Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Иритантно користи придев српски уместо евро(ср)пски

Стари српски сир у кришкама

…  „Напослетку, зашто наглашавате да је то српски сир. Да ли овиме нешто желите да поручите? Зар не мислите да је то мало претерано, да би то остале могло да повреди. Ипак, на овој пијаци се окупљају и други. Знате ли, уопште, да српски сир, као такав не постоји. Француски сиреви, то да. Али, српски, то је пренаглашено…„. Човек за тезгом шири руке: „Па, ја сам од Уба. Зато кажем да је тај сир тај сир. Нисам знао да то неког цвеља. И други нуде… свак нуди своје. Знате шта, а што се вређате, што само не пробате сир?“. …

Горан Петровић
[објављено: 31/03/2009]

Мирослав Анђелковић , 02/04/2009,

Аутору ремек дела савремене српске књижевности, фантазмагоричне “Опсаде цркве Светог Спаса“, пружам пуну подршку за непримерену дрскост да у “европској Србији“ по питању традиционалног сељачког производа овако иритантно користи придев српски уместо евро(ср)пски.

Сам Свевишњи га је изгледа навео да не помиње неодољиву (евро)српску гибаницу од нареченог сира, јер би лавина гнева евросрпских еврољубаца била далеко жешћа.

Горане, честитам на врхунском умећу!

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Од лошег брака, само је једна ствар још гора: лош развод

Posted in Срби у расејању, друштво, породица, родитељи, SerbianCafe by Соларић on 15 априла, 2009

Razvod u Austriji

Taychi (teaching)

07. februar 2009.

Imam problem sličan kao metak10(naslov Upomoc).Problem su njegovi izlasci i ja više ne mogu da se nosim sa tim. Problem je sto je on državljanin Austrije,a ja sam BiH. Imamo dijete od 2 godine i ovaj mjesec treba da se rodi i drugo,već sam usla u deveti mjesec trudnoće.To je jedan od razloga što ne mogu otici na put, da ga napustim. Drugi razlog je sto prvo dijete ima takođe austrijsko državljanstvo. Ja ovdje nemam nikog svog sto znaci ukoliko bih se razvela ovdje neću ostati. Djecu NE OSTAVLJAM.

Zato me interesuje da li bi bilo problema oko starateljstva (da pripadaju meni) s obzirom da ja ne bih ovdje ostala. Ja sam prije prva trudnoće radila, primam pare na porodiljskom. On je trenutno na birou, treba u vojsku ove godine. kad zavrsi s vojskom nema zaposlenje. Pricala sam skoro o tome sa njim, mislim-pare za advokata i parnice nemamo, dolazi u obzir samo sporazumni razvod. Ali on ne bi isto tao pustio djecu daleko od sebe, iako se nije ni trudio puno ni oko prvog djeteta. Mene interesuje da li bi meni moglo biti uskraceno starateljstvo zbog državljanstva koje je razlicito od djece. Djeca su ipak mala (drugo još nije ni rođeno) da bi ih odvojili od majke. Da li bih ja morala ostati ovdje zivjeti da bih dobila starateljstvo.

Nadam se da neko ima tacne informacije jer…Ne usudjujem se ništa učiniti iz straha da bi djeca pripala njemu jer onda ne znam šta bih. On se ne bi protivio da ja dobijem djecu da ostanem tu (to sigurno znam) ali ja stvarno ne bih imala razlog ostajati ovdje ukoliko dodje do razvoda.Hvala svima unaprijed…

sta-li-ja-radim-ovde (radim)

09. februar 2009.

Za one koji veruju da je razvod bolji od lošeg braka, zaboravljate na jednu važnu cinjenicu:

Od lošeg braka, samo je jedna stvar još gora: los razvod. Kada ste poslednji put čuli za „dobar“ razvod? I to što deluje da je razvod „dobar“ je tako samo zato što niko ne uzima u obzir stvari koje se ne mogu izmeriti, kao sto je to emotivan uticaj nedostatka roditelja na decu. Nama su potrebna oba roditelja, pored nas, naročito kada smo deca. I svako dete će radije da ima pored sebe bilo kakva dva roditelja, nego „idealan“ razvod. Jedino kada deca ne žele da imaju nekog roditelja je kada ih taj konstantno fizicki i emotivno zlostavlja, a to je daleko redja pojava nego sto je razvod. Žene najcesce vole da preuvelicaju probleme da bi izgledalo da imaju dobar izgovor za razvod.

Jedini dobar razlog za razvod je kada je jedan od partnera fizicki agresivan prema drugom i/ili ima problem sa nekom vrstom zavisnosti kao sto su to droga ili alkohol. I čak i tada, onaj drugi mora da bude siguran da to nije nicim izazvao, jer uvek postoji onaj problem „nadje vreca zakrpu“. U skoro svim odnosima gde jedan partner pije ili uzima drogu, onaj drugi je nesvesno ucestvovao u stvaranju te situacije. Kada smo ucestvovali u stvaranju problema, onda treba isto tako da se potrudimo da ga i resimo a ne samo da se okrenemo i odemo a decu ko sisa.

Da li ste vi imali oba roditelja dok ste odrastali? Da li ste u ovom braku uradili APSOLUTNO SVE sto je moguće i nije moguće da biste spasli brak i obezbedili svojoj deci oba roditelja?

Najlakse je samo se okrenuti i zaboraviti na probleme koje smo možda i sami stvorili; najteže je zagristi i boriti se.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

„Ја сам рођен у Београду, али нисам Београђанин. Ја сам Србин по оцу и мајци…”

Pravi Beogradjanin?

MilojkoTheGreat (srbin u americi)

10. april 2009.

Da li je ikada ovde bio prisutan , komentarisao ili samo gledao jedan PRAVI BEOGRADJANIN ?

Pod ovim pravi podrazumevam ljude kojima su recimo i OTAC i DEDA ili sa majcine strane …rođeni u BEOGRADU ?

Bilo bi interesantno cuti i mišljenje jednog takvog coveka ili žene …ako oni josh uvek postoje…i ako se zamlacuju kao mi na ovakvim mestima .

Vecina onih koje ja znam ovde su „odnekuda“ …kao i ja sam .

Od mojih predaka ni jedan nije rođen u Beogradu , osim od savremenih rodjaka mojih godina .

A ovo sto je sada uzjahalo na pozicije u vlasti…ili je rođeno posle oklupacije Beograda 45 te ili je u njega doslo raznim sistemima i kanalima .

dakle , pravi Beogradjanine/ Beogradjanko , imate cast i reč.

SrboPeuljanac (Sanjar)

10. april 2009.

Ma kakve to ima veze, brate moj…

Ja sam Krajisnik, ali ne bih se majke Srbije ni Beograda odrekao ni za šta.

Takva je, kakva je – moja je.

Al’ dobro, ako ti je bas stalo, evo da onda ne ispadne da miniram temu…

Samo rekoh šta mislim.

Svako dobro…

Todorov10. april 2009.

Ovakve teme obično zaobilazim ali dozvoli jedno pitanje Milojko:
Šta mislis koliko se Srba pre „dede“ rodilo u Beogradu?
Pa Beograd je bio oduvek naseljen raznim okupatorskim zivljem (cinovnici, trgovci, diplomate, zanatlije, vojnici,…) do posle Karadjordja ili čak Kralja Petra I ! Beograd do pre 100 godina jedva da je brojao četvrt milona stanovnika. Beograd, kao i svaki veliki grad u svetu, su izgradili i naselili ljudi iz provincije! Ovo nije ni kompliment ni ismejavanje, ovo je jednostavno pravilo. Ja nemam problem s tim. Kada danas cujes Beogradjane kako argumentuju svojim autenticnim poreklom grada Beograda, svaki stranac bi im se slatko nasmejao. Po tome se pozna seljacki mentalitet;)
Ja nemam nikakve veze sa Beogradom, osim one emocionalno-nacionalne, to je jednostavno moj glavni grad i amin! Kada dodjem u posetu, sve je za mene tako normalno u njemu: dzeparosi, skupoca, napasni trgovci svega i svačega, sirotinja, drogeri, kurve, kriminal, siroke ulice, ponosna arhitekturska zdanja(iako je veci deo unisten kroz razne ratove), najlepse devojke, fakulteti, industrija, hoteli, sav glamur i elegancija! Sve je u redu.

Kroz istoriju najmanje Srba je živelo u Beogradu, ali skoro da i nema Srbina ciji preci nisu ginuli za Beograd!

Dusko_10. april 2009.

Они који се хвале да су рођени Београђани обично немају чиме друго да се похвале. То је нешто за шта они немају никакве заслуге, а само будала може тиме да се хвали.

Не кажем да је бити рођени Београђанин нешто само по себи лоше. Али није ни добро.

Уопште, промашена тема.

Jahac_magle 10. april 2009.

pavlimir_ratnik
(Edukator)

10. april 2009.

„Stari Beogradani su ili cincarskog porekla ili ,jevrejskog,ili od nekog odbeglog “

Ако неко може да ми објасни шта је то „јеврејско“ порекло и како је могуће да постоји нешто као верско порекло?

Вера нема боју крви, а нема ни боју коже ни гене. Вера може да постоји и не мора. Постоји свет и без вере, али не постоји без крви и гена. Крв и гени могу да се наследе, али вера не може. Ако неко тог „јеврејског порекла“ добије дете које неко други преузме да одгаја, то дете никада неће знати да је „јеврејског порекла“. Ако нека породица преузме да одгаја дете из Вијетнама, то дете ће увек изгледати другачије од људи који га одгајају.

Дакле, када неко каже „јеврејски народ“ или „јеврејско порекло“, ја схватам да је та особа у проблему да схвати основне појмове да би могла квалитетно да разговара. Ако грађевински инжењер не зна да су 1 и 1 једнако 2, онда нема потребе ни да прича о било каквој градњи.

За крај, рашчлани да ли је јеврејство вера или нација па се јави да даље причамо…

Има онај Оксфорд што тврди да се јавља из Русије. И он каже: жена ми је Рускиња, не јеврејкА.

И он јадан меша бабе и жабе као и ти…

Душко, ја сам рођен у Београду, али нисам Београђанин. Ја сам Србин по оцу и мајци…

Beli_Tigar
(Centarfor)

„Moji su seljaci 8000 godina!
Koja gospodska loza!“


Твоји су по карактеру били господа, а по занимању сељаци.

Ти си по занимању господин, а по карактеру сељак…

Aristokrat (unuk narodnog neprijatelja)

Ja sam beogradjanin četvrto koleno. Deda i po ocu i po majci kraljevi generali. Šta da vam kažem, sa dva meseca zivota sam bio izbacen iz našeg petosobnog stana u samom centru Beograda, kod Londona, blizu Generalstaba, samo zato što mi se deda nije iz zarobljenistva u Nemackoj – Osnabrik vratio u Beograd (gde bi bio istog momenta streljan) već je otisao za Englesku sa kanadskim trupama koje su oslobodile taj logor. Smestili su nas u jedan zajednicki stan koji je istina bio u centru Beograda, ali sa još dve porodice u njemu. U nas petosoban stan uselio se tadasnji direktor „Prve brazde“ … Kod moga oca su godinama dolazili Rankovicevi udbasi i odlazili sa njim u sobu da nasamo razgovaraju, odnosno kako je to moj otac govorio, da ga prevaspitavaju, jer moj otac je imao dugacak jezik, jer su ga stvarno te komunjare nervirale. Pošto su mu stalno bili za petama gde god je poceo da radi, a radio je u spoljnoj trgovini, imao je ekonomski fakultet i govorio je tri svetska jezika (na ucenje jezika se pre rata veoma mnogo polagalo pa su moj deda i baba mom ocu uzimali casove jezika, a baba je govorila nemacki i francuski pa je on pored nje ta dva jezika veoma dobro usavrsio). Kao takav skolovan covek dobijao je dobra mesta u spoljnotrgovinskim firmama ali posle nepunih godinu dana jednostavno ga sklone sa tih mesta koja su bila sefovska i stave ga negde za poslednjeg referenta, i to bez ikakvog obrazlozenja. Tako je bilo 7-8 puta i na kraju je mom ocu pukao film i čim je pao Rankovic i čim je mogao da dobije svoj pasos (a dotle ga nije imao, tj. nije mogao da ga dobije) on je otisao kod dede u Englesku. Tamo je živeo i radio, a moja majka nije htela da ide, ona je isto radila u spoljnoj trgovini, ali ona nije se gurala na sefovska mesta i nju nisu mnogo maltretirali.

Inače šta da vam kažem o pravim beogradjanima. To su danas ljudi koji ne umeju da se bore za svoja prava sa ovim dripcima. Ako ih pomere sa radnog mesta oni jednostavno ne umeju da se bune, da idu da moljakaju, tako to prihvataju i cute. Druže se međusobno, uglavnom su moji najbolji drugovi sinovi i unuci moga oca i majke i moga dede i babe. Uredni su, doterani su, ali nisu ekstravagantni, mada drže do finog oblacenja, a jedna mi je komsinica rekla nedavno nešto u stilu, pa šta ovi predratni izigravaju, šta nose cipele na stikle kada idu na pijacu, sto stalno idu kod frizera i tako te slične stvari. Ja sam joj rekao, gospodjo oni su takvi i drukciji ne umeju da budu. Moja je majka na primer poslednji dinar od penzije davala da ode kod frizera. Inače cuvaju svoj stari namestaj, svoje porcelane, i tako te neke stvari koje za njih predstavljaju uspomene. Neki su se oslobodili sustanara (koji su ili pomrli ili dobili vece stanove od svojih firmi pa otisli) i otkupili su te stanove a neki još uvek se akaju sa po nekim sustanarom u delovima stana pretrpani svojim predratnim namestajem koga se ni po koju cemu ne bi odvojili. Inače, u svakom tom zajednickom stanu u koje su nas smestali, bio je jedan stanar dousnik Udbe. Tako u nasem tom zajednickom stanu bila je jedna žena Slovenka, navodno neka profesorka, mada je moj otac stalno govorio da je ona pre rata bila sluzavka, i ona je kontrolisala uvek ko dolazi kod koga u posetu. Tako kada sam ja bio klinac, igram se napolju i onda malo malo pa zvonim kuci da pijem vode, jer smo jurcali i često ozednimo. A na vratima su bila tri zvoncete. Pa onda pored zvonceta piše na primer za moju porodicu „zvoni dva puta“, za onu drugu „zvoni jedanput“ itd, i ja kad god dodjem iz dvorista i zvonim da pijem vode ili da uzmem nešto, ova žena spijunka otvori svoja vrata ( a njena vrata su gledala pravo na ulazna vrata) i stane lepo na svoja vrata okrenuta prema hodniku i prema ulaznim vratima da bi videla ko to kod nas dolazi. I onda kad vidi da sam ja po peti put dosao ona promrmlja nešto negodojuci jer mora uvek da ustane i da otvori vrata da dobro pogleda ko dolazi, naravno da bi javila tamo gde treba. Oni se uopste nisu krili, otvoreno su spijunirali, tj. nisu provirivali iz svojih vrata već izadju i stanu na spram tebe i bulje otvoreno. Znam da je baba često znala da se okrene prema njoj i da joj kaže „pa zar bas svaki put moras da gledaš“, a ona ništa, cuti ništa ne govori. Tako je bilo kod svih tih porodica. Jedan nas prijatelj isto je imao sustanara koji je isto izlazio iz svog stana kad god neko zazvoni kod ovog našeg prijatelja. I secam se bio sam decko, i dodjemo na slavu kod tog prijatelja moga oca, i uvek ovaj njegov sustanar izadje iz svog dela stana i blene u nas koji ulazimo. I ja se secam jednom kažem „pa sto ovaj covek gleda u nas“, a nas prijatelj kaže, pusti sine, to je stoka. I mi smo tog njegovog sustanara zapamtili kao da se stvarno zove stoka, i secam se jednom me majka zove telefonom i kaže mi „znaš šta je novo, umro Rakin stoka, sad će Raka da se proširi u stanu“, a stan mu je bio ogroman 200 kvadrata, ali Raka siromah kad je „stoka“ umro imao je blizu 80 godina i nije se uopste proširivao u taj deo stana već su te sobe stajale tako prazne. Cerka mu je živela u Americi, i on nije imao snage da tu nešto namesta te sobe. Ja sam jednom dosao da vidim taj deo stana, i vidim cika Raka star, sobe prazne, bas tuzno je bilo. Posle dve tri godine cika Raka je umro.

Tako je to bilo. Eto, vratili ste me malo u detinjstvo. Inače niko od tih porodica nije ni u kakvim strankama, dosta ima lekara među njima, ima onih koji su arhitekte (ima ih bas dosta arhitekata), ovi mladji su sada elektroinzenjeri, dosta njih je islo da studira prirodne nauke, a manje njih je islo na prava i ekonomiju (mada je bilo i advokata), jer su znali da sa pravima i ekonomijom nema im mesta kod komunista.

Donnie_Darko (cekam)

10. april 2009.

Aristokrat
(unuk narodnog neprijatelja)10. april 2009.
——————————

Hvala ti sto si svoju pricu podijelio sa nama.

Moji su (davni) preci iz Sarajeva, i dozivjeli su vrlo sličnu sudbinu, i sada, poslije ovog rata, vise nikog mog nema tamo, osim jedne stare i bolesne tete. A šta ćeš :(

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Психопатама је циљ ИСЦРПЉИВАЊЕ жртве, они само „купују време“, тј. „залуђују нас“ и излуђују, а никад не заборавите, реагују само на нашу моћ и – страх

Posted in Србија, друштво, економија, здравље, породица by Соларић on 25 марта, 2009

Раднике шиканирају и „професионални мобери“

Талас отпуштања и смањење шанси за налажење новог посла узроковали су да малтретирање, вређање и омаловажавање запослених у ужичком крају поприме све шире размере, тврде у Самосталном синдикату

Бранко Пејовић
[објављено: 19/03/2009]

ljubica krstic, 20/03/2009,

Rec mobing, sto znaci: psihicko zlostavljanje, koristi se u zvanicnoj psiholoskoj nauci i naci cete je u svim udzbenicima psihologije pristiglim s americkog govornog podrucja. Ne bih zlostavljace delila na profesionalne i amatere, jer tu nikakvih amatera nema,u pitanju je poremecaj licnosti. Oni mrze ljude,tj.“nemaju osecanja“, samim tim nemaju grižu savesti ni osećaj krivice, a osecanja (pretezno straha i brige, koje u „pozitivnim fazama“ – fazama koje im sluze samo za maskiranje stvarnog stanja stvari – cesto ispoljavaju u preteranoj meri i prema sebi najblizim ljudima,koji im, jasno,postaju i najvece zrtve! I po tome cete ih i poznati, npr.,u fazi udvaranja ili „briznosti“prema deci, pa otvorite cetvore oci!) itekako imaju – utoliko vise! – za sebe same.

Nas narod bi ih zvao: „grubijani“, „siledzije“, „nadzak-babe“(nadzak – (kratka?) sekira (turcizam)), „hajduci“, gradski stanovnici: „kriminalci“, a psiholozi: „psihopate“ i „sadisti“. Obozavaju SAMO „jace“ od sebe i zato su odlicne sluge (ranje), iako,zbog obozavanja moci (KONTROLA!) obicno daleko doguraju i odlicno se „prilagodjavaju“. Automatski, bas to im je slaba tacka! Zato, nikako ne biti „slabiji“ i njima podredjen!

Reaguju samo na pritisak (strah za SEBE ili svoje pozicije, a i u interesu im je da se prljava igra sa zrtvom sto duze nastavlja, po mogucnosti, do nervnog sloma ili SMRTI zrtve! Sto bi se reklo, reaguju samo na batinu,a KONTROLU ostvaruju kvarenjem odnosa!

Primetili ste da nasilje ne dolazi samo od „primitivnih“ i „neobrazovanih“. Tipican pr.: dosla zena kod psihijatra i zali se da je muz svaki dan vredja,a skoro svaki i bije. „Pa sto ga ne ostavite?“ „Kako da ostavim coveka koji mi za svaki rodjendan kupi cvece?“

-Drzava bi to mogla da resi zakonom o radnim odnosima, razmislite zasto nece! A zene se iz „sigurnih kuca“, po pravilu,vracaju“svojoj“, opet na isto i jos gore, kad tek psihopata uvidi koliko nemaju moci i zastite! I ZATO zrtve-cute !

Lek: ne dozvoli da ti uticu na raspolozenje=planove i osposobiti se za nesto da postanes materijalno samostalan; ZNATI sve ovo o njima – i uvek imati pred ocima! – da bi bez zaljenja mogao da ZABORAVIS zlostavljanje i doticnog/u, sto automatski znaci, nikad im ne poveruj da si „los“, NIKAD NIKAKAV OSECAJ KRIVICE (oni bas time i barataju, VECITIM PREBACIVANJIMA, to im je i najjace oruzje za ubijanje i to ne samo „u pojam“!

Oko njih su „ubijeni“ ljudi, smlavljeni, neprekidnim kvarenjem raspolozenja i na kraju i samopostovanja, a NIKAD LJUBAVLJU oni ne uspostavljaju KONTROLU/vezanost za njih!/ – SVOJ KRAJNJI CILJ! – nad nama) – i 1.prilikom: POBECI! Bez blefiranja i laznih pokusaja! Bez kukanja, predugih „razgovora“ ili „rada na svom braku“, molbi, suza, ocekivanja „boljih vremena“ na prazno (bez emotivnog i materijalnog osamostaljivanja!), jer psihopatama je cilj ISCRPLJIVANJE zrtve, oni samo „kupuju vreme“, tj. „zaludjuju nas“ i izludjuju, a nikad ne zaboravite, reaguju samo na nasu moc i – strah.

Zato od njih treba i kriti sve svoje planove, pokusace da osujete bas ono do cega nam je najvise stalo! I njih covek moze da pozna bas po tome i – lazima! BEZI I NE OKRECI SE, SINE!! Na duze staze, pored njih, moze samo da se oboli i umre! Ili da se stalno igra neka igra moci i nadjacavanja, sto na kraju postaje vise nego smarajuce i besmisleno, a za decu u porodici i opasno i ogavno!

NIKAD ne prestajte da cenite sebe i menjate- samo sebe! Srdacan pozdrav svima, a ШУТ psihopatama! NEMA pomoci od drugih, od institucija, osim kratkorocne, jer tudja ruka svrab ne ceshe! I na najboljem i „najsigurnijem“ radnom mestu, imacete bar jednog ovakvog u blizini, a zbog „energicnosti“ cesto bas oni postaju rukovodioci, iako blokiraju citavu proizvodnju sikaniranjem i svadjama!

Na Zapadu su to vlasnici kompanija uvideli (ali oni su zainteresovani za profit!) i to je postala citava nauka: kako stvoriti najbolje odnose za saradnju na rad. mestu.

Eto,i sama rec kaze: sa – radnja! NE GUBITE IZ VIDA-SEBE!

Извор: Политика Online (коментари корисника)

И тако почне када лавина крене јер…реч када је једном груба, тешко ће икада више бити мира…

Posted in друштво, књижевност, филозофија, SerbianCafe by Соларић on 13 фебруара, 2009

Predrasude i Istine

&Lunja& – Mar 13, 2004

Zivim u svetu vrhunske tehnologije Ono o cemu smo citali po stripovima, zabavnicima, knjigama o naucnoj fantaziji, danas je postala ostra realnost. Nekada, prilazili smo tim izumima tehnike sa cudjenjem, po malo sa strahom, sa nevericom ali..iz toga se izrodio jedan novi svet, koji je potisnuo onaj stari…nema vise pisama koja je draga ruka pisala, onaj neko u cijim smo mislima toliko uvek hteli da budemo, odvojeni smo nekakvim zidovima po kancelarijama, ciji prostor odjednom prima nekoliko desetina ljudi, ali..nema vise onog ljudskog dodira, nema proca ujutro, ljudi namrsteni i sledjenih lica srecu nas po holovima, hodnicima, liftovima, iz dana u dan, ali ni dobar dan..kamo li ono nekada, da se jedva ceka da se isprica juce dozivljena prica, zivimo sa ovom dusevno praznom i tehnoloski svemogucom kutijom ispred sebe…i otudjili smo se.

Ne znamo ko je tamo, iza ovog ekrana, kako izgleda, kako dise, kako se smeje, kakav mu je pogled kad se namrsti..da li je to samo dnevni bes na birokratiju, glupog sefa koga mora da trpi, nesnosnu koleginicu koja ne zatvara usta po ceo dan, netrpeljivost prema komsiji jer eno, opet ima nesto novo u kuci…ili..je to nesto vise, sto moze da srusi mnogo nada u svet, i ovako vec izopacen, to..sto se ne vidi..da li je bolje odmah staviti u karantin osecanja i tamo drzati, bez milosti jer..ne znamo, ako odskrinemo vrata hoce li odande izaci demon iz prica ili..tek samo covek, usamljen ali jos po malo srecan, sto je ziv…

Predrasude…doci ce nam glave i dolaze, zar ne? Cesto se plane, razbesni, tresnu nevidljiva vrata pred nosom persone non grata
cuje se kako se lomi staklo neceg razbijenog, momentum iritiran recju, misli, izborom reci u jednoj recenici, ponekad bez tacke, ponekad spojenih reci, a ne pripadaju tako pravopisu ali..neka..samo neka bujica krene, treba je neko, „greje’ hladan zivot, „tesi“,
a dusa…Gde je dusa? Ima li je jos negde il je rec istina ubijena pojavom dva tri svemocna dugmeta, koja mogu da izbrisu iz postojanja celi jedan zivot, koji je izasao u susret nama, u ovom paralenom svetu…Gde je ta duša, o kojoj se govori, valjda kao nikada pre,
gde se veronauka, kao nauka, kao rec, vise ne kritikuje, ne stavlja se onaj ruzni pecat na nju ali..kao da je to samo rec, i dalje, samo misao, ne previse glasna i ne previse jasna…I svetost i svetla nekih dalekih svetova..pa sad, ako je neko dovoljno lud, kao ja,
da kaze da krade zvezde, ko se usudjuje da zivi zivot zbog zivota,
u prkos onom dugmetu, tako snaznom, sto moze da obrise celo moje zivot jer..jesam li ja odista ziva ili tamo neko, ko ide sa nozem skrivenim ispod plasta od stakla, doci ce, jos samo malo..i zariti taj noz, njegovo secivo jer rec, moja rec, zaseci ce njegove predrasude, bas tamo gde su najosetljivije, a taj neko, hoce da govori o svetu, o vrednosti zivota, o smislu koji se zove predrasuda.

Kazem ja, kao vividni primer ili ti, ili neko drugi, nije ni vazno..vazna je misao, koja je osnova predrasude. Zasto? Zbog cega? Da li je zivot sa njom laksi? Hoce li predrasuda osvetlati neki skriven put ili..zaviti makar i u crno jos vise jer i ovako..ko mari??? Nisam ni ja, ni ti, ni onaj tamo, izmislili zid od stakla, sto deli duse,a ipak..spaja, mnogo vise nego sto se uvidja jer..ziva rec, ostrija li je, zivlja li je, jaca li je, od ove reci, sto je oko vidi, a oko otvara dusu, odmah, nemas vremena ni da uzdahnes…
ni koraka da odstupis…

Istina je tu, slusa nas, smeska se i ceka, strpljivo, doci ce njen red. Kaze: „Samo se vi gospodo, igrajte na ovoj pozornoci, menjajte maske, kostime, neka neka vas, imam ja vremena…vase je vreme ovde, a moje..tamo gore…tamo gde vi necet, ne mozete, a ja, evo i sada me tamo ima…Igrajte na vasem maskenbalu…ludo se zabavljajte..neka vas neka…Vi ste ipak, samo ljudi, a ja..ja sam vreme, vase, proslo i buduce“…

Eto..pa sad, kako vam drago…ko zna, mozda i u predrasudi zivi neki zivot ali..dobro je da nije moj…

..Stela – Mar 13, 2004 00:40

„ali..nema vise onog ljudskog dodira, ema proca ujutro, ljudi namrsteni i sledjenih lica srecu nas po holovima, hodnicima, liftovima, iz dana u dan, ali ni dobar dan..kamo li ono nekada, da se jedva ceka da se isprica juce dozivljena prica“

Draga, Lunjo, ne mogu se sloziti sa tobom po pitanju ljudi koji me okruzuju. Mozda sam, sticajem okolnosti i ziveci u podneblju vecito zelenih prostranstava gde su ljudi neposredni, spontani, veseli, dragi i izuzetno ljubazni, imala srece da upoznam i drugaciji svet od tebe. Mozda, samo drugacije gledamo na ljude ili osecamo potrebu za vecom paznjom, ne znam. Ljudi koji me okruzuju, imaju za mene specijalna mesta u memoriji a u srcu su samo oni koji to zaista i zasluzuju a ima ih jako mnogo.

(more…)

Сви смо ми помало одговорни за свачију несрећу било да јој доприносимо или седимо скрштених руку

Posted in друштво, породица, SerbianCafe by Соларић on 7 фебруара, 2009

Maltretiranje zena u Srbiji

Jelena – May 19, 2002

Svaka treća žena doživela fizičko maltretiranje

Domaćice najviše trpe nasilje

BEOGRAD (Tanjug) – Svaka druga žena doživela je neki oblik psihičkog nasilja, svaka treća fizičko nasilje, dok se svakoj četvrtoj preti fizičkim nasiljem, rezultati su istraživanja koje je sprovelo Viktimološko društvo Srbije.

DIV – May 21, 2002

U AKCIJU SIRENJA LAZI O SRBIJI AKTIVNO SA RAZNIM „HUMANITARNIM UDRUZENJIMA“

OVAJ PRILOG, TENDENCIOZAN, NETACAN, NEPROVEREN I NUPOREDJEN……

„Svaka deseta žena doživljava fizicko nasilje (šamaranje, batinanje, cupanje) od više osoba u porodici, dok psihicko nasilje, odnosno omalovažavanje, ponižavanje, ekonomsko nasilje, pretnje i zastrašivanja najcešce vrši muž ili partner, predoceno je na skupu „Porodicno nasilje u Srbiji“.

Clanica Društva Ivana Vidakovic je na skupu u Medunarodnom pres centru ukazala da znacajan broj žena nasilje trpi konstantno, istakavši da postoji oblik transgeneracijskog prenošenja nasilja“…

U OVU VEST I ANKETU GLUPOSTI NORMALAN STANOVNIK SRBIJE NECE POVEROVATI NI JEDNOG TRENUTKA ZATO STO IZA ISTE STOJI NEKA „HUMANITARNA ORGANIZACIJA“ KOJA HOCE DA ISPROVOCIRA ODREDJENU REAKCIJU.

KAO PRIMER CU NAVESTI DVE SEVERNE ZEMLJE, FINSKU I SVEDSKU, U KOJIMA SE ZENE DALEKO VISE NEGO U SRBIJI MALTRETIRAJU, KAKO VERBALNO TAKO I REALNO.

POSLEDICE (posle REALNE obrade maco svinje) PO ZENE U OVIM ZEMLJAMA SU DRASTICNIJE, MNOGO PUTA SE ZAVRSAVAJU, SMRCU! U OVIM „KULTURNIM ZAPADNIM ZEMLJAMA“ MUSKARCI NE BIRAJU ZENE PO OBRAZOVANJU-NEOBRAZOVANJU, TUKU IH OD REDA, KAKO DOMACICE TAKO I DIREKTORKE , GLUMICE…..

CESTO SE DESAVA DA TELO ZENE ZRTVE BUDE PODELJENO (ISKASAPLJENO) I RAZBACANO DUZ CELE TERITORIJE NAVEDENIH ZAPADNIH ZEMALJA….

cudi me da ovu vest koja je postirana nije potkrepljena DOKAZOM.

JOS BI BILO BOLJE KADA BI SE NEKO OD OVIH KOJI SE OVDE JAVLJAJU PRICALI NESTO IZ LICNOG ISKUSTVA A NE, RECENOKAZANO…

Ja – May 19, 2002

Da ima maltretiranja zena…IMA.

Da ga ima u tom broju…SUMNJAM.

Da je skupu u Medjunarodnom pres centru pocasno mesto imala i neka „humanitarna org“…NE SUMNJAM.

Da su „demokrate“ pocele da kopiraju zapadnjake…OCIGLEDNO JE.

Da zapadnjacke žene ne mogu da prismrde visim pozicijama/funkcijama…STOJI.

Da zapadnjacke zene zaposlene u vojci siluju…CULI SMO.

Da zapadnjacka zena moze da bije muza…DOZVOLJENO.

Da zapadnjacka zena kuva, sprema zimnicu, uzgaja decu, doji…MISAONA IMENICA.

tacno je – May 21, 2002

Da su zene u mnogo slucajeva na neki nacin zlostavljane od muzeva ili partnera. Ali je isto tacno da to nije u obimu koliko statistika pokazuje. Da je tacno ne bi bila statistika nego potvrdjeni podaci.

S druge strane muskarceva fizicka snaga mu „daje za pravo“ da resava probleme po kratkom postupku fizickom silom. I to nije lepo. Ali se niko nije zapitao sta je uzrok tome.

A uzrok je taj da su žene poznate kao osobe koje su ustanju da brbljaju bez prestanka, da zvocaju i da vredjaju i posle hiljadu molbi da prekine, a ona nece nego je jos gora dobije batine. Znaci za to je kriv njen jezik i histerija a ne muskarac.

I na kraju, da zene imaju snagu muškarca, odnosno da su jace fizicki od nas, ja mislim da bi bilo deset puta gore. Tukle bi sve oko sebe ne trazeci neki poseban razlog.  Zene su u sustini nezadovoljne i isfrustrirane i mislim da je Bog lepo podelio odnos snaga.

One nas unistavaju psihicki a mi se njima svetimo fizicki. Ja iskreno nisam nikada udario zenu i ne bih mogao, ali sam celog zivota trazio i bio sa zenama koje su smerne, ne brbljaju previse i ne upadaju u stanja ludila i histerije propraceno neverovatnim brojem izgovorenih reci i uvreda..

Pa sam tako spasio i sebe i njih. Cao.

usput, – May 21, 2002 17:01

Pa mozda je zalosno to sto su se cekale strane koje kakve organizacije, da obelodane sta se desava jer mi smo Mr perfect i posto ne verujemo, ovako nesto ni ne postoji i samim tim ni nemamo nikakvih kolektivnih problema.

Za statistike ne znam koliko jesu tacne, ali da li je to uopste bitno? Cak da je svaka 10000 ita zena zlostavljana i to je problem i on postoji ,vaze otprilike isto za sve zemlje u svetu, ne samo u nasoj . Ali to ne znaci da treba sedeti skrstenih ruku i reci super, nismo jedini.

Kod nas je problem sto nema ko da obrati paznju na njega koji je zapravo problem kompletnog drustva i onda se ljutimo sto je to primetio neko drugi. Jer ako nemamo zdrave porodice, logicno je da ne mozemo imati ni zdravu drzavu za zivot niti doprinositi zdrave generacije.

Nazalost vaspitanje i predrasude jesu problem br 1 ali roditelji nisu jedini vaspitaci, i sejaci raznih predrasuda nego i okolina, deca u skoli, komsije, rodbina,ucitelji, nastavnici, profesori. kolege na poslu,..koji su skloni selektiranju vredan-bezvredan i onda se formira

ovako jedna nestabilna licnost i zena koja trpi i muskarac koji je agresivan. Ovakve osobe ni same ne dolaze iz sretnih porodica, i ako nesto ne izmene, na putu su da vaspitavaju (kaznjavaju, maltretiraju) i svoju decu na isti nacin.

Svi smo mi po malo odgovorni za svaciju nesrecu bilo da joj doprinosimo ili sedimo skrstenih ruku.

Primera je bezbroj kojih sam svedok. Kao zena, hvala Bogu napravila sam sjajan izbor u zivotu, postovana sam i voljena, ali kao dete sam i sama bila zrtva i (ne spadam u romsku populaciju!!! ) I zato dajem sebi za pravo da kazem da je uredu da postoji neko ko ce nejac zastiti, pa i same zene .Pa tacno sa Marsa da su dosli.

Druga je stvar sto se ovakva statistika ne uklapa u nas sablon i predstave o sebi samima. …

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Како настаје и како се развија осећај кривице ?

Posted in друштво, породица, родитељи, SerbianCafe by Соларић on 13 јануара, 2009

Psiholozi, da vas vidim sad?

neshvaceni_genije 07. januar 2009.

Kako nastaje i kako se razvija osecaj krivice? Šta je normalno, a šta bolesno osecanje krivice?

smesni_mejlovi 08. januar 2009.

Osjecaj krivice nastaje tako što tvoje Ego stanje Roditelj, pritiska tvoje Ego stanje Dijete.
Ego stanje Roditelj formirano ti je između 3. i 6. godine od strane tvojih bioloskih roditelj, staratelja ili nekog ko te je u tom periodu zivota „vaspitavao”.
Kasnije, negdje u periodu puberteta, pod uticajem opet roditelja/staratelja, ali i drustva, knjiga etc. dodatno se formirao Roditelj(kao Ego stanje).

I tako dalje i tako dalje…

E, sad;
da se zakljuciti da si , kao mali, ali i kasnije, često dobijao poruke od okoline, tipa:
-moras,
-treba,
-nije to dobro,
-zapni jače,
-ti si nesposoban,
-vidis kako onaj tamo to bolje radi od tebe,
-zašto si to uradio,
-…
-…
-…
i slično.
Ali, poenta je, da je bilo mnogo kritike.

Sve to formiralo je Roditelja u tebi, koji sad „muci” tvoje Dijete.
Možda ti se taj „osjecaj krivice” javlja svaki put kada želiš da uzivas, da se opustis ili kada donosis neku odluku( ili ne želiš ništa da odlucujes)?

Dobra vijest je da sve to možeš da promijenis!

(otegoh sa ovom ko Avejk ,-) )

Извор: SerbianCafe (Дискусије)