, ali skoro da i nema Srbina ciji preci nisu ginuli za Beograd!

Dusko_10. april 2009.

Они који се хвале да су рођени Београђани обично немају чиме друго да се похвале. То је нешто за шта они немају никакве заслуге, а само будала може тиме да се хвали.

Не кажем да је бити рођени Београђанин нешто само по себи лоше. Али није ни добро.

Уопште, промашена тема.

Jahac_magle 10. april 2009.

pavlimir_ratnik
(Edukator)

10. april 2009.

„Stari Beogradani su ili cincarskog porekla ili ,jevrejskog,ili od nekog odbeglog “

Ако неко може да ми објасни шта је то „јеврејско“ порекло и како је могуће да постоји нешто као верско порекло?

Вера нема боју крви, а нема ни боју коже ни гене. Вера може да постоји и не мора. Постоји свет и без вере, али не постоји без крви и гена. Крв и гени могу да се наследе, али вера не може. Ако неко тог „јеврејског порекла“ добије дете које неко други преузме да одгаја, то дете никада неће знати да је „јеврејског порекла“. Ако нека породица преузме да одгаја дете из Вијетнама, то дете ће увек изгледати другачије од људи који га одгајају.

Дакле, када неко каже „јеврејски народ“ или „јеврејско порекло“, ја схватам да је та особа у проблему да схвати основне појмове да би могла квалитетно да разговара. Ако грађевински инжењер не зна да су 1 и 1 једнако 2, онда нема потребе ни да прича о било каквој градњи.

За крај, рашчлани да ли је јеврејство вера или нација па се јави да даље причамо…

Има онај Оксфорд што тврди да се јавља из Русије. И он каже: жена ми је Рускиња, не јеврејкА.

И он јадан меша бабе и жабе као и ти…

Душко, ја сам рођен у Београду, али нисам Београђанин. Ја сам Србин по оцу и мајци…

Beli_Tigar
(Centarfor)

„Moji su seljaci 8000 godina!
Koja gospodska loza!“

Твоји су по карактеру били господа, а по занимању сељаци.

Ти си по занимању господин, а по карактеру сељак…

Aristokrat (unuk narodnog neprijatelja)

Ja sam beogradjanin četvrto koleno. Deda i po ocu i po majci kraljevi generali. Šta da vam kažem, sa dva meseca zivota sam bio izbacen iz našeg petosobnog stana u samom centru Beograda, kod Londona, blizu Generalstaba, samo zato što mi se deda nije iz zarobljenistva u Nemackoj – Osnabrik vratio u Beograd (gde bi bio istog momenta streljan) već je otisao za Englesku sa kanadskim trupama koje su oslobodile taj logor. Smestili su nas u jedan zajednicki stan koji je istina bio u centru Beograda, ali sa još dve porodice u njemu. U nas petosoban stan uselio se tadasnji direktor „Prve brazde“ … Kod moga oca su godinama dolazili Rankovicevi udbasi i odlazili sa njim u sobu da nasamo razgovaraju, odnosno kako je to moj otac govorio, da ga prevaspitavaju, jer moj otac je imao dugacak jezik, jer su ga stvarno te komunjare nervirale. Pošto su mu stalno bili za petama gde god je poceo da radi, a radio je u spoljnoj trgovini, imao je ekonomski fakultet i govorio je tri svetska jezika (na ucenje jezika se pre rata veoma mnogo polagalo pa su moj deda i baba mom ocu uzimali casove jezika, a baba je govorila nemacki i francuski pa je on pored nje ta dva jezika veoma dobro usavrsio). Kao takav skolovan covek dobijao je dobra mesta u spoljnotrgovinskim firmama ali posle nepunih godinu dana jednostavno ga sklone sa tih mesta koja su bila sefovska i stave ga negde za poslednjeg referenta, i to bez ikakvog obrazlozenja. Tako je bilo 7-8 puta i na kraju je mom ocu pukao film i čim je pao Rankovic i čim je mogao da dobije svoj pasos (a dotle ga nije imao, tj. nije mogao da ga dobije) on je otisao kod dede u Englesku. Tamo je živeo i radio, a moja majka nije htela da ide, ona je isto radila u spoljnoj trgovini, ali ona nije se gurala na sefovska mesta i nju nisu mnogo maltretirali.

Inače šta da vam kažem o pravim beogradjanima. To su danas ljudi koji ne umeju da se bore za svoja prava sa ovim dripcima. Ako ih pomere sa radnog mesta oni jednostavno ne umeju da se bune, da idu da moljakaju, tako to prihvataju i cute. Druže se međusobno, uglavnom su moji najbolji drugovi sinovi i unuci moga oca i majke i moga dede i babe. Uredni su, doterani su, ali nisu ekstravagantni, mada drže do finog oblacenja, a jedna mi je komsinica rekla nedavno nešto u stilu, pa šta ovi predratni izigravaju, šta nose cipele na stikle kada idu na pijacu, sto stalno idu kod frizera i tako te slične stvari. Ja sam joj rekao, gospodjo oni su takvi i drukciji ne umeju da budu. Moja je majka na primer poslednji dinar od penzije davala da ode kod frizera. Inače cuvaju svoj stari namestaj, svoje porcelane, i tako te neke stvari koje za njih predstavljaju uspomene. Neki su se oslobodili sustanara (koji su ili pomrli ili dobili vece stanove od svojih firmi pa otisli) i otkupili su te stanove a neki još uvek se akaju sa po nekim sustanarom u delovima stana pretrpani svojim predratnim namestajem koga se ni po koju cemu ne bi odvojili. Inače, u svakom tom zajednickom stanu u koje su nas smestali, bio je jedan stanar dousnik Udbe. Tako u nasem tom zajednickom stanu bila je jedna žena Slovenka, navodno neka profesorka, mada je moj otac stalno govorio da je ona pre rata bila sluzavka, i ona je kontrolisala uvek ko dolazi kod koga u posetu. Tako kada sam ja bio klinac, igram se napolju i onda malo malo pa zvonim kuci da pijem vode, jer smo jurcali i često ozednimo. A na vratima su bila tri zvoncete. Pa onda pored zvonceta piše na primer za moju porodicu „zvoni dva puta“, za onu drugu „zvoni jedanput“ itd, i ja kad god dodjem iz dvorista i zvonim da pijem vode ili da uzmem nešto, ova žena spijunka otvori svoja vrata ( a njena vrata su gledala pravo na ulazna vrata) i stane lepo na svoja vrata okrenuta prema hodniku i prema ulaznim vratima da bi videla ko to kod nas dolazi. I onda kad vidi da sam ja po peti put dosao ona promrmlja nešto negodojuci jer mora uvek da ustane i da otvori vrata da dobro pogleda ko dolazi, naravno da bi javila tamo gde treba. Oni se uopste nisu krili, otvoreno su spijunirali, tj. nisu provirivali iz svojih vrata već izadju i stanu na spram tebe i bulje otvoreno. Znam da je baba često znala da se okrene prema njoj i da joj kaže „pa zar bas svaki put moras da gledaš“, a ona ništa, cuti ništa ne govori. Tako je bilo kod svih tih porodica. Jedan nas prijatelj isto je imao sustanara koji je isto izlazio iz svog stana kad god neko zazvoni kod ovog našeg prijatelja. I secam se bio sam decko, i dodjemo na slavu kod tog prijatelja moga oca, i uvek ovaj njegov sustanar izadje iz svog dela stana i blene u nas koji ulazimo. I ja se secam jednom kažem „pa sto ovaj covek gleda u nas“, a nas prijatelj kaže, pusti sine, to je stoka. I mi smo tog njegovog sustanara zapamtili kao da se stvarno zove stoka, i secam se jednom me majka zove telefonom i kaže mi „znaš šta je novo, umro Rakin stoka, sad će Raka da se proširi u stanu“, a stan mu je bio ogroman 200 kvadrata, ali Raka siromah kad je „stoka“ umro imao je blizu 80 godina i nije se uopste proširivao u taj deo stana već su te sobe stajale tako prazne. Cerka mu je živela u Americi, i on nije imao snage da tu nešto namesta te sobe. Ja sam jednom dosao da vidim taj deo stana, i vidim cika Raka star, sobe prazne, bas tuzno je bilo. Posle dve tri godine cika Raka je umro.

Tako je to bilo. Eto, vratili ste me malo u detinjstvo. Inače niko od tih porodica nije ni u kakvim strankama, dosta ima lekara među njima, ima onih koji su arhitekte (ima ih bas dosta arhitekata), ovi mladji su sada elektroinzenjeri, dosta njih je islo da studira prirodne nauke, a manje njih je islo na prava i ekonomiju (mada je bilo i advokata), jer su znali da sa pravima i ekonomijom nema im mesta kod komunista.

Donnie_Darko (cekam)

10. april 2009.

Aristokrat
(unuk narodnog neprijatelja)10. april 2009.
——————————

Hvala ti sto si svoju pricu podijelio sa nama.

Moji su (davni) preci iz Sarajeva, i dozivjeli su vrlo sličnu sudbinu, i sada, poslije ovog rata, vise nikog mog nema tamo, osim jedne stare i bolesne tete. A šta ćeš :(

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

„Ми Срби смо националисти према нама самима“

Dosta mi je sveobuhvatnog provincijalizma

Beli zeka – 27. septembar 2004 u 09.14 (*.EUnet.yu)

Zdravo svima,
ja sam mlada devojka od dvadeset i kusur godina i poreklom sam iz Beograda i to pet generacija unazad. Posede mojih familija i sa mamine i sa tatine strane prisvojili su komunisti, ono malo nasledstva sto je ostalo na Peljescu i u Slavoniji Hrvati, tako da smo se sveli na stan u vlasnistvu mog oca i nesto malo krpa koje posedujemo! A ja imam mladjeg brata!
Eto ih, to su pravi Beogradjani!!!
Mi smo ugrozeni i izumiremo kao neka izgubljena vrsta ptica jer nam zivotni prostor zauzimaju zabe koje su uvezene od nekud!
Smucavaju mi se ljudi koji beze sa svojih njiva, iz svojih kuca i od svojih roditelja i pod izgovorom da su dosli da studiraju, grcevito se hvataju i za najmanju slamku koja ce ih zadrzati u Prestonici.
Prvo doudju ovde sa torbicom i dobiju za minornu svotu novca mesto gde ce da zive, to jest cuveno „mest u domu“, onda dobiju prakticno besplatnu hranu na bonove, ne racunajuci ono sto ima mama i tata svake nedelje salju iz zavicaja, pa kredite, stipendije i na kraju ovde i ostaju, a zašto i ne kad bi ja imala iste uslove i ja bi htela da ostanem. Neki se udaju, neki uhlebe u drzavnim ili privatnim firmama kod istih takvih koji su dosli ranije pa su napredovali a neki jednostavno kupe lepo sebi stan u novogradnji.
Ni po jada u novo gradnji a šta da radimo sa nasim divnim starim zgradama na kojima su doticni, posto lepse je ziveti u centru nego na periferiji, podigli čak i do tri sprata!
Mi Beogrdjani ne pretrcavamo ulice jer su nas drugacije naucili, zašto su onda sagradili podvoznjake, po Bogu!
Mi Beogradjani svoje djubre bacamo u kante i kontejnere a ne gde stignemo ili sto je jos gore ostavljamo ispred kuce!
Mada ubedljivo najgore, i od cega se meni licno prevrne stomak, je ostavljanje cipela i papuca ispred praga!
Nista bolje nije ni nepoznavanje ulica muzeja i spomenika ali zauzvrat oni poznaju svaku kafanu birtiju i hotel ovde!

Skidam kapu ljudima koji vole svoja mesta i nakon sto izvuku maksimum koji im pruza ovaj grad vracaju se odakle su dosli i grade svoj grad ili mesto, na svoje njive, ili u svoje ordinacije, skole, preduzeca, jer to je po meni pravo rodoljublje!

Nista mi ne vredi čak ni da urlam iz sveg glasa jer se ponasanje koje je doneto iz zavicaja uvrezilo u ovom gradu a prave ljudske vrednosti su se vremenom izgubile!
Posto se to i desilo ovaj grad vise nije grad nego najvece selo u Srbiji!
Sto znaci za nas starosedeoce da mozemo samo da se pomirimo sa sudbinom i bar izumremo dostojanstveno!!!

NewBelgrade – 27. septembar 2004 u 14.58 (registrovani član)

Ah… i opet :) Divno, divno… jos malo izliva frustracija, egocentrizma i snobizma razmazene beogradske decurlije…

Bela zecice… zalosno je sto sa svojih „dvadeset i kusur“ godina nemas visprenije shvatanje sveta i drustva da to, cime se ti hvalis, kako su tvoji toboz peta generacija Beogradjana, pa da su ti komunjare uzele pola, a ustase i onu drugu polovinu, ali to tebi ne daje nikakvog kredita… ti nisi zasluzila tu porodicu… tebi može da bude drago sto si deo takve porodice, ali ti ne mozes da budes ponosna na ono u cemu nisi imala nikakvog sudbinskog udela, ni sopstvene zasluge. Razumes?

E sad… veliki deo tvog teksta… ti ovde sama preuzimas nicim datu generalizaciju da su svi nevaspitani ljudi sa sela, njiva i iz prasuma, a da su sva deca odrasla u Beogradu fina, ugladjena, lepo vaspitana kurtoazna mladez?

Ljupka mlada zeno! Primecujes li i ti sama ogromnu glupost ovakvog stereotipa? Ti si možda imala nesto da kazes na osnovu nevaspitanja danasnje mladezi, ali trpati u jedan kos ljude koji nisu rodjeni u krugu dvojke, i ostavljati nasuprot njima rodjene Beogradjane, i neko njihovo Bogom dano pravo da su elita, klasa i jet set, pa to je pravi debilitet!

Ne, pre nego sto pocnes i mene stavljati u brda, potoke i doline, ja sam rodjeni Beogradjanin. Znas li koliko se stidim ogromne nadmenosti mojih sugradjana pred prijateljima koje imam u drugim gradovima? Znas li da ja potpuno razumem kada me oni pitaju „Dobro, zašto su ti ljudi takvi“, misleci na Beogradjane koji promenadisu njihovim mestima sa ponasanjem kao da su povukli Boga za onu stvar?

Mlada damo… stvar nije u poreklu, već u VASPITANJU. Da sam samo jednom video primer gde recimo u autobusu dva mlada lika i zvalave na tvrdom beogradskom „Ej, tebra, ej jebote, ej dalabu“ da bi sekundu kasnije sa sedista preko puta ustao neki mladic i rekao starici pored na tecnoj ijekavici „Stara majko, izvolite, sjedite vi“. To sto si ti uvrtela u glavu da postoji razlika u tome gde je ko rodjen, samo te pravi budalom ovde.

O studentima… bolje tu ne pocinji. Pominjes neke domove, bonove i studente… iz velikog preseka ljudi koje ja znam, ti studenti iz unutrasnjosti obicno zavrse studije za 4-5 godina, dok mamina i tatina beogradska decica koji zive kod kuce razvuku a la „opusteno“ na 8, 9 pa i 10 godina… i ja sam okinuo koju godinu, ne kazem… moglo mi se… ali ja bar ne klasifikujem ljude ovakvim blatantnim elitizmom kao ti.

I na vrh svega ta zavist, sto je Lima lepo primetila… da, upravo to, zavist. Stanovi u novogradnji, ha? Pa kako samo smeju da ih prodaju ljudima ciji direktni cukun-cukun-unuci nisu sa Keltima zidali cigle u prvu tvrdjavu oko Singidunuma, ha? Pa strasno(!) Mogu samo da kopiram par citata koje ti, devojko, treba da naucis napamet dok se ne naucis šta znaci biti gradjanin i kozmopolita:

„Ustvari, iz njenog komentara se vidi da njoj ne smeta nekultura odredjenih ljudi, već to sto ti, za nju nekulturni, ljudi imaju vise materijalnih sredstava od njene porodice.
Pa čak i za stanove u novogradnji !!!! Nemoguce!“

„Uporno nazivate Beograd evropskim gradom, a nemate predstavu šta to znaci i jos uvijek razmisljate kao prije 50 godina. “

Јер данашња празноглава маса, производ не купује због производа већ много више због рекламе и паковања

Београд за покојнике

Ето ризика који сам малопре споменуо! Наиме, неједном сам био у прилици да чујем или прочитам како је Тирнанић „плаћеник Војиног ДСС-а“?! Јасно да нико није безгрешан, али треба ли млађе генерације читалаца да га памте искључиво по текстовима пуним вицкастих политичких каламбура? А човек је име и славу стекао као врхунски есејиста који је, с много проницљивости и хумора, писао о најразноврснијим културолошким феноменима и уметничким артефактима.

Зоран Ћирић

[објављено: 24/01/2009]

čovek sa severa , 24/01/2009,

Ako neko zasmeta moćnicima današnjeg vremena, ima da na kraju bude ogađen i rođenoj majci, pa makar da je svetac i da iz mrtvih podiže. Srbija se već godinama nalazi u teškim problemima, uzrok tih problema je političko-ekonomska nomenkalatura.

Ta „elita“ nije zajednica utemeljena na zajedničkim idejama i interesima, već širok skup samoživih jedinki koji sve što rade i promovišu, rade i promovišu iz nekog ličnog interesa.

Srbija je za njih odavno prestala da bude subjekat, već samo objekat u kome žive neki građani, a pojedinačni interesi građana su jedino moralno vredni delanja, a pošto su oni kao pojedinci isto tako građani, onda je sasvim prirodno da tu „opštu“ borbu primenjeju sistematski, od sebe ka drugima (šta pretekne).

Naravno da su sredstva ovake „elite“ laž, licemerje, krađa… sve ono što kod normalnog čoveka izaziva osećaj stida, ali i revolta.

Pošto je bara mala, a mnogo krokodila, između sebe se najčešće razračunavaju verbalnom pljuvačinom, iznošenjem prljavog veša, novinskim člancima i komentarima, tv emisijama… I manje više sve što kažu jedni o drugima je uglavnom istina.

Аli kada se pronađe neko kome Srbija nije rezervna otadžbina, neko ko čak i nema rezervnu otadžbinu, neko kome novac i moć nisu jedino merilo vrednosti i smisao života, neko ko se uzdiže iznad banalnosti propagiranog načina života, neko ko svoje delanje zasniva na duboku utemeljenim duhovnim načelima. Onda on smeta svima!

Ne možete ga optužiti da je lopov, ali možete danima pisati o tome kako njegov ministar nije na vreme se iselio iz stana, dok u Srbiji se kradu fabrike, hiljade hektara zemlje i sl. I tako osuđujući ga svaki dan, za sve i svašta, jer danas se greh i nevinost mere i dokazuje brojem reči ili dužinom tv priloga, a ne trezvenim sagledavanjem istine.

Tako se kod naroda i sa njegovom pojavom pokušava izazvati ona mučnina koju nam je stvorio neko drugi. Jer današnja praznoglava masa, proizvod ne kupuje zbog proizvoda već mnogo više zbog reklame i pakovanja.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Приватизација не само да отпушта раднике него не поштује закон,…

Приватизација коју нико неће

Једино приватник неће трпети да му владајуће партије постављају извршног директора компаније, а наредна партијска гарнитура да га смењује и тако укруг. Нити бисмо се икада више питали ко је то тамо добио већу плату него што је заслужио. Тако нешто се код приватника не догађа, барем не на неки дужи рок

Даница Поповић

[објављено: 09/12/2008]

james bond, 09/12/2008,

Greota.

Izgleda da je u Srbiji kriza odavna pocela da uzima danak..

Ako kritikujes ne valja ako ne jos gore. Privatizacija ne rijesava probleme samo ih gomila. Primjer sa Fordom je nesretno izabran. On je upo u krizu zato sto je privatna firma bez pomoci drzave. Akcije su pale na oko $2 sto je manje od galona goriva, Congres trazi ostavke CEO i kresanje plata (za usporedbu u Japanu su vise od pet puta manje nagrade rukovodiocima od US) i desilo se upravo suprotno od onoga na sta se cilja a to je da je privatna firma efikasnija.

Drugo privatizacija ne samo da otpusta radnika nego ne postuje zakon, zida cijene, zauzima monopolsku poziciju i na kraju seli kapital napolje. Sa druge strane drzava bez kontrole pravi probleme za sebe u neefikasnim zakonima. Al zar nije onda jednostavnije ukinut jal promijenit stranacki sistem koji imate vec ic na privatizaciju.

Kolko je nauci poznato ona je do sada napravila dar-mar dje se god pojavila na divlje. Ljudi osiromasili, ostali bez socijale, psihicki obolili…Ne vrijedi vako odje treba ozbiljno zasukat rukave i pocet stvari postavljat na svoje mjesto….

Prvo idu zakoni kako ono neko dobro rece. Koji se planiraju po nekolke godne a ne radi se na vrat na nos. Da su nesta planirali ni ona automobilska trojka neb upala u krizu. I oni su na vrat na nos pravli milione vozila i sad traze pomoc…

Mozda neki mislu da je sve ovod prazno naklapanje i pokusaj promocije pojedinaca al pajsad ovo. Dobro pogledajte kako neki genijalac uvaljuje ponovo rat na Balkanu. Trebalo mu je malo vremena da rasporedi igrace Tadica koji je u filmu sa narcisima, Jelacica koji nikome ne polaze racune i Dinkica majstora za promasaje.

I da zaigra na malogradjastinu, glupost i pohlepu tajkuna. Prvo su vas uvalili u neoliberalnu ekonomiju i rasturli vojsku i drzavu, pa navukli na velik uvoz, pa privatizacijama i bankama izvukli svu akumulaciju, rasporedili Eulex na Kosovo i sace pocet prica kako Srbi nista ne valjaju…U cemu su potpuno u pravu niko vas nije cero…Jelacic drzi osigurac i to on dobro zna samo ceka znak da ga izvuce…Rucni rad za desetke…

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Друштвена интелигенција се може стећи у раном детињству кроз дружење

acelaidlaw88 (trgovac) – 2. oktobar 2005.

Socijalna inteligencija se može steci u ranom detinjstvu kroz druzenje, uklapanje, dakle srećan zivot. Ako neko nije imao tu sreću kroz zivot, mnogo je teze izboriti se za to u kasnijim godinama. Za mene je sreća biti prihvacen od svoje okoline.

Iz mog iskustva mogu da zakljucim da ima mnogo osoba sto su sklone kategorisanju ljudi prema njihovim primanjima, kvalitetu namestaja u njihovim domovima, prema tome sa kime se druže/koga poznavaju. Takvima sam suvise svog vremena i paznje posvecivala i zato bila nesretna kroz zivot. Kao i oni i ja kategorisem ljude, ali na drugaciji način. Licemeri i lazovi, koje sam celog svog zivota proucavala kao prirodnjak krokodile u Africi u vecini slučajeva uzivaju u jedenju mesa.

Sto su slonovski rogovi bili za pohlepne lovce na safarijima, to su evropski malograđani sa svojim prokletstvima bili za mene. Uvek sam im zavidila jer nemaju emocije i čini mi se da ih nikad ništa ne boli. Rodjeni bez jedne trunke savesti, ta uskogrudna bica tumaraju ovim svetom služeci Satanu, sijuci zlo menu ljudima. Mrze Katolike, Jevreje, Crnce i Latine jer zivotnim stilom i moralno razlikuju od njih kao dan i noć.

Sitne dokone osobe poput mene su im trn u oku jer u meni prepoznaju sebe, sto im jako teško pada jer onda pocinju biti svesni sopstvenog ega i to im ne odgovara. Na konkretna pitanja ne žele da odgovore jer u suprotnom bi morali da priznaju sopstvenu inferiornost u odnosu na mene. Ima mnogo boljih ljudi od mene i oni su mi uzor. Bolji od mene se prema meni ponasaju kao da sam za njih nešto sveto, u mojoj malenkosti prepoznaju sopstvenu bol i hrabro se suocavaju sa tim trudeci se da mi pomognu znajuci da sve to Bog gleda odozgo, ali ne ocekuju nagradu ili priznanje za to. Milo im je da znaju da je njihov dobar cin imao efekat u mom licnom zivotu.

Isti osecaj ima doktor kad uspesno izleci pacijenta pa tu dragu tajnu drzi u sebi da ga inspirise i daje mu snagu za nove podvige. Za onoga sto prasta vise od mene ja sam inteligentna, vredna postovanja bez obzira na moj trenutni drustveni status ili moju proslost.

Istinska ljubav prema Bogu je u onoga što se ne boji šta će komsije da kažu ili njegovi poznanici šta će da misle ako njega ili nju vide u drustvu sa mnom. Jedan Latinac će da radi od jutra do sutra da bi svojoj porodici omogućio lepo druzenje, veselje, muziku, obrazovanje, sa njim žive njegova bolja polovina, njegovi i njeni roditelji radi cuvanja dece dok su mali, braca i sestre, ujaci i tetke. Kad vam dodju u goste ne gledaju vas namestaj niti ih interesiraju vase lične stvari. Njega interesira samo njegov licni zivot. Ista stvar sa Jevrejima i Katolicima.

Zahvaljujuci istinskoj odanosti Bogu Jevreji su usprkos svojoj rastrkanosti po svetu ocuvali svoju tradiciju i obicaje. To je znam, neka druga tema, ali Jevreji i Katolici su mnogo privrzeniji svojim verama od samozvanih Pravoslavaca i to želim da istaknem u sklopu ove teme da bih nekako ukazala na koren problema sto ga je istakao postavljac teme, dakle OTUDJENOST.. Sav taj duh kojeg nemaju takozvani „stranci” neće se dugo odrzati zbog svoje nenormalno ogromne cene. Mislim na sakupljanje materijala za ogovaranje.

Moja pastorka je uperila prst u Crnkinju sto je prošla pored nas sa sestero dece i kaže „Vidi je kakva je stroklja kao da ju je dete pravilo za rucni rad!” Žena pogleda u mene a ja u zemlju pozelih da propadnem. Ja sam se izvinila ženi i objasnila joj da ju je ona podsetila na njenu majku koju nije videla godinama. Žena je prasnila u smeh, potapsala me po ramenu i rekla „I feel sorry for YOU, my child”, u prevodu, „zalim te dete moje”. Nije morala razumeti srpski da bih osetila da je bila predmet nečije „PRICE”.

Ovom dugom polemikom nisam htela da kažem da su Srbi uzrok otudjenosti. Drustveni napredak u drugim etnickim grupama je stvorio svest o varijantama mimo onog rekla-kazala-videla. Jedan Jevrej bi radje diskutovao o dobrim univerzitetima ili snizenjima u trgovinama nego razglabao o tome kako njegovi poznanici vaspitavaju svoju decu. Americki Talijani sa kojima se družim pricaju o planiranju svojih godisnjih odmora u Italiji, zezaju se na racun onih kojima su nepodobni, polemisu o nepravednosti ovog sistema, nostalgicno se secaju dobrih starih dana.

Talijani i Španci imaju zajednicko to što gledaju smesnu i veselu stranu zivota mnogo vise od mene, dok ja sve uzimam zdravo za gotovo i mnogo dramatizujem stvari. Prema tome, ogovaracke drustvene sredine bi mnogo mogle da nauce od naprednih, naravno ako za to postoji volja. U suprotnom stihija sveopceg drustvenog napretka će ih neminovno odvuci na vodopade samounistenja.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Човек има избор у животу, за све

essiejames (attorney) – Jan 10, 2004

Da li malogradjani imaju tu unutarnju prazninu koja se povecava..? Sta uzrokuje neke ljude da postanu takvi?

&Lunja& – Jan 10, 2004
Sta podrazumevas pod pojmom „malogradjani“?
Ako pod time podrzumevas ljude koji su prosti, malodusni, ljude koji cekaju svaku priliku da nekoga povrede, nasamare, da im prirede neku pakost, onda je izraz upotrebljen u pravom smislu reci.

Zalosno ali istinito jer se to desava. Zasto se desava? Zbog toga sto ljudi ne umeju da nadju u sebi dusevnog ispunjenja, pred samima sobom. Njima su njihovi zivoti mali, neispunjeni, prazni…to je kako ih oni vide. U nedostatku volje, savesti, razumnosti, pravice raznorazne probleme drugim ljudima. Opet pitanje, zbog cega ne vide u sebi, nesto sto bi ih ispunilo sopstvenim postojanjem?

Ako ljudi nemaju vremena za sebe, da citaju, da se bave korisnim stvarima, da savladaju bes u sebi, koji ce biti prouzrokovan tudjom lepom reci, to je vec bolest. U sustini, nemaju ljubavi prema samima sebi. Pocinjavanjem zluradosti, neprimerenim komentarima, iskaljivanjem ljutnje na nekoga, oni su ubedjeni da je to „njihovo dobro delo i slika njihove licnosti, prihvatljiva pred okolinom“.

Covek ima izbor u zivotu, za sve. Radja se u svetu vec ispunjenom mnogim lepim i dobrim stvarima, drugim ljudima. Pogledaj, recimo ovaj primer:
dodje neko u drustvo, nov, nepoznat..kao ce ga ljudi prihvatiti? Vecina sa interesovanjem, zeljom za upoznavanjem, sansom da postane deo tog kruga. Kako ce se nepoznati ponasati, od toga zavisi njegov prosperitet. Ako na svaku lepu rec odgovori sa prezirom, odbojnoscu, maliciozno reagujuci na svaki pokusaj objasnjenja…sta mislis? Ima li nade da ce uspeti da ostvari zeljenu sliku prihvatljivosti?
Nema. Ipak, neki vrag u njemu, nece mu dati da stane. Nastavice tako od jednog do drugog kruga ljudi, sve mu smeta, sve mu je ruzno, svemu ce naci razlog za podsmeh i dalje verujuci, da je to pravi put i nacin uspostavljanja respekta.

A ljudi ipak nisu glupi. Ljudi prilaze drugim ljudima sa postovanjem, pa to i traze za uzvrat. Opet se svodi na kompleksnost psihe takvih „malogradjana“. Dokle god ne budu ispravili svoje pogresne stavove, dokle god budu uporno minirali teren na kome se nalaze, dobijace isti odgovor – da nisu pozeljni sa takvim ponasanjem. Ali, oni sami moraju to da shvate i da rade na sebi. Namerno sam pomenula rat. Na sve strane govori se o „ubistvu ono malo duse“ u ljudima, prouzrokovanim gubicima, nezeljenim a nametnutim promenama sredine, obicaja, mentaliteta. a prihvatanje novina zavisi samo do coveka samog, jer sve sto cini, cini sebi, nikom drugom. To sto drugi prihvataju „da se cini njima“, je stvar humanosti, ono sto Stela kaze, ne daj da zlo pobedi i bori se svakom mislju protiv njega. U protivnom, nastala bi anarhija, poubijali bi se medjusobno, okrivljujuci jedni druge.

Postoji jos jedan oblik te malogradjanstine, kako se to manifestuje, a to je zaista, samo cist prostakluk i drskost, povezana sa afinitetom ka samosazaljenju, ka neopravdanom, (a u sebi „opravdanom“)
ponasanju, opet, iz sijaset razloga koji ce biti „argumentovani“, beskruploznoscu ka svakom drugom, osim sebi. Nije to sad vise ni ego, ni sujeta, ni samo nevaspitanje, vec ozbiljan poremecaj balansa svih drustvenih normi, povezano sa psihckim poremecajima.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Механизам за штанцовање псеудо-интелектуалаца-послушника је једноставан

AcidEater – Aug 25, 1998

Nemoc je znanja da se brani od neznanja znanjem samo dokaz da su koriscena pogresna sredstva. Licemerni pokusaji centralizacije vlasnistva znanja kod nas je bilo i ostalo ‘privilegija’ upravo onih koji znanje ne poseduju.

Interesantno je napomenuti i to (mada bi se ovom aspektu pre mogli posvetiti psiholozi) da su najveci samoobmanjivaci-neznalice upravo bili i ostali ubedjeni da je ‘znanje’ i pravo samo njihovo. Sto dublje seze neobrazovanost pojedinca to je veca njegova potreba da dokaze i pokaze suprotno.

A postoje i provereni recepti kako postati instant intelektualac. Kod nas to, naravno, podrazumeva jake laktove i misice kao i jake noge za gazenje preko onih koji, u toj sumanutoj trci ka vrhu gluposti i neznanja, posustase (covek je coveku vuk ili “covek, samo…”?). To su fizicki preduslovi za sticanje titule ‘intelektualac’. Sto se tice ‘onih drugih uslova’, i za to postoji resenje. U zavisnosti od vrhova koje zele da dosegnu, zavisi i gradivo koje treba poznavati. …

Medjutim, neosporno je to da bas takvi ljudi sede na kljucnim polozajima u citavom drustvu. Na zalost, merilo podobnosti za ‘odgovorne funkcije’ nisu znanje i strucnost, nego, pre svega, plemenska pripadnost, zatim partijska pripadnost i podobnost. Svi oni koji imaju jaku dozu individualnosti su podrazumevano determinisani samo kada ‘ne pripadaju’. A samim tim su automatski iskljuceni iz podele ‘odgovornih funkcija’.

Na te funkcije dolaze beskicmenjaci kojima opste dobro predstavlja apstraktno trabunjanje dokonih i zabludelih. Uglavnom se zadovoljavaju sticanjem materijalnih i malograđanskih zadovoljstina, a sve to ‘zaradjuju’ povijanjem kicme, povlađivanjem onom sledecem na visoj stepenici. Da ne ostavim nedoreceno, to je cista prostitucija, samo ovaj put legalna i izvedena kroz institucije sistema.

Interesantno kako je ovaj mehanizam za stancovanje pseudo-intelektualaca-poslusnika jednostavan. Zasniva se na hijerarhiji bolesti, neznanja, podmetanja, zavisti, manipulacije, podlosti, primitivizma. Sistem koji se hrani sopstvenim nusproizvodima.

Izvor: SerbianCafe.com (Дискусије)