Комплимент

Пренето са SerbianCafe.com (Дискусије)

Psiholoska strana primanja komplimenata

sister 25. maj 2009.

..a bogami i davanja.

kako prihvatate komplimente o svojim sposobnostima ili svom izgledu?

svima komplimenti prijaju koliko znam i kao potvrda i kao podsticaj ali reakcije na dobijeni kompliment su razlicite u neku ruku. pitate li se koliko su iskreni i koliko su vama lično potrebni – frekventnije ili po zasluzi ili smatrate da nisu ni potrebni u bilo kom smislu?

..i, kako ih dajete drugima i zašto?

smesni_mejlovi

25. maj 2009.

Jako mi prija kompliment, u bilo kom smislu.
Zato sto znam kakav je to podstrek i osjecaj, često ga udijelim. Ne kurtoazno, već realno!
Uvijek pohvalim kada neko lijepo mirise ili uradi nešto dobro ili kaže nešto, što se meni učini, pametno! Kad se lijepo dotjera!

To takođe učinim kada je evidentno da neka osoba nema vjere u sebe!
Tako joj, mislim, barem malo, pomazem!

I sama volim kad sam down, da me neko digne komplimentom!
Prija!

Ali, nervira me ono kompimetiranje tek tako, valja se, drustveno i komunikativno je korisno!
To vi tamo po Amerikama znate!
To mi je fuj!
Plasticno!
Radi reda!

hej 25. maj 2009.

komplimente izgovaram spontano, kada mi se neshto zbilja dopadne ili prepoznam neku vrijednost.

iako, rijetko.
ne zato shto mi se rijetko neshto dopada nego shto obichno kada mi se neshto dopada u pitanju su inteligentni ljudi kojima je obichno i indirektno priznanje dovoljno.
ali se ne ustezem da izrazim ako osjetim potrebu da naglasim.

kako primam kompliment…e, to zavisi od koga je, i od situacije.
ne prijaju mi previshe javno i previshe naglasheno.
ako su diskretni i prepoznajem da su na mjestu zahvalim se na prikladan nachin i nastojim da ne dramim previhse.

preferiram suptilniji nachin izrazavanja odobravanja nego shto su direktni komplimenti. treba biti stvarno majstor u davanju komplimenata a time ne „ugroziti” onoga kome su upuceni.

sister 25. maj 2009.

zašto moras?
(osim ako nije ona cuvena: šta sve neće muskarac da kaže samo da bi kresnuo:)

inače volim one sarmantno bezobrazne napadne (obično žene) koje bez komplimenta ne pustaju da odes: e, a vidi sto sam ovo dobro uradila, jel vidis, a – šta kažeš.. (kako blesaci da ne izadjes u susret)
hehehe

da, mogla sam da ubacim i reakcije na kritiku kao kontratezu odnosa prema komplimentu.

no, evo koga zanima:

način na koji primamo komplimente direktno zavisi od načina na koji se odnosimo prema sebi.
„kompliment” je izražavanje poštovanja rečima „davanje komplimenata” znači kazati nekome nešto što mu godi, ili pak udvaranje, čestitanje, laskanje.

—
to što neki ljudi mogu, smeju, znaju da izvuku kompliment, može da govori o njima kao o izuzetno sigurnim osobama koje svoje baterije pune upravo time što su i drugi svesni njihovih kvaliteta.
neki od njih zapravo su vrlo nesigurni, ali su tokom života razvili neverovatne načine izlaženja na kraj sa sopstvenom nesigurnošću.
oni reaguju potpuno paradoksalno: sigurno, samouvereno, smelo, borbeno, dopadljivo. ko bi rekao da se iza toga krije ono drugo, strepljivo lice? neke su i zaista takvi. osobama koje ovako primaju komplimente nije teško dati ih. uvek su za njih spremni. čak ih i očekuju.

drugi tip ljudi misli da zaslužuje da u svakoj prilici bude pohvaljen, bez obzira na trud, postignuće, priliku. ako ne dobiju kompliment znaju i da se naljute. takvim osobama komplimenti se daju preko volje.

treći tip, prima komplimente sa urođenom ljupkošću. kažu „hvala”, to i misle, nemaju potrebu da izvuku još neku lepu reč. svesni su sebe, svog stanja, izgleda, trenutka u kome im neko kaže nešto lepo. prema sebi imaju realan odnos i ne možete ih prevariti ako niste iskreni.

četvrti tip, prima komplimente kao naredbu. kažete im nešto lepo, one odgovore sa „znam”. u stavu im se čita da je primanje komplimenata skoro kao nametnuta dužnosti, pa se prema njima tako i odnose. kompliment čuju mahinalno, pa na njega isto i odgovore.

peti tip, jesu oni koji na kompliment odgovaraju kao da se brane od njih. šta god lepo da im kažete oni nađu nešto kao opravdanje za to što je kod njih pohvaljeno i ne znaju šta će s tim. ne vole komplimente, ne raduju im se, „ne stoje im dobro”.
—

šta je u osnovi svega toga? način na koji smo podizani. od toga da li je odnos naših roditelja prema nama bio autentičan, topao, podržavajući, negujući, kako su postavljane granice između onoga šta se sme a šta ne, koliko se i kako izlazilo u susret našim potrebama i koliko su one uvažavane kao punopravne, zavisi i kako ćemo se odnositi prema onom što je dobro, lepo, pametno, pošteno, kreativno u nama. roditelji koji su umeli kritično i sa merom da podrže decu, razvili su u njima osećanje sigurnosti.

oni koji su umeli pre da pohvale nego da kazne, da kažu istinu o tome šta je lepo a šta ne, istaknu dobro, podrže kreativno, ne rugaju se, ne ismevaju, ne ogovaraju decu sa prijateljima, razvijaju kod svoje dece meru, samostalnost u odlučivanju, balans, osećanje jedinstvenosti, smelost, težnju ka boljem.
takvi roditelji ne podstiču zavist nego zdravu kompetitivnost, hvale pobedu, ali ne po svaku cenu, uče decu da prihvate i poraz i da se trude da idućeg puta budu bolja. deca im veruju, znaju da u njihovim rečima i postupcima nema laskanja, prevare, potrebe da se zaobiđe istina.
deca takvih roditelja znaju ko su i znaju kada im neko kaže da je toga svestan. To su osobe koje znaju da prime kompliment na adekvatan način, da u njemu uživaju i oni i onaj ko im ga daje. tek tako kompliment ima značenje lepe reči i pohvale, a ne pukog laskanja.

lapislazuli_(ne zanimam se)

26. maj 2009.

bravo sister, sjajan post!:)

McM 26. maj 2009.

sister ljubi te brother u oko pametno

sjajno

Nunki 26. maj 2009.

Šta znam Sister, uglavnom jeste tako kako si opisala.

Moj sklop licnosti se raduje svakom ko je dozivljen kao vredan, uspesan, čestit i tako dalje. Shodno, to i kažem. Spontano i sa radoscu. Nisu to komplimenti, nego jasno iskazivanje prepoznavanja kvaliteta.

Istinske komplimente [ulizivanja se gnusam] primam jednostavnim ‘hvala’.

Fishing for compliments je osobina koju najdublje prezirem. Srećom, selektivan sam u kontaktima, retko sam izlozen gluposti u bilo kojem obliku u RL.

Наши људи дефинитивно се не предају, поготово кад су глупости у питању

Коментари преузети са SerbianCafe (дискусије)

Trenutak istine

bela_orhideja (balerina)

28. maj 2009.

„Trenutak istine”, gledate li ovaj kviz i šta mislite o njemu?

bubili-007 (ekonomista)

28. maj 2009.

Napravili su takvu reklamu tom kvizu da sam iz radoznalosti pogledala jedan…i posle izvesnog vremena još jedan.

Drugi put sam gledala iz neke svoje potrebe da vidim da li će mi se utisak o tom kvizu popraviti u odnosu na onaj utisak koji sam stekla kada sam ga gledala prvi put. Bila sam razocarana još vise.

Voditeljku tog kviza i mogu da shvatim. Žena radi za pare,
i ako mislim da joj taj kviz nije trebao u karijeri.

Ono sto je mene razocaralo jeste psiholoski portret kandidata koji sedi u stolici i daje odgovore…plitkost, bezobrazluk, odsustvo minimuma postovanja i obzira, pomanjkanje ili velika manjkavost u moralu, samozivost…i još puno toga.

bela_orhideja (balerina)

28. maj 2009.

Ja sam taj kviz gledala nekih 5-6 puta do sada. U početku koliko su ga najavljivali ja sam mislila da je „osuđen na propast”, međutim…ni sad ne mogu da verujem koliko mu popularnost prave sami kandidati koji se prijavljuju. S druge strane, za nepoverovati je koliko ljudi mogu daleko da idu zbog para. Čak je par puta i receno da je dosada bilo i razvoda brakova,ali nasi ljudi definitivno se ne predaju,pogotovo kad su gluposti u pitanju!

botanicarka (sve i svasta)

28. maj 2009.

Šta reci sem… grozno, ponizavajuce, bolesno. Jednom rijeci BLJAK

bubili-007 (ekonomista)

28. maj 2009.

Ima jedno desetak, a možda i vise godina, kako sam na nekom nasem kanalu gledala tako neke americke emisije u kojima bi doveli ženu i muza i ljubavnika ili ljubavnicu nekoga od njih. I onda bi pocela prica da se razvija. Nastupile bi svadje i vredjanja, suze, prebacivanja, a bilo je i tuca par puta. Publika bi aplaudirala i navijala. Znam da mi je osecaj bio grozan. Celu tu situaciju sam smatrala uvrnutom i dalekom od nas. Na zalost…nije.

zmajDREJKO

28. maj 2009.

Једини плус који овај квиз има је управо ово што Сакс каже… Тачно нам је то огледало, да се добро погледамо какви смо.

Гледао сам га пар пута…и задњи пут, када су пустили ону педерску наказу да се такмичи, ми било толико лоше да сам се заклео да се у мојој кући то ђубре гледати неће.

Такође, слажем се са мишљењем да Тањи као једној квалитетној водитељки није уопште требао овај квиз у биографији…

elly 29. maj 2009.

Kviz je živo dno…takvo što nije za gledanje a posebno nije za emitiranje u udarnom terminu u kojem ga gledaju i DJECA što je po meni nedopustivo s obzirom na teme i riječi koje se u tim kvizovima koriste…ne moraliziram al staviti tako što u 20 sat navečer je ZA SVAKU OSUDU. A da je to pokazatelj s kakvim ljudima živimo…tu se slažem.

Kristinabg 29. maj 2009.

Pozdrav svima!

Da, da… pogledala sam i ja… i nisam odusevljena, naprotiv… bez veze je… Ljudi su spremni na razna ponizenja i blamiranje sve zbog para ali Boze moj možda u tom momentu nisu znali naći bolji način doći do nužnog zla:) Sve u svemu… nije zanimljiv kviz.
Eee… a još veci uzas je emisija „menjam ženu”… to je tek dno dna i cisti debilizam…

orhideja-at

29. maj 2009.

Haj Kris :)

pa dobro ti kažeš bljak i jeste bljak, ali ne zaboravi da je tudj zivot uvek dobra tema za zabavu među narodom, tako da za mene lično je to pravi uzasni shok, neverovanje u ljudske karaktere i psiholoske potrebe.

Za mene je to jednostavno neshvatljivo i nenormalno ali ipak gledam i slusam otvorenih ociju, jer ako se oni ne stide da priznaju neke takve stavove i razmišljanja, briga mene neću ja pocrveneti.

Kristinabg 29. maj 2009.

Ma ok Orhy, slazem se… i to je stvar izbora. Mene nekako ne zanimaju emisije tog tipa… kao ove dve ali ne kažem da ne pogledam… samo retko kad.
Evo poslednji put sam gledala tj. zgrazavala se i povracala kada je onaj gey ucestvovao… (ne znam ime jer nisam od početka) dakle, BLAGI UZAS!
E a sada…kako si ti, stha ima novo?:)

Најчешће све секте хватају на оно што ми не пружамо једни другима међусобно

Преузето са форума Видовдан.орг

djordje

Пет Јан 09, 2009

Најчешће све секте хватају на оно што ми не пружамо једни другима међусобно. А то је подршка браћи и сестрама у тешким ситуацијама. Осећај заједнице. Углавном немамо времена за друге људе и бринемо само о свом спасењу, а мање о спасењу осталих. А тада наступају секте и нуде нам/им утисак да је некоме стало и до нас/њих. Нуде нам/им осећај заједнице, топлине, коју нисмо/нису нашли у нашој цркви.

Најбоља борба против секти је да будемо бољи од њих, у сваком погледу. Да изградимо заједницу у којој ће свака бол нашег члана бити и наша бол, и где се ни један члан заједнице неће осетити сам, усамљен у својој борби са личним проблемима. Где ће нам сваки члан Цркве бити најважнији у нашем животу, колико год не одобравали његове поступке, или осећали неку антипатију према њему.

Ма шта причам, ми се не познајемо међусобно. Чак ни са оним поред кога стојимо на богослужењу, а камоли са оним који ни не долази на богослужења.

Пример „живог” упознавања није јемство, да ће неко са неким остати

Можда Жене Знају Одговор!

FOCUS (Ing.) – Dec 30, 2003 (регистровани члан)

Cesto se ljudi sukobljavaju da bi se zblizili. Ponekad jedna strana nemoze odoleti drugoj zbog necega sto joj se kod nje dopalo.

Internet je fiktivna realnost ali zna itekako zbliziti ljude.

Desavale su mi se licno vrlo burne avanture zahvaljujuci internetu ali su po pravilu kratko trajale a ja sam opet po pravilu bio taj koji je odlazio mada po prirodi nisam takva osoba. Zasto? Neznam ali iskustvo mi govori da je medju zenama koje na ovaj nacin „varaju“ muzeve najvise onih iz tzv „Visokih krugova“, doktorke, kcerke generala, zene iz ministarstava, direktorke banaka,..u obicnom zivotu bas zadovoljne i one koje imaju sve.

Druga i to vrlo upadljiva stvar je da zene druge nacionalnosti imaju izrazenu zelju da dozive takvu avanturu. „Nikad to nisam radila sa Srbinom“ kaze Muslimanka ili Hrvatica npr.

I treca grupa koja kaze: „Zelela sam da probam kako to izgleda i da mi kazes kakva sam ustvari“

Kako objasniti ovu cinjenice koje su bar mene sto se tice 100% istinite!

FACTER – Dec 30, 2003 (регистровани члан)

Za nekoga sa ganc novim nikom, (koji usto pretenduje na analizu), ostao si defocusiran kod pitanja – sta je glavna dilema topika:

1. Slazete li se da se zene po pitanju flerta ponasaju drugacije od muskaraca?,

ili

2. Da li vi vidite kakav sam ja *ebach?

Јер иза ових екрана стојимо ми Људи, Човек…

Анонимност

pjetuh0 8. април 2009.

Изгледа да се на овим дискусијама на анонимност гледа као на споредну, тако рећи небитну (или чак непожељну?) ствар, па свако мало излећу прозивке на сопствени и туђ рачун везане за ствари из реалног живота; ван сваког контекста, наравно.

Да ли је анонимност код нас осуђена на другачију интерпретацију и да ли смо ми сами свој Велики брат?

На крају, незаобилазно питање: желите ли да будете анонимни?

Gobe (i bas svasta nesto)

09. april 2009.

…
što se mene tiče, još kao dete sam presla tu crtu da ne mogu ostati anonimna, takve mi bile zvezde pod kojima sam hodala, ili sto ja kažem takav mi ‘oroskop…nemam problem zbog toga…
što se tiče mog pisanja o drugima, odgovorno tvrdim da nikada nisam presla granicu i ovde iznela niciju privatnost, ako nekog potkacim, i napisem nešto „neprimereno“, to sam izvukla iz nekih pisanja ovde,
iz nekog konteksta…samo sto ovde mnogi zaboravljaju šta su pisali, pa se onda cude, kao ovo, ono…ma idi bre…smesni su…

a najsmesniji su oni, koji najmanje pišu, tu i tamo postave po neko pitanje, ali su zato u stanju da ispisuju tudje inicijale, mesto rođenja, tudja prezimena, kopaju po fb, gledaju fotke tudjih prijatelja, otvaraju topice ovde na osnovu tih fotki, salju ti mailove tipa „ dobio sam mail u kome stoji da si frustrirana, bolesan, kako ono pišes na sc“, kao glume duse briznika…
ordiniraju ovde sa po 3 ili vise nikova, i misle da su Bogom dani, i da mogu sve i svasta…
i sto je najgore, kad oni sve to urade, posto su toliko „anonimni“ i tako malo pišu, niko u njih ne sumnja, nego se „sumnja u neke aveti“ iz proslosti, i coveku se stvara konfuzija i paranoja, i dolazi do problema i ovde i u RZ.
e, ti su Najgori… Najgori.(tacka)
sto kaže ono nas narod, toliko zlobni, da bi dva oka u glavi posvadjali.

meni je trebalo 11 meseci da otkrijem tu enigmu, otkrih je u ponedeljak, sad mi je sve ko na dlanu…
a morala sam da se pozabavim sa tim i to resim, jer iza ovih ekrana ipak stojimo mi Ljudi, Covek…

rizling, napisa da stavimo silke…mojih ima po netu, na fb, po nekim mailovima, na njima sam normalno JA, kao sto sam ja ova koja, ulicom hoda…ponekad me ima vise nego asfalta… i sve sam to JA…

samo sto ovde procitah da nisam, da sam plava, debela, čak su se „prepadali“ koliko sam ruzna…pitaH se KO???
ko je to mene video plavu i debelu, o lepoti i ruznoci, nećemo, ukusi su razliciti…ali se stvarno pitah, ko je to mene, pratio, video, i zašto mi nije stao na crtu, da se upoznamo???
koga su to oni ustvari videli???
i zašto je potrebno nekoga pratiti, zar nije jednostavnije „kao slučajno izleteti“, i kao ono „ej, cao, jesi ti gobe, otkud bas na tebe da naletim“, i ja bih to „progutala“, svasta ja mogu da progutam, svasta…

citajuci šta je sve ovde napisano o meni i drugima, stvorih odbojnost, da se sa bilo sa kim sretnem, upoznam, sastajem…
a mnogo toga je napisano, ruznog najviše, dokonih, zaludnih, kompleksasa najviše ovde ordinira…
i kao sto rekoh, ti o sebi i svojima ne pišu, već samo o drugima.(tacka)

moj zivot su moji sinovi, familija, prijatelji, moj posao i hum. pomoć, kad je to u pitanju izlazim iz anonime, o tome pišem, o tome pricam...jer sve me drugo ne zanima, i manje mi je važno…
moj izgled nije važan, moj izgled ne odaje moj karakter i moju dusu,
da sam najplavlja i najdeblja na svetu, najruznija, ili ovakava kakva jesam, sve je to estetika, i to ne pije vodu…

karakter je važan, a ja znam da ga imam u ogromnim kolicinama…
a to znaju i svi oni koji su bilo kakav kontakt imali sa mnom,
oh, mogu ja da se zezam i mlatim, ali imam granicu, samo sto neki odavde ne shvatise to…misle ova je idi mi dodji mi, samo ceka ko će prstima da pucne i eto nje…i kad nje (mene) ne bi, ajd sad da kopamo, da vredjamo, da pišemo…ma idi bre…glupost…
mnogo je lakse stati mi na crtu.

… A tema, Anonima, o njoj nek razmišljaju ovi koji stvarno ne znaju,
šta će sa sobom, svojim bednim, promasenim zivotom, toliko bednim, da im opsesija postade jedna gobe, koja nema ni početka, a ni Kraja…

Želim svima Srećan Uskrs, mir, slogu i puno ljubavi!!!

Antigone_(svasta nesto) 09. april 2009.

Quote:
„..jer iza ovih ekrana ipak stojimo mi Ljudi, Covek…“

Bravo. Ovde se brlja i svrlja i „urlice“, a kad te sretnu negde, odmah nabace najveci kez i ono.. „d’brrrdaaaan, kakostääää, ahstonebimooglooo..“ – ma ipak papir/tastatura trpi svasta ;)

Što se tiče anonimnosti, sasvim ok. Ipak covek ponekad pozeli da poprica s ljudima, bez mesanja nekih detalja iz RL da bi se po tome onda stvarala neka ‘karakteristika’. Obično se stvari iz RL ubacuju – u negativnom smislu, o kontrahentu – u te ‘anonimne diskusije’, kad ponestanu dobri argumenti…
Nasuprot isto nemam problema s ‘javnoscu’. Sa svima se ophodim isto, gde god to bilo, RL/net.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Неселективно смо пренатрпани непотребним… у гомилама информација мало је знања

Diskusije i negativne reakcije

Nord-Eu (Inzenjer)

22. april 2009.

Skoro svugdje gdje se ljudi susrecu i vode bilo kakve rasprave dolazi do sukoba mišljenja. Cesto možemo vidjeti bez obzira na kulturu da se npr u parlamentu neke zemlje fizicki obracunavaju a o psovkama i međusobnom vrijedjanju da i ne govorimo.

Net forumi su posebno karakteristicni po „izlivu bijesa“ na protivnika jer ove vrste komunikacija stite napadace ili sukobljene da se fizicki priblize u D momentu pa se paljba oglavnom svodi na upotrebu ruznih rijeci kojima se sagovornik pokusava na sve moguće nacine poniziti i omalovažiti.

Osjećaji koji leže u pozadini ljutnje, zapravo nas čine ranjivima i slabima a ljutnja je odbrambena reakcija koja nas ojačava i daje nam osjećaj kontrole.

Šta je to u ljudima koji npr na ovom forumu imaju nizak prag tolerancije i vrlo brzo pocinju da koriste nepristojnosti ?

Kompleks, strah, unutrasnje nezadovoljstvo, ljubomora, zavist, zelja za dokazivanjem, nepodnosenje superniornije osobe,… ???

kuenstler-in 22. april 2009.

ne vidim svrhu svesne iritacije / provokacije bilo koga …

pisanje mozhe biti vid terapije i to veoma uspeshne, kroz potrebu da se oslobodimo sekundarne, aberirane, pervertirane, devijantne iritirane energije koja je nekada bila stopirana u nashem ciklusu potreba chime smo bili ometeni .

moguće da postoji i vid pervertirane agresije , shto nije adekvatna emocionalnost kao i shto somatsko ispoljavanje nije takođe adekvatna telesnost … chak ni radost bez razloga nije prava radost jer je posledica „super energije“ , neadekvatna …

stvari ne postoje bez osnove.

kao shto pazhnja sa bolesti mozhe biti preusmerena na zdravlje, tako je i sa ovom temom … Norde, izbaci „negativno“ iz postavke teme , shvatajuci da i u jednom bolesnom sistemu postoje zdrave stvari. svaka pojedinachna potreba mozhe biti manipulirana … svako od nas treba alat sam za sebe …

svako od nas vidi u DRUGOM CHOVEKU ono negativno shto se u njemu kao smece skuplja.

nasha vlastita pogodjenost se oslobadja na ovom mestu .kao refleksija.

mozhda bi bilo bolje da duvamo u ticeridu …

jer

neverbalni medijumi aktiviraju neverbalno vreme …

doprinoseci chishcenju jezgra hipotalamusa.

(medicinska zanimanja su već godinama prva na listi samoubilachkih, na drugom mestu su pedagozi. toliko o UMECU znanja)

neselektivno smo prenatrpani nepotrebnim … u gomilama infomacija malo je znanja.

zhelim ti jedan dan da osvanesh nenauchen Norde, veci poklon ti se teshko mozhe desiti.

kako tebi, tako u prvom redu sebi i svima nadalje .

jednako kao shto nas roditelji brzhe bolje nauche kako „se crta“ kucica pa posle muke Tantalove da tu kucicu zaboravimo , ne bi li kucicu UGLEDALI …

Nord-Eu (Inzenjer)

22. april 2009. u 09.30

kuenstler-in

Pozdrav za tebe ID !

Kada te sretnem uvjek pomislim da nije potrebno ništa reci jer sve smo ispricali u nekim drugim vremenima, tamo sada već nekih dalekih godina.

Uvjek se pitam zašto si ti toliko drago stvorenje a ne poznajem te. Zelja mi je možda bas zbog toga da te nikada ni ne upoznam.

Ono sto si pisala sam mislim procitao !

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Несрећа је „заразна болест“.

Odnosi u porodici

kushke 24. mart 2009.

Kako ih poboljšati kada su katastrofa?

Mislim da dajem sve od sebe, ali u tom davanju često se samo iznerviram, dok ljudi na kraju krajeva ni ne primete da neko hoće da nešto bude bolje…

Some tip?

Thx

sta-li-ja-radim-ovde (radim)

24. mart 2009.

Uvek treba početi o sebe. Ljude oko sebe ne možeš da promenis, ali sebe možeš. Ako si smorena i sve je bezveze, onda se potrudi da ti tvoj zivot bude dobar, a druge pusti da sebi organizuju zivot kako hoće. Velika vecina ljudi voli da pati i bude izbedacena, i ti tu ništa ne možeš niti treba da se mesas. Samo zato što se neko ljuti, vristi ili je depresivan, ne znači da ti treba da ih menjas ili im pomazes, jer ne bi oni bili takvi da im to na nekom nivou ne odgovara.

Jedini način da znaš šta ti stvarno srce želi je da se sa vremena na vreme odvojis od porodice i saslusas svoje zelje dok setas po parku ili gledaš omiljeni film. Onda isplaniras kako da ostvaris te zelje i radis na tome. Pocni od realno mogućih zelja, a ne od toga da ti treba 10 miliona dolara da bi kupila sebi ostrvo kod Bahama i sve će se vremenom promeniti.

Naravno, kada napravis te odluke, onda ih zapises negde, recimo u email da niko ne može da procita, i ne dozvolis da te iko pokoleba. Pitaj za savete, ali tvoje odluke su samo tvoje. Bolje je napraviti svoju grešku nego tudj uspeh.

Budi pazljiva u izboru ljudi sa kojima najviše komuniciras. Budi sto vise u kontaktu sa ljudima koji su onakvi kakva bi ti zelela da budes, a sto dalje od onih ciji zivoti ti se ne svidjaju, pa makar oni bili tvoja porodica. Nesreća je „zarazna bolest“.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Родитељ се постаје, али родитељ се и учи бити

Ima li svako pravo da bude roditelj?

skomu! – Dec 17, 2002

Znam da na fakultetima u Izraelu studenti prolaze kroz neke psiholske testove da se provjeri da li su oni psiholoski spremni da obavljaju te poslove za koje se skoluju.

Mislim da bi bilo dobro, i da buduci roditelji prodju kroz slicne psiholoske testove jer mislim da mnogi ne zasluzuju da imaju djecu, posto ih odgajaju na taj nacin, koji ce im ostaviti trajne posljedici na njihoj psihi. Ovo bi bilo uskracivanje ljudskih prava, ali tako bi se zastitilo buduce dijete od psiholoskih poremecaja.

Tesko je uzivo uci dublje u stvarne odnose koje vladaju u nekoj porodici, ili saznati necija intimna razmisljanja, strahove… ali postoje slucajevi gdje se otvoreno vidi pogresan odgoj, i tkav odgoj gdje ce trajno ostati poremecena psiha te djece, i kasnije napraviti od njih psiholoski poremecene osobe, ili najcesce benigno poremecene tj, na prelazu ka normalnosti.

Vec sam godinu i po na ovim diskusijama, i moglo se susresti svakakvih osoba. Primjetio sam da se zenske osobe sa jednom vrstom psiho poremecaja slicno ponasaju. Uglavnom na bezazlene tudje rijeci burno reaguju, sa psovkama…U svemu osjecaju neku ugrozenost svoje licnosti i sl. I skoro nikad ne obracaju paznju na tekst koji im neko pise, tj, ne kometarisu njega, nego pisu o nekim stvarima koje nemaju veze sa tekstom koji im je upucen… i tu grcevito se brane a zapravo ih niko ne napada, nego su one same umislile da su ugrozene pa se ponasaju kao ranjene zvijeri. Necu ih konkretno imenovati.

Sto sam stariji sve vise mislim da bi bilo pozeljno da se psihologija od ranog djetinjstva proucava. Naravno, u skladu sa godinama te ciljne grupe. Da bi pokusali tu djecu sto ranije uvoditi u osnove kako porodica treba da izgleda, međuljudski odnosi…da bi mogla prepoznati psihicko,fizicko, seksualno nasilje u porodici.

Necije normalno ponasanje u svakodnevnom zivotu uopste ne garantuju njegovu psihicku normalnost, pogotovo normalnost u porodici, prema zeni i djeci, to se zna.

Mislim da je grijeh dopustiti da svako ko zeli moze da ima dijete i da bi bilo pozeljno da se prodju psihotestovi da se vide da li su ljudi sposobni za tako nesto. Jer roditelj ne brine se samo o hrani,odjeci…on najvecim dijelom formira djeciji karakter i formira neciju licnost, koju ce to dijete imati kad odraste.

Mislim da je psihlogija premalo zastupljena u ljudskom zivotu. Karakter i to, da li ce neko izrasti u psihlosko normalnu osobu, se oblikuje u djetinjstvu, i jedini ispravke su mozda moguce u adolescenciji jer kasnije je kasno.

hej – Dec 17, 2002

?????

ne treba svako da ima bude roditelj?

pismen?

Vidish, pravo na obrazovanje je socio-kulturoloshko pravo na nadgradnju, o kojem se moze diskutovati…

medjutim pravo na reprodukciju je prirodno pravo, pravo koje proizilazi iz same sushtine nasheg bitja…..zbog kojeg se bijemo, volimo, ratujemo, ubijamo,

stvaramo, zrtvujemo, lijechimo, spletkarimo,

podmecemo, gradimo i razgradjujemo….

Iz koje perspektive bi neko imao pravo da odredjuje ko moze da se reprodukuje a ko ne?

U danashnjim kulturoloshkim uslovima,

iz nekog specifichnog „moralnog“ miljea,

moze izgledati nepodobno za roditeljstvo neko stvorenje koje bi u samo malo promijenjenim okolnostima imalo sve atribute

za prvoklasnog roditelja….

Da, bilo bi idealno kada bi svi bili psihichki i fizichki i kulturoloshki opremljeni najbolje moguce za tu ulogu.

Postojali su pravci filozofske misli koji su , primjenjeni u praksi, postajali politichki eksperimenti, a koji su zamishljali izgradnju drushtva koje bi bilo sposobno da stvara individue koje bi mogle da odgajaju potomstvo pod skoro idealnim uslovima….

Nazalost, skoro svi takvi pokushaji su do sada zavrshili sa fijaskom, moguce opravdano, zbog ljudskih slabosti i nestrpljenja….

ili mozda jednostavno zato shto priroda koja se kroz nas ispoljava i u kulturoloshkim i socioloshkim fenomenima, nije tako jednostavna kako je mali Perica zamishlja….

hej – Dec 17, 2002

„mali Perica“ nije bilo namjenjeno nikome na ovoj diskusiji, nego je trebalo da naznachi naivan stav pri pristupu ovom problemu…..

„mali Perica“ je personifikacija djechijeg, nedovoljno informisanog, laichkog….. jeste skomu, porodica je osnovna jedinica u drushtvu iz koje i od koje mnogo shta zavisi….a zdrava porodica zavisi od ekonomskih i  socioloshko-kulturoloshkih chinilaca (ovi drugi od prvih opet), tako da imash jednu „uzvratnu spregu“.

Ne mozesh traziti od porodice da bude „zdrava“ ako je smjeshtena u „ne zdravo“ okruzenje.

Rezultat je da je svaka zajednica sastavljena od pojedinaca u chijem je oblikovanju uchestvovala…

Drushtvo koje „proizvodi“ vishe nego shto je prirodno normalno, poremecenih i upropashtenih pojedinaca, jeste drushtvo koje je poremeceno i funkcionishe na „silaznoj“ skali.

No i to je prirodan proces, jer svaka civilizacija , prije ili kasnije, svaka kultura, „potroshi“ svoja pravila i vrijednosti….

dolazi do razvodnjavanja i dekadencije, za koju je potrebno da dosegne svoju najnizu tachku da bi moglo doci do promjene nabolje…..

Polovichna rjeshenja samo produzavaju agoniju, i krpe vodu dok majstori odu.

Ti, skomu o paprikama, u bashtici iza kuce, a ja o ekosistemu i klimi u kojoj je ta kucica, bashtica i mozda saksijica sa paprikama…

odoh sad na kafu sa neobee…..

Alfons Kauders – Dec 17, 2002

Ima jedna prica u Kunderinom romanu „Oprostajni Valcer“ koja se dobro uklapa u ovaj topic.

Doktor Skreta (jedna od glavnih licnosti) je ginekolog i njegove pacijentkinje su neplodne zene zeljne da svijetu podare bar jednu kopiju svoje bezvrijednosti.

Skreta vjeruje da da je ruznoca svijeta direktno srazmjerna zelji njegovih najruznijih i najglupljih primjeraka za razmnozavanjem.

S druge strane najvrijedniji i najumniji ljudi, obicno nemaju potomstva.

Ekscentrican kakav jeste Doktor pocinje da ubrizgava svoju i spermu svojih prijatelja u „neplodne“ materice svojih pacijentkinja.

Nekoliko godina kasnije Skreta ce imati stotine sinova koji ce i bukvalno pripaati tajnom bratstvu spremnom da promijeni ovaj svijet na jedini moguci nacin.

Prirodnom selekcijom

skomu! – Dec 18, 2002

hej, jesi li primjetila da tebe i na netu vodi sujeta i strah da te nece neko iskoristiti, napraviti budalom, da te nece posmatrati ravnopravnom pa se stalno boris za neka svoja prava, misljenje… Isti je slucaj i sa Silky.

Znam sta je u pitanju, ali bolje da ne objasnjavam. Pokusajte malo reagovati mozgom a ne emocijama.

Hey, ako se dobro sjecam ti si bila ona „scila“ sto je stalno isla na bazen? I sto je nekom momkom iz Holandije rekla sve „divne“ rijeci srpskog jezika…jer je izgubila povjerenje u njega:)

Sta ima na bazenu?

Divna – Dec 19, 2002

Skomu

Kao prvo veliki pozdrav i duboko izvinjenje za one bljuvotine iz prosle diskusije.

Ti si vidi se dobro upucen u psiho-socijalne proceser formiranja licnosti i u normalnim uvjetima (optimalninma) ti i ja bismo bili veliki prijatelji, iako imamo razlike u stavovima i razlicite familijarne mustre.

Medjutim ovo je Internet-svijet, prljava igra, psihološki rat, gdje kako si sam primjetio svako svakoga gura, pa tako se i ja sluzim prljavim metodama. Cim prepoznas nekoga ko bi ti mogao biti ravan, guras ga bez milosti. Jos ako je suprotnog spola udri zesce.

Dobro si ocijenio moju „licnost“, ali zaboravljas da ljudi koji rade s psihicki/mentalno bolesnim licima znaju kako se pacijent ponasa, i umiju da koriste njegov rijecnik i reakcije. Nadalje strucno lice zna da predvidi i reakciju okoline, pa baca uvrede toga tipa.

Sto se nas Balkanaca tice pravilo je jasno: udri u nacionalni identitet, muskost i majku.

Dostojanstvo ti si posten covjek. Izvinjavam se i tebi. Pokazao si musku solidarnost, svaka cast. To je ono sto nama zenama nedostaje. Medjutim ima jedna gorka istina. „O mrtvima sve najbolje“, posebno majci. Postujem stav. Nije ni moja majka medju zivima. Ali postavljam pitanje: Zasto ne spominjati sex, kad pricamo o roditeljima? Pricamo rado o tome sto su jeli, koje boje su nosili na odjeci, kako su slavili slavu, ali sex je tabu. Balkanstina. Jos da ti se zahvalim za ono 40+. Uvijek sam bila zrelija od svojih godina, a debela nisam. Tesko je popuniti 183 cm na jednoj zeni.

Nazad na temu. Biti roditelj nije samo produzavanje vrste, to je najteza uloga koju sami sebi dodijelimo, a nemamo spreman scenario. Moramo ga pisati zajedno sa „malim glumcima“. Uciti ih da hodaju, jedu, uce, ali i da vole, mrze, raspoznaju zivot oko sebe. Uciti ih da se bore, da se hvataju u kostac s tim svijetom. Obrazovanje prije svega s nama, kao djecom, pa kao s mladim ljudima, prije „parenja“, pa naravno priprema za roditeljstvo. U Danskoj postoje takvi kursevi, medjutim ne mozes stvari uciti iz knjige. Ne mozes ljubav uciti iz knjige. Ne mozes dijete predvijeti iz knjige.

И тако почне када лавина крене јер…реч када је једном груба, тешко ће икада више бити мира…

Predrasude i Istine

&Lunja& – Mar 13, 2004

Zivim u svetu vrhunske tehnologije Ono o cemu smo citali po stripovima, zabavnicima, knjigama o naucnoj fantaziji, danas je postala ostra realnost. Nekada, prilazili smo tim izumima tehnike sa cudjenjem, po malo sa strahom, sa nevericom ali..iz toga se izrodio jedan novi svet, koji je potisnuo onaj stari…nema vise pisama koja je draga ruka pisala, onaj neko u cijim smo mislima toliko uvek hteli da budemo, odvojeni smo nekakvim zidovima po kancelarijama, ciji prostor odjednom prima nekoliko desetina ljudi, ali..nema vise onog ljudskog dodira, nema proca ujutro, ljudi namrsteni i sledjenih lica srecu nas po holovima, hodnicima, liftovima, iz dana u dan, ali ni dobar dan..kamo li ono nekada, da se jedva ceka da se isprica juce dozivljena prica, zivimo sa ovom dusevno praznom i tehnoloski svemogucom kutijom ispred sebe…i otudjili smo se.

Ne znamo ko je tamo, iza ovog ekrana, kako izgleda, kako dise, kako se smeje, kakav mu je pogled kad se namrsti..da li je to samo dnevni bes na birokratiju, glupog sefa koga mora da trpi, nesnosnu koleginicu koja ne zatvara usta po ceo dan, netrpeljivost prema komsiji jer eno, opet ima nesto novo u kuci…ili..je to nesto vise, sto moze da srusi mnogo nada u svet, i ovako vec izopacen, to..sto se ne vidi..da li je bolje odmah staviti u karantin osecanja i tamo drzati, bez milosti jer..ne znamo, ako odskrinemo vrata hoce li odande izaci demon iz prica ili..tek samo covek, usamljen ali jos po malo srecan, sto je ziv…

Predrasude…doci ce nam glave i dolaze, zar ne? Cesto se plane, razbesni, tresnu nevidljiva vrata pred nosom persone non grata…
cuje se kako se lomi staklo neceg razbijenog, momentum iritiran recju, misli, izborom reci u jednoj recenici, ponekad bez tacke, ponekad spojenih reci, a ne pripadaju tako pravopisu ali..neka..samo neka bujica krene, treba je neko, „greje’ hladan zivot, „tesi“,
a dusa…Gde je dusa? Ima li je jos negde il je rec istina ubijena pojavom dva tri svemocna dugmeta, koja mogu da izbrisu iz postojanja celi jedan zivot, koji je izasao u susret nama, u ovom paralenom svetu…Gde je ta duša, o kojoj se govori, valjda kao nikada pre,
gde se veronauka, kao nauka, kao rec, vise ne kritikuje, ne stavlja se onaj ruzni pecat na nju ali..kao da je to samo rec, i dalje, samo misao, ne previse glasna i ne previse jasna…I svetost i svetla nekih dalekih svetova..pa sad, ako je neko dovoljno lud, kao ja,
da kaze da krade zvezde, ko se usudjuje da zivi zivot zbog zivota,
u prkos onom dugmetu, tako snaznom, sto moze da obrise celo moje zivot jer..jesam li ja odista ziva ili tamo neko, ko ide sa nozem skrivenim ispod plasta od stakla, doci ce, jos samo malo..i zariti taj noz, njegovo secivo jer rec, moja rec, zaseci ce njegove predrasude, bas tamo gde su najosetljivije, a taj neko, hoce da govori o svetu, o vrednosti zivota, o smislu koji se zove predrasuda.

Kazem ja, kao vividni primer ili ti, ili neko drugi, nije ni vazno..vazna je misao, koja je osnova predrasude. Zasto? Zbog cega? Da li je zivot sa njom laksi? Hoce li predrasuda osvetlati neki skriven put ili..zaviti makar i u crno jos vise jer i ovako..ko mari??? Nisam ni ja, ni ti, ni onaj tamo, izmislili zid od stakla, sto deli duse,a ipak..spaja, mnogo vise nego sto se uvidja jer..ziva rec, ostrija li je, zivlja li je, jaca li je, od ove reci, sto je oko vidi, a oko otvara dusu, odmah, nemas vremena ni da uzdahnes…
ni koraka da odstupis…

Istina je tu, slusa nas, smeska se i ceka, strpljivo, doci ce njen red. Kaze: „Samo se vi gospodo, igrajte na ovoj pozornoci, menjajte maske, kostime, neka neka vas, imam ja vremena…vase je vreme ovde, a moje..tamo gore…tamo gde vi necet, ne mozete, a ja, evo i sada me tamo ima…Igrajte na vasem maskenbalu…ludo se zabavljajte..neka vas neka…Vi ste ipak, samo ljudi, a ja..ja sam vreme, vase, proslo i buduce“…

Eto..pa sad, kako vam drago…ko zna, mozda i u predrasudi zivi neki zivot ali..dobro je da nije moj…

..Stela – Mar 13, 2004 00:40

„ali..nema vise onog ljudskog dodira, ema proca ujutro, ljudi namrsteni i sledjenih lica srecu nas po holovima, hodnicima, liftovima, iz dana u dan, ali ni dobar dan..kamo li ono nekada, da se jedva ceka da se isprica juce dozivljena prica“

Draga, Lunjo, ne mogu se sloziti sa tobom po pitanju ljudi koji me okruzuju. Mozda sam, sticajem okolnosti i ziveci u podneblju vecito zelenih prostranstava gde su ljudi neposredni, spontani, veseli, dragi i izuzetno ljubazni, imala srece da upoznam i drugaciji svet od tebe. Mozda, samo drugacije gledamo na ljude ili osecamo potrebu za vecom paznjom, ne znam. Ljudi koji me okruzuju, imaju za mene specijalna mesta u memoriji a u srcu su samo oni koji to zaista i zasluzuju a ima ih jako mnogo.