Да би отишао на Запад и успео, мораш бити најмање 10 пута бољи од домаћих

namernik
05. децембар 2008.

Marko
nisam ja klinac,znam da je Djelic lazuckao,ali čim se prica o ukidanju viza,toga će i biti. Uvek je tako bilo kad se o nečemu prica toga bude, ranije ili kasnije. Ali ja bih isao iz Srbije odmah, jer imam preko 30 godina, i nemam puno vremena.
Možeš li meni da pomognes da dodjem do te zemlje tako kako kažeš?
Ne bih ti bio na teretu jer znam engleski, i imam novca za početak, da platim stan i ostalo dok se ne snadjem. …

Marko_011 (Slobodni umetnik)
06. децембар 2008.

Vidis da tema nije prošla uopste, obzirom da nasi ljudi kada se srede, vise te ne poznaju, niti ih zanimaju tvoji problemi.

Vidim ionako da ti nisi kalibar za neke ozbiljnije ciljeve u zivotu, osim da slusas Beogradski Sindikat, dizes tegove ko mamlaz neki i gledaš se u ogledalo na svakih 5 minuta.

Ako si spreman na tucu, moras biti spreman i da te neko izbode ko prase ili isprazni sarzer u glavu, čega si verovatno takođe svestan.

Na primer, ovde gde sam ja, krenes da pretis nekome i najednom trci 15-20 Marokanaca sa nozevima da te iznabadaju ko prase a o siptarima i ostalim da ne pricam.

Nisu ljudi zainteresovani da im neki mamlaz dize ton.

Da bi otisao na Zapad i uspeo, moras biti najmanje 10 puta bolji od domaćih, sto je za tebe ipak nedostizan cilj, jer nemas prvo ponasanje a kamoli nešto više od toga.

Prvo moras da radis na sebi i da se izgradis kao licnost, da bi bio sposoban za neke ozbiljnije ciljeve u zivotu.

Teško je prihvatiti surovu realnost, ali sto pre shvatis realnost, biće ti lakse.

Namernice, situacija je zafrkana u celom Svetu, tako da moras da grizes 10 puta vise, ne bi li dospeo neki nivo.

Amerika pusta preko lutrije, ali tamo je kriza i nema poslova ni za Amere a kamoli dodjose, tako da bih ja Ameriku izbegavao, iako sam tamo proveo 7 godina zivota, od svoje 18, kada sam zbrisao iz Beograda sa avionskom kartom u ruci i 1000$ u dzepu.

Evropa, takođe zafrkana situacija…

Francuska je zeznuta za papire, Belelux, Holandjani daju prednost državljanima EU ako im treba neko i postoji mogućnost volontiranja od godinu dana , da bi tek drugu godinu poceo da zaradjujes, ali to ti je proces po trnju.

Austrija je zeznuta takođe, proveravaju i one sa papirima koji naprave brakove a kamoli da se dobiju papiri bez braka, uglavno se tamo vuku na nekakve vize i satro studiranje.

Državljanima BiH i Hrvatske je skolovanje besplatno u Austriji, tako da su „studenti“ sljakeri klasicni.

Nemacka, puklo, nema ništa, papiri zeznuti za dobiti.

Grcka, tamo nema ništa.

Imaš po meni dve solucije, jedna je Spanija da odes i sacekas legalizaciju, što se tamo desava.

Druga opcija je Italija, koja legalizuje godisnje oko 150.000-200.000 stranaca, tj. dodeli boravisne papire i taj program se zove Decreto Flussi.

Po meni najbolja solucija u ovom trenutku za tebe, jeste da upises skraceni kurs za medicinsku sestru i kurs Italijanskog jezika i da sa time dodjes u Italiju na gotovo sa papirima u ruci.

Moj prijatelj zabar je radio obuku za te medicinske sestre u Srbiji, ucio ih je Italijanski, tražili su nekih 550 med. sestara, prijavili se nešto ispod 200.

Plata je oko 1500-1700 eura mesecno, plus 13-a i 14-a plata i placeni svi doprinosi, kao sto su socijalno, penziono i ostalo.

Sada, kod nas je malo smesno da musko radi kao med. sestra, ali na Zapadu to rade i muskarci i normalan je posao.

Nekada, kada ni inzenjere, doktore, magistre i ostale ne zarezuje niko tri posto, uzimas u tom trenutku šta je najbolje i kasnije se boris za nešto bolje, jer se treba uvek boriti za bolje.

Sada je Italija objavila, tj. juče da prima novih 150.000 stranaca za ovu ili sledeću godinu, tako da je to još jedina zemlja gde može da se ode, tj. emigrira.

Znam da postoji neki skraceni, ubrzani kurs za med. sestre, upises to i odradis na brzaka uz obavezan kurs Italijanskog jezika, ne mora da je perfektan, cisto da znaš da se sporazumes i možeš biti siguran da sa time možeš sigurno da odes u Italiju na gotovo.

Med. sestre se zovu infermiere u Italiji i gledaj da guglas malo i pronadjes korisne informacije.

Ima i neki Hrvatski veb sajt, koji se bavi samo oko pitanja u vezi odlaska med. sestri iz Hrvatske u Italiju.

Posao verovatno nije ništa opasan, meris krvni pritisak i verovatno ne tako komplikovane stvari.

Mislim da je jedino ostala ta opcija, koja sigurno te vodi na Zapad na gotovo, dok je sve ostalo, samo prazna prica, pa makar bio i kardiolog.

Ima gomila kombinacija, sada, zavisi od licnosti i coveka gde vidi sebe, tako da…

Ko je jak igrac, teško da će ga bilo ko sprečiti da ode na Zapad.

Vizu ne možeš dobiti sa necijom preporukom, ko je državljanin zemlje EU u koju se putuje, ako se nema siguran posao, pa čak i tada mogu da te odbiju bez problema.

Ovde u zemlji u kojoj se nalazim, čak ni kuma mi nisu pustili a kamoli…

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Не ваља систем, не ваљају навике, не ваља карактер наших лекара и наших пацијената

ChromVanadiumTabletten – 11. novembar 2007.

Postovani g. Ministre Milosavljevic,

Jedan od najvaznijih resora u Srbiji je zdravstvo a koje drasticno zaostaje za Evropom.! Znamo da nedostaju mnogi aparati u zdravstvu kao i skupoceni lekovi ali u nasem zdravstvu još vise prednjaci nedostatak organizovanosti, administrativne olaksice i kultura zdravstvenih radnika prema pacijentima, sto budimo iskreni ne iziskuje neka novcana ulaganja.

Nedavno smo propratili i neke novosti oko izdavnja lekarskih recepata i pitamo se zašto su u Srbiji velike guzve u ambulantama i bolnicama?

Ako se pak zbog nedostatka bolnica, lekova zdravstvo ne može rešiti guzvi, trebalo bi bar da se uvede reda oko prijema pacijenata i izdavanja i popunjavanja recepata. U tom danasnjem sistemu rada, mora se pod hitno nešto menjati ako država Srbija želi da udje u EU.

U Svajcarskoj kad narucimo dolazak kod lekara ili u bolnicu, vreme prijema se tačno u minutu fiksira. Nikad niko ne ceka vise od 10-15 a najviše 30 minuta!.

Tamo nema desetine saltera na koje pacijenti moraju da cekaju satima, sve se to resava na prijemu u roku od desetak minuta.

Na prijemu je samo jedna ili dve sestre kojoj se pacijenti javljaju, sestra pripremi karton a pacijent samo saceka u cekaonici poziv doktora.

Nema tu dogovaranja ili pitanje između pacijenata, da li sam ja ili onaj na redu. A nema ni ulaska preko reda ili veze.!

Sve je to rešeno na prijemnom i lekar uzimajuci karton koji je po redosledu i zakazanom terminu pripremljen, on ili sestra prozivaju pacijenta i pregled može da pocne..

Kod lekara sve pretrage odmah se zavrsavaju. Vadenje krvi, davanje urina ili eventualna snimanja. Ako pacijenta upute za daljnje pretrage, proces u upucenoj ustanovi odvija se na isti način. Kad se kod lekara zavrsi pregled, lekar lično popunjava recept, udara pecat i samo još treba otici do apoteke. Zar je to dakle toliko komplikovano da se i kod nas tako nešto primenjuje? Zar nasi lekari ne umeju sami da popunjavaju recepte?

Na ovakav način, sve bi se disciplinovalo a najviše pacijenti i niko ne bi ulazio kod lekara stampedom i na ho ruk ili po preporuci. A kako je kod nas u Srbiji?

Jedne prilike zbog trovanja zeludca dosao sam u jednu nasu državnu bolnicu (ime i mesto nije bitno) jer to ništa ne menja, – jer u svim bolnicama u Srbiji je isti način prijema i isti stampedo pacijenata.

Usao sam u bolnicu i pokusao da se snadem da nadem mesto gde se vrsi prijem pacijenata. Nisam znao na koja vrata da udem a nisam mogao da bilo koga pitam. Gde sam god pokusao na ulazu kroz neka vrata da pitam, svi su imali brze pitanje od mene: stA HOćeš COVECE, IZLAZI VANI!

Nivo kulture na nuli a zovu se zdravstveni radnici!

Prilikom takvih otvaranja vrata, dogadao se je stampedo onih koji su takode cekali u hodnicima i koji su takode želeli da udu na neka vrata.

Takav tretman prema pacijentima pretezno starim osobama i naravno najviše sirotinji, koja satima ceka bez ikakva reda i bez orijentacije je van svake organizovanosti i naravno postovanja prava bolesnih.

Kad sam nekako i nasao prijemno, naisao sam na brojne administrativne prepreke i neljubaznost osoblja. Kao da sam dosao u pritvorsku celiju, pocela su ispitivanja koja nemaju veze s namerom jednog pacijenta koji se previja od bolova.

Prvenstveno vam traže knjizicu, pruzaju vam neke formulare da popunjavate uz neljubaznost ko će to da plati i naredenje, popunite to i dodite ponovo.

Dakle, opet sve iznova, stampedo, guranje kroz masu i slusanje dobacivanje pacijenata. Umesto da je to sve organizovano i koordinirano od osoblja koje tamo radi, pacijenti su bili primorani da se sami organizuju i dovikuju, da pitaju ko je na redu itd.

Kad se sve to popuni ponovo se probijam do sestre koja ili ne cuje ili nešto zvace ili nema volje za zivotom ili razmišlja o necem trecem.

Kojoj je, da budemo iskreni, potrebnija batina da je neko izudara ili momentalni otkaz, nego to što radi.

Kad je trgnete iz tih dubokih snova, umesto da vas usluzi, odmah je u startu arogancija i protestovanje ili nije ovo dobro, trebali ste onako a ne ovako a da vam niko predhodno nije pomogao da vas nasavetuje šta treba da uradite ili kako da popunite tu kupus-administrativnu proceduru!.

I pored brojnih nepismenih pacijenata, nikoga to ne interesuje od bolnickog personala. Posle prijema kod sestre i regulisanja silne administracije, opet cekanje na red kod lekara. Dok cekate da udete kod lekara, niko vas ne pita da li ste hitan slučaj ili ne, vi morate da se raspitujete ko je još ispred vas i to može da traje satima.

Kad stignete na red ulazite kod lekara i kad zavrsite pregled, tek tada su jos vece zavrzlame. Ako još treba da date krv, morate da jurite prostoriju za koju niko nezna gde je. Cesto je vadenje krvi negde na nekom drugom spratu a možda i van ustanove u drugoj zgradi.

Na kraju recept kog ste dobili od lekara u kome je samo popunjen naziv leka, morate da nosite opet onoj zamišljenoj sestri da vam ona samo još upise ime i prezime i da stavi pecat, a to može opet da potraje satima!.

To famozno pecatiranje i popunjavanje imena i prezimena, lekar nije umeo da uradi ili mu je to zabaranjeno, a ne znam zašto bi bilo?

Kada sam trebao još samo tu „malu“ proceduricu da uradim, smucilo mi se i zbrisao sam glavom bez obzira, ijako sam bio obavio skoro ceo pregled, odmah sam otisao u jednu privatnu kliniku. Naisao sam na prijemno slično nesto u CH, i tamo je bilo 4-5 pacijenata koji su cekali na red. Odmah sam rekao šta je u pitanju, bez bilo kog komentara ili pitanja, daj knjizicu, ko placa, ili vase ime i prezime uveli su me preko reda i za 40 minuta sam zavrsio pregled i sledećih deset minuta sam cekao da poplacam i ja sam bio gotov.

Od lekara sam dobio recept, koji je bio popunjen, tako da nije bilo potrebno da ga neko naknadno još dopunjava.

Vadenje krvi i davanje urina obavio sam odmah kod lekara u susednoj prostoriji u roku od pet minuta i ponovo se vratio lekaru, bez da sam morao ponovo da idem u cekaonicu ili bilo gde drugde i da se ponovo vracam posle sat vremena. Zaista kao u Svajcarskoj.

Pitam se kako su privatnici mogli tako da regulisu pravila i da zavedu reda a državne ustanove nisu?

Pod koje Ministarstvo zdravlja podlezu ovi privatnici u Srbiji koji su mogli da uvedu reda u svojim ustanovama a državne nisu? Razlika u placanju u doticnoj bolnici i kod privatnika bila je za 1200din vise. Za tu sumu, da sam znao nikad ne bi otisao u državnu bolnicu, naravno i da neću vise nikad.

Nedavno sam pratio tv reportazu na RTS-Beograd i ne malo sam bio iznenaden i obradovao se vescu da je napokon zdravstvena ustanova Doma zdravlja Dr. Milutin Ivkovic u Knez Danilovoj u Beogradu uveo red u svoju ustanovu.

Vise nema potrebe, govorili su i cerekali se preko tv ekrana odabrani koji su se hvalisali, da se neće vise satima cekati na prijem kod lekara. Sve je to regulisano samo jednim telefonskim pozivom prilikom zakazivanja prijema kod lekara. Kao na Zapadu, govorili su ljudi u belom.!

Medjutim, to je bila prica samo za televiziju i za naivne gledaoce da to i poveruju. Prilikom dolaska na odmor namerno sam pozeleo da to i dozivim, nazvao sam ambulantu i zaista zakazao termin u 11h.

Dosao sam po zapadnom obicaju 15 minuta ranije.. U cekaonici je bilo toliko ljudi kao da sam stigao na pijacu a ne u zdravstvena ustanovu…

Za svaki slučaj sam se javio na salter i upitao za moj termin.

Mrzovoljna drugarica, koja verovatno nije ni doruckovala niti još rucala, odbrusila mi je onako po balkanski: idi tamo i cekaj na red.

Kakav red gospodo ovde ima dvadeset pacijenata, prigovorio sam, ja sam zakazao u 11h.. Pocela je da se cereka kao da sam usao u psihijatrijsku kliniku i dobaci: idi covece i cekaj, ako nećeš idi kuci…

Prisao sam pacijentima koji cekaju i upitao, imaju li i oni zakazano kao ja.. Neki su rekli da nemaju a neki da su zakazali u isto vreme kad i ja!

Pitam se kako može neko javno da obmanjuje narod, pogotovo odgovorni jedne zdravstvene ustanove? Gde je tu poslovnost, organizacija, etika i savest? Dakle sva ta silna sirotinja-pacijenti koji najviše to trpe, morace bez obzira na cene, kad tad da napuste te komplikovane kupus-ustanove.

U zemlji u kojoj ima vise bogatasa nego u Svajcarskoj a sirotinja na ivici egzistencije, država dakle još uvek ima preceg posla od zdravstva i ostalih narodnih potreba.

Šta još reci o svim i silnim cinovnicima koji doprinose atmosferi nemara, javasluka i neodgovornosti?

Ali, mislim da vise od mentaliteta pojedinaca takvoj atmosferi doprinosi cinjenica da se drustvo nije ništa promenilo, bez obzira na bilo kakav standard ili državno uredjenje u Srbiji!

Postovani g. Ministre, verovatno Vi nikad ovo pismo necete ni primiti. Ako ga nekim slučajem i primate, nemoj da potcenite ovo moje zapazanje.

Ja živim skoro 45 godina na Zapadu, tamo sam se i rodio a znam šta je kultura i usluga u zdravstvu. Ovamo kad izadete iz zdravstvene ustanove, ijako ste bolesni, ozdravicete zbog humanog ponasanja zdravstvenih radnika.

Ovo nije nikava ironija, to je istina. Nas narod pa i vlast je dapace humaniji od njihovog, ali nas narod je nedisciplinovan, nema radnih navika i nezna za red i kulturu.

U tome je razlika g. Ministre, nedisciplinovanim ljudima ne pomaze stap, nego udari po dzepu, tu ga najviše boli i to ga najcesce dovodi pameti.