Не ваља систем, не ваљају навике, не ваља карактер наших лекара и наших пацијената

ChromVanadiumTabletten – 11. novembar 2007.

Postovani g. Ministre Milosavljevic,

Jedan od najvaznijih resora u Srbiji je zdravstvo a koje drasticno zaostaje za Evropom.! Znamo da nedostaju mnogi aparati u zdravstvu kao i skupoceni lekovi ali u nasem zdravstvu još vise prednjaci nedostatak organizovanosti, administrativne olaksice i kultura zdravstvenih radnika prema pacijentima, sto budimo iskreni ne iziskuje neka novcana ulaganja.

Nedavno smo propratili i neke novosti oko izdavnja lekarskih recepata i pitamo se zašto su u Srbiji velike guzve u ambulantama i bolnicama?

Ako se pak zbog nedostatka bolnica, lekova zdravstvo ne može rešiti guzvi, trebalo bi bar da se uvede reda oko prijema pacijenata i izdavanja i popunjavanja recepata. U tom danasnjem sistemu rada, mora se pod hitno nešto menjati ako država Srbija želi da udje u EU.

U Svajcarskoj kad narucimo dolazak kod lekara ili u bolnicu, vreme prijema se tačno u minutu fiksira. Nikad niko ne ceka vise od 10-15 a najviše 30 minuta!.

Tamo nema desetine saltera na koje pacijenti moraju da cekaju satima, sve se to resava na prijemu u roku od desetak minuta.

Na prijemu je samo jedna ili dve sestre kojoj se pacijenti javljaju, sestra pripremi karton a pacijent samo saceka u cekaonici poziv doktora.

Nema tu dogovaranja ili pitanje između pacijenata, da li sam ja ili onaj na redu. A nema ni ulaska preko reda ili veze.!

Sve je to rešeno na prijemnom i lekar uzimajuci karton koji je po redosledu i zakazanom terminu pripremljen, on ili sestra prozivaju pacijenta i pregled može da pocne..

Kod lekara sve pretrage odmah se zavrsavaju. Vadenje krvi, davanje urina ili eventualna snimanja. Ako pacijenta upute za daljnje pretrage, proces u upucenoj ustanovi odvija se na isti način. Kad se kod lekara zavrsi pregled, lekar lično popunjava recept, udara pecat i samo još treba otici do apoteke. Zar je to dakle toliko komplikovano da se i kod nas tako nešto primenjuje? Zar nasi lekari ne umeju sami da popunjavaju recepte?

Na ovakav način, sve bi se disciplinovalo a najviše pacijenti i niko ne bi ulazio kod lekara stampedom i na ho ruk ili po preporuci. A kako je kod nas u Srbiji?

Jedne prilike zbog trovanja zeludca dosao sam u jednu nasu državnu bolnicu (ime i mesto nije bitno) jer to ništa ne menja, – jer u svim bolnicama u Srbiji je isti način prijema i isti stampedo pacijenata.

Usao sam u bolnicu i pokusao da se snadem da nadem mesto gde se vrsi prijem pacijenata. Nisam znao na koja vrata da udem a nisam mogao da bilo koga pitam. Gde sam god pokusao na ulazu kroz neka vrata da pitam, svi su imali brze pitanje od mene: stA HOćeš COVECE, IZLAZI VANI!

Nivo kulture na nuli a zovu se zdravstveni radnici!

Prilikom takvih otvaranja vrata, dogadao se je stampedo onih koji su takode cekali u hodnicima i koji su takode želeli da udu na neka vrata.

Takav tretman prema pacijentima pretezno starim osobama i naravno najviše sirotinji, koja satima ceka bez ikakva reda i bez orijentacije je van svake organizovanosti i naravno postovanja prava bolesnih.

Kad sam nekako i nasao prijemno, naisao sam na brojne administrativne prepreke i neljubaznost osoblja. Kao da sam dosao u pritvorsku celiju, pocela su ispitivanja koja nemaju veze s namerom jednog pacijenta koji se previja od bolova.

Prvenstveno vam traže knjizicu, pruzaju vam neke formulare da popunjavate uz neljubaznost ko će to da plati i naredenje, popunite to i dodite ponovo.

Dakle, opet sve iznova, stampedo, guranje kroz masu i slusanje dobacivanje pacijenata. Umesto da je to sve organizovano i koordinirano od osoblja koje tamo radi, pacijenti su bili primorani da se sami organizuju i dovikuju, da pitaju ko je na redu itd.

Kad se sve to popuni ponovo se probijam do sestre koja ili ne cuje ili nešto zvace ili nema volje za zivotom ili razmišlja o necem trecem.

Kojoj je, da budemo iskreni, potrebnija batina da je neko izudara ili momentalni otkaz, nego to što radi.

Kad je trgnete iz tih dubokih snova, umesto da vas usluzi, odmah je u startu arogancija i protestovanje ili nije ovo dobro, trebali ste onako a ne ovako a da vam niko predhodno nije pomogao da vas nasavetuje šta treba da uradite ili kako da popunite tu kupus-administrativnu proceduru!.

I pored brojnih nepismenih pacijenata, nikoga to ne interesuje od bolnickog personala. Posle prijema kod sestre i regulisanja silne administracije, opet cekanje na red kod lekara. Dok cekate da udete kod lekara, niko vas ne pita da li ste hitan slučaj ili ne, vi morate da se raspitujete ko je još ispred vas i to može da traje satima.

Kad stignete na red ulazite kod lekara i kad zavrsite pregled, tek tada su jos vece zavrzlame. Ako još treba da date krv, morate da jurite prostoriju za koju niko nezna gde je. Cesto je vadenje krvi negde na nekom drugom spratu a možda i van ustanove u drugoj zgradi.

Na kraju recept kog ste dobili od lekara u kome je samo popunjen naziv leka, morate da nosite opet onoj zamišljenoj sestri da vam ona samo još upise ime i prezime i da stavi pecat, a to može opet da potraje satima!.

To famozno pecatiranje i popunjavanje imena i prezimena, lekar nije umeo da uradi ili mu je to zabaranjeno, a ne znam zašto bi bilo?

Kada sam trebao još samo tu „malu“ proceduricu da uradim, smucilo mi se i zbrisao sam glavom bez obzira, ijako sam bio obavio skoro ceo pregled, odmah sam otisao u jednu privatnu kliniku. Naisao sam na prijemno slično nesto u CH, i tamo je bilo 4-5 pacijenata koji su cekali na red. Odmah sam rekao šta je u pitanju, bez bilo kog komentara ili pitanja, daj knjizicu, ko placa, ili vase ime i prezime uveli su me preko reda i za 40 minuta sam zavrsio pregled i sledećih deset minuta sam cekao da poplacam i ja sam bio gotov.

Od lekara sam dobio recept, koji je bio popunjen, tako da nije bilo potrebno da ga neko naknadno još dopunjava.

Vadenje krvi i davanje urina obavio sam odmah kod lekara u susednoj prostoriji u roku od pet minuta i ponovo se vratio lekaru, bez da sam morao ponovo da idem u cekaonicu ili bilo gde drugde i da se ponovo vracam posle sat vremena. Zaista kao u Svajcarskoj.

Pitam se kako su privatnici mogli tako da regulisu pravila i da zavedu reda a državne ustanove nisu?

Pod koje Ministarstvo zdravlja podlezu ovi privatnici u Srbiji koji su mogli da uvedu reda u svojim ustanovama a državne nisu? Razlika u placanju u doticnoj bolnici i kod privatnika bila je za 1200din vise. Za tu sumu, da sam znao nikad ne bi otisao u državnu bolnicu, naravno i da neću vise nikad.

Nedavno sam pratio tv reportazu na RTS-Beograd i ne malo sam bio iznenaden i obradovao se vescu da je napokon zdravstvena ustanova Doma zdravlja Dr. Milutin Ivkovic u Knez Danilovoj u Beogradu uveo red u svoju ustanovu.

Vise nema potrebe, govorili su i cerekali se preko tv ekrana odabrani koji su se hvalisali, da se neće vise satima cekati na prijem kod lekara. Sve je to regulisano samo jednim telefonskim pozivom prilikom zakazivanja prijema kod lekara. Kao na Zapadu, govorili su ljudi u belom.!

Medjutim, to je bila prica samo za televiziju i za naivne gledaoce da to i poveruju. Prilikom dolaska na odmor namerno sam pozeleo da to i dozivim, nazvao sam ambulantu i zaista zakazao termin u 11h.

Dosao sam po zapadnom obicaju 15 minuta ranije.. U cekaonici je bilo toliko ljudi kao da sam stigao na pijacu a ne u zdravstvena ustanovu…

Za svaki slučaj sam se javio na salter i upitao za moj termin.

Mrzovoljna drugarica, koja verovatno nije ni doruckovala niti još rucala, odbrusila mi je onako po balkanski: idi tamo i cekaj na red.

Kakav red gospodo ovde ima dvadeset pacijenata, prigovorio sam, ja sam zakazao u 11h.. Pocela je da se cereka kao da sam usao u psihijatrijsku kliniku i dobaci: idi covece i cekaj, ako nećeš idi kuci…

Prisao sam pacijentima koji cekaju i upitao, imaju li i oni zakazano kao ja.. Neki su rekli da nemaju a neki da su zakazali u isto vreme kad i ja!

Pitam se kako može neko javno da obmanjuje narod, pogotovo odgovorni jedne zdravstvene ustanove? Gde je tu poslovnost, organizacija, etika i savest? Dakle sva ta silna sirotinja-pacijenti koji najviše to trpe, morace bez obzira na cene, kad tad da napuste te komplikovane kupus-ustanove.

U zemlji u kojoj ima vise bogatasa nego u Svajcarskoj a sirotinja na ivici egzistencije, država dakle još uvek ima preceg posla od zdravstva i ostalih narodnih potreba.

Šta još reci o svim i silnim cinovnicima koji doprinose atmosferi nemara, javasluka i neodgovornosti?

Ali, mislim da vise od mentaliteta pojedinaca takvoj atmosferi doprinosi cinjenica da se drustvo nije ništa promenilo, bez obzira na bilo kakav standard ili državno uredjenje u Srbiji!

Postovani g. Ministre, verovatno Vi nikad ovo pismo necete ni primiti. Ako ga nekim slučajem i primate, nemoj da potcenite ovo moje zapazanje.

Ja živim skoro 45 godina na Zapadu, tamo sam se i rodio a znam šta je kultura i usluga u zdravstvu. Ovamo kad izadete iz zdravstvene ustanove, ijako ste bolesni, ozdravicete zbog humanog ponasanja zdravstvenih radnika.

Ovo nije nikava ironija, to je istina. Nas narod pa i vlast je dapace humaniji od njihovog, ali nas narod je nedisciplinovan, nema radnih navika i nezna za red i kulturu.

U tome je razlika g. Ministre, nedisciplinovanim ljudima ne pomaze stap, nego udari po dzepu, tu ga najviše boli i to ga najcesce dovodi pameti.

„Ми Срби смо националисти према нама самима“

Dosta mi je sveobuhvatnog provincijalizma

Beli zeka – 27. septembar 2004 u 09.14 (*.EUnet.yu)

Zdravo svima,
ja sam mlada devojka od dvadeset i kusur godina i poreklom sam iz Beograda i to pet generacija unazad. Posede mojih familija i sa mamine i sa tatine strane prisvojili su komunisti, ono malo nasledstva sto je ostalo na Peljescu i u Slavoniji Hrvati, tako da smo se sveli na stan u vlasnistvu mog oca i nesto malo krpa koje posedujemo! A ja imam mladjeg brata!
Eto ih, to su pravi Beogradjani!!!
Mi smo ugrozeni i izumiremo kao neka izgubljena vrsta ptica jer nam zivotni prostor zauzimaju zabe koje su uvezene od nekud!
Smucavaju mi se ljudi koji beze sa svojih njiva, iz svojih kuca i od svojih roditelja i pod izgovorom da su dosli da studiraju, grcevito se hvataju i za najmanju slamku koja ce ih zadrzati u Prestonici.
Prvo doudju ovde sa torbicom i dobiju za minornu svotu novca mesto gde ce da zive, to jest cuveno „mest u domu“, onda dobiju prakticno besplatnu hranu na bonove, ne racunajuci ono sto ima mama i tata svake nedelje salju iz zavicaja, pa kredite, stipendije i na kraju ovde i ostaju, a zašto i ne kad bi ja imala iste uslove i ja bi htela da ostanem. Neki se udaju, neki uhlebe u drzavnim ili privatnim firmama kod istih takvih koji su dosli ranije pa su napredovali a neki jednostavno kupe lepo sebi stan u novogradnji.
Ni po jada u novo gradnji a šta da radimo sa nasim divnim starim zgradama na kojima su doticni, posto lepse je ziveti u centru nego na periferiji, podigli čak i do tri sprata!
Mi Beogrdjani ne pretrcavamo ulice jer su nas drugacije naucili, zašto su onda sagradili podvoznjake, po Bogu!
Mi Beogradjani svoje djubre bacamo u kante i kontejnere a ne gde stignemo ili sto je jos gore ostavljamo ispred kuce!
Mada ubedljivo najgore, i od cega se meni licno prevrne stomak, je ostavljanje cipela i papuca ispred praga!
Nista bolje nije ni nepoznavanje ulica muzeja i spomenika ali zauzvrat oni poznaju svaku kafanu birtiju i hotel ovde!

Skidam kapu ljudima koji vole svoja mesta i nakon sto izvuku maksimum koji im pruza ovaj grad vracaju se odakle su dosli i grade svoj grad ili mesto, na svoje njive, ili u svoje ordinacije, skole, preduzeca, jer to je po meni pravo rodoljublje!

Nista mi ne vredi čak ni da urlam iz sveg glasa jer se ponasanje koje je doneto iz zavicaja uvrezilo u ovom gradu a prave ljudske vrednosti su se vremenom izgubile!
Posto se to i desilo ovaj grad vise nije grad nego najvece selo u Srbiji!
Sto znaci za nas starosedeoce da mozemo samo da se pomirimo sa sudbinom i bar izumremo dostojanstveno!!!

NewBelgrade – 27. septembar 2004 u 14.58 (registrovani član)

Ah… i opet :) Divno, divno… jos malo izliva frustracija, egocentrizma i snobizma razmazene beogradske decurlije…

Bela zecice… zalosno je sto sa svojih „dvadeset i kusur“ godina nemas visprenije shvatanje sveta i drustva da to, cime se ti hvalis, kako su tvoji toboz peta generacija Beogradjana, pa da su ti komunjare uzele pola, a ustase i onu drugu polovinu, ali to tebi ne daje nikakvog kredita… ti nisi zasluzila tu porodicu… tebi može da bude drago sto si deo takve porodice, ali ti ne mozes da budes ponosna na ono u cemu nisi imala nikakvog sudbinskog udela, ni sopstvene zasluge. Razumes?

E sad… veliki deo tvog teksta… ti ovde sama preuzimas nicim datu generalizaciju da su svi nevaspitani ljudi sa sela, njiva i iz prasuma, a da su sva deca odrasla u Beogradu fina, ugladjena, lepo vaspitana kurtoazna mladez?

Ljupka mlada zeno! Primecujes li i ti sama ogromnu glupost ovakvog stereotipa? Ti si možda imala nesto da kazes na osnovu nevaspitanja danasnje mladezi, ali trpati u jedan kos ljude koji nisu rodjeni u krugu dvojke, i ostavljati nasuprot njima rodjene Beogradjane, i neko njihovo Bogom dano pravo da su elita, klasa i jet set, pa to je pravi debilitet!

Ne, pre nego sto pocnes i mene stavljati u brda, potoke i doline, ja sam rodjeni Beogradjanin. Znas li koliko se stidim ogromne nadmenosti mojih sugradjana pred prijateljima koje imam u drugim gradovima? Znas li da ja potpuno razumem kada me oni pitaju „Dobro, zašto su ti ljudi takvi“, misleci na Beogradjane koji promenadisu njihovim mestima sa ponasanjem kao da su povukli Boga za onu stvar?

Mlada damo… stvar nije u poreklu, već u VASPITANJU. Da sam samo jednom video primer gde recimo u autobusu dva mlada lika i zvalave na tvrdom beogradskom „Ej, tebra, ej jebote, ej dalabu“ da bi sekundu kasnije sa sedista preko puta ustao neki mladic i rekao starici pored na tecnoj ijekavici „Stara majko, izvolite, sjedite vi“. To sto si ti uvrtela u glavu da postoji razlika u tome gde je ko rodjen, samo te pravi budalom ovde.

O studentima… bolje tu ne pocinji. Pominjes neke domove, bonove i studente… iz velikog preseka ljudi koje ja znam, ti studenti iz unutrasnjosti obicno zavrse studije za 4-5 godina, dok mamina i tatina beogradska decica koji zive kod kuce razvuku a la „opusteno“ na 8, 9 pa i 10 godina… i ja sam okinuo koju godinu, ne kazem… moglo mi se… ali ja bar ne klasifikujem ljude ovakvim blatantnim elitizmom kao ti.

I na vrh svega ta zavist, sto je Lima lepo primetila… da, upravo to, zavist. Stanovi u novogradnji, ha? Pa kako samo smeju da ih prodaju ljudima ciji direktni cukun-cukun-unuci nisu sa Keltima zidali cigle u prvu tvrdjavu oko Singidunuma, ha? Pa strasno(!) Mogu samo da kopiram par citata koje ti, devojko, treba da naucis napamet dok se ne naucis šta znaci biti gradjanin i kozmopolita:

„Ustvari, iz njenog komentara se vidi da njoj ne smeta nekultura odredjenih ljudi, već to sto ti, za nju nekulturni, ljudi imaju vise materijalnih sredstava od njene porodice.
Pa čak i za stanove u novogradnji !!!! Nemoguce!“

„Uporno nazivate Beograd evropskim gradom, a nemate predstavu šta to znaci i jos uvijek razmisljate kao prije 50 godina. “