„Што мање видимо, што се у ужем кругу крећемо, што у мањим размерама деламо, тим смо срећнији”

Артур Шопенхауер : ПАРЕНЕЗЕ И МАКСИМЕ

…

5) Једна важна страна мудрости у животу састоји се у томе да одржимо равнотежу у своме обазирању на садашњост и обазирању на будућност, те да нам једна не поквари другу. Многи живе сувише у садашњости: то су лакомислени: други, сувише у будућности: то су плашљивци и несмелице. Ретко ће ко погодити праву меру. Они који, услед тежње и наде, живе само у будућности, који гледају само напред и с нестрпљењем се журе у сусрет данима, као да тек ови имају да донесу праву срећу, а који, међутим, пуштају садашњост да прохуји а не познају је нити уживају у њој, ти мудраци, у пркос своме стармалом изразу лица, личе на оне магарце у Италији које људи гоне напред и јуре тиме што им на глави везују свежањ сена о један штап, које они једнако гледају пред носем и мисле да ће га дохватити. Јер ти људи варају себе о смислу целог живота, пошто увек живе само ad interim¹ — док не умру. У место да смо, дакле, искључиво и непрекидно забављени плановпма и бригом за будућност, или да се предајемо чежњи за прошлошћу, не бисмо требали да заборављамо да је садашњост једина стварна и једина сигурна, а да, напротив, будућност готово увек испада друкчије но што ми мислимо; да је, шта више, и прошлост била друкчија, и то тако да и једна и друга вреди мање но што нам изгледа. Јер даљина која иначе смењује предмете нашем оку, увећава их нашим мислима. Једина је садашњост истинита и извесна; она је реално испуњено време, и наше је биће искључиво у њој. Зато бисмо је требали увек удостојити ведрога пријема, дакле сваки тренутак сношљив и слободан од непосредних болова и незгода свесно уживати као такав, т. ј. не помућивати га киселим лицем, због пропалих нада у прошлости или због брига за будућност.

6) Свако ограничење ствара срећу. Што мање видимо, што се у ужем кругу крећемо, што у мањим размерама деламо, тим смо срећнији; што је све то шире и веће, тим више осећамо муке и страха. Јер с тим се умножавају и увећавају и бриге, жеље и страховања. Зато ни слепци нису тако несрећни као што нам а prori мора изгледати: то доказује благи, готово весели мир у цртама њихова лица. На томе правилу почива у неколико и то што друга половина живота испада жалоснија него прва. Јер, у току живота, хоризонт наших циљева и односа постаје све шири. У детињству је ограничен на најуже односе; у младости допире већ знатно даље; у зрело доба обухвата цео ток нашега живота, па се често шири и на најудаљеније односе, на државе и народе; у старости обухвага потомке. — Напротив, свако, па и духовно, ограничење води нас срећи. Јер, што се мање узбуђује воља, тим је мање патње, а ми знамо да је патња позитивна, а срећа само негативна. Ограниченост делокруга одузима вољи спољашње узроке за узбуђење; а ограниченост духа, унутрашње. Само, ова последња има ту рђаву страну што повлачи за собом досаду, из које после посредним путем извиру небројене патње пошто се људи, само да би се ње ослободили, лаћају свега, т.ј. траже друштво, раскош, игру. пиће и т. д., а све то повлачи само штету, пропаст и несрећу. Difficilis in otio quies.² А колико је за човечју срећу спољашња   ограниченост, у колико се може постићи, корисна, чак нужна, може се видети из тога што једина врста песништва која узима да слика срећне људе, идила, у главном их увек представља у веома скученом стању и околини.   Да нам се та ограниченост допада,   види се и по томе што ми уживамо у жанр-сликама.³ — Према томе, највећа простота  наших односа, и сама једноликост начина нашег живота, докле год не изазнва досаду, чиниће нас срећнима, јер нам најмање даје да осетимо сам живот,   и терет који је с њим скопчан: ту живот тече као поток без таласа и без вртлога. …

¹ За тренутак.

² Тежак је у доколици мир.

³ Жанр слике су  оне које представљају тихи, мирни, домаћи живот.

Извор: Српски Књижевни Гласник, књига пета

(С немачког превео Св. Предић)

Велики део омладине се трује егоизмом као врхунском вредношћу „западне цивилизације”

Коментар преузет са: Нова Српска Политичка Мисао

Bane среда, 13 мај 2009

Bezgraničan je bezobrazluk ovih „ljudi“ na vlasti ili bliskih vlastima. Pored milion nezaposlenih, barem duplo toliko onih „zaposlenih“ koji rade kao stoka od jutra do sutra, neprijavljeno, za veoma male pare, pored uništene i opustošene privrede, imaju drskosti da nekom sole pamet i još da sebe prikazuju kao onog pravog, autentičnog srbina. Za patriotizam smatraju sve ono što je u suprotnosti sa ljubavlju prema svojoj zemlji i što im najviše stavljam na dušu, trovanje mladih, po prirodi neiskvarenih ljudi, svojim podlim idejama.

Najveći je zločin, ravan abortusu, kada se koristi neiskvarena, a samim tim i veoma lakoverna mladost podložna svemogućim manipulacijama. Upravo su oni najviše pogođeni aktivnostima ministarstva kulture koje ih zatrpava raznim šund priredbama a sve sa ciljem da im zamažu oči navodnom brigom za mlade, time im skrećući pažnju sa pitanja od životne važnosti po njihovu budućnost.

Šta je, između ostalog, „Exit“ nego najveće stecište narkodilera. Niko me neće ubediti da to saznanje nemaju srpski vlastodršci. Njih to ne zanima, sve dok su mladi zaokupljeni sobom vlast je bezbrižna. Da se droga odomaćila i u osnovnim školama njih to ne zanima.

Veliki deo omladine se truje egoizmom kao vrhunskom vrednošću zapadne „civilizacije“ i sve im se to servira putem medija koji kontroliše veliki „filantrop“ Soroš, čiji je jedan od uzvišenih ciljeva kojima stremi i legalizacija droge među mladima.

Niko me neće ubediti da dotični pomoćnik ministra kulture to ne zna.
Kako istinski levičar po političkom opredeljenju koristim priliku da zamolim sve učesnike u bilo kojoj razmeni mišljenja da ne svrstavaju ovu vlast u levičarski tabor jer ona to nije. Ako neko misli da je SPS levičarska stranka tvrdim da nije u pravu jer su oni davno odstupili od ideje levice. Kako se neko deklariše to je njegovo pravo ali po delima se stranka poznaje. O DS-u kao članu socijalističke internacionale neću ni da diskutujem. O tome nekom drugom prilikom.

„Свака жена требало би да зна…“

Za sve devojke (i zene) sa ove diskusije

Inge – Jun 19, 2001 16:45

Posto sam ja do sada, igrom slucaja, komunicirala uglavnom sa muskim svetom sa ove diskusije, evo sada neceg i za vas, da ispravim gresku. Ovo je nesto sto mi je malopre drugarica poslala mail-om.

VEEELLLIIIIKKKIII POZDRAV od

Inge

SVAKA ZENA BI TREBALO DA IMA

Срби на ЗАПАДУ, има ли веће среће?

Mary – Nov 10, 2000

Jedno pitanje: zasto ste otisli, da ne kazem pobijegli ? Ovo se pogotovo odnosi na Srbijanske intelektualce.
Razumijem Izbjeglicu, on nije imao izbora.
Pobjeci iz rata, tragedije, ostati bez clana porodice, kuce,rodnog kraja… To su razlozi zbog kojih se ide u Njemacku, Kanadu, USA…Za ljude iz Bosne i Hrvatske to je bilo najbolje rjesenje.
Pogotovo kad se uzme u obzir korumpiranost ljudi koji su predvodili narod u ovom ratu u Srbiji i RS.
Ali ti Dragane i ostali, vi ste POBJEGLI.
Zasto ste dopustili da vam zemlja propada.
Gdje ste Beogradska inteligencijo, najlakse je bilo pobjeci i onda cekati da neko drugi sredi situaciju u vasoj rodnoj grudi.
Zasto ste pustili sljamu da izadje na povrsinu.
I zasto sad kukate.
Pobjegli ste zbog materijalnih razloga.
Sad vam je materijalno dobro, ali to nije sve u zivotu.
Treba se boriti da sve to imate u svojoj zemlji, a ne bjezati.
Mislita li da je meni i ostalima bilo lako patiti svo ovo vrijeme ?
Pa nismo pobjegli.
Kao sto nas pijesnik kaze…
Ostajte ovdije, sunce tudjeg neba
nece vas grijat k’o sto ovo grije…

kalimegdan – Nov 09, 2000

Zasto se ne vracamo, dobro pitanje. Pokusavam da ga odgonetnem vec godinu i nesto, boraveci u zemlji „blagostanja“, Kanadi.

Moje misljenje je da ko ovde provede vise od tri godine nema izgleda da ce se ikada vratiti. Desice se neki izuzetak, ali u jako malim procentima. Treca godina je najgora, tako kazu. Do tada shvatite da ovde vaze drugacije norme zivljenja, i kada se priviknete na njih, vi ste korak blize „njima“. tezak je korak posle vratiti se.

Nije problem u Milosevicu sto se ljudi ne vracaju, i sto dalje hoce da emigriraju, problem je sto smo mi nekako proklet narod, tudje nam je uvek lepse, pa makar gledali jad i tugu na ulicama, invalide, ludake. Mnogi od nas su zavoleli tudji jezik, zavoleli su neke tudje obicaje, kojih u stvari i nema. Neki od nas bi uradili sve ne bi li dosli do boljeg posla, vise para.

Cudan smo mi narod. Ima nas preko 70 hiljada u Ontariju, ja verujem da je 50 hiljada u Torontu. imamo tri radnje, koje bolje i da nemamo mrzimo se medjusobno, saplicemo, i mislimo da sto pre pocnemo da palacamo jezik i krivimo usta dok pricamo engleski da cemo time pokazati da smo jako pametni i sposobni. I mislim da smo jedina nacija ovde koja pljuje na svoje tamo.

Nasi ljudi vas maltene teraju da se odreknete Srbije, bez ikakvog vidljivog razloga. dozivljavao sam sve i svasta za ovo vreme provedeno ovde, ali u glavnom, nista pametno, i retko sta lepo. Ko o cemu prica, to je o poslu. nema zivota, ali nema veze.

Nema veze ni sto ce nam decica nositi minice sa 12 godina u skolicama, nema veze sto gledamo svaki dan ludake, bolesne, poremecene, perverzne ljude po ulicama, a ima ih mnogo. jedini zdravi ovde su u stvari emigranti. nema veze sto ce deca zaboraviti i ko su i sta su, sto nece imati detinjstvo, sto ce biti u milosti i nemilosti perverznih Jevreja i Engleza.Nema veze sto zivimo u kucicama od najeftinijih materijala, nema veze ni surova klima, bolesno sunce, vestacka hrana. mi smo srecni, mi smo na ZAPADU! Srbi na ZAPADU, ima li vece srece?

No, da se vratimo topicu, zasto se ne vracamo? ne vracamo se jer smo presekli svoje mostove, ne vracamo se jer nas je sramota sto u stvari nemamo nista, ne vracamo se jer smo svesni da sa ovim nacinom zivota koji smo naucili ovde nemamo sta da trazimo nigde, osim ovde. Ni nigde ne idemo, samo pricamo kako cemo da odemo u evropu.

Svi smo svesni bespotrebnosti ostajanja ovde, ali ostajemo. I da zavrsim, mnogima je i zao sto je doslo do ovih promena kod nas, mnogi su izgubili sve koordinate, baljezagajuci levo desno u trazenju daljnih razloga ostajanja. najzalije mi je onih koji deci oduzimaju ono sto je njihovo, njihovo mesto, nesto sto nikada nece imati ovde…. ma kakva kriza bila, smatram da zivimo kvalitetnije i zdravije nego ovi ovde.

Pa u cemu je onda poenta? Zapad, i Srbi zeljni wooow fazona u njemu. sve bljesti, sjasti, imamo po 5 traka na putu, visokee zgrade….

Криза средњег доба

bubamara967 (*********)

08. jul 2008.

Sasvim slučajno sam pogledala temu koju ste poodavno poceli. Sve sto ste pisali mi je jako poznato pa odlucih da sa malo saljive strane napravim osvrt na krizu srednjih godina.

Kriza srednjeg doba

Nekoliko sedih u vasoj kosi prvi su znak koji vas odaje.A onda, malo pomalo, raste kriza srednjeg doba. Deca su sve starija i sve drskija. Nekad lepa tela zaobljena su poput lopte. Mladalacka lepota ostaje još samo na fotografijama.

Presli ste kriticnu granicu kad se osjecate kao da ste se probudili nakon burne noći a mogli biste da se zakunete da nikud niste isli.

Srednje doba je….

kad dobijate sede brinuci zbog bora.

Srednje doba je kad znate odgovore a niko vam ne postavlja pitanja.

Kad covek postane dovoljno mudar da vodi racuna o svakom koraku, suvise je star da bi se ikuda uputio.

Нисмо имали скоро ништа, ачи смо имали срца за љубав – младост!!

Први секс пре 15. године

Већина лекара, али и професора у школама, сматра да би требало увести сексуално образовање као посебан предмет

Данијела Давидов-Кесар

[објављено: 24/04/2008.]

Mirjana Tinkovich-Dorcolka,

50-tih i 60-tih godina, bilo je sramote i straha od roditelja i razumnog razmisljanja o posledicama seksa.

Vodila smo ljubav i bila na „sedmom nebu“.

Igranke za mlade po celom Beogradu i na Kalemegdanu, bez alkohola i droga, bez straha od buducnosti. Nismo imali skoro nista, ali smo imali srca za ljubav – mladost!!

A sto se tice abortusa ni nase majke ni babe nisu mogle da rode svaki put kada ostanu u drugom stanju – jer kako da svu tu decu odranis i odhranis, ako nisi u materijalnim mogucnostima.

To su sve vrlo delikatna i teska pitanja, ali izgleda da ljudski rod gubi sve vise dusu u ovom totalno materijalistickom svetu i da bi se osecali srecni, mlad svet upraznjava droge. Mirjana – Arizona

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)