Говорите и пишите српским речима а не енглеским позајмљеницама

Учити до краја образовања

Запуштеност српског језика у нас неизмењена је већ деценијама. Како сада ствари стоје, у вртићима се пре свихучи енглески језик. У основној школи, а поготово у средњој када сваки појединац треба да доврши своје језичко образовање, предност има књижевност. Ако се без формиране језичке културе стигне на факултет, онда је касно за било какве поправке. Нажалост, на свим факултетима обавезан је страни језик, најчешће енглески, српски се учи само на филолошком!

Лектор „Политике”

Градимир Аничић

[објављено: 08/03/2009]

Страхиња , 10/03/2009,

Био сам срећан када је пре две-три године почео са радом Језички савет и када је као резултат тог окупљања постојала барем на интернет издању рубрика ,,Језички прозор’’. Сећам се чланака професора Егона Фекете који је писао указујући на примере лошег писања у Политици. Колико ме сећање служи после око годину дана ,,Језички прозор’’ је укинут без иједне речи образложења, као да су разлози због којих је постао нестали. На несрећу српског народа то није био случај. Кроз језик неког народа се најбоље одсликава свеколико национално стање душе, промишљања о свету у коме се налази и утицајима из света са којим долази у додир.

Политика је прерасла дневне новине и разне часописе, и са преко века постојања постала је заштитни знак јавне речи у Србији. Ако вам је српски језик основно средство за рад, онда је недопустиво да читам многе чланке (поготову у делу економија) који да нису много мучни и трагични, били би урнебесно смешни. Крајње је време да се новинари и уредници вуку и за рукав ако то треба, да би нас поштедели њиховог ,,серблиша’’ и фрљања са изразима који ни на српском ни на енглеском не значе ништа. Речи као: експерт, борд, франшиза, бренд, менаџмент, билборд, стајлинг, фан, дисконт, бизнис, тендер, холдинг, медији, компанија, брокер, акциза, кластер, онлајн, сајт, фајл, софтвер, виртуелан… и много сличних из серблиша за мене су грозно смеће којим покондирене незналице покушавају да кажу нешто тобоже светско ново и недокучиво ,,што само они занју’’. То што се то ради без потребе јер на српском те речи не значе ништа, и да би се показала уображеност, нема везе, ми шамарамо по језику па шта буде. Ваљда би се онда понеко од новинара и уредника призвао свести. Ако нам је скупштина Србије мерило писмености и језикословља, зло нам се пише. Поред праве голготе којом је изложен говорни српски језик у скупштинској сали, посланицима не смета што код улазних врата не пише ни име државе Србије?!? Исто је и на згради владе?!? О осталим јавним гласилима боље да не говорим.

Не дозволите да се стандард квалитета српског језика којим се пише срозава, јер смо као народ довољно срозани и зарозани. Зашто је језички саветник Како треба писати, објављен као интерно издање само за Политику? Зар је то тајна или то може бити још једно од издања које би се могло делити или продавати. Корист би имала и Политика и српски народ. Ја сам предлагао да Политика уради и приручнике за пословну преписку, ту тек влада расуло и ради ко шта хоће и дохвати. Ако чекамо на установе које су за то најстручније, никад ништа нећемо ни дочекати. Осврните се само на цео век рада САНУ на описном српском речнику који још није прешао ни слово ,,О’’?!? Сетих се чланака Милана Мишића ,,Драги наши читаоци’’ од 8.2.09. Док он уредно шамара серблиш, ето народ све мање купује новине па као немојте да престанете да купујете наше новине…

Писање иза којег стоји добар новинарски рад: истраживање, анализе са подацима а не из ногавица, логични коментари, кључна и важна питања, добар, смисаон, богат, духовит, српски језик, нуђење производа информисања који излазе из оквира просте продаје дневних новина (видети шта и како раде друге новинске и информативне куће у свету као нпр продаја старих чланака, док је архива Политике на интернету нечитљива па је испао прави циркус) … то ће продавати ваше услуге и производе у будућности.

Маштам да могу преко пута зграде Политике да направим плакат на коме би огромним словима писало: Говорите и пишите српским речима а не енглеским позајмљеницама, битно је шта хоћете да саопштите и да ли ће вас сви разумети, не скривајте своје незнање покондиреношћу и речником пуним позајмљеница.

Волите, чувајте, негујте и богатите српски језик, јер он нема никог осим нас који га говоримо, пишемо и читамо. Наставите ли овако, олује ће нас развејати.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

На Западу, пре свега у Северној Америци, до савршенства је развијен култ тајанствености личног прихода

Jocko4 (observer-analist)
09. decembar 2008

На Западу, пре свега у Северној Америци, до савршенства је развијен култ тајанствености личног прихода.
О приходима појединца имају право да знају само послодавац и држава.
Сваки лични приход се обавија у чауру тајности, а све то има други циљ, другачији него што се мисли.
Суштина је да се међу најширом масом запослених не провале разне махинације у приватним договарањима око плате, сатнине и сл., јер би избиле побуне у скоро свакој фирми.

Ради се о легализованом израбљивању запослених и јавној-тајној дискриминацији по разним основама.
Не би требало да вас изненади ако случајно провалите да ваш колега, радећи исти (или скоро исти посао) у истој фирми зарађује знатно више од вас, премда има мање година стажа, па чак и не ради тако квалитетно и одговорно као ви.

О приходима на врху пирамиде у неким фирмама обично сазнајемо кад пукне неки скандал, па информације допру у јавност. Тако сазнајемо да „врхунски инжењер“ у некој корпорацији има „одличну плату“ око $80 000 годишње, а да је заменик Генералног Менаџера (по уговору) примао 1.5 Милион годишње (плус бројне бенефиције), све док није слупао фирму и још је тужио Суду са захтевом да му се исплати 2 Милиона за прекид уговора.

Извор: SerbianCafe.com (коментари корисника)

Психопатама је циљ ИСЦРПЉИВАЊЕ жртве, они само „купују време“, тј. „залуђују нас“ и излуђују, а никад не заборавите, реагују само на нашу моћ и – страх

Раднике шиканирају и „професионални мобери“

Талас отпуштања и смањење шанси за налажење новог посла узроковали су да малтретирање, вређање и омаловажавање запослених у ужичком крају поприме све шире размере, тврде у Самосталном синдикату

Бранко Пејовић
[објављено: 19/03/2009]

ljubica krstic, 20/03/2009,

Rec mobing, sto znaci: psihicko zlostavljanje, koristi se u zvanicnoj psiholoskoj nauci i naci cete je u svim udzbenicima psihologije pristiglim s americkog govornog podrucja. Ne bih zlostavljace delila na profesionalne i amatere, jer tu nikakvih amatera nema,u pitanju je poremecaj licnosti. Oni mrze ljude,tj.“nemaju osecanja“, samim tim nemaju grižu savesti ni osećaj krivice, a osecanja (pretezno straha i brige, koje u „pozitivnim fazama“ – fazama koje im sluze samo za maskiranje stvarnog stanja stvari – cesto ispoljavaju u preteranoj meri i prema sebi najblizim ljudima,koji im, jasno,postaju i najvece zrtve! I po tome cete ih i poznati, npr.,u fazi udvaranja ili „briznosti“prema deci, pa otvorite cetvore oci!) itekako imaju – utoliko vise! – za sebe same.

Nas narod bi ih zvao: „grubijani“, „siledzije“, „nadzak-babe“(nadzak – (kratka?) sekira (turcizam)), „hajduci“, gradski stanovnici: „kriminalci“, a psiholozi: „psihopate“ i „sadisti“. Obozavaju SAMO „jace“ od sebe i zato su odlicne sluge (ranje), iako,zbog obozavanja moci (KONTROLA!) obicno daleko doguraju i odlicno se „prilagodjavaju“. Automatski, bas to im je slaba tacka! Zato, nikako ne biti „slabiji“ i njima podredjen!

Reaguju samo na pritisak (strah za SEBE ili svoje pozicije, a i u interesu im je da se prljava igra sa zrtvom sto duze nastavlja, po mogucnosti, do nervnog sloma ili SMRTI zrtve! Sto bi se reklo, reaguju samo na batinu,a KONTROLU ostvaruju kvarenjem odnosa!

Primetili ste da nasilje ne dolazi samo od „primitivnih“ i „neobrazovanih“. Tipican pr.: dosla zena kod psihijatra i zali se da je muz svaki dan vredja,a skoro svaki i bije. „Pa sto ga ne ostavite?“ „Kako da ostavim coveka koji mi za svaki rodjendan kupi cvece?“

-Drzava bi to mogla da resi zakonom o radnim odnosima, razmislite zasto nece! A zene se iz „sigurnih kuca“, po pravilu,vracaju“svojoj“, opet na isto i jos gore, kad tek psihopata uvidi koliko nemaju moci i zastite! I ZATO zrtve-cute !

Lek: ne dozvoli da ti uticu na raspolozenje=planove i osposobiti se za nesto da postanes materijalno samostalan; ZNATI sve ovo o njima – i uvek imati pred ocima! – da bi bez zaljenja mogao da ZABORAVIS zlostavljanje i doticnog/u, sto automatski znaci, nikad im ne poveruj da si „los“, NIKAD NIKAKAV OSECAJ KRIVICE (oni bas time i barataju, VECITIM PREBACIVANJIMA, to im je i najjace oruzje za ubijanje i to ne samo „u pojam“!

Oko njih su „ubijeni“ ljudi, smlavljeni, neprekidnim kvarenjem raspolozenja i na kraju i samopostovanja, a NIKAD LJUBAVLJU oni ne uspostavljaju KONTROLU/vezanost za njih!/ – SVOJ KRAJNJI CILJ! – nad nama) – i 1.prilikom: POBECI! Bez blefiranja i laznih pokusaja! Bez kukanja, predugih „razgovora“ ili „rada na svom braku“, molbi, suza, ocekivanja „boljih vremena“ na prazno (bez emotivnog i materijalnog osamostaljivanja!), jer psihopatama je cilj ISCRPLJIVANJE zrtve, oni samo „kupuju vreme“, tj. „zaludjuju nas“ i izludjuju, a nikad ne zaboravite, reaguju samo na nasu moc i – strah.

Zato od njih treba i kriti sve svoje planove, pokusace da osujete bas ono do cega nam je najvise stalo! I njih covek moze da pozna bas po tome i – lazima! BEZI I NE OKRECI SE, SINE!! Na duze staze, pored njih, moze samo da se oboli i umre! Ili da se stalno igra neka igra moci i nadjacavanja, sto na kraju postaje vise nego smarajuce i besmisleno, a za decu u porodici i opasno i ogavno!

NIKAD ne prestajte da cenite sebe i menjate- samo sebe! Srdacan pozdrav svima, a ШУТ psihopatama! NEMA pomoci od drugih, od institucija, osim kratkorocne, jer tudja ruka svrab ne ceshe! I na najboljem i „najsigurnijem“ radnom mestu, imacete bar jednog ovakvog u blizini, a zbog „energicnosti“ cesto bas oni postaju rukovodioci, iako blokiraju citavu proizvodnju sikaniranjem i svadjama!

Na Zapadu su to vlasnici kompanija uvideli (ali oni su zainteresovani za profit!) i to je postala citava nauka: kako stvoriti najbolje odnose za saradnju na rad. mestu.

Eto,i sama rec kaze: sa – radnja! NE GUBITE IZ VIDA-SEBE!

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Све што не можеш да уновчиш на првом радном месту уновчићеш на другом радном месту

Alex64 – 12. juni 2007.

Nema veze koliko ko ima razreda osnovne skole, već koliko je sposoban, i koliko su njegovi rezultati rada kvalitetni.
Mi smo uvek imali razlicite zanatlije koje su popravljali i radili zanatske radove u stanu i u kuci gde su živeli moja baba i deda.
Dugo godina je za nas radio jedan moler pok. MIca koji nije imao zavrsenu osnovnu skolu, ali je zato bio ekspert u svom poslu, uvek nasmejan, vedar, iako umazan od glave do pete u krecu.
I dobro je i zaradjivao, vise je imao para nego moja pok mama koja je bila doktorka, ali je radio kao crnac na plantazama.
I svuda smo ga preporucivali našim prijateljima, i poslovnim kolegama.
A uzeli smo jednom pre toga i neke druge molere, koje su upropastili potpuno stan, te smo morali da placamo nekoga ko bi to sanirao.
Nss jedan dalji rodjak je imao staklarsku radnju, bio je takoreci bez osnovne skole ali je od svoga rada iskolovao troje dece, a najstariji sin je ostao i preuzeo ocevu radionicu, iako je imao zavrsen fakultet, mnogo je vise zaradjivao pstavljajuci staklo.
A ovde je moleraj zanimanje koje se vecina naših novodolslih imigranata bavi dok ne nauci dovoljno jezik zemlje gde žive.

Nema svako petlju da se bavi samostalnim radom, uvek se secam kada sam pitao jednog ocevog kolegu, inzenjera koji je radio kao privatnik, kako prolazi, on mi je rekao kao vuk, nekada gladan, nekad sit.
A u pravu je steksi, nije važno koliko si sati radio, već šta si uradio, ti možeš da se pojavis na posao na vreme, i da sedis ceo dan, da ne prodas ništa, ništa da doprineses i da ocekujes posle da to se plate rezultati tvoga nerada.

U vreme kada je ovde bila kriza putovanja zbog dogadjaja 91, ja sam se bavio prodajom luksuznih putovanja-krstarenja. Vecina njih je bila pokunjeni i razocarani trenutnom situacijom, i zalili se kako niko neće da putuje, već jedino dobijaju pozive su otkazivanje narucenih putovanja. Ja sam pak non stop bio na telefonu, i podsecao ljude o neverovatnim popustima za luksuzna putovanja. Naravno oni koji su očajavali posto se niko nije javljao na telefon, i komentarisali dogadjaje preko TV nisu dugo izdrzali i par njih je ili napustila ili bila otpustena zbog slabih rezultata , dok sam ja imao rekordnu prodaju u firmi. A svi su oni bolje govorili engleski od mene, i imali mnogo melodicniji glas, ali nusu bili proaktivni, i nisu se zalagali na poslu, već su ocekivali da im sve padne sa neba.

Imala je moja žena ovde jednu sekretaricu koja je radila za nju, i ciji je zadatak bio da podseti telefonom pacijente da je vreme da se dodje na redovni pregled. Posle nekoliko dana, moja žena je primetila da nema nikakvih rezultata, odnosno nekoliko zakazanih pacijenata, ali svi otkazali. Naravno ta sekretarica nije ni napravila pozive, već je nasumice upisala imena ljudi koji su bili na spisku. dakle ona je redovno dolazila na posao, pretvarala se da radi, i da zove pacijente, ali nije bilo rezultata. Moja žena je uzela telefon, nazvala par pacijenata, pitala ih šta ima novo kod njih, kako se osecaju, i zakazala nekoliko pregleda, i zahvalila se na usluzi toj sekretarici.

Naravno vecina nasih u Srbiji uvek vole sigurnost državnih poslova, bez obzira na to da li im se plate isplacuju ili ne, posto znaju da se u privatnim mora raditi da bi se imalo platu.
Takođe nikome ne pada na pamet da idu tamo gde ima posla, evc ocekuju da će se otvoriti poslovi u sred Beograda gde je poslovni prostor preskup. A u provinciji, nemaju dovoljno lekara, zubara inzinjere, advokate, ucitelje, i zanatalija kojih ih ima ali na Birou za zaposljavanje.

Ovde ljudi voze i po dva sata u jednom pravcu na posao, a ne verujem da bi kod nas iz Beograda isli do Stare Pazove, i Galenika u Zemunu im je daleko. Moj brat od tetke je kukao da nema posla, i tražio pare od njegovog rodjaka koji je tada bio direktor na Torlaku (sada u zatvoru posto je radio za Zlobu), ali kada mu je njegov rodjak ponudio posao da radi na održavanju zivotinja za ispitivanje placen preko nekoliko stotina evra mesecno, odbio jer je daleko, treba ustati u 5 sati da se dodje od Terazija do Torlaka.

jedna je stvar zašto covek otvori biznis, i to mogu biti razlozi: da bude sam svoj gazda (možda ne voli da radi za drugog možda je to genetski ili etnicki nap primer Jevreji i Persijanci), da uradi nešto što ne bih mogao radeci za drugoga.
Druga je stvar šta u tome biznisu sve ostvari i koliko mu taj biznis pruza: ugled, i prestiz u drustvu, mogućnost da pozitivno utice na okolinu tako što daje sansu onima kojima velike organizacije ne bi dale sansu, mogusnost da uoci u nekome talent koja ta osoba nije svesna, da mu biznis omogući da živi u kraju u kome ne bi mogao živeti da radi za drugoga, i profit koji će da iskoristi tako što će da skoluje svoje dete da mu pruisti ono što ne bih mogao(la) radeci za drugoga.

Moji su u porodici uvek imali neku tezgu iako su radili za naučne institucije, te tezge su omogućili meni i mojoj sestri da ostvarimo ono sto oni nisu uspeli.
A neko pomene ne-profitnu organizaciju, sticajem okolnosti smo ucestvovali u jednoj od takvih organizacija (iako nema profita predsednik i potpredsednik imaju neverovatno dobru platu, i svi putni troskovi vezani za tu organizaciju su placeni)

Ja sam inače poceo moju biznis (poslovnu) karijeru tako što sam bio mladi novinar (napustio sam i presao u komercijaliste zato što nije bilo placeno redovno) i pisao sam clanke o tome zašto i kako ljudi osnivaju svoj biznis, i na stotine sam „intervjuisao“ vlasnika malih biznisa i u Americi kao i svojevremeno u Srbiji, i jedna je crta svim njima zajednicka ljudi koji vole rizik koji je sracunat, i zelja da se uradi nešto sto bi bilo spektakularno i fascinatno, mnogi i promene sredinu i emigriraju u preko-okeanke zemlje i pocnu od nule, na primer: razgovarao sam sa Italijanom (inače prijateljem moje porodice) iz Venecuele koji je stigao sa praznim koferom pre 40 godina, a sada je jedan od najbogatijih u drugom po velicini gradova u toj zemlji poceo je popravljajuci radio-aparate, jer mu za to nije bio potreban kapital.

Neki od njih možda nisu nikada imali pravu sansu da urade u većim organizacijama, zbog razlicitih razloga, pa su onda otvorili svoje firme, nekoliko sam njih upoznao koji su otvorili firme da bi sami sebe sponzorirali (sa par njih sam i radio i saradjivao).
nnogi su i workoholic (pravog prevoda nema u sprskom jeziku: vole previse da rade).

Moja mišljenje da je to nešto sto je urođeno kod vas, da nešto coveku neda mira i tere ga nemoguće poduhvate kako bih uradio nešto izuzetno teško i uzivao u svomjim plodovima napora.
Desetine knjiga i predavanja ne mogu coveka ubediti ako nema u sebi tu petlju, jer neki ne vole tu neizvesnost.

Mnogima je lakse ako im se kaže imaš zagarantovano primera radi: 400 dolara na dan (dnevna plata zubara za 8 sati rada), zašto bi se mucili ako neki dan može da bude profit manje od 100 dolara a drugi dan možda 1000 dolara (dnevna zarada male zubarske ordinacije bez rashoda). Bolje bravac u ruci nego golub na grani.

A za one sto pricaju o izrabljivanju radnika, mnogi mali biznisi investiraju vreme da bi obucili radnike koji u treneutaku kada su sposobni da konacnio zarade za vlasnika odlaze u organizacije koje su u stanju da vise plate, secam se kada mi je moj prvi sef u Americi (inače profesor na nekoliko fakulteta u Njujorku) rekao onoga trenutka kada pocnem da mu zaradjujem i pravim novac ja ću otici, ja sam se tada smejao govoreci da je to nemoguće, a upravo sam to i uradio posle 2.5 godine segrtovanja i ucenja kompjuterskih programa.

Otac mi je uvek govorio sve što ne možeš da unovcis na prvom radnom mestu unovcices na drugom radnom mestu, samo ako imaš neohodno znanje, strpljivost, sigurnost u sebe i iskustvo u resavanju problema.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

У нашем школству се истицао лажни колективизам, на Западу се инсистира на лажном индивидуализму

Nemilosrdnost je kljuc uspesnosti?

Nunki – 08. септембар 2004.

Preovladjujuce misljenje i ponasanje uspesnih biznismena je da – da bi uspeli, neophodno je da budu nemilosrdni.

Ospustice koliko smatraju i kad smatraju, bez imalo samilosti, platice koliko treba da im vrhunski strucnjaci ukazu na sve moguce rupe u zakonu, dace vam da potpisete primamljivu ponudu (kredit) kad kupujete njihove proizvode ili ce jednostavno na prilozenom uputstvu za upotrebu ono sto je problematicno, kao i kad je kredit u pitanju, da bude odstampano toliko sitno da vecina i ne može i nema zivaca da cita…sto ce kasnije da vas najverovatnije dovede do ludila jer niste bili pazljivi, a već je kasno, potpisali ste/kupili ste.

Nemilosrdno se uglavnom poistovecuje sa uspesnim. Neminovna cena rasta? Ili je pohlepa glavni pokretac, a empatiju mozemo da odlozimo na prasnjavu policu zaborava…

O ovom je rec: da li su ti uspesni, bogati, kvalitetniji od ostalih? Ne, nisu, samo su nemilosrdniji. I da, ako je nekom stalo da dospe „tamo“ mora da po pravilu (manimo se izuzetaka) bude „gadan“, verovatno jos „gadniji“.

Jedino sto ‘ohrabruje’ je, da kad se jednom covek odluci na takav potez, i pregrmi početne dileme i nedoumice, posle je nekako lako, vise se po pravilu ne osvrce. Jer, kad se jednom suocila sa prevladavanjem nad ljudima koji su pametniji, naterala ih da u njenom prisustvu drhte, takva osoba se više ne vraca nazad, nema refleksiju da li je ispravno, moralno, opravdano to sto cini. Ta osoba je uverena da jeste ispravno i da zasluzuje to sto dobija takvim nacinom. Nema tu straha, nema emocija. Nema moralisanja. Skalp, po skalp, samo napred.

Oni to cine. Oni to umeju. Ako neko nema nerava da uspe, u redu, uvek može da postane socijalni radnik, da peva narodnjake za drustvo u kafanama, da peca, da crta…

Laz, manipulacija, izlivi laznog besa, pokazivanje stvarnog besa, pretnje, izazivanje osecaja krivice kod drugih, ma, ceo arsenal, to je alat i taktika uspesnih ljudi danas.

Makiaveli bi se divno osecao u nase vreme. Kao i svaki prorok, bio je pred svojim vremenom.

Voleti sebe, nikad se ne izvinjavati za svoje postupke, kakvi god da su, čak i ako sve ode dodjavola, jer, istina je rastegljiva, može da se uvek savije na stranu koja vam odgovara.

Dakle, vratimo se temi: reč je o tome da je moguce da se bude uspesan, bez obzira sto vecina to tako ne uvidja, tako što se uspostavi funkcionalan i efikasan poslovni model na osnovu sposobnosti da se privuku ljudi, resursi i novac i usklade u okviru takvog modela koji obezbedjuje izuzetan kvalitet kako konzumentima, tako i partnerima, zaposlenim, investitorima.

Nazalost, brojcano posmatrano, daleko je manje uspesnih preduzetnistava postavljeno na potonjim principima, nego na principu nemilosrdnosti. Za sada je takvo stanje. Mozda je ohrabrujuci podatak da vecina novoosnovanih preduzetnistva prestaje da postoji nakon pet godina. Mozda i nije, jer ogroman procent registracija, bilo gde u svetu, upravo i ima za cilj ‘jednokratnu upotrebu’, sto opet govori u prilog prvobitno izlozene teze…

Malkovich (gerila) – 08. септембар 2004.

nunki,
mislim da ti je postavka tacna 100%.
jer se zasniva na jednom od osnovnih prirodnih i evolucijskih zakona:
prirodne selekcije i opstanka najjacih.
ova zakonitost je samo transponirana u najuspesniji ekonomski model danas,  americki kapitalizam liberalnog tipa, koji postaje globalni model uspesnosti i recepta za profit. to je makro sistem, a na mikro nivou tj. kada su pojedinci u pitanju, oni jadnicki samo plivaju po zakonitostima sistema, naravno za svoje dobro. iza svega je ljudska pohlepa (greed), a psiholoski možda egzistencijalni strah.
u moralnost toga ne vredi ulaziti. ima filozofija, religija, vojska spasa, un da izbalansira nepravde ovakvog sistema. ali takav nam je nivo danas, takav nam grah pao ;)

Демократија се разликује од уравниловке по томе што људе не тјера већ их економски стимулише при доношењу одлука

Млађан Динкић

Кад је скупо заправо јефтино

Најважније је запитати се колико рад неког јавног предузећа заиста кошта грађане Србије и какве они користи имају од тога. Уколико неко предузеће смањује трошкове пословања и побољшава квалитет својих услуга, менаџмент свакако заслужује добре плате

[објављено: 08/12/2008]

james bond, 08/12/2008,

Pa ovaj je coek nevjerovatan. Sad je naso za shodno da sam sebi izigrava opoziciju. Poslije toliko godina u vladajucim strukturama on se zali da mu javna preduzeca ne rade profitabilno, da ima viska administracije i posto sam ne umije nista da rijesi nudi da se privreda privatizuje pa da rjesava neko drugi???

Odlicno Dinkicu nijednog valjanog podatka a prozivas demagoge. Da si napravio bolje uslove na selu sa novi traktori, oslobobodio poreza seljake, subvencioniso proizvodnju, iskolovo dovoljno agronoma i njima dao dobre plate, ne zakido na otkupu neb se narod guro u cinovnike.

Demokratija se razlikuje od uravnolovke koju pominjes po tome sto ljude ne mora da tjera vec ih ekonomski stimulise pri donosenju odluka. Ako ti nemas blage veze kako ekonomski sistem treba da funskionose polozi racun. Sto ne pomenu FIJAT, kapitalne investicije, cijene energenata, presaltavanje privrede itd.Sta ce dat vuce razvoj u iducoj godni…

Cestitam Politici sto je objavila tekst pa se vidi kolko ti znas iz ekonomije. I ja sam zavrsio isti faks ko i ti i da vako nemam pojma ni sa cim vratio bi diplomu nazad ne bi smaro posten svijet…

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Знам бар десет људи, који су се учланили у Г17+ да би добили менаџерско место и огромну плату“

Млађан Динкић

Кад је скупо заправо јефтино

Најважније је запитати се колико рад неког јавног предузећа заиста кошта грађане Србије и какве они користи имају од тога. Уколико неко предузеће смањује трошкове пословања и побољшава квалитет својих услуга, менаџмент свакако заслужује добре плате

[објављено: 08/12/2008]

Зоран Поповић, 07/12/2008,

Да, боље возите мерцедес, него југића. Министар је стварно лудо-храбар, иде до краја. То ми се допада. Него, основно питање у „Економији деструкције“ и њеном наставку је како брже „појести“ акумулирани државни капитал. У другом делу 90-тих и 2000-тим је ова дисциплина основна делатност „групе повлашћених“.

Обезвређивање државног капитала, утаја података, протекционизам и корупција, … Контрола свих економских полуга у Србији и постављање економске политике која нас је довела ту где смо. Преливање националног богатства из надлежности државе, под надлежност повлашћене ГРУПЕ.

Пребацивање јавног дуга на терет државе и задуживање у сврхе одрживе приватизације. Шта смо приватизацијама добили? Бахате власнике углавном трговинских компанија и уништену производњу. Спољнотрговински дефицит који ће следеће године задати први озбиљан ударац држави Србији. Зато треба да штедимо?

Монетарна политика од 2001. је креирана за потрошачко друштво. Уосталом, свака елементарна логика је поражена радом министра и групе „експерата“. О политичким обећањима нећу, крив је онај ко је поверовао. И сада, ова прича о менаџерима и „платним разредима“.

Знам бар десет људи, који су се учланили у Г17+ да би добили менаџерско место и огромну плату. Да ли су се учланили (услов 1.), што желе да буду менаџери и покажу знање или због привилегија? Наравно, због привилегија, знање немају. И то није неки проблем, да због ове праксе није пољуљан читав систем вредности.

Да би се ова пошаст зауставила, неко мора бити бар морално одговоран. Очекујем да се због моралне одговорности, у наредном периоду бар дају оставке.

Да живимо и радимо као сав нормалан свет.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Данашња “цивилизација” је створена тако што су Синајске плоче бачене под ноге а човек постао животиња

КРИЗА ЕТИКЕ И ЕТИКА КРИЗЕ

У савладавању данашње кризе све очи су упрте у економску политику. Могло би се догодити да је излаз из овог амбиса подједнако на страни етике колико и економије

У савладавању данашње кризе све очи упрте су у економску политику. Могло би се догодити да је излаз из овог амбиса подједнако на страни етике колико и економије. Пословне и политичке елите полагаће испит, не само менаџерске и економске вештине, већ и испит људскости и мудрости. Ако је судити по реторици која ову кризу прати, највећи број западних, али и источноевропских друштва је неспреман за тај испит.

финансијски консултант

Небојша Катић

www.nkatic.wordpress.com

Dimitrije , 30/12/2008

Kada se odbace Sinajske ploče, onda se ovaj svet i ne može pozivati na moral. Bez onoga što je zapisano na Sinajskim pločama, nastaje haos i onda više nema ni morala ni ljudskosti.

Današnja “civilizacija” je stvorena tako što su Sinajske ploče bačene pod noge a čovek postao životinja. Ekonomski i društveni sistemi koji se sada zastupaju u skoro svim državama sveta su sistemi zasnovani na ideji da je čovek životinja i da je sve dozvoljeno, a ako je sve dozvoljeno onda neka nas ne čudi ono što će se desiti u narednim godinama.

Ne može se u isto vreme imati i moral i evolucija…ili jedno ili drugo, ne može oboje u isto vreme. Pred nama su godine haosa i ludila u kojima će se narod tretirati kao stoka.

Nema Boga, nema istine, nema morala, nema ljudskosti…satanizam se propagira na svakom koraku, ljudi će dobiti ono što su i zaslužili. Sve po principu: tražili ste – gledajte. Katić po običaju skreće našu pažnju ka bitnim stvarima pa se nije ni čuditi otkud ovakav komentar baš sada u vreme početka jedne velike krize sa nesagledivim posledicama.

Ja bih dodao samo jednu vema važnu stvar kojom se naši “eksperti” veoma malo bave, i to po pravilu – veoma površno. U pitanju je energetska kriza. Energetska kriza je ta koja ne daje šansu za dalji napredak i razvoj. Energetska kriza ubija svaku nadu da će u dogledno vreme biti bolje. Do sada je naftni sektor učestvovao sa oko 5% u ukupnoj svetskoj privredi, a uskoro će se taj procenat povećati na 10% a kasnije i na 15%.

Da bi se objasnilo šta to u praksi znači kada naftni sektor učestvije sa 15% u ukupnoj svetskoj privredi bilo bi potrebno mnogo više od ovih 2000 slova. Reći ću samo jedno – tada nestaje svet koji je do sada postojao.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Ми радимо можда и више од странаца, али радимо нерезонски, недисциплиновано, неплански

dembel 15. decembar 2008.

Srpski mentalitet?

Kakav je srpski mentalitet? Koje su osobine karakteristicne za nas narod? Koje su osobine stecene, a koje urođene?

haruki (interrogator)

16. decembar 2008.

Po mom mišljenju postoji jedna osnovna nasa osobina iz koje se grade i sve ostale „podosobine”.

Mi smo nedisciplinovan narod. Ne postujemo pravila. Pravila da bi nas udavila. Iz toga proisticu gotovo sve naše nevolje. Nije tačno da smo lenji. Mi radimo možda i vise od stranaca, ali radimo nerezonski, nedisciplinovano, neplanski. Kao elektroni prepusteni sami sebi, svi vuku u razlicitim pravcima, i rezultat je nula.

Nedisciplina vodi ka daljim problemima. Pošto ne slusamo nikoga, prepusteni smo uglavnom samo sebi. Dakle, gotovo sve moramo sami da analiziramo i donosimo odluku šta da se radi. Nema pravila koje će nam olaksati. Postupamo po sopstvenoj savesti, i stoga stalno preispitujemo svoje postupke nemajuci referencu u nečemu visem od nas. Stoga se bavimo često sporednim stvarima, gde se prioriteti brkaju ne vrednuju kako treba.

Ono sto je pozitivno iz svega ovoga je da smo emotivni. Preispitujuci same sebe, postajemo duhovniji i svesniji. Ali u nekom globalnom smislu, to vuce nazad. Na licnom planu smo mnogo razvijeniji od zapadnog sveta, koji zbog svoje privrzenisti disciplini i pravilima, kojima su isprogramirani u skolama još od četvrte godine zivota, ipak lakse prolaze kroz zivot jer je neko za njih već odlucio šta treba da rade. Za nas mi uvek to sami moramo. Pa i za najmanju sitnicu.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)