„Вечити читаоци, a вечито без читалаца“

Артур Шопенхауер : САМОСТАЛНО МИШЉЕЊЕ.

из ,.Парерга и Паролипомена“.

Целокупан текст: solaric.wordpress.com/5124762541/

§. 1 (257.)

Kao што најмногобројнија библиотека, ако је неуређена, не доноси толико користи колико веома умерена, али добро уређена, тако je и највећа сума знања, ако је самостално мншљење није обраднло, од много мање вредности, него друга много мања, која је многоструко примењена. Јер тек свестраним комбиновањем онога што се зна, упоређењем сваке поједпне истине са сваком другом, знање се потпуно присваја и у своје руке добија. Само се оно да мишљењем примитн што се зна: c тога је потребно нешто научити: али се само оно зна што је промишљено.

На читање и учење можемо се одати својевољно; на мишљење пак у стварн не можемо. Ово последње мора бити, баш као и ватра ваздушном струјом, потпирено и подржавано каквим било интересом везаним за сам предмет његов: тај интерес може бити чисто објективан, али може бити и чисто субјективан. Ово је последње случај у односу на наше личне ствари: оно прво пак; налази се само код глава које од природе мисле, за које je мишљеље исто тако природно као и дисање, ну које су тако веома ретке. C тога већина научннка тако мало и вреди.

§. 2. (258.)

Разлика у дејству које на дух има c једне стране самостално мишљење, a c друге читање, невероватно је велика: c тога она још више повећава првобитну разлику између умова, услед које је један одређен за ово, a други за оно. Читање на име намеће духу мисли које су тако стране и хетерогене правцу и расположењу његовом које у том тренутку има као што је хетероген и стран печат парчету воска у који свој лик утискује. Дух при томе трпи потпун притисак c поља, који га приморава да час једно мислн час друго, за што у том тренутку нема ни нагона нити расположења. — Код самосталног мншљења пак дух следује свом сопственом нагону, онако како је овај ближе одређен у том тренутку или спољном околином или ма каквим сећањем. — С тога много читања одузима духу сву еластичност; као што то чини еластичном перу тежина која на њега врши непрестани притисак, тако да је најсигурније средство, да се никаквих сопствених мисли нема, узети у сваком слободном минуту одмах књигу у руке. Ова је пракса узрок што ученост већину људи чини још глупљим и простијим но што су у природи, и њиховом писању одузима сваки успех: они читају, као што то још Поп каже:

For ever reading, never to be read.¹

Pope, Dunciad. III. 194.

Научници су они, који су из књига читали; мислиоци, генији, просветитељи света и унапређивачи људског рода, то су међутим они што су читали непосредно из саме књпге света.

У ствари само сопствене основе мисли имају истине и живота, јер се само оне доиста и потпуно разумеју.

¹ „Вечити читаоци, a вечито без читалаца“.

Извор: Српски Књижевни Гласник, књига пета

(С немачког превео ДР. Бр. П.)

Осећај, мисао, замисао, смисао…

Osećaj

&Lunja& – Feb 11, 2004

Toliko razlicitih osecaja nam se radja, sa svakom misli, svakim dozivljajem, ispunjava se celo bice i predaje..otvoreno, suzdrzano, tesko, nekada..isuvise otvoreno, nekada, ta osecanja, zarobljena untrasnjim preprekama, ne mogu da se mrdnu iz tih okova, usleda strahova, kompleksa. Da li mi svesno ili nesvesno manipulisemo osećanjima i koliko smo ih zapravo, svesni?

Sta dolazi prvo? Osećanje ili misao? Ili je to toliko spojeno i isprepletano, da se tesko moze razlikovati i razdvojiti?…Ljudi su prepuni osecanja, teznji ka susret i kontaktu sa drugim bicima oko sebe ali se u tim kontaktima, u sustini, zaboravlja bas to prvo, osecaj. Ide se za nekicim drugim, nepredocenim i uobicajenim jer – razgovor je jedini nacin da se ljudi sporazumeju, a reci tako cesto igraju neku svoju igru.

Koliko su reci kontrolisane osecajima, da li su usmerene u svakom trenutku ka odredjenom osecaju ili svaka rec za sebe kombinuje u svom znacenju, poseban osecaj?

Zanimljiva observacija naizgled jednostavnog objasnjenja..Medjutim, da li je bas tako – jednostavno? U sustini, dok se razgovor odvija, vise se usmerava ka predmetu to jest, pojmu, tog trenutnog razgovora i ako unutar bica, odvijaju se istovremeno osecanja. Od tih osecanja zavisi konstrukcija i znacenja sledece recenice ali – da li se svest usmerava impulsivno ka osecanju ili je osecanje ta energija koja izaziva sve ostale reakcije?

Neko ce reci, naravno da jeste. To je ono uobicajeno objasnjenje, a osecaj u sustini, ide mnogo dalje od toga. Sa osecanjima se radjamo, a njihovo postojanje je do te mere neuskladjeno i razlicito u svakom bicu, ponaosob, da odatle nastaje misterija, ako smo svi ista ljudska bica, zasto su nam osecanja i naravi tako razlicite?

Gde je odgovor?

Bit ovih osecaja je njihova unutrasnja sloboda, otvorenost i osposobljenost „putovanja“ unutrasnjim bicem, da bi se tako obogacena ili osiromasena izrazila i predala spoljasnjem svetu.

Od cega najvise zavisi osecaj? Poznato je da to snazna energija, koja vrlo cesto upravlja nama, nego sto mi upravljamo njima? Slozenost ljudske psihe takodje igra ogromnu ulogu u svemu ovome, samo sto se o osecajima teze govori, nego o psihi. Strah od nepoznatog? Ili..trazenje oslobodjenja i odgovora na vecitost,

na razumevanje energije koje su postojale pre nas, one koje su nas stvorile. Ili..popuno prihvatanje jaceg i nerazumljivog…

Hocemo l ikada moci da nadjemo odgovor, odakle je ta energija koja nam dozvoljava dijapazone misli, osecanja, shvatanja, razmisljanja?

Da li je odgovor u nama samima, samo da se mi vrtimo u nekom krugu, uslovljenom sredinom bivanja, kliseima ponasanja i normi, cvrsto ustolicenih poredaka, pa ne vidimo odgovor, koji nam je, mozda,

dat bas tom sposobnoscu, osecanjima?

Неселективно смо пренатрпани непотребним… у гомилама информација мало је знања

Diskusije i negativne reakcije

Nord-Eu (Inzenjer)

22. april 2009.

Skoro svugdje gdje se ljudi susrecu i vode bilo kakve rasprave dolazi do sukoba mišljenja. Cesto možemo vidjeti bez obzira na kulturu da se npr u parlamentu neke zemlje fizicki obracunavaju a o psovkama i međusobnom vrijedjanju da i ne govorimo.

Net forumi su posebno karakteristicni po „izlivu bijesa“ na protivnika jer ove vrste komunikacija stite napadace ili sukobljene da se fizicki priblize u D momentu pa se paljba oglavnom svodi na upotrebu ruznih rijeci kojima se sagovornik pokusava na sve moguće nacine poniziti i omalovažiti.

Osjećaji koji leže u pozadini ljutnje, zapravo nas čine ranjivima i slabima a ljutnja je odbrambena reakcija koja nas ojačava i daje nam osjećaj kontrole.

Šta je to u ljudima koji npr na ovom forumu imaju nizak prag tolerancije i vrlo brzo pocinju da koriste nepristojnosti ?

Kompleks, strah, unutrasnje nezadovoljstvo, ljubomora, zavist, zelja za dokazivanjem, nepodnosenje superniornije osobe,… ???

kuenstler-in 22. april 2009.

ne vidim svrhu svesne iritacije / provokacije bilo koga …

pisanje mozhe biti vid terapije i to veoma uspeshne, kroz potrebu da se oslobodimo sekundarne, aberirane, pervertirane, devijantne iritirane energije koja je nekada bila stopirana u nashem ciklusu potreba chime smo bili ometeni .

moguće da postoji i vid pervertirane agresije , shto nije adekvatna emocionalnost kao i shto somatsko ispoljavanje nije takođe adekvatna telesnost … chak ni radost bez razloga nije prava radost jer je posledica „super energije“ , neadekvatna …

stvari ne postoje bez osnove.

kao shto pazhnja sa bolesti mozhe biti preusmerena na zdravlje, tako je i sa ovom temom … Norde, izbaci „negativno“ iz postavke teme , shvatajuci da i u jednom bolesnom sistemu postoje zdrave stvari. svaka pojedinachna potreba mozhe biti manipulirana … svako od nas treba alat sam za sebe …

svako od nas vidi u DRUGOM CHOVEKU ono negativno shto se u njemu kao smece skuplja.

nasha vlastita pogodjenost se oslobadja na ovom mestu .kao refleksija.

mozhda bi bilo bolje da duvamo u ticeridu …

jer

neverbalni medijumi aktiviraju neverbalno vreme …

doprinoseci chishcenju jezgra hipotalamusa.

(medicinska zanimanja su već godinama prva na listi samoubilachkih, na drugom mestu su pedagozi. toliko o UMECU znanja)

neselektivno smo prenatrpani nepotrebnim … u gomilama infomacija malo je znanja.

zhelim ti jedan dan da osvanesh nenauchen Norde, veci poklon ti se teshko mozhe desiti.

kako tebi, tako u prvom redu sebi i svima nadalje .

jednako kao shto nas roditelji brzhe bolje nauche kako „se crta“ kucica pa posle muke Tantalove da tu kucicu zaboravimo , ne bi li kucicu UGLEDALI …

Nord-Eu (Inzenjer)

22. april 2009. u 09.30

kuenstler-in

Pozdrav za tebe ID !

Kada te sretnem uvjek pomislim da nije potrebno ništa reci jer sve smo ispricali u nekim drugim vremenima, tamo sada već nekih dalekih godina.

Uvjek se pitam zašto si ti toliko drago stvorenje a ne poznajem te. Zelja mi je možda bas zbog toga da te nikada ni ne upoznam.

Ono sto si pisala sam mislim procitao !

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Финска: поштеност и држање речи су од изузетног значаја

Kako se živi u Finskoj?

klarissa (sluzbenik)

16. februar 2009.

Da li neko ovde živi u Finskoj? Interesuje me kakva je tamo klima, da li stalno duvaju vetrovi i da li je zemlja oko jezera privatizovana kao u Kanadi? Uvek sam mastala o zimi u Finskoj i svidja mi se priroda…Da li je teško tamo naći posao i da li se je mogući dobiti boravak na osnovu kupovine nekretnine? Hvala!

Wonderia 17. februar 2009.

Ja sam živela u Finskoj nekoliko godina i sad se vracam ponovo na još tri meseca da zavrsim neki posao i posle toga odoh iz Finske. Veoma je teško naći posao u Finskoj ako si stranac, sem ako nećeš da budes babysitter u nekoj porodici koja je takođe iz inostranstva ili ako nemas zavrsen fakultet koji je tamo veoma trazen ili ako nemas debelu vezu da te progura(da toga i tamo ima i te kako, samo što se krije kao zmija noge). Ali u svakom slučaju, integracija u Finsko drustvo je veoma teska, jer su Finci od svih Skandinavaca, najveci nacionalisti i dobro cuvaju ono sto je svoje i ne vole da se mesaju sa strancima. Ja sam imala nekoliko neugodnih situacija kada su me Finci pitali odakle i kad im kažem iz Srbije, obično su pokusavali da me degradiraju koliko god su mogli. Svaka cast izuzetcima, jer imam i nekoliko prijatelja koji su Finci, i koji su stvarno super ljudi i uvek su bili tu da mi pomognu.

Elem, morala bi da naucis i finski jezik koji je VEOMA tezak. Ima 15 padeza i gramatika je uzas. Bez naucenog jezika nema ništa ni od posla. Ja pricam finski dobro, ali još ne savrseno.

Što se tiče zime, najgore je u Helsinkiju, jer vetar toliko duva sa mora da ni kapa ne pomaze i sveukupan utisak je da je uvek bar još nekoliko stepeni hladnije nego sto jeste upravo zbog jakog vetra. Priroda im je lepa, ali mislim da je priroda čak i lepsa u Svedskoj i Norveskoj nego u Finskoj.

Finci su veoma sebican narod. Nećeš videti da kao kod nas decko devojci placa pice ili je vodi na veceru. Svako placa svoje. Jedno vreme dok sam živela sa jednim cimerom koji je bio Finac, on je na jaja koja je kupio i stavio u frizider pisao svoje ime :)))))) da se zna ako slučajno neko uzme. Hehhehe, nikad tako nešto nisam videla u zivotu…Takođe ako nešto nije u njihovom interesu neće ti pomoći, pa ne znam šta da se desi.I svi su uvek depresivni.

Mislim da kupovinom nekretnine ne možeš i da dodjes u Finsku da živis. Treba ti određena vrsta vize. Jedino ako bi odlucila da investiras u Finsku, tada bi imala neke povlastice i verovatno bi ti dali vizu u rekordnom roku.

Eto, to je što se Finske tiče. Vecina ljudi koji su tamo dosli sa Balkana i koje ja znam su se veoma promenili od odlaska tamo i sami postali depresivni kao Finci.Jednostavno takav je zivot tamo. Helsinki nije veliki grad, i već posle mesec dana postaje dosadno.Nema šta da se vidi.Sve kafice uglavnom obices vikendom kad izadjes u grad. A da ne pricam o gradovima kao sto je Turku, to je kao grad duhova, bez ikakvih desavanja.

Nadam se da sam ti bila od pomoći. :)

Ilkka 22. februar 2009.

finska uopste nije skandinavija i to vrlo je važno imati to na umu da bi se između ostalog shvatio nijhov mentalitet. finska je „wanna be but never will be“ skandinavija, jer u svakom slučaju nije geografski a gotovo ni u svakom drugom pogledu jer nisu germani kao ostali.

u finskoj je jako jako jako teško naći posao a bez jezika gotovo ništa. finski su nacionalisti i to se vidi u svemu, proizvodima koji se prodaju, reklamama, itd.
inače fincima spominjati hunsko poreklo je jako loše, jer postoje tendencije da se dokaze kako su oni indo-evropljani poreklom iz nemacke, a jezik su preuzeli od samija.
to su neke najnovije genetske teorije.

što se tiče saradnje sa svedjanima, nisu finci teski, nego su svedjani spori. jednostavno je razlika u vrsti rada. u svedskoj se o svemu non stop diskutuje, odlucuje kolektiv, itd, dok se u finskoj prvo radi pa diskutuje. finci nisu komunikativni i sasvim je u redu cutati u drustvu.
ali što se posla tiče, tu se zaboravlja sve ostalo. postenost i drzanje reci su od izuzetnog značaja, a to se da primetiti i u radu institucija, mnoge stvari se baziraju na poverenju.

neko rece zime u finskoj su divne..da..malo sutra. zime su uzasne i čak i finci beze od njih na jug.
zimski i letnji finci su dve potpuno odvojene jedinke..u svim zemljama ljudi se transformisu leti, međutim u finskoj je to naročito izrazeno.

što se tiče sklapanje prijateljstava, to je jako teško, naročito u helsinkiju jer tu ne samo da se javlja finski „temperament“ (hladnoca), nego i mentalitet glavnog grada. u manjim mestima je lakse upoznati ljude.

što se tiče wonderie i njenog komentara kako su finci sebični jer neće da placaju drugima, zao mi je, ali komentar je glupost jer isto tavo ponasanje postoji u gotovo svim zapadnim zemljama iz vise razloga a između ostalog pre svega zato što žene ovde NE želE da im muskarci placaju pica jer žele da pokazu svoju nezavisnost i ne žele da imaju bilo kakve obaveze prema muskarcima.
a nismo ni mi bas tako odusevljeni placanjem.kod nas se placa zato što svi to ocekuju, ali vecina mojih muskih srpskih poznanika bi voleo da se to polako promeni i da muskarci nisu uvek u obavezi da placaju i ja se slazem s tim. to je bilo dobro nekad kad žene nisu radile kao sada, a zašto bi sad muskarac placao?
a dodacu još i da je to pogresno, jer se meni mnogo puta desilo da mi poznanik finac plati pice ili jelo. nije to bas tako crno-belo.

inače da, duva severni vetar. i da, ne možeš dobiti boravak na osnovu nekretnina. i ne samo to, nego otkako su rusi poceli u velikoj meri da kupuju nekretnine u finskoj, finci predlazu zakon da se ogranici prodaja nekretnina onima koji nisu gradjani evropske unije. šta vise, čak i za gradjane evropske unije je jako teško da dodju da žive ovde.

finci ne žele strance. i tačno je da na juznu/istocnu evropu gledaju sa visine, zbog tog mentaliteta da posto-poto žele da budu skandinavci, sto nisu. (geografski ni slučajno,a ni na osnovu kulture kao recimo danci).
finci su deo feno-skandinavije, i onaj dodatak „feno“ (koji ukazuje da je njihova zemlja dodatak klasicnoj skandinaviji) im smeta.
ako stvarno hoćeš da iznerviras finca, samo mu kaži kako su finci zaista slični rusima. :)

finci isto tako kriju svoju istoriju, i to period od 1939-43 kad su bili nemacki saveznici. to se ovde stalno opravdava necim ako se uopste govori o tom periodu. ono sto oni stalno pokusavaju da naglase jeste onaj period posle 1943, kad su promenili stranu. i to je bitno da bi se finci bolje razumeli, jer su opsednuti tim svojim zimskim ratom.

u finskoj još što se jezika tiče postoji nešto sto moja poznanica poljakinja i ja nazivamo jezickim rasizmom. to znači da kad si u drustvu finaca oni uopste neće da se trude da sa tobom govore engleski ili već šta, nego će pricati finski, čak iako odlično govore engleski.
isto vazi za javne institucije. ako ne znaš finski, a imaš neko sa tobom ko govori finski, sluzbenici će te totalno ignorisati, čak iako si ti u pitanju (tvoj problem) i oni odlično govore engleski.

ima tu puno stosta, ali ja ti ne bih preporucila da dodjes ovde. mnogi moji poznanici stranci i finci (stranci sa ruzicastim naocarima o finskoj u početku) su otisli potpuno razocarani u druge zemlje.

što se tiče ostatka klime u finskoj, leta su veoma prijatna. klima je suva, zime su prijatnije nego hladne zime u srbiji. a što se pecuraka tiče, finci su eksperti. naravno da se i ovde beru pecurke, ali ja bih odbacila romanticne slike o zemlji.

i opet o fincima. huni UOPSTE nisu uticali na fince, i huni sa fincima nemaju veze. malo ste pobrkali loncice, huni su madjari.
na fince su uticali svedjani i delimicno rusi kao i nemci.
a što se finaca i podmuklosti tiče, finci su tu na istom nivou kao i svedjani i norvezani. ni kod jednih se neće cuti otvoreno mišljenje. stavise, ne izrazavanje mišljenja direktno su finci „nasledili“ od svedjana i njihove vlasti jer su u tom pogledu po mom iskustvu POTPUNO isti.

dakle finska nije zemlja za ljude sa jakim mišljenjem koji to mišljenje ne želi da zadrzi samo za sebe. ovde se sve radi umereno, tako da se ne uvrede drugi.
isto tako nije za ljude koji ne žele da vide alkoholicare kako leze na ulici svaki dan (petak i subota vece su posebne price).

ali što se tiče bezbednosti za ljude i decu, finska je jako bezbedna. isto vazi i što se tiče raznih bolesti, za koje je recimo srbija zemlja srednjeg rizika, dok je finska za većinu zemlja niskog rizika.

finska je idealna i za žene-buduce trudnice i majke, jer finska i svedska imaju najbolje sisteme za zastitu i dobrobit trudnica, majki i dece i smrtnost beba (sids-sudden infant death) je izuzetno niska.
finska je dobra i za one koji hoće kvalitetno obrazovanje, jer je sistem skolovanja besplatno, a skole (do fakulteta) je najbolji u evropskoj uniji. a i fakulteti su im na visokom nivou.

Извор и наставак: SerbianCafe.com (дискусије)

Пар ствари о дијетама, тренинзима, здравом животу

Par stvari o dijetama, treninzima, zdravom zivotu.

OUTSIDER (Muzički Kritičar)

20. novembar 2008. u 19.33

Već duže vremena nisam bio na ovim diskusijama ali citajuci topike ispod odlucio sam da podelim neka svoja mišljenja sa vama koji pokusavate skinuti visak kilograma. U toku mog pisanja verovatno ću zvucati strog prema nekima mada mi to nije namera, tako da nadam se neću povrediti ničije mišljenje.

Primetio sam da dosta ljudi pokusava skinuti taj visak kilograma kroz ponekad rigorozne dijete ili koristeci se nacinima s kojima se ne bih slozio. Razlog tome je da bi se osecali bolje, zdravije, lepse. Mada verujem da je estetika ta koja je verovatno glavni razlog za skidanje kilograma mnogima pa ta lista verovatno ide obrnutim redom od Lepseg ka Boljem pa Zdravijem.

Prvo, najbolje bi bilo nikad ne doći u situaciju da se i razmišlja o dijetama. Drugim rečima, problem treba saseci u korenu dok visak od par kilograma nije presao u desetine tj. u nekim slučajevima i nekoliko desetina viska kilograma koji sad već postaju nemogući za skidanje.

Drugo, ako smo već dosli u situaciju da nam se tako nešto desi onda trebamo shvatiti jednu stvar da ti kilogrami ako su dosli nisu za jednu noć. Dakle, ne možemo ocekivati da ćemo ih skinuti za par dana ili čak par nedelja. Imao sam jednog prijatelja koji je hteo da se resi oko 20kg i zamislio je da to može da učini za mesec dana. Ipak isao je u teretanu 4 meseca i uspeo je u tome, ali je ocekivao da će izgledati kao na slikama magazina pa se malo razocarao i za manje od mesec dana povratio je svih 20kg + još nekoliko extra (Jo-Jo efekat). Odmah je naglasio da vise nikad neće trenirati posto smatra da je to sve glupost!

Iskreno, slazem se jer smatram da neko ko se odlucio za trening mora da razmišlja da mu je to sad postao način zivota a ne nešto što se čini prvi i zadnji put. To je ono sto me dovodi na sledeću tacku a to je da sama dijeta pogotovo ako je gladovanje u pitanju uzrokuje cisto gubljenje vremena i može imati vise loših posledica na zdravlje (kako fizicko tako i mentalno) nego da niste ništa ni pokusali. ‘Naglasavam’ da čak ako pazite šta jedete i dosta ste uporni u tome mozete postici samo odredjene rezultate koji se ne mogu meriti onima pomesane odredjenom dozom fizickog napora da ne kažem treniranjem.

Mi kao ljudi nismo stvoreni da sedimo dugo u jednom mestu nego bi trebali da se krecemo. Sto vise to cinimo to je prenos energije kroz nas bolji i laksi a samim tim ono sto jedemo i ono sto cinimo je ono sto nas pravi ljudima kakvim smo.

‘Ova tela koja su nam data trebaju da služe nama a ne da mi služimo njima’

Dalje, čak i ako se hranimo zdravom hranom (sto lično podrazumevam pravom Dijetom) i bavimo sportom ili nekom vrstom aktivnoscu opet sve postaje nevažno ako nam Um, Zelja i Volja nisu na mestu. Moramo shvatiti da sve ono sto radimo ‘danas’ imace posledice na ‘sutra’ i s toga ako smo svesni promena na njih možemo uticati pre nego sto izmaknu kontroli.

Dakle, kad mi neko kaže kao sto sam procitao dole da nema volje da posveti makar 15-30 minuta sebi na dan, dodje mi da mu kažem svasta! Radio sam u fabrici fizicki posao 12-13 sati na dan, od 6 Navece do 6 Ujutro i naterao sam sebe da bar 3 puta nedeljno posle posla odem u teretanu 45-60 minuta. Nekad nisam uspevao u tome, bilo je dana kad bih odlucio da je bolje da odem da spavam al’ zato sledeći dan ili dan posle toga bih nadoknadio trening. Neko ko sedi u kancelariji za kompjuterom samo 8 sati na dan i kaže da nema vremena za fizicku aktivnost? Toj osobi je to potrebnije vise nego meni jer ja se ipak na poslu krecem.. trenutno dok ovo pišem bas mi se ne ide da odradim svoj trening jer treniram od svoje 10 godine a sad mi je 28 pa nije ni cudo sto mi se ponekad sve to gadi.. međutim, kad zavrsim s pisanjem ima da se sutnem u dupe sto bi rekao ovaj kanadjanin i odradim minimum od 45 minuta u teretani. Zašto to ipak radim i gde nalazim motivaciju? Pa objasnicu u par kratkih crta jer ovaj text postaje već previse dugacak..

Zar nije dobar osecaj kad možeš da ustrcis uz jedno 100-tinjak stepenica onako nonsalantno a da se ni ne zadises? Kažem ovo posto znam neke koji se popnu uz 10 i hoće da ispuste dusu..

Kad možeš da odes na plazu ko covek i ne razmišljas ni u jednom momentu kako te je sramota i hoće li neko da prokomentarise tvoj viseci stomak ili visak sala na pojedinim delovima tela..

Kad nemas problema sa snom, spavanjem i kad ustanes ujutro, ne treba ti ni kafa ni cigara i imaš neki mir a osecas se fizicki superiorno u odnosu na druge ljude i potpuno si bez stresa jer znaš da si ga prethodni dan izbacio potpuno iz sebe.

Osecas se sigurnije, jače i vise verujes samom sebi..

To su samo od nekih razloga..

Ne znam šta da vam kažem ljudi, sem da pokusavajuci doći do zdravstvenog ili fizickog savrsenstva lakim ili laksim kratkorocnim nacinima u mnogim slučajevima ne pali.

„No pain, No gain“

Ako je ovaj text makar jednu osobu naveo na razmišljanje onda smatram da sam obavio svoj posao za danas.. pozdrav!

dobro je, naveo sam na razmišljanje vise ljudi nego sto sam ocekivao :)

Толико о „демократском“ форуму Б92

Evo kako nas vide na B92 Forumu

limojed (faca) – Aug 04, 2004 03:53 (registrovani član)

Termin „mars u pizdu materinu“ je oficijelan odgovor 4uma B92 na postove gde se linkuje na serbiancafe u zelji da se procitaju misljenja tamosnjih clanova [o bilo cemu] i jos ozbiljno shvate i budu polazna osnova za nekakvu diskusiju. Ko prvi odgovori sa „mars u pizdu materinu“ dobija extra kvadratic na warn-u. Pitajte VladuB92 ili Moderatora. …

Nenad C – Aug 04, 2004 08:43

Ko je pratio moje diskusije na forumu B92 (postoji i arhiva) zna da nikada nisam koristio bilo kakav rijecnik sa uvredama tamo. Naprotiv dosta puta sam bio direktno vrijedan (cak vise puta na temi Moderacija foruma B92 vidjeti

http://www.b92.net/invboard/index.php?showtopic=9754&st=225#“>Moderacija foruma B92  bez reakcije moderatora/administratora.

Poslije otvaranja jedne posprdne teme o Cedomiru Jovanovicu, koja je poslije 5 minuta zivota jedne nedjelje oko 13:00 sklonjena na otpad, i poslije postavljanja pitanja na isoj temi o razlogu sklanjanja i zasto je to tako ekspresno uradeno jedne nedelje (obicno se zale na nedostatak vremena za moderaciju) i pored toga da vec 7 dana stoje uvrede na temi Moderacija (koju bi trebalo da redovno citaju) taj moj post se brise (opet posle nekih 10 minuta) i ja bez ikakvog upozorenja dobijam 15 godina „izgnanstva“ sa foruma B92 mada nikada nisam dobio bilo kakav „warn-procenat“.

Cak i moj mail administratorima da bar budu toliko korektni i objave na forumu da sam trajno izgnan (da ne bude da sam „pobjegao“ sa diskusije), ili da u potpunosti izbrisu moj profil i sve moje postove jer ne zelim da mu daju bilo kakav doprinos ostaje bez ikave reakcije ili odgovora.

Toliko o „demokratskom“ forumu B92.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Истина=интерес, и она се намеће ујутро, за ручак, после ручка и све до починка

Tito je bio najveci Srbin dvadesetog veka

prof_Gale (manager) – 16. септембар 2004. у 02.14

Neki se doduse neće sloziti sa naslovom ali tako ti je to u biti.
Nikada Srbi nisu doziveli veci prosperitet nego za vreme vladavine druga Marsala. Sve pre i desetak godina posle Titove smrti je jad i beda, nepismenost, tuberkoloza, sifilis , prljavstina, blato.
Danas se Srbija vraca na vreme pre Tita. Rudnici Englezima i Francuzima, sve sto vredi belosvetskom oloshu i bagri a ono sto preostane to domacim mangupima i novim „demokratama“ tipa karic i drugari.
Tito je takve po kratkom postupku posle oslobodjenja a rudnici rudarima i narodu, zemlja seljacima i fabrike radnicima.
Toliko.

Sezanne (profesor) – 16. септембар 2004. у 02.53

Naravno da su za Brozovo vreme pojedini Srbi doziveli izvesni prosperitet.

Oni nepismeni, neokupani, vasljivi, smrdljivi, ljigavi, potkupljivi, pokvareni, lopovi, kriminalci, neradnici, zavidni, zlobni, gramzivi, nasilni, sa sirom medju zubima, bezkrupolozni, ulizice i ostala gamad i olos, doziveli su izvestan napredak u fizickom izgledu. Oni su se okupali (u tudjim stanovima), istrebili su vasaka, opismenili se (nedovoljno), a i dalje su se bavili lopovlukom, denunciranjem, ljigavili, i dalje su ostali neradnici i neznalice (ali oni misle da im je to vrlina), oprali su zube, i sada kada im je Brozovina konacno nestala, oni tako glupi, neradni, slabo pismeni nisu ni za sta, već samo mogu da klepecu ovako na Internetu.

Mnogi od njih su uspeli da odu na Zapad zahvaljujuci pljuvanju po sopstvenom narodu (sto im je inace genetska osobina jer su i njihovi ocevi kod Broza pljuvali po sopstvenom narodu) i tamo sad zive na osnovu socijalne pomoci, jer ni za šta nisu sposobni da rade.

Secam se kako je izvesni biznismen Majkic javno govorio da je Miki Savicevic, koji je bio u Zenevi, trazio od njega da mu pozajmi za avionsku kartu da bi posle pobede DOS-a mogao da dosje u zemlju.(Savicevic to nije nikada demantovao).

Kako to da ako je bio toliki svetski priznat strucnjak za spoljnu trgovinu i govorio toliko jezika, nije mogao da nadje posao, kako takvog strucnjaka „svetskog glasa“ na Zapadu niko nije zeleo da ima u svojoj firmi, već je morao da zivi od bedne socijalne pomoci, pa da ni jednu avionsku kartu nije mogao da plati. Samo smo mi takve neznalice i glupake mogli da uzdignemo u nekakve „svetski priznate ljude“. I posle nam je cudno sto smo dosli na ovakve grane.

Pa kako i da nam bude bolje, kada su ti vasljivi i neoprani svu srpsku inteligenciju za vreme Broza proterali iz zemlje i čak šta vise je ubijali po svetu. To su bile vagabunde i to su i ostali. Kada u bilo kojem selu Like, Krajine, Bosne i Crne Gore pitate šta je pre rata bio taj i taj uvazeni komunista, seljani vam kao iz topa kazu: „Sta je bio?. Propalica i neradnik, eto to je bio“. Ne vredi im sada busanje u prsa jer ljudi ih znaju ko je ko i od koga je ko potekao.

Interesantan topic – 16. септембар 2004. у 04.06

Citam ovo sto napisa „Sezanne“ pa se malo prisetim moga pokojnog oca koji je bio dete „nepozeljnog“ u vreme Tita.
Naime moj pokojni deda imao je fabriku pre rata, pa kad dodje Broz, rece nije to Marko vise tvoje to je nase narodno.
I upravo sredinom sedamdesetih kada sam uspevao da razumem i razlikujem kapitalizam od komunizma moj pokojni otac mi je upravo nesto slicno rekao. Da ne gubim vreme on je govorio bas ovako kao što je napisao „Sezanne“.

„““Sezanne (profesor) – 16. септембар 2004. у 02.53
Naravno da su za Brozovo vreme pojedini Srbi doziveli izvesni prosperitet. Oni nepismeni, neokupani, vasljivi, smrdljivi, ljigavi, potkupljivi, pokvareni, lopovi, kriminaslci, neradnici, zavidni, zlobni, gramzivi, nasilni,sa sirom medju zubima, bezkrupolozni, ulizice i ostala gamad i olos, doziveli si izvestan napredak u fizickom izgledu. „

MEDJUTIM JA TRECA GENERACIJA ODLUCIO SAM DA „NE VOLIM TITA“. POBEGAO SAM NA ZAPAD SA UVERENJEM DA JE TAMO SVE SASVIM MNOGO DRUGACIJE, POSTENIJE, KONKRETNIJE, DA NEMA NEPISMENIH, LOPOVA, LJIGAVACA, DA NEMA POTKUPLJIVIH, ZAVIDNIH ZLOBNIH, GRAMZIVIH I BESKRUPOLOZNIH.

NA MOJU A I NA ZALOST NASEG DANASNJEG „DEMOKRATSKOG“ PODMLADKA STVARI SU UPRAVO SUPROTNE OD MOG OCEKIVANJA.
ZELIM TAKODJE RECI PRE NEGO STO CITAOCI POCNU ANALIZIRATI RAZLOGE MOG PISANJA I DOVODJENJA U VEZU SA MOJIM USPEHOM ILI NEUSPEHOM NA ZAPADU, DA SAM JA SA ASPEKTA MATERIJALNIH VREDNOSTI USPEO. A MOJ USPEH SE OGLEDA U STECENOM KAPITALU KOJI MI ZOBEZBEDJUJE MOGUCNOST ODLASKA U MIROVINU SA 40 GODINA STAROSTI.

NEGO DA SE VRATIM ZAPADNIM „DEMOKRATSKIM“ PRILIKAMA.
LAZE SE ITO PERFIDNO, KONTINUIRANO, BESKRUPOLOZNO, SYSTEMTASKI SA JEDNIM JEDINIM CILJEM DA SE NARODNE MASE „UBEDE“ U „ISPRAVNOST“ DONESENIH ODLUKA.
LJUDIMA SE STRAHOVITO MANIPULISE, „IMPUTIRALI SU NAM PRVO OVDE STRAH OD KOMUNIZMA KAO NECEG ABNORMALNOG LJUDOZDERSKOG, PRIMITOVNOG NASILNOG“.
I TAKO JE TO SVE ISLO DO MOMENTA UKIDANJA ISTOG PRE SVEGA U ISTOCNOM BLOKU A ONDA SU NAS BESKRUPULOZNO I BEREZERVNO „UVALILI“ U STRAH OD TERORIZMA.
I TAKO „DRNDAJU“ PO NAMA DANIMA DA SU I MOJA DECA POCELA DA PRICAJU O TOME I TESKO DA IH NEKO UBEDI DA POSTOJI I DRUGACIJE MISLJENJE POGLED NA REDOSLED DOGADJAJA.

A SVE SE TO DA BUDEMO ISKRENI RADI ISKLJUCIVO ZBOG JEDNOG MALOG PROBLEMA ZVANI „INTERES“.
U CILJU TOG „MALOG PROBLEMA “ DOLAZE DO IZRAZAJA „smrdljivi, ljigavi, potkupljivi, pokvareni, lopovi, kriminaslci, neradnici, zavidni, zlobni, gramzivi, nasilni,sa sirom medju zubima, bezkrupolozni“.
TO SU ISTI ONI KOJI KAO I ONI ZA VREME KOMUNIZMA IMAJU SAMO JEDAN CILJ DA SE STO RECE MARX DOCEPAJU TUDJEG RADA.
TO SU ISTI ONI KOJI „OTIMAJU“ U RUKAVICAMA, SMEJU SE SA ZAROM PREKO LICA, PSIHICKI TE SILUJU I UBEDJUJU DA DRUGACIJE NE MOZE BITI.

TAJ SVET NE PREZA OD UBIJANJA, SVRGAVANJA REZIMA, PODKUPLJIVANJA ISTIH, BOMBADOVANJA NEPOSLUSNIH, INPUTIRANJA MONSTRUIZMA NEPOSLUSNIM I NEPODOBNIM. TAJ SVET JE PODKUPLJIV, PREVARANTSKI I BESKRUPOLOZAN. BIRA RAZNE METODE OD LAZI, POLUISTINE, DIREKTNE PREVARE, KAMUFLAZNE PREVARE A SVE U JEDNOM CILJU DA SE DOCEPA TUDJEG BOGASTVA.
TV STANICE JAVNO MJENJE SVE JE KONTROLISANO. ISTINA JE IZGUBILA, POBEDIO JE INTERES.

ISTINA = INTERES I ONA SE NAMECE UJUTRU, ZA RUCAK POSLE RUCKA I SVE DO POCINKA. „ISTINA“ JE STROGO KONTROLISANA IZ JEDNOG CENTRA MOCI ZA KOJI SU SE ODLUCILI „VELIKI“ DA IH PREZENTUJE (RECIMO ROJTER JE TAJ KOJI INFORMISE SVET I IMA ZA CILJ DA OBICAN COVEK SAZNA SAMO „ISTINU I ISTINU“) A ONDA KADA NEKO U TOM LANCU ISKRIMINISANIH LAZI POCNE DA SUMNJA U REALNOST KAMPANJE DOLAZI DO „ZABORAVA“ STIM DA JE TO VISE NEBITNO JER JE KRAJNJI CILJ POSTIGNUT.

DA JA NE BIH VISE ZAMARAO VAS SA OVIM DOVOLJNO JE DA ANALIZIRATE „IRAQ“ KOJI JE „IMAO ORUZJE ZA MASOVNO UNISTENJE“ KOJE OPET NEGDE IZGUBILO U MEDJUVREMENU ALI JE CILJ OSTVAREN BAR PRIVIDNO I DA CE 25 % SVETSKE NAFTE PRIPASTI „DEMOKRATAMA“ A NE „PRLJAVIM I NEPISMENIM DOMORODCIMA SA BLISKOG ISTOKA“.

E SAD KO RAZUME SHVATIT CE RAZLIKU IZMEDJU TITA , SA NJIM I BEZ NJEGA.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Времена су се променила, оно што је раније било „kul“ више није

Pubertet

pozitivno – 17. juli 2006. u 07.01

roditelji kako se ponasate sa decom u pubertetu. moj sin ima 13 god. i sve je drcniji, izdire se…
razgovaramo dosta ali kao da me ne cuje o cemu pricam.
sve se svodi na glupiranje …
kako se postaviti u tim trenucima koji će pretpostavljam da budu još izrazeniji.

sunce na prozorcicu – 18. juli 2006. u 14.15

da, stvarno je potrebna hladna glava i puno strpljenja. ali ne možemo
uvijek imati hladnu glavu. Meni najviše smeta kod moje gospodjice to njeno odgovaranje i sto njena mora biti uvijek zadnja. Koliko god da kažem ona doda još pet na svaku moju. Kad se smiri situacija kaže da joj je zao, ali da je to jače od nje i da ona sigurno ne misli tako.

Ali evo šta mene spasava. Ponekad kad osjetim da dolazi oluja potrebno mi je samo dve tri sekunde gdje ću sama sebi reci: „samo mirno i to će proći“ ili nešto u tom stilu. Tada nam se razgovori uvijek zavrse pozitivno sa salom i smijehom. Te dvije tri sekunde me toliko smire i opuste da se poslije divim kako sam to majstorski izvela:-)
Ali kad sam sama u stresu i s previse briga i razmišljanja u glavi ne sjetim se da izbrojim do tri i onda nastaje rat.
treba imati snage izdrzati njihovo neprestano ispitivanje naših granica dok ih malo zivot ne spusti na zemlju i ne pokaze da nisu samo oni najpamentiji, najljepsi i da se oko njih ne vrti cijeli svijet.
Puno pozdrava i držite se, proćiće i to

boshkobuha (pedagog) – 21. juli 2006. u 11.04

Nemam decu u pubertetu ali knjige kažu:

1. deci u pubertetu se desavaju velike telesne promene tako da se brzo umaraju (naporno im je uciti, vole spavati dugo…)

2. jako im je bitan njihov fizicki izgled (smetaju im bubuljice,velike grudi…itd)

3. provode puno vremena sami (pišu dnevnike, slusaju muziku koja ispoljava njihova osecanja…)

4. druže se sa drustvom koje ima slična shvatanja okoline i poistovecuju se sa njima (imaju idole). Roditelji u ovom periodu treba da obrate paznju na drustvo u kojem se nalazi njihovo dete.

5. smetaju im roditelji jer misle da ih ne razumeju, verovatno iz razloga što se pored njih osecaju kao mala deca a sigurni su da to nisu. Misle da razumeju ceo svet a da njih niko ne razume.

6. često su melaholicni

Sve ovo sto sam navela je normalno i prirodno.

7. Pubertet je prolazno stanje. Nikako batine jer iste izazivaju revolt a kasno je detete prevaspitavati u 13-oj godini.

8. Roditelj treba da pokaze zainteresovanje, razumevanje a pre svega da je strpjiv. Treba da objasni detetu da razume period u kojem se nalazi i da ako ima bilo kakav problem da mu se obrati prvome za pomoć ma šta god to bilo…

Живот је храброст, баш као што је и љубав храброст

Radosti i negativnosti
&Lunja& – Feb 19, 2004

Retka je iskrena radost danas. Ljudi su melanholicni, nihilisticki rapsolozeni jer su uslovi zivota, usled ispolitizivanosti zivotne sredine, ostavili vrlo snazan uticaj na ljudske reakcije i osecaje.

Medjutim, ne nalazi se radost izvan nas, vec u nama. Kaze jedna poslovica, vrlo cesto upotrebljavna u psiholoskim istrazivanjima, zavisi sve od toga kako covek gleda na svet oko sebe. Kao casu polupraznu ili polupunu…

Zasto je ljudima bliskija negativnost umesto makar, potencijalne radosti? Zbog cega se u svemu trazi ono crno umesto ono svetlo?
Sta je to, koja je to misao, koji osecaj koji utice tako snazno
da je brzi od neke, mozda, potisnute misli, pa ako ta pozitivna
misao i postoji, da joj ona druga, mracna i preteca uzme mesto prioriteta?

Koliko ljudi ume da posmatra svet oko sebe sa radosnim osecanjem,
sam za sebe, bez toga da mora da ima dodatak iz tog sposljasnjeg sveta, da pronadje prevashodno u sebi smisao zasto svet moze ili treba da bude lep i prijatan? Da covek sam da svetu svoj impuls radosti? Otudjenost i udaljenost, jos je jedan fakat koji utice
na ispoljavanje negativnosti.

Ipak, u prkos svim ovim cinjenicama koje su potencijalno „opravdanje“ za mizantropiju, zar nije zivot u sustini magija? Lep? blistav?
Zar nije moguce u njemu ima i dobroga ili nade za dobrim, zelje za dobrim? Svako moze da probudi taj osecaj u sebi, samo ako to dovoljno zeli. Posmatrati ceo zivot i svako ljudsko bice iza tamnih naocara, vodi u tamne katakombe duse, gde se osecaji dobrote i lepog ubijaju, nestaju…

Ljudima je dat osecaj ljubavi, zasto se onda tako drasticno izbegava? zar je zadovoljstvo vece, kada je covek vodjen mrznjom, crnim mislima, zeljom da nekoga povredi da bi se osecao „dobro“???

Mnogo smo izgubili u zadnjim godinama, mnogo je dobrog izgubuljeno
iz nas, zarad politike, razorenosti misljenja, nezadovoljstva u sopstvenim okruzenjima. Ostaje nam izbor, uvek, da uzmemo ipak
dobro i napredno, umesto ruznog i teskog. Samo, kao da je lakse, mnogo lakse, uzeti tu jos misao destrukcije, nego malo onog, samo za nas sto cuvamo lepog, pa da ga sebe radi, poklonimo cak i onima koji su taj osecaj zagubili negde, na nekoj raskrsnici svojih puteva.