Свака Вендка или Сорбкиња после удаје баца свој џинс и облачи народну ношњу
Коментари преузети са SerbianCafe.com (дискусије)
Tabanac (DR.voseca)
10. jun 2009.
Народна ношња лужичких Сербов
Prusi imaju u sebi isuvise slavenske genetike,osnova je balticka kultura jezik koji im je nanetnut,sirim narodnim masama.Inače sam jezik je izumro inače obradjivao sam ga tri i po meseca.Vladajuca klasa je bila i ostala cvrsto u pokatolicenim i ponemcenim vladajucim porodicama sve do 1918 godine…(pokatolicenim a kasnije protenstanti,koji su to krvavo platili od rimokatolickog klera). Moja porodica je bas iz takvih korena i po prici moje bake jedino je von Glasov imala pruske korene (Glaso znaci na pruskom…cilibar). Jedini kontakt koji održavam je sa plemicem Buguslavom (koji se vratio i otkupio svoj dvor u Istocnoj Nemackoj,78 godina star) posetite ga,pravi je srpski domaćin…
Inače i Katarina Velika je S(o)rbkinja…iz Zerbsta to joj i stoji u devojackoj pre udaje tituli…i vratila je milo za drago Poljacima(katolicima)za sve sto su uradili Sorbima,protestantima…
U Luzicama sam bio bar hiljadu puta…nazalost,oni su rascepkani sa dva jezika (Tu se vidi da su pravi SRBI…dva Srbina to su tri partije) rekoh dva od njih 40.000 govori se i piše i u upotrebi su Donjosrpski i gornjosrpski i da tu budu prava Srpska Posla dve vere su Rimokatolicke i protestanske.
Павле Јуришић Штурм
ALI rekoh ALI…vrlo su tvrdoglavi,ponosni i cuvaju jezik i obicaje hiljadu puta vise od svoje brace sa Balkana...izuzetno su povezani…Samo mali primer...svaka Wendka ili Sorpkinja posle udaje baca svoj dzins i oblaci svoju narodnu nosnju,sa kojom radi,izlazi...ono sto je nesvatljivo da žena ide svojom nosnjom kroz Srbiju…vikali bi momci po njoj sa ono…Seeeeljanko!!!
Meni su samo smesne kad voze biciklu u toj nosnji …i zaljubljen sam u kisele krastavce,koje su brend u svetu (posebno iz Sprevalda ili sorbski Blato)i smatraju se najukusnijim kiselim krastavcima a mrzim obicaj palovanje kokota,kada se kida petlu glava,u galopu sa konja,dok petao visi…lepi obicaj je za decu i starije „Pticja svadba”(Svadba se sorbski zove „kwas”)
Idite i posetite ih glavni grad im je Budiscin i za mene jedan predivan romantican grad i to srednjovekovni u kome su kuce i ulice još kao pre pestogodina (zamislite u Kalimegdanskoj tvrdjavi kuce i ulice kao pre pesto godina,bez onih parkova) Ulice su dvojezicne,dokumenta su dvojezicna,zastava ista kao i vasa,tu je parlament„Domowina”imaju svoj simfonijski orkestar,pozoriste,Sorbski Muzej,ulaz 1 euro (ako kazete da ste Srbi,besplatno ali ćete zavrsiti u „Serbsko Kohinjo”) procitacete „sorbske novini” i iznenadicete se koliko knjiga i casopisa izdaju…Toliko,izvinite nisam se pripremio za temu i pisao sam onako..
serialkiller (Ložač u paklu)
10. jun 2009.
tabanac, živim u Nemackoj i ponekad odem do Berlina na sluzben put.
Gde preporucujes da uzmem prenociste u Luzici?
Tabanac (DR.voseca)
11. jun 2009.
„seriakiller” nagovestili ste direktno da vas zanima Spreewald…preporucio bih vam hotel sa četiri zvezdicama (ali nemackih četiri ne spanskih ili turskih) SAS Radisson u Cottbusu…čak postoji mogućnost organizovanja četiri dana za 199 eura…sa prvim danom dolaskom i razgledanjem Cottbusa, drugog,voznja kroz kanale camcem (to je sve prosarano kanalima, ko Venecija) uz veslace u srpskoj nosnji i poseta ukusnih krastavaca(voznja je uracunata cenu)i taj čitav kraj je pod zastitom UNESCO od 1991.Treci dan sa vodicem i svim placenim dazbinama kroz Berlin…Preußenresidenz,najlepsi dvorski park na svetu Sanssouci…Kanzeleramt…Kapiju itd…
četvrti dan..posle dorucka povratak…
Ukoliko ste zainteresovani mogu vam ostaviti broj telefona ili internet adresu…postoji mogućnost da vas pokupe iz vaseg mesta stanovanja ili hotela…
Vise poznajem hotele i mesta gde su arheoloska ili istorijsko značajna mesta uvezi samih Slovena…ali postujem vasu zelju i ukus…o arheologiji i istoriji nema se puno sto tu ponuditi ukoliko vas ne zanima ethnologija…ali ipak je lepo videti taj deo Lausheviche (uh sto me podseti na ime i prezime vaseg glumca Zharka Laushevica, iz „Boj na Kosovu,šta je sa njim jer stvarno u zatvoru…)”
mandalina (vila)
11. jun 2009.
Pruska ili Prusija (nem. Preußen, lat. Borussia) je prvobitno bilo područje naseljeno od baltičkog plemena Prusa..
Латински назив је такође БОРУСИА..
Јосиф Добровски у своме Годишњаку за 1827 годину пише: „Истоветност Лужичких Срба и балканских Срба није случајна. Она потиче из прастарих времена када су се србиском именом сви Тадашњи Словени називали, пре него што је настало Словенско име.” Александар Гиљфердинг сматра да су: „…на бескрајном простору постајале разне државе Серба, које је везивао само заједнички језик…” (65.I.ст.44) …
Позната сербиска племена на северу била су још: Пруси, Боруси, Љутићи, Вагриани, Вилци и Бодрићи. Део пруског племена се налазио у Малој Азији, где је постојао чувени град Пруса. ..
Po srpskim istoričarima, Prusi su ustvari srpsko (znači proto-slovensko, a ne balkanskosrpsko) pleme Borusi koje je iz Male Azije prešlo da živi na Kritu, a otuda otišli na Sever, na današnju teritoriju..Vodja im se zvao Borus…Vreme dogadjanja-prilično mnogo pre pojave Grka na istorijskoj sceni…„
Na Kritu je bilo i jedno srpsko pleme koje se nije mešalo sa starosedeocima i koje je zadržalo sva svoja srpska svojstva. Bili su to Borusi, koji su, takođe, krenuli ka severu, ali kao odvojena grupa. Ti Borusi su doprli čak do Baltičkog mora, nastanivši se na njegovim obalama i zadržavši svoj arhajski srpski jezik sve negde do pre oko dvesta godina. Nažalost, ti germanizovani srpski Borusi pretvorili su se u savremene Pruse, koji o svom poreklu gotovo ništa ne znaju ili ne žele da znaju, uostalom kao i većina današnjih Nemaca koji su potpuno zaboravili na svoje slovensko ili tačnije srpsko poreklo. ”
pavlimir_ratnik (Edukator)
12. jun 2009.
Сарматски оклопници за време Дачких ратова приказани на Трајановом стубу у Риму
Od Hiperborejaca su nastali Sarmati,koji su Srbi, kasnije su se prema Antonu, Srbi podelili na Srbe i Jazige, zapravo Jazige su divergirale od Srba, Srbi se nikada nisu zvali Sloveni, to ime je preneseno na Jazige ili stavljeno, koji su posle upada u Dakiju umesto ranije Sarmati poceli dobijati imena Jazigi, Metnasote, Sedlovati, Prema Antonu od Slovena su Nastali Rusi i Cesi,Moravci , a od Srba-Anti,Vendi,od kojih kasnije su nastali,divergirali, Poljaci,Kasubi,Srbi,
Antonovo ucenje je jedno od retkih koje uvazava stare grcke autore i njihove zapse o Hiperboreji i Hiperborejcima,Hipеrborejom su nazivali severne oblasti iza Severnog mora(Boreja)o cemu govori i Veljtman u svojoj knjizi -Indogermani i Savjani.
Спољне везе:
Кучи – живот и обичаји
ПЛЕМЕ КУЧИ – ЖИВОТ И ОБИЧАЈИ
…
4. Давање утока (азила) било је у Куча свети обичај за свакога.Кад би неко , био пријатељ или непријатељ, обегао у Куче и потражио у њих утока (уточишта) од непријатеља, који га гоне, они су га свесрдно примали под своју заштиту. О томе говори и војвода Марко (Пл. Кучи, 100) и каже, кад би такав бегунац наишао на неког Куча од слабијег братства, тај би га одвео јачен братству, код којега је могао бити безбеднији. …
5. Деоба задруге вршила се у Куча, како у Срба тако и Арбанаса, по пасовима а не по главама, т.ј. имање се делилило на онолико једнаких делова, колико је било мушких представника онога паса, који је задругу основао.Кад би се отац делио са синовима, добијао је једнак део са њима. Ако отац није био у животу, па су се делили синови с мајком, и она је добијала део раван љихову, самошто она није смела од тога ништа окрњити, јер се тај део сматрао као својина њених синова и они су га по њеној смрти делили на равне делове. Оно што је нека задруга сама својим трудом стекла, што дакле није наследила од својих старих, делилио се подједнако међу све одрасле мушке задругаре. Девојка није добијала од подењљеног задружног имања никаква дела. Ако су јој родитељи помрли, дужна су била браћа старати се о њеном издржавању и удадби. Ако је не би хтео нико од браће држати код себе, морала су сва издељена браћа плаћати за њено издржавање у некој другој кући.
6. Особац. Кад се удавала нека девојка, давали су јој (као што дају и сад) родитељи, односно браћа, по неколико брави или нешто новаца, што се сматрало као њен особац, т.ј. њена особена или засебна својина. Њен муж није имао никаква права на тај особац, и она је могла располагати њиме, како је хтела. И кад би жени неко од њених браственика нешто поклонио, то је такође спадало у њен особац. Обично су особац наслеђивале од мајке само кћери. – Као што видимо, прости народ је сасвим здраво и раумно решио питање о праву располагања жениним миразом.
7. О друштвеном положају Бањовића, кучких ковача, већ смо говорили на страни 135. Откуда толико презирање у Куча према овим ковачима, није лако разумети, у толико мање, што Кучи не тврде нигде, да су Бањовићи некога ниског порекла. Може бити, да у томе презирању имамо просто изражен витешки понос ових ратника од заната према људима, који се – по њиховом схватању – баве пословима ниже врсте.
8. У Арбанаса су вределе већином правне уредбе из познатог Лека Канума неписаног арбанашког законика, који се приписује арбанашком владару Леки Дукађинију („Лека Капетан“ српских народних песама) из друге половине 14. века. Ја сам био по казивању Арбанаса написао повећи број чланова тога закона и кад сам их упоредио са немачким преводом Лека Канума (в. Берлински лист Zeitscrift für Ethnologie za 1901, по саопштењу P. Traeger-a), видео сам, да се готово у свему слажу са њим. Зато их овде и не доносим.
Г. Неколико последица племенског живота
Вековима су Кучи, као и многа друга српска племена и братства, живели засебним, а врло дуго и сасвим самосталним политичким животом. Никаква власт није их држала дуже и потпуно под собом, они нису знали за какве дужности према држави,чак и против најмањег данка они су се одсудно бунили. Племе, братство и уопште сродство служило је као заштита од непријатеља. Сваки, који је стојао изван тих кругова, па ма био и Србин, сматрао се мање више за природног непријатеља. Човек се у оним данима општег безвлашћа и борби свију протов свакога још једино могао поуздати у своје крвне сроднике, братственике и племенике.
У таквим приликама морали су неодољиво поникнути и погледи и врлине особине врсте. Племе је сматрано за средиште целокупног народног живота. Оно је имало у сваком погледу своје засебне интересе који су готово увек били супротни интересима скоро свих околних племена. Свако је племе увек било готово, да те своје засебне интересе најодлучније брани па ма против кога било. Развила се дакле јака племенска саможивост, сепаратизам, који је врло јасно и врло често избијао у свој ранијој и скорашњој прошлости Црне Горе и свих суседних јој области. Сваки је племеник сматрао за дужност заступати свуда своје племе. Ко би покушао, да погледа мало даље изван узаног оквира месних интереса и да ради виших, општенародних задатака жртвује један део племенских интереса, тај се излагао погибли, да га племе огласи за издајника.
У племену је опет, као што знамо, братство имало улогу мањега средишта, које је прикупљало око себе блиске сроднике. Крвно сродство, најприроднија и најчвршћа веза, која може људе спајати, чинило је, да су узајамни односи међу браственицима били веома чврсти. Била је света дужност потпомагати и бранити свуда свога браственика без обзира на то, да ли је прав или крив: браство га је морало осветити, ако би погинуо, морало је на суду бранити његову невиност и јавно заштићавати његову част и углед. У многим другим српским крајевима, где није било установа братства и племена, указивале су оваке исте улсуге својим члановима задруге или веће групе од сродника.
Црна Гора а у многом погледу и Србија имају у својим напорима за политичким и културним развитком још врло много да се боре с овим наслеђеним погледима доскорашњег друштвеног живота у Срба, и нису мале сметње, које ти погледи чине напредовању младих српских држава. У Црној Гори се још не може замислити, да се у неком племену постављају за чиновнике иноплеменици, туђи људи. И грађански и војни главари, свештеници па чак и учитељи – све то морају бити људи из истог племена. Племе се још непрестано осећа засебном целином, која своје посебне интересе врло пажљиво чува.
Извор: наставља се…
Сродне теме:
Срби урадили ово – уништи их, Срби урадили оно – уништи их, Слава је крканлук – уништи је…
Сезона крсних слава и(ли) крканлука
Склоност ка претераном разбацивању и крканлуку у сезони слава није новијег датума. Остало је забележено да је Свети Петар Цетињски почетком 19. века у Црној Гори привремено забранио крсне славе. На такву радикалну меру митрополит црногорски се одлучио јер су домаћини почели да се задужују да би припремили богату трпезу због чега су породице потом месецима живеле у немаштини.
Миленко Пешић
[објављено: 21/12/2008]
Љубиша Митровић, 22/12/2008,
Наслов овог чланка је или несрећно изабран (што би могло бити знак ствараочевог непознавања посла кијим се бави) или пак примерено одабран да се злонамера ствараоца оствари на лак начин (што би била потврда да је писац научио једну од лекција злонамерног новинарства).
Ево и зашто. Наслов је недвосмислен, он има само једно значење – Славе и крканлуци су једна те иста ружна и неприхватљива ствар. Нигде места недоумици. Речи испод наслова, за оне који се ипак одлуче да их читају иако је већ све речено у наслову, немају никакве везе са самим насловом.
Нигде се не показује како су то Славе исто што и крканлуци, а хвала Богу, такво тврђење је чиста бесмилица па се и не може доказати. Ако је писац имао искрене намере, да изобличи један непримерен начин понашања, `благоутробије`, онда треба да зна да је то особина појединаца а никако целог народа, а поготово да нема никакве везе са самом Славом.
Оно што мени не дозвољава да поверујем у добронамерност писца текста, је, да је ово каљање Славе и српског народа урађено по испробаном рецепту који су непријатељи свега што је српско примењивали нарочито од 90. на овамо. Срби урадили ово – уништи их, Срби урадили оно – уништи их, Слава је крканлук – уништи је…
А после узми па читај мемоаре зликоваца како си био у праву (наравно, ако си преживео).
Извор: Политика Online (коментари корисника)
Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ? 
leave a comment