Српско родољубље код муслимана

Преузето са:

• SerbianCafe.com (дискусије)
• SrpskaPolitika.com

Srbi muslimanske vere

Varuna (novinar)

24. мај 2009.

Srpsko rodoljublje kod muslimana nije novijeg datuma – ne odnosi se samo na 19. i 20. stoleće. Ostao je pismeni trag o Muhamedu Hevaji iz Tuzle. On je sredinom 17. stoleća pisao pesme o Srbima hrišćanske i muslimanske vere. Proročki je zaključio da će zlo zadesiti naciju ako se bude delila po religioznom šavu – ako nacija zaboravi da su muslimani i hrišćani od jednog oca i jedne majke:

“Otac jedan, jedna mati,
Prvo bi nam valja znati,
Jer ćemo se paski klati…“

Početkom 19. stoleća, jedan od prvaka muslimana u Mostaru, Ali-aga Dadić, osniva politički pokret i traži autonomiju Bosne i Hercegovine u Turskoj. Njegovi sledbenici su, podjednako, i muslimani i pravoslavni. Ovo je bilo previše za tursku vlast. Ona se uplašila žešćih zahteva Srba oba zakona u Bosni i Hercegovini, koji su mogli da se povedu za primerom Srba u Srbiji, gde je buktao Prvi srpski ustanak. Da ne bi izazvali otvorenu pobunu u BiH, Turci nisu smeli da zatvore ili pogube Ali-agu Dadića, nego su ga, tajno, otrovali.

Da su srpski intelektualci, poslednja dva veka, više brige posvećivali svojoj naciji, istorijska literatura bi bila mnogo bogatija i drukčija – svrsishodnija nacionalnim interesima. Da su se, recimo, mlade generacije muslimana, u devetnaestom i dvadesetom stoleću, vaspitavale na primeru Sinan-paše Sijerčića iz Goražda, sigurno je da hrvatska propaganda ne bi mogla da ih pridobije u onolikom broju – u kojem su se priključili fašističkim jedinicama 1941. godine. A Sinan-paša Sijerčić je, krajem 18. stoleća, činio sve da muslimanima ukaže na njihovu pripadnost srpskoj naciji. Svakako, u to vreme, bio je to opasan korak za muslimana i visokog dostojanstvenika Turske.

No, Sinan-paša se nije obazirao na opasnosti. Štitio je pravoslavne Srbe od razuzdanih turskih zulumćara, najčešće pridošlica iz ostalih krajeva Turske. Pomagao je obnavljanje pravoslavne crkve blizu Goražda – zadužbine Hercega Stefana. Sinan-paša je negovao uspomenu na svoje pravoslavne pretke. Imao je pismene zapise da su bili srpski plemići Šijerinići u srednjevekovnoj Bosni. Šijerinići su ogranak još poznatije plemićke porodice Lučića. Kad je Sinan-paša Sijerčić, kao jedan od komandanata u turskoj vojsci, krenuo protiv srpskih ustanika u Srbiji, bliskim prijateljima je rekao da bi želeo da Turci budu poraženi, pa makar i sam glavu izgubio. Želja mu je ispunjena. Srbi su pobedili na Mišaru 1806. godine, a Sinan-paša Sijerčić je, u toj bici, poginuo.[8]

Omer Skopljaković: Ž E Lj A

… Dušmane mrzi, a Srpstvo ljubi,
Tako mi sine ti bio živ,
Pane li babo u borbi ljutoj,
Osvet’ ga sine, sokole siv…

Avdo Karabegović: OH, TA LjUBIM TE…

… Tako mi pravde
Višnjega Boga
Tako mi srpskog
Imena moga…
Protivu islama,
To ništa nije,
Sin Otadžbinu,
Ljubiti smije.

Omer-beg Sulejmanpašić-Despotović: SRPSTVU

Iz mog srca, iz plamenih grudi,
Iz uzdaha, iz duše, iz snova,
Tebi Srpstvo, moja srećo draga,
Leti, evo, laka pjesma ova!…

Suza čista; suza duše moje,
Suza, što me milom bratstvu veže,
Suza vjerna ljubavi i krvi,
Tebi, Srpstvo, što me vječno steže!

Aliverić Tuzlak: ZNAM JE ŠTA SAM

… Evo pjesme, nije vješta
Al’ za svojim leti jatom.
Nemojte me više vr’jeđat’
Zovite me Srbom, bratom!

Nuridin Ibnul-Hadžer: PJESMI

Uzdiži se, pjesmo moja,
Iz plamenih, srpskih grudi,
Smjelo leti kroz krajeve,
Đe god sl’jepi guslar gudi!

Uz gusala glase mile,
Đegod čuješ da se poje,
Tu slobodno spusti krila,
Tu ćeš naći braće moje…

Al’ međ’njima ako vidiš,
Ko te krivim okom gledi,
Tog se kloni! Izrod to je,
Tomu demon stope sl’jedi.

Uzdiži se pjemo moja,
Iz plamenih, srpskih grudi,
Smjelo leti kroz krajeve,
Đe god sl’jepi guslar gudi…

Aliverić Tuzlak: SRPSKI JEZIK
pesma protiv austrijske odluke da se srpski jezik zove “zemaljski“ – kasnije i “bošnjački“

Srpski jezik, rajski jezik –
Ne što njime zbori raja,
Već za to, što u sebi
Sve miline zvuka spaja.

Srpski jezik, rajski jezik –
Znaš kako s’ u duši hori,
Kad nam majka, kad nam sestra,
Kad nam ljuba njime zbori.

Srpski jezik, rajski jezik –
Znaš kako nas on potresa,
Kad nam guslar njime pjeva,
Te nas diže u nebesa.

Srpski jezik, rajski jezik –
Rane vida, l’ječi bole,
Znaš kako nam duši prija
Kad nas, starci njim sokole.

Srpski jezik, rajski jezik –
Za to velim, što da krijem:
Svaki onaj Bogu gr’ješi,
Ko ga zove zemaljskijem.

Ovako veličanstvene stihove srpskom jeziku, verovatno, nije moguće pronaći u delima drugih srpskih književnika – pravoslavne ili rimokatoličke vere. …

http://www.srpskapolitika.com/Izdvajamo/008-lat.html

steks (doktor za glavu)

25. мај 2009.

Jeremijatreci
Koliko je u Srbiji bilo dzamija do 1878?
—————————————–

Ovo mi liči na početak još jedne jalove rasprave. Nemam nameru da sporim istorijske činjenice, a još manje da nekog omalovažavam.
Ali, zanimljivo je da svako bira samo one činjenice i onaj period koji će da da težinu njegovim stavovima.

U tom svetlu, ja mogu da pitam: koliko je bilo džamija 1389-e?

Pusti to prijatelju. Nisu Srbi zvali Turke da ih ovi porobe.

Сродне теме:

• Gaston Gravje: Novopazarski Sandžak
• O srpskim spahijama pod turskom upravom
• The Muslims of Serbian race in Bosnia
• Ilahije na srpskom jeziku
• Ali-aga Dadić

„Илахије на српском језику“

ПОЕЗИЈА МУСЛИМАНА у Босни.

[Scheich Seifudin ef. Kemura und Dr. Vladimir Corovic: Serbokroatische Dichtungen Bosnischer Moslims, aus dem XVII., XVIII. und XIX. Jahrhundert. • Sarajevo, 1912.]

…песник Myxaмед Хеваја Ускјуфа, рођен 1601/2. Отмена порекла, богат и даровит, он je пропутовао доста света и стекао прилично знања. Знао je четири језика : турски, арапски, персијскн и српски. Поред стихова, написао je још и чувени речник „Потур Шахидије„. Карактеристичко je да je он језик којим пише називао сриским, или, као и савреник му Фрањевац Матија Дивковић, босанским. Своје „Илахије“ (побожне песме), на пример, Хеваји изрично назива: „Илахије на српском језику„. Он je y исто време први и најзнатнији песник муслимански.

Извор: Српски Књижевни Гласник

Преобраћени Срби, убеђени муслимани, очували су пркосни али у исто време консервативан дух, заљубљен у независност…

„За разлику од Истока Санџака, често је овде врло тешко да се разликује хришћанин од муслиманина, нарочито с леве стране Лима, јер у опште и једни и други носе скоро истоветно одело: само корак и држање могу да помогну за распознавање. И ако су фанатичнији него ма које друго становништво европске Турске, ма да су пуни презирања и гнушања према „Власима“, ипак се ови муслимани слажу са њима, и при свој пошти према султану, показују неповерење и антипатију према властима који представљају људи друге расе, и у исто време хране злобу, дубоку мржњу према суседу који је на њиховим вратима узео Босну. Инстинкт расе се овако одржава врло живахан, чак и код ових преобраћених Срба, убеђених муслимана, који, без сваког националног осећања, очували су пркосни али у исто време консервативан дух, заљубљен у независност, и непријатељски расположени мешању с поља. Босански муслимани, како се они зову званично, или, Турци како их називају хришћани, деле се и сами на две категорије : урођеници и усељеници, или „мухаџири.“

Извор:

Новопазарски Санџак, Гастон Гравје, 1912. г

Katolička enciklopedija (1895 g.): „Muhamedanci i Katolici BiH su Srbi”

Vatikan-Muhamedanci i Katolici BiH su Srbi

Danilov (student) 15. januar 2009.

Vatikan u svojoj Katolickoj Enciklopediji piše da su muhamedanci i katolici Bosne i Hercegovine Srbi i da su Srbi 98% stanovnistva Bosne i Hercegovine..

„According to the census of 22 April 1895, Bosnia has 1,361,868 inhabitants and Herzegovina 229,168, giving a total population of 1,591,036. The number of persons to the square mile is small (about 80), less than that in any of the other Austrian crown provinces excepting Salzburg (about 70). This average does not vary much in the six districts (five in Bosnia, one in Herzegovina). The number of persons to the square mile in these districts is as follows: Doljna Tuzla, 106; Banjaluka, 96; Bihac, 91; Serajevo, 73, Mostar (Herzegovina), 65, Travnik, 62. There are 5,388 settlements, of which only 11 have more than 5,000 inhabitants, while 4,689 contain less 500 persons. Excluding some 30,000 Albanians living in the south-east, the Jews who emigrated in earlier times from Spain, a few Osmanli Turks, the merchants, officials. and Austrian troops, the rest of the population (about 98 per cent) belong to the southern Slavonic people, the Serbs.„

http://www.newadvent.org/cathen/02694a.htm

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Сродне теме:

• „Најчаснији међу Србима римокатоличке вере“
• DINKA RANJINE, VLASTELINA DUBROVAČKOGA PIESNI RAZLIKE.
• Антун Фабрис
• Pokret Srba rimokatolika i srpski pokret u Dubrovniku krajem XIX veka
• Deset besiedah izpisane iz knjigah Fra Matie Divkovića

Због политике у Србији и свету сам од толерантне (братство и јединство особе) постала огорчени екстремиста

ТОМА И ВАРЈАЧАРЕ: ПУКЛА ТИКВА

Уколико Србија добије савремену левицу и савремену десницу – што јој озбиљно недостаје – онда су Шешељу и преторијанцима из земунског Магистрата одзвонила звона. Тезе које војвода заступа бациле би га, пре или касније, на маргину десног екстремизма и само би било питање времена када би Велики комуникатор отпао као црни нокат

Бошко Јакшић

[објављено: 14/09/2008]

Ljiljana NL. , 14/09/2008,

Postovani gospodine,

Kao spoljno-politicki komentator trebalo bi da znate da desnicarske, nacionalisticke stranke imaju veliki uspeh u Evropi. U Holandiji vec godinama cvetaju. Pim Fortaun je zamalo postao predsednik zahvaljujuci otvorenoj kritici prema svemu sto je muslimansko (cak je izjavljivao da je pogresno bilo bombardovati Srbe zbog muslimana na Kosovu). Ubijen je ali je njegova tek osnovana stranka dobila ogroman broj glasova. Sada su dva „naslednika“ tih ekstremnih ideja sa ogromnim brojem glasaca.

Vasa tvrdnja je netacna da samo „umivene „stranke prosperiraju. Mozda su radikali i izgubili zbog Nikolica. Smucio se glasacima njegov -zub me boli-izraz lica. Molecivi i tihi glas. Mi smo Srbi i ne prilice nam uvijanja i zavijanja.

Treba jasno i glasno kazati istinu. Cak gromoglasno. I bolje ostati opozicija nego sklapati necasne koalicije.

Zbog politike u Srbiji i svetu sam od tolerantne (bratstvo i jedinstvo osobe) postala ogorceni ekstremista. Posteni ljudi nemaju drugi izbor. Ja se samo nadam da je jos uvek mnogo postenih u Srbiji.

sa postovanjem, citateljka iz Holandije.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Дефиниција нације у Канади је различита од дефиниције нације у Србији

D-Man (Analyst) – 26. avgust 2005.

E, moj muzikantu,

Što se tiče “svetskog standarda” koji govori šta je narod ili nacija onda ti mogu reći da gresis posto takav standard, sasvim sigurno, ne postoji. Naveo sam ti primer Kanade a mogu ti navesti još mnogo takvih primera. Jednostavno definicija nacije u Kanadi je razlicita od definicije nacije u Srbiji (ali je zato definicija “ethnic group” mnogo bliza definiciji “nacija ili narod” kod nas). Možda je bolje da kažem da reč “nationality” ne treba da prevodimo kao “nacionalnost” jer se radi o razlicitim pojmovima u Kanadi i Srbiji.

Svako ko ima kanadski pasos je po “nacionalnosti” kanadjanin a jedna (od mnogih) nacija u Srbiji su Srbi. Kanada je prepuna razlicitih etnickih grupa od kojih jednu cine Srbi.

Jedna veoma bitna stvar za nas Srbe je to što mi imamo taj status naroda (jezik, crkvu, kulturu, istoriju, veru, obicaje) za razliku od Amerikanaca ili Kanadjana koji upravo zbog nedostatka svega toga uopste i ne poznaju pojam nacije ili naroda u smislu u kom ga mi poznajemo. Zašto? Da li uopste treba da objašnjavam?

Muzikant, ti mesas pojmove nacije, vere i državljanstva. Ne možeš ti sandzackog muslimana nazvati Srbinom zato što je državljanin SCG. On je po nacionalnosti musliman (Broz im je dodelio status naroda iako je jasno da su 95% muslimana u stvari pomuhamedanjeni Srbi) ili Bosnjak (kako sami sebe prozvase preko noći a  mi to prihvatismo bez ikakve rasprave), poseduje državljanstvo Srbije i Crne Gore (trenutno) a pripada islamskoj veroispovesti.

U isto vreme Srbin (nacionalnost) je takođe državljanin SCG, pripada pravoslavoj veri ili je ateista a ako živi na teritoriji Srbije onda je Srbijanac (dakle, samo kao teritorijalna odrednica). Ukoliko Srbija izadje iz zajednice sa SCG biće mnogo logicnije da ta sadasnja teritorijalna odrednica Srbijanac preraste u reč koja će predstavljati državljanstvo Srbije iako je, u duhu našeg jezika, pravilnije reci “državljanin Srbije”.

Reč Srbin (ponovo, u duhu našeg jezika) predstavlja jedan narod a ne teritorijalnu odrednicu. Reci mi, molim te, zbog čega bismo mi uopste i zvali pripadnike drugih naroda Srbima kad oni nisu Srbi. U pitanju je igra reci koju ocigledno mnogi ne razumeju a neki (pre svega Republika Hrvatska) iskoristavaju. Ukoliko u Hrvatskom pasosu postoji pitanje u vezi s državljanstvom onda bi odgovor trebao da bude: hrvatsko a ne Hrvat. …

Извор: SerbianCafe.com