Неће никакве параде да промене мишљење у Србији, нити то треба да се мења
Преузето са SerbianCafe.com (дискусије)
Najavljena gej parada u Beogradu
delijahop (profesionalac)
27. maj 2009.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=05&dd=27&nav_category=12&nav_id=362642
rebro 27. maj 2009.
A zašto bi paradirali? Jel mi hetero paradiramo? NE!
Nemam ništa protiv pederizma ali u svom dvoristu. Ni ja ne idem okolo ulicom go i vicem da sam heteroseksualan.
Neko pominje da Srbija treba da se oslobodi homofobije a ja pitam da li će to da se desi paradama gde svakojaki izlaze na ulice nakaradno obuceni da bi pod zastitom policije promovisali svoja shvatanja?!
Neće nikakve parade da promene mišljenje u Srbiji, niti to treba da se menja.
šta će roditelji sa decom da objasne svojoj deci kad vide nakaradno obucenog muskarca, nasminkanog u suknji? šta da im kažu? Da su to cike ili tete ili cike koje bi da budu tete ali su se rodile ko majmuni?
Svako nek živi svoj zivot bez da nam namece neke svoje ideje.
Ovako ćemo da imamo sukob policije sa pederima i ostalima koji nisu pederi. Obrni okreni bez batina neće da prođe i posle će ti isti pederi da kažu kako su im prava ugrozena, sto verovatno i jeste cilj parade – da oni budu „mucenici”.
Marshal_Pembo (otpravnik vozova)
27. maj 2009.
Rebro care, kao da si mene pitao. Svaka ti je na mjestu. Da ne pricamo poslije o pravima da homo-parovi usvajaju djecu što se putem holivuda na veliko i namece kao ‘normalno’ i ocekivano.
Ko god poznaje nekoga ko je odrastao bez majke ili oca može na toj osobi poslije kraceg druzenja da uoci neke komplekse, frustracije, manjak samopouzdanja itd. Da li treba da forsiramo buduce narastaje da odrastaju kao nekompletni ljudi gdje bioloski fali majka ili otac? Ne kažem da pederi gase cigare na djeci koju usvajaju ali PRIRODA nalaze oca i majku za neko normalno formiranje zdravog karaktera.
BStrahinja (lekar)
27. maj 2009.
potpisujem prethodna 2 komentara.nema potrebe dodati ni zapetu…
rebro 27. maj 2009.
Ne treba mi da im branino da postoje. Stono rece jedan moj ortak:„sto vise pedera to vise devojaka nama” :) ali treba da se zna da u svom dvoristu (privatno) mogu da rade šta god hoće i ja tu postujem pravo na privatnost.
Sad hoće paradu pedera, onda će da dodju oni sto vole sa zivotinjama i da kažu kako i oni hoće da prosetaju gradom pa da se mi „divimo” njihovim nastranostima sa kozama, psima, konjima…možda će da pohitaju za njima i oni incestoidni sa svojim „pravima” kako treba svako sa svakim u familiji da se povata i šta onda dobijamo? Nakaradno drustvo al po „evropskim standardima”.
Neka hvala!
Bolje da ostanemo „necivilizovani divljaci” nego da se sibamo međusobom zbog nekih nazovi „prava” za pedere.
I pederi mogu da kupe kola, kucu, da uzmu kredit da idu na letovanje i ne vidim da su im neka prava uskracena e ali ako hoće da setaju ulicama i da nam stavljaju do znanja da su oni pederi – to ne može.
Tu se ne radi o pravima već o potrebi da se pokazuje, cist egizibcionizam. Ako nisam u pravu onda bi policija trebala da pusti svaku mentalno obolelu osobu koja istrci gologuza na ulicu a ne vidim da ih nešto pustaju.
Dakle, ako hocete da se pokazujete izvolite zakupite hotel, restoran, stadion, pa se pokazujte. Mi nismo tražili da vas vidimo prema tome ostanite u kucama.
Sve drugo će biti ravno remecenju javnog reda i mira
Tacka.com
Мушке руке
Muške ruke
Stela – Mar 17, 2004
Uvek sam bila privrzena ocu, nekako je znao, osecao, umeo da me razmazi bas, bas, onako PRAVO, nalazio je neku sredinu. Secam se, njegovih ruku, bila sam mala, setamo i ja ga svojim malim rucicama drzim cvrsto a on blago, suvo, nezno i snazno, uliva osecaj sigurnosti, nasim hodom kroz moje detinjstvo i njegovo roditeljstvo. Umela sam tako i da zaspim hodajuci, naslonivsi lice na njegovu ruku i kada stignemo kuci, vise se nisam ni osecala umornom jer mi je taj sinhronizovan hod, godio i ulivao snagu. Nikada necu zaboraviti miris ocevih ruku, topao i nezan ali cvrst dodir. Secam se, moja sestra nije volela da jede pa je moj otac izmisljao citave predstave kako bi je naterao da pojede makar nesto iz svoga tanjira. Pravio nam je pijace, svaki zalogaj je slagao, jedan pored drugoga kako bi izgledali lepo i nazvao ih je pijacama. Tada je moja sestra jela ali sa mukom. Ujutru, kada se probudim, uvek me je cekala oljustena banana za dorucak i mleko. Uvece, smo gledali filmove i tata nam je objasnjavao sve sto nam nije bilo jasno. Postavljale smo, sestra i ja gomilu glupavih pitanja ali je on, uvek sa osmehom i strascu, strpljivo sve to nama tumacio. Bile smo obe, nevaljale i kada smo pospane, koristile smo onu zensku lukavost i pravile se da nismo pospane, pa nas je tata pustao da jos malo uz nas nagovor ostanemo. Uvek se taj nas divlji dogovor zavrsavao tako sto nas je tata svlacio jer smo obe zaspale a on nas je nosio u krevet, to nam je bilo najlepse, ja se toga u polusnu secam. Uvek sam osecala najvecu sigurnost kada je moj tata u blizini i sada se secam njegovog glasa ali najvise njegovih ruku koje su mi toliko ostale u secanju, tople, suve, velike, nezne, cvrste i snazne. Nista na svetu mi nije ulilo toliko samopouzdanja kao te ruke, MUSKE RUKE!
Кад би се дијете могло рађати са 18 г., онда породица и не би имала толики утицај на њега
Stav prema popularnosti
judita – Aug 06, 2002
sto je za vas trenutno „in“ u svijetu?
do koje mjere covjek moze dozvoliti uticaj tako necega na vlastiti život, a da se ne utopi u iluziji?
volim ljude koji znaju smiriti druge.
moja tema je ustvari vec ona poznata; koliko zapad programira naše zivote.
koji su slojevi ljudi najvise pod uticajem?
kao npr.:
homoseksualci su in, znaci hajde ako vec nemozemo postati jedan od, da barem osudimo druge i proglasimo ih ogranicenima.
razvodi i veze s ogromnim gapom medju godinama su isto in,
pa ako smo pripadnici takve grupe -onda smo sigurno pametni.
a ako ne, onda rastegnimo svoj mozak toliko da uspijemo opet, osuditi one koji nisu za takvo misljenje.
tolerisimo sve, jer sto vise stvari uspije nas stomak provariti to smo pametniji…
i onda, sto se vise prave „nedodirljivi“ ovdje to su vise cool.
uopce vas ne zanimaju tudja misljenja, niti druge osobe ali ipak provodite vrijeme ovdje 24 sata,
da ne pricamo kako je duhovitost izvan svake nade usporedjujuci s ostalim forumima. jedino ima duhovitost na silu, u toj dozi da se covjek umori citajuci,
kako onda da imam nekakvo misljenje o svom intelektu, skomu, kad, i da je bio extra high, uz ovakav tretman definitivno bi se razvijao u suprotnom pravcu…
glupo je uopce sto covjek moze stvoriti naviku samo da nesto intenzivno i konstantno radi…
nekad mislim, bolje ipak da pijem ili pusim, tu naviku barem nosis svagdje sa sobom, pa mozes i birati drustvo
a kad bolje razmislim, mrzim ljude koji mjenjaju sve, bez obzira, samo ako im se nesto ne svidja…
ranx – Aug 07, 2002
dzudit, ti ne postavljash pitanja u poslednje vreme, niti teme za diskusiju – nego pljujesh. svet, nas, cak i ovaj forum (kao da ne znas kakav je, ko da si od juce ovde), zivotne stilove ljudi sa koima imas malo/nimalo kontakta (zato i pljujes, jer ih ne poznajesh kao ljude, nego gledash sa strane)
ne znam uostalom zashto te toliko pogadjaju stvari na koje imash malo uticaja, koje su van tvoje interesne zone, i koje su obichne i u sushtini bezazlene. ne vidim da se jedish zbog buduceg nedostatka vode na planeti, a imash decu i ona ce ziveti u tom i takvom svetu, ili zbog ratova, zagadjenja. nego ti razvodi prave problem, isto kao da su se juche ppojavili…moja baba se razvela, odmah posle II sv. rata. mozda je to tada bilo neshto neobichno, na balkanu, ali danas…
razvod ti se stalno vraca kao tema – da li se on pojavljuje kao mogucnost, u svom zivotu?
skomu! – Aug 07, 2002
Judita,
imas moje simpatije zbog te svoje iskrenosti.
A da tvoji sadasnji tekstovi…nekako odisu time, kao da ti je vise pun k…ofer neke tolerancije prema svemu nenormalnom, po nekim nasim shvatanjima.tj.da sve te stvari prihvatati kao normalne. I da se sve te nenormalnosti, smatraju trendom ljudskog napretka, slobode, savremenih shvatanja….
A sto se tice pedera…Mislim da je to nenormalno,ali neka se pederišu koliko hoce…ali neka im se zabrani odgajanje djece, jer tako stvraju predispozicije da im djeca ne budu ono sto bi trebala biti. Jer mnoge stvari se dobiju u porodici... A i musko i zernsko se razlikuju….tako da se djetetu,koje odrasta uz mamu i tatu, moze pruziti mnogo kvalitetnije odrastanje, nego kad odrasta uz dva oca ili dve mame.
A sto se tice razvoda, evo malo stasitike.U RS je od kraj rata sklopljeno 47 000 brakova,a razvelo se 4500 parova. A statistika, da se izmjeri sreca u brakovima, jos nije izmisljena.
pozdrav
judita – Aug 07, 2002
ne sjecam se ranx da sam ja potezala pitanje tvog zivota i rastave ili cega vec, sto ti predstavlja problem u mom iznosenju misljenja,
nadam se da ces shvatiti da bi to trebalo biti obostrano.
skomu, ti bas mozes dobro upravljati svojim zivotom, imas nekakav tip to share?
ranx – Aug 07, 2002
pa nisam ni ja potezala MOJ razvod, i ne shvatam uopshte lichno tvoje postove. evo da ti kazem, moj razvod je toliko daleko iza mene, potpuno jasan, ja sam se bez ikakve sumnje razvela i nikad se nisam pokajala, ili posuimnjala u tu odluku, da ta tema uopshte za mene nema vishe nikakvu vaznost.
ti prichash o tome kako su razvodi sada „in“, i pominjesh da ti to smeta, ja to ne vidim tako – niko se ne razvodi zato shto je to moderno, valjda toliko znamo.
pitala sam te zashto te ta tema odjednom toliko (i na taj nachin,unapred odbijajuci) zanima, da li i sama pomishljash na razvod, pa se u tebi neke stvari sada „lome“? dakle, pitala sam bez ikakve zadnje misli. moze bit da sam skroz promashila, ali tvoje raspolozenje je, blago recheno – nadrkano, a koliko te znamo, to mora imati nemki uzrok.
ja pitala, a ti to shvati kako hocesh, znash i umesh.
skomu, samo neko ko (pogreshno) smatra da se heteroseksualnost uchi, kao kakanje u noshu ili upotreba viljushke, misli da ce deca koja odrastu sa homoseksualnim roditeljima imaju vece shanse da postanu homoseksualna i sama. ono shto ce verovatno postati je – tolerantnija prema tom izboru. tolerancija je ono shto se uchi, kao upotreba viljushke. vidim, ti si josh na prstima.
ne pada ti na pamet da su homoseksualci uglavnom odrasli sa heteroseksualnim roditeljima? gde nauchishe „da se pederishu koliko vole“, onda?
P&Z neke od stvari – Aug 07, 2002
Ono sto je „in“ u svijetu tj ono cime smo bombardovani svakodnevno putem medija je svakako vecim djelom fabrikovano u Americi.
Trenutno je in za mlade djevojke Jenifer Lopez i mala Britni.
Djevojcurci i mlade djevojke se satrase da oponasaju ove dvije da li govorom da li mimikom ili nacinom odjevanja.
Ide dotle da su neke potrazile hirurga koji bi mogao da izvede hirursku intervenciju na njihovim kukovima kojim bi ih napravio nizim i sirim,kao kod J.Lo
Britni pepsi girl prosto plijeni svojom neviniscu koju neumorno reklamira pri tom se odjeva ko ulicarka.
Prosto da pozelis da radjas sinove.
Za razvode ne znam da li su in , cesta su pojava ali mislim se niko ne razvodi iz trenda, mozda velike zvijezde koje i onako ne znaju sta ce od sebe.
Ne znam u cemu je bio problem te je bilo tesko razumjeti pitanje.
Pitanje je jasno sta je popularno u svijetu i kako to na vas utice?
Relativno prosto pitanje…
Jeste brzi kada treba nekom drugom da se uspostavi dijagnoza.
Boze sacuvaj…
Razvodi nisu in u smislu da su popularni kao neki trend oni su in jer je najlakse pribjeci razvodu umjesto se suociti sa tekucim problemom.
Danasnje generacije ne trepe puno to je u neku ruku dobro a u neku nije
jer se kaze u dobru i u zlu
zar ne?
Sto bi reko nas narod na muci se poznaju junaci.
No svaki brak prica za sebe.
ne bih rekla da je Juditi pun k…. svega.
Malo je ne sigurna i to je sve,ono sa nekom opreznoscu pristupa napadu,nasrni Judita svom zestinom pokazi zube…
judita – Aug 07, 2002
ranx, nije mi uopce palo na pamet da ces sad opisivati zasto si se rastala etc. jer me to nije zanimalo definitivno!
mozda je i dobro da si to napravila jer si ocito bila ocajna da to napises s obzirom da su neki (ne ja) to naveli kao primjer. vidim jer nisi ni procitala moj komentar nego si vec dala odgovor -na pitanje koje ja nisam postavila.
sto se tice razvoda braka, to je ono sto je oko nas, svaki dan,
zamisli da ti stojis a da se sve oko tebe rusi, ne bi razmisljala o tome?
zasto je to cudno sto mi to prvo padne na pamet?! ne mora znaciti ako netko spominje razvod -da odmah misli na tebe.
p&z, pravo da ti kazem, nadala sam se obicnim odgovorima kao sto si ti sad navela…a pretvorilo se u pravu nocnu moru…
skomu! – Aug 07, 2002
ranx,
aj’ nemoj trabunjati kao obicno. pokusacu sad da ovo napisem, i zaista sam lud sto bez veze gubim vrijeme i na ovim diskusijama a pogotovo na dijalog sa tobom.
Da li je tacno da je homoseksualnost djelomicno i genetski naslijedjena, ne znam.
Ali znam da odrastanje u nekoj porodici ima najveci znacaj na formiranje neke osobe.
Toleranciju treba odobravati, ali ne na nacin da ugrozava druge. A homoseksualni parovi će ugrožavati druge osobe, tj.djecu koju će odgajati. Dijete je dijete i ono ne moze u detinjstvu shvatiti neke stvari…dijete treba ljubav…djetetu su roditelji uzor...osobe koje ih usmjeravaju na zivotni put…dijete ne moze ni zamisliti da mu roditelji vode ljubav…dijete je krhko, njezno u svakom pogledu…i sve zivotne stvari postepeno treba da shvata.A odrastajuci uz dva oca, od samog pocetka on je na pogresnom zivotnom kolosjeku. I to ce uticati na neke njegove zivotne stavove.Nikad mu nece moci pruziti dva oca, ili dvije mame…ono sto mu mogu pruziti otac i majka. A sto bude vise homoseksualnih pravo sa djecom, bice i vise potencijalnih kandidata za homseksualnost ili neke nenormalnosti.
Ti brkas neke stvari u zivotu u vezi tolerancije.Ako se uskrati pravo na djecu homoseksualnim parovima,mentalno retardiranim parovima…to nije uskracivanje njihovih prava,nego je to zastita trecih osoba,tj.njihovog moguceg potomstva.Sve sto neko radi, a ne ugrozava druge osobe, je dopusteno.
Ovako, ja ti citavo vrijeme zelim ukazati na veliki uticaj porodice na nase stavove, karakter..I uglavnom iz tog perioda vucemo neke skrivene ili otvoreno sklonosti, prema zivotu, prema drugim ljudi, prema drugom polu, izboru naseg partnera u vezi…
Ne mogu vise stalno o istom pricati. Kad bi se dijete moglo radjati sa 18 godina, kad je vec koliko toliko sazrelo, onda porodica i ne bi imala toliki uticaj na njega. Ali tako se ne radja.
eto, a sad ti misli da porodica nema uticaj na dijete i da dijete neovisno od nje formira svoju licnost u mladosti a kasnije u zivotu radikalno koriguje.
judita – Aug 07, 2002
skomu, ti si jedan od rijetkih cije misljenje ja uvazavam (iako sto dublje to je sve veci gap), i ne bi se lijepo osjecala da se ti ne javljas.
to nije ni opravdanje ni razlog, ali drugo nista nemam da ti kazem utjesno u vezi tvog „trosenja vremena na ovakve gluposti“ kad si ti svu svoju strategiju vec razradio i definirao ;)
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
„Ко помаже родитељима у конфликтним ситуацијама?”
Ko pomaze roditeljima?
Agatakristi (istrazivac)
28. oktobar 2008.
Gledala sam jednu emisiju o akciji da batina, kao vaspitno sredstvo postane kaznjivo delo. Jesam za to, moja deca nisu bas puno batina dobili, ali poneku cusku jesu.
Razmišljajuci o toj temi, zapitala sam se:
Ko pomaze roditeljima u konfliktnim situacijama? Ko ih uci na koji način vaspitavati decu? Ako ne viknuti, cusnuti, udariti, ko im kaže kako, na koji način postici da deca funkcionisu u porodici i drustvu na zadovoljavajuci način?
NidjeVeze (SpetljanaUZivot)
28. oktobar 2008.
opet izopacene moderne teme!
mene nešto zanima sad moja mama je meni pricala kako su ucitelji tukli u njeno vrijeme kaže napravi ti katastrofu po rukicama a nekad kaže morale se prstici skupiti da bih tukli po jagodicama/nokticima!
Svabo opet kaže ko je dobivao batine to automatski prenosi i u vaspitavanje svoje djece htio ili ne on dodje do situacije gde neumije drugacije i to mu je jedina pomoć „jer je to i kod njih funkcionisalo“
Neki zestoki vjernici opet tvrde da je motka izasla iz raja i da se dijete treba vaspitavati i na taj način ako drugacije ne može. Citajuci ovo sto je dosad napisano neki nisu vaspitavani već muceni istjerati dijete od 5 godina na dvor gde cjelu noc mora provesti jeste teroristicki napad roditelja na svoje dijete koje oni uzgred ne smatraju djetetom već nešto slično kao neka „stvar“ koja se sad uzme sad izbaci!
Inače sam čula pricu gde je majka svima davala savjete kako sa djecom izaci na kraj jer je djecji psiholog dok je svoje mlatila motkom ko vola u kupusu jer sva a njena skola je bila zabadava jer njeno dijete je bilo „mimo svih“ i taj djecak je zavrsio fakultet iako je motka bila majka!
Mene sad zanima kako je u doba evo mojih roditelja motka bila svetinja čak na selima gde su moji roditelji odrasli nije te samo majka vaspitavala već SVI iz tih sela i od te djece ima i intelektualaca i fizickih radnika ALI niko od te silne djece nije krenuo mimo puta nemamo kriminalaca, mucitelja svojih familija/roditelja, ljenguza, drogerasa i raspikuca!
Danasnja djeca su nazalost od malih nogu sita! Sita u smislu zelja koje imaju i koje im se ispunjavaju! Cesto obadva roditelja rade tako da su djeca svoj gazda još ako nema komunikacije i jasno oznacenih zajednickih aktiviteta ima da ebemo jeza u ledja! Moji djecaci su dosli sa svega 4 godine iz vrtica i meni objašnjavali šta znaci riječ homoseksualac, sa 6 godina su dosli iz skole sa karticom i nekim brojem telefona gde mogu da zovu „ako se oni osjecaju drugacije“ ili ako imaju bilo kakav problem!
Najmladja majka Njemacke imala je 12 godina kad je rodila dijete! Djeca nisu djeca sto su nekad bila roditelji nisu roditelji koji su nekad bili konstalacije zivljenja nije ista prije ih je bila puna kuca tu si bili i deda i baba koji su takođe vaspitavali savjetovali i pricali danas ima mnogo samohranih majki ili oceva u velegradovima!
Jedino sto je bitno jeste svoje dijete provesti kroz jedan veoma opasan dijo zivota bez ikakvih iskusenja koji prerastu u poroke! I uz pomoć motke!
Neka dijete otplace od majke koja svome djetetu neće nazao učiniti! a ne majka od svog djeteta jer te suze ima da te do groba prate!
Kako ću ja svoju djecu odgajati to meni neće nametati zakon da li njemacki ili bilo koji drugi njihov zakon jeste za njihovu djecu i njihov mentalitet ali nikako za moj način zivota i toga usta sam ja izrasla meni ne trebaju drogeraši niti kriminalci a bogami ni majke od 12 godina.
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
Ако схватите да је пубертет нормалан вид одрастања онда ће вам бити лакше
vinova-lozica (posmatrac) – 1. novembar 2005.
Ako shvatite da je pubertet normalan vid odrastanja i da ponasanje zavisi od čiste hemije, jer hormoni ne uspevaju da se ojednace i uspostave harmoniju, onda će vam biti lakse.
Kao drugo, dete odjednom postaje svesno svoga sazrevanja i ne ume da se sa tim najbolje nosi, takođe trazi svoje mesto u drustvu sirih razmera od uskog kruga roditelja, familije i ucionice. Pocinje da bude svesno svojih opstih stavova o drustvu oko sebe, a to nije lako odjednom postici i savladati sva pitanja, koja traže odgovor.
Šta je najbolje uraditi?
1- biti iskren sa detetom i reci mu otvoreno kako se vi osecate. Recite mu da ste tuzni, bespomocni, da ne umete da se snadjete u novoj ulozi roditelja (sto i jeste tačno), da biste želeli da ga razumete, a možda to ne izgleda uvek tako. Otvorite mu dusu i shvatite ga kao ODRASLU osobu. Oni to jako cene
2- pokazati osecanja.
Slobodno pokazite kada vam se place, kada vam se smeje, kada ste besni, kada ste srećni i imenujte svoje osecanje pred njima. Recite: „zbunjena sam tvojim ponasanjem U OVOM TRENUTKU (uvek vezite za trenutak) i mnogo sam tuzna/besna zbog toga i toga… možda ne moram da budem, ali ja se tako sada osecam… Možda si mogao da izbegnes da me rastuzis…“ Ne stidite se da pokazete svoje slabe tacke, jer oni to ionako sami vide.
3- Razgovarajte o svim temama:
Šta misli o ljubavi?
Šta misli o vama?
Kakav bi on bio kao roditelj?
Šta misli o politici?
Kakve sve nepravde postoje oko njega?
Šta je lepo u svetu? …
4- Obavezno ga pitajte nekada za savet, kao odraslu osobu.
Šta da obucete, šta bi on uradio u nekoj konkretnoj situaciji, pitajte ga da li ste dobro reagovali u nekoj prilici…Dajte mu sansu da proba da bude odrastao i da oseti da je njegovo mišljenje cenjeno kod vas.
Interesujte se za teme koje njega zanimaju: muzicke grupe, automobili, tehnika, moda. Iz toga ćete vise saznati o detetu i njegovim idejama.
Јако је тешко бити родитељ, али посматрајучи још увек са стране, јако је теже бити одговоран родитељ
Неколико шаљивих неформалних паралела родитељи – пословни свет
Практично не постоји дечија проблематика. Увек су родитељи криви! Можемо понекад и да се тешимо, уствари нашалимо: Значи не ми, па шта ми ту можемо, него наши родитељи, а онда то значи не наши родитељи, него су забрљали њихови родитељи …..а све се утисне у „јадну“ дечију душу…
Ауторка је по професији драматург, а аматерски одгаја петоро деце
Ирина Гилић-Жировић
[објављено: 25/02/2009]
predrag milovanovic, 25/02/2009,
Jako je tesko biti roditelj, ali posmatrajuci jos uvek sa strane, jako je teze biti odgovoran roditelj, MAJKA. Onaj koga majka pokvari, taj se ne popravlja, onaj koga majka uredi taj se ne kvari.
Nije da sad prebacujem odgovornost na majke, vec pozivam i oceve da shvate bitnost nas muskih u porodici i da svaku strogost i disciplinu (u granicama konstruktivnog) ostavimo neznijem partneru.
Cudno, ali nezniji roditelj treba da je strog (ne prizivam “ mirka“ da smiruje decu ili bilo sta grubo), a fizicki jaci roditelj treba da je blag i da neznost usmerava ka majci, a decu da voli kroz neznost koja podrzavai cuva njihovu majku, bez ljubomore i konkurencije. Ostaje na taj nacin prostor gde deca uce iz vidjenog, a ta autonomija roditelja decici ostavlja prostora da uce o svim autonomijama, o onoj nevidljivoj zategi koja nam ne daje da prodjemo jedni kroz druge.
Decica uce od neizgovorenog i cesto kad su majke blage, a ocevi strogi usadjuje se gradja u R kompleks, a kad je majka sef discipline onda je otac van polja snage i onda se nauk useljava u decija srca i tamo se razvija kultivisan Ego, takav EGO koji tvori ljubav i iskreno zahtevanje.
Posle ostaje da tako vaspitana deca imaju srece da vole takodje odmerene ali emotivne ljude. a i ako se ne desi, strogost majke je tu da cuva, a umerenost oca da nahrani strpljenjem, pa sve covek na kraju prebrodi.
Nije jednostavno, svaka cast svakom roditelju, ali mislim da muski trebaju da uce od majki i da ucestvuju kroz majku u porodici, ima tu mudrosti i neke izvornosti u svemu tom prelepom.
Upoznavao sa razne ljude, razmazeni ljudi su najtezi a neki i najgori, a jednom razmazeno musko dete, razmazeno od majke i tretirano lose od grubog i usmerenog oca, moze da bude i nesretni usamljeni umetnik, ali i imperator.
Velika je odgovornost biti roditelj, ali je teze onom koji brine gonjen i prirodom veze majke i mladunceta. Buducnost, opstanak.
Извор: Политика Online (коментари корисника)
Абортус
Abortus
Stojko – Apr 29, 2002 20:30
Moja poznanica razmislja o abortusu. Sa momkom je u losim odnosima, veza valjda nema buducnosti, on joj kaze: „odluci sama“.
Ima li ovde zena koje su razmisljale o abortusu, pa su se ipak osvestile i nisu ubile dete u svojoj utrobi? Na koji nacin da je ubedjujem.
Naravno da treba da joj se ponudi svaka moguca pomoc, sada i kasnije, kad dodje beba, naravno da treba da joj se objasni strasna stvarnost da je plod u utrobi zivo ljudsko bice, sa dusom i osecajima. Sta jos? Sta je vas prelomilo da ne ucinite ovaj strasni korak?
Hvala.
samohrana majka – Apr 30, 2002
Pozdrav svima!
Imam devojcicu staru godinu dana i samohrana sam majka! Priznajem nije lako ali ja sam odlucila doneti dete na svet spremna na sve prepreke koje zivot donese!
Naj sretni dan mog zivota bio je trenutak kada sam ugledala svoj zivot. Od dana zaceca pa do danas same se borimo kroz zivot. Nije lako raditi osam sati nakon prespavane noci ali to se sve zaboravi kada dodjes kuci vidis osmeh na licu i cujes reci MAMA!
Ja potpuno razumem vasu prijateljicu koja razmislja o abortusu. Vasoj prijateljici trenutno sada cudne stvari prolaze kroz glavu sto je sasvim normalno i koje ona samo ona moze da razume! Nalaziti se u nezdravoj vezi i morati doneti odluku, preokret u svom zivotu jako je tesko. Jedini nacin na koji ti mozes da joj pomognes jeste da je da razgovaras sa njom ali nezno jer to je njoj sada potrebno. Prvo pricaj o lepim trenucima koje njena odluka o donosenju deteta na svet moze da joj donese pa onda blago predjes na losu stranu tj.sta sutra dete kada dodje na svet sta ti mozes da mu pruzis! Dali ces moci raditi da stvoris/ ostvaris osnovne stvari detetu? A isto tako ako se odluci za abortus to je sasvim normalno! Sto mnogi pricaju da ce savest da je grize sto je ubila dete to nije tacno. Prvu godinu ce da bude tesko ne samo zbog abourtusa no i zbog propale veze(a ona ce to da vidi kao propali zivot) ali ce se brzo vratiti na normalan tempo zivota itd…
Za sada toliko sa posla se javljam pa nemam toliko vremena
P.S Sretno
sandra – Apr 30, 2002 17:16
svi se mi nesto tu ugledamo na modernu psihologije,te“nemas prava da se mijesas“, te“to je njena odluka“.
Naravno da je njena odluka ali niko da „skine kapu coveku“ sto se trudi oko prijateljice. Njena je odluka, ali joj treba predociti sve solucije pa da se onda odluci. Moze vam zvucati zaludjeno, ali zar ne mislite da niko nas nije dosao slucajno na ovaj svijet i da nista sto se desilo nije slucajno.Tako i beba nije slucajno zaceta i ja sam misljenja da ona treba da se rodi. Mozda ce bas beba da „otvori mnoga vrata“.
Mlada zeno,abortus nije mala stvar. Cijeli zivot ces se pitati sta bi bilo da nisi abortirala. S druge strane,cisto sumnjam da ces se ikad pokajati ako ne abortiras i rodis dijete. Svako ima svoju sudbinu, zvijezdu vodilju, nazovite kako hocete, pa tako i tvoje dijete.
Odakle ti pravo da nekom uskratis pravo na postojanje. Nikad u svom zivotu nisam cula da se neko pokajao sto ima dijete, ali da se neko pokajao sto je abortirao…E,to je druga prica. Ne vjerujem da je uzimati zakon prirode u svoje ruke bas ispravno i prirodno.Naravno,vele svi „to je tvoja odluka“,i to je malo otrcana fraza.To ce ti svako reci da bi se ogradio.Tebi treba da cujes tudja misljenja i da razmislis o njima a da je tvoja odluka u smislu da odes kod ljekara i da te iskasape naravno da je tvoja odluka, ne moze ti to niko zabraniti.
Slusaj ti svoje srce i vidjeces. Nisam bas misljenja da treba samo „dobro razmisliti“. Treba malo vise osjecati pa kad uradis pravu stvar sto srce kaze, sve u zivotu dobro krene. Malo zvuci nerazumno, ali bas to“razumno-nerazumno“ i pravi od svih nas zombije a ne ljude. Pogledaj i na sebe i na to dijete malo vise ljubavi i zaj… razum na par trenutaka pa ces shvatiti sta treba ciniti
ZELIM SRECU OD SVEG SRCA TVOM DJETETU I TEBI
Dara (Dr) – May 01, 2002 08:46
Vreme i ja da komentarisem. na prvom mestu mislim da svaka devojka koja se ne ume sacuvati od neželjene trudnoće, ne bi trebala ni da se ubacuje u krevet. ne vredi plakati nad prosutim mlekom.
Ja sam licno protiv abortusa, sto znaci da sama ikada ne bih pomislila da abortiram dete. Istovremeno da mi se ta trudnoća desila u sred skolovanja itd, verovatno bih tada drugacije razmisljala. Ali ipak kao sto sam rekla, svaka zena bi trebala da preuzme brigu o sebi da ne ostane trudna a ne da se nadje u toj situaciji.
Sto se tice doticne mlade dame,naravno da treba da odluci sama. Najlaksa je stvar abortirati, ali ponekad je potrebno uciniti najlaksu stvar.
Samo hrabro i kako god resi, nek joj je sa srecom.
Људи не схватају да се живот заснива на љубави, односно на жртви, а не на уживању и ленствовању
Труднице Србије без помоћи
Многе будуће мајке, због егзистенцијалних разлога, не користе боловање да не би примале само 65 одсто плате
Марија Којадиновић из Параћина, иако у шестом месецу трудноће, свакога дана одлази на посао и испуњава своје радне задатке, као и пре него што је остала у другом стању. Један од кључних разлога због којег је одлучила да не користи трудничко боловање, током којег се исплаћује 65 одсто личног дохотка, јесте плата.
Б. Малиш
[објављено: 23/01/2009]
Саша Петровић, 23/01/2009,
У вези са овим текстом постоје две неоспорне чињенице. ПРВА је да наша држава још увек не схвата да смо ми Срби народ који све брже нестаје. Није нам потребан никакав рат, за највише 50 година бићемо мањина у својој собственој земљи.
Уместо да држава предузме радикалне мере у циљу заустављања беле куге и подстицаја народног прираштаја у виду повластица и финансијских стимуланса за мајке, она приповеда младима бајке о Европи и „лагодном“ животу који нас тамо очекује. Питате се откуд новац! Погледајте само колико неудатих девојака и неожењених младића који троше своју младост седећи до јутра у мрачним и загушљивим кафићима.
Нису од користи ни Богу ни народу, већ себе трују алкохолом, дуваном и чак наркотицима.
Када би држава на такве ударила порезе, они би се удали оженили, мајке са децом би имале извор прихода и било би много више рада а мање туча и убистава по кафанама. Брат ми живи у Америци и сећам се када је причао да се тамо уопште не исплати бити момак: осигурање за ауто и кућу је скупље,а порез је много већи. Ово није случај само у Америци него у многим другим земљама.
ДРУГА неоспорна чињеницаје да сиромаштво није узрок пада наталитета. Сваки демограф и социјални аналитичар ће вам то потврдити. Погледајте на најсиромашније земље у свету – имају највећи наталитет. Узрок је морални пад у коме се налази наш народ. Код нас влада крајњи индивидуализам и егоистички хедонизам.
Људи не схватају да се живот заснива на љубави, односно на жртви, а не на уживању и ленствовању. Док се духовно не подигнемо и не вратимо се оним вредностима које су красиле нашу државу не тако давно (на почетку 20 века), нема нам напретка.
Неки се питају: па шта ми обични људи можемо да учинимо?! Контактирајте ваше народне посланике телефоном, писмом, лично и тражите од њих да се заложе за измену закона. Није Београд једино место где може да се живи и ради. Много је и премного неораних њива и запуштених воћњака по Србији. Није хлеб на калдрми ни слађи ни јефтинији!
Извор: Политика а.д. (коментари корисника)
Три године организације Срби за Србе
SZSBeograd (Humanitarni rad)
27. novembar 2008.
Данас се навршавају тачно три године од када је група младих људи, одвојена даљином али не и срцем од мајке матице, започела рад Хуманитране организације Срби за Србе.
Случајно или намерно у време када је почињао Божићни пост. Три године нису дуг период у људском битисању, али су сасвим довољне да се од заборава отргну и међу Србе врате заборављене речи: племенитост, широкогрудост, дарежљивост, милосрђе, великодушност, човекољубље, братољубље, добротвор …
На тим речима смо окупљали Србе широм света, дубоко свесни Андриђеве изреке “да нам живот враћа само оно што дајемо другима, и мудрости наших светих отаца који су племенитост сматрали врховном људском врлином.“
Ми смо поменуте хришћанске врлине својим личним примером и конкретним делом поново вратили у јавни живот, градећи нашу организацију на темељима поштења и транспарентности. Учинили смо нешто што се пре три године чинило немогућим и невероватним.
Тврдичлук је корен свих зала, празна прича је недовољна, ћутање и затварање очију је опасно. Чистој и непоквареној души је потребно племенито дело. Само на тај начин, кроз акцију братољубља, човек може потврдити своје чојство, и наћи свој мир. И никако другачије.
Зар у животу није најважнија љубав, и пре свега, љубав према сиромашним, страдајућим, и унесрећеним. Ништа није угодно Богу као милосрђе, јер je тa особинa својственa Њему.
Несебично давати од себе другима, трудити се без личне користи – подстицати људе око себе да развијају добро у њима – то је племенитост. Највиши облик племенитости је жртвовање себе за добробит другог, и то пре него тај други пружи руку за помоћ. Племенитост кроз жртву постаје светост.
За ове три године смо пронашли и евидентирали преко 200 породица са петоро и више деце, нашим донацијама помогли смо директно 40 породица са преко 350 деце, народне кухиње на Косову и Метохији, старе, болесне, инвалиде.
Друге породице су добиле помоћ од државних органа или других удружења, али велики број породица остављен је на милост и немилост суморној садашњници и људској небризи.
Истовремено смо се трудили да текстовима на нашем сајту подигнемо свест и активирамо аларме у друштву због тешког социјалног стања у коме живе српске вишечлане породице широм Балкана.
Ширили смо свест о проблему беле куге, указивали са каквим се животним проблемима свакодневно сусрећу од свих напуштене мајке хероине, износили став да те породице морају бити адекватно награђене од стране државе, а не кажњаване.
Наш крајњи циљ јесте да им помогнемо да дођу у ситуацију да се самостално изборе за своју децу и њихову будућност, пошто социјална давања и новчана помоћ дају само краткорочне резултате.
У Србији данас преко 120 хиљада деце живи гладно или у тешкој неимаштини, а 60 хиљада деце у гету са бодљикавом жицом кога су прогласили „државом”, и то у духовном и световном срцу Србије.
У тренутку кад нам у сусрет стиже тешка економска криза која ће угрозити управо најсиромашнији слој становништва, не штедиме се. Проверимо себе колико смо дорасли немањичкој и котроманићкој круни, слави и традицији.
Помозимо ту невину децу у матици и српским земљама окружења која су на ивици опстанка. Не само због њих, већ због свог националног достојанства и порекла. Једино нам њих не могу отети ни империјализам, ни глобализам, ни хегемонизам, нити било која мрачна „светска” сила.
Имали смо у ове три године низ препреке, проблема, али нисмо поклекли, одустали, нити се предали. Наша највећа награда биће искрен дечији осмех, потврда да сав труд, време, енергију и новац које смо уложили није узалудно потрошен.
Позивамо Вас да нам се придружите и подржите, да наставимо борбу за лепшу будућност српске деце и њихових породица.
ДЕЦА СУ НАША БУДУЋНОСТ!
Скупштина Хуманитарне организације Срби за Србе
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
Ко децу препусти глобалној телевизији и глобалним Мек Доналдима добија овакав резултат
Јасмина Ана
Под погрешним светлима
…Омладина је, зато, под погрешним светлима. Под светлима рефлектора. Девојке се одевају и понашају као фолк певачице и по цео дан су на сцени… Полуголе, изазовне, срачунате на ефекат.
Ефекта нема. Што су голије, то су усамљеније.
egoist , 17/08/2008,
Bravo! (za tekst). „Gde su im ocevi i majke da im kazu? Da ih nauce da se ne jede sve sto leti“? Ko decu prepusti globalnoj televiziji i globalnim Mek Donaldima dobija ovakav rezultat kako ste ovde opisali.
Odlazak u zoološki vrt ili solidnu predstavu za decu ne zeli danasnja drzavna politika jer su im upravo potrebni ovakvi („Pragmaticni“) tipovi. Danasnja politika kaze: Narode! Ti treba da se brzo stvaras a jos mnogo brze da se trosis! Kvalitet nije vazan, nije pozeljan, jer kvalitetan covek prepoznaje stvarnost, istinu, i time stvara probleme.
Gospodjo Jasmina Ana! Ovaj clanak je u isto vreme bokserski nokaut danasnjoj srpskoj politici koja padanjem na nos ipak slepo sledi EU politiku …
Извор: Политика Онлајн (коментари корисника)
Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ? 
leave a comment