Зашто су у Београду сервилни према сваком странцу а охоли према свом народу

„Изазивање националне, расне и верске мржње“ и друга Србија

… Вероватно би се као клевета или увреда могла схватити и изјава Латинке Перовић, да се у Србији „дешава обнова идеологије фашизма и нацизма до нивоа претензија да он постане владајућа идеологија„. Фашизам у Србији владајућа идеологија?! Ух, заиста ружна клевета, и према Србији и према нашој јавности. Или изјава Павела Домоњија, да је питање пред којим Србија данас стоји: „Хоће ли Србија бити пристојно уређена, грађанска држава (што ваљда није? – А. С), или ће Србија бити расистичка, смрдљива и примитивна балканска мочвара“ (што ваљда јесте?!). „Расистичка, смрдљива и примитивна балканска мочвара“ – баш карактерситичан „другосрбијански“ опис ове земље!

… У Србији је можда дошло време да се размисли и о оснивању својеврсне Антидифамационе лиге – удружења које ће упорно и систематски подносити пријаве против увреда или мржње изречене према српском народу. …

Слободан Антонић

четвртак, 23. април 2009.

Slovenac среда, 29 април 2009 20:53

Odgovorite mi. Zasto Srbi kada zele nekog da uvrede koriste rec seljak. Zasto Srbe sa Kosova zovu Siptari. Zasto ispravljaju svoju bracu koja govore ijekavicom. Zasto su u Beogradu servilni prema svakom strancu a oholi prema svom narodu.  Zasto iste uvek pitaju kako vam se svidjaju Srpkinje,  kao da ih prodaju.  Zasto poznaju ceo svet a ne ne znaju gde je Kosmaj ili Avala. Zasto je što južnije to tuznije a Beograd je svet. Zasto ne zele da kupuju robu proizvedenu u Srbiju. Zasto dve nedelje na moru u hrvatskoj predpostavljaju lepoti sopstvene zemlje. Zasto …, Ovakvih pitanja ima stotinu i mozda je u odgovoru na njih trag koji upucuje na osnovu razmisljanja ljudi koji mrze sopstveni narod.

Vladavina najgorih

субота, 02 мај 2009 01:18

Ako vec necemo o rodomrscima, onda da razjasnimo nesto drugo. O zverstvima nije trebalo razmisljati (samo) onda kad je ‘vodja lupao […] o sto’. O zverstvima, bilo cijim, valja razmisljati UVEK, i primeniti zakon zato sto zlocin – NE ZASTAREVA. To sto su neki placeni da razmisljaju samo o srpskim zlocinima je njihova sramota i greh koji se vuce generacijama. U Srbiji danas, kao i devedesetih postoji samo KAKISTOKRATIJA. VLADAVINA NAJGORIH.

Najbednija od svega je briga druge Srbije za Krajisnike, kosovske Srbe i druge. Gde ste bili za vreme splitskih i osijeckih divljanja, ‘Zadarske noci’ i zagrebackih cistki na sveucilistu – sve se dogadjalo pre pocetka rata? Onda ste govorili da SM manipulise prekodrinske Srbe? Zar vas nije sramota? Gde ste danas kada B92 u naslovima precutkuje divljanje nad neproteranim Srbima na Kosovu?! I dalje pricate o Kostunici??!! On baca sok bombe na suzavac na ‘demonstrante’? Koje demonstrante, cije demonstrante? To ne mozete da saznate iz NASLOVA B92.

Briga za dijasporu je najsmesnija. Kada su vodje DS-a ili LDP-a posetili Srbe u Americi, Kanadi i Australiji? Da dobiju (ne)zeljeni feedback? ili se sopstvene politike plase i kriju je kao zmija noge, dok kukaju o dijaspori o odlivu talentovanih i obrazovanih.

Ovo je biblijska hipokrizija. Nemate legitimitet. Drzavni udar ne donosi legitimitet vec relacije sile. SIROVE SILE protiv koje se obican, pokradeni radnik bori SAMOSAKACENJEM. Nemate moralno pravo. Rad u sluzbi stranog faktora vas lisava bilo kakvog argumenta u razgovoru sa Srbima, a pogotovu sa zrtvama terora sirom bivse SFRJ. Kao i sa zrtvama novog terora posle aneksije Kosova. Ili za zrtvama kradje (tranzicije) koje tek pocinju da traze pravdu.

Dosta nam je vasih lazi.

Извор: Нова Српска Политичка Мисао

Увек се згрозим када чујем кованицу „јавни сервис“?

Преузето са: Нова Српска Политичка Мисао

„Изазивање националне, расне и верске мржње“ и друга Србија

Слободан Антонић
четвртак, 23. април 2009.

… Заиста је необично да се од свих адвоката и, уопште, правника, са макар елементарним осећајем за национално, није нашао ни један да поднесе тужбу због „изазивања националне, расне и верске мржње“ против разноразних „денацификатора“ и „модернизатора“? Примера за тако нешто има много. «Није потребно да као неки биолошки отпад загадимо Европску унију», каже, рецимо, Никола Самарџић у једном разговору за „Пешчаник“. „Шта ће нам Европска унија ако ће убице из Русије да купују капитал у Србији и да сеју овде свој прљави новац? (…) Шта ћемо у Европску унију када имамо доминантну верску организацију (СПЦ – А. С) коју више не представљају духовници, интелектуалци и испосници, него ратни хушкачи, лопови и педофили? …

У Србији је можда дошло време да се размисли и о оснивању својеврсне Антидифамационе лиге – удружења које ће упорно и систематски подносити пријаве против увреда или мржње изречене према српском народу. …

Владан Ненадић, први део

субота, 25 април 2009

Коментар посетиоца под именом „просечан, али нормалан Србин“ навео ме је да свима који посећују ове странице поставим следеће питање: Како би ви, поштовани посетиоци ове локације, описали учеснике емисије Кључ, која је синоћ емитована на РТС-у (увек се згрозим када чујем кованицу „јавни сервис“)?

Ево мог покушаја: Драгомир Анђелковић – помало збуњен, а тезе и ставови које износи, иако тачни и вредни пажње, бивају нажалост обезвређени његовим понекад конфузним наступом. Биљана Ковачевић Вучо – као и сви другосрбијанци, агресивна, самоуверена, на моменте безобразно лежерна у квалификовању свега и свачега, уверена да влада ситуацијом, неоправдано додељену велику минутажу користи без имало устезања, говорећи о свему и свачему. Драгољуб Жарковић – коректан, али некако на опрезу, увек спреман да ускочи, не толико у помоћ БКВ, колико да отупи оштрицу расправе, разводни, скрене на другу страну итд. Слободан Антонић – одмерен, цивилизован, васпитан, говори само кад добије реч, не упада другима у реч и не омета, али некако превише тих, ваљда згрожен наступом другосрбијанске јуришнице.

Па ипак, вредело је гледати емисију! Без обзира на агресивност и неодмереност БКВ, јасно као на длану оцртао се циљ читаве акције око подношења кривичне пријаве против Добрице Ћосића. Да не дужим превише, стратегија је, по мом мишљењу, следећа: прогласити Д.Ћ. за неспорни ауторитет у српском народу (што је, по мени, под великим знаком питања), инсистирати да се ради о „оцу нације“ (БКВ је најмање десетак пута то споменула), одбацити било какву могућност да се ради о реченици истргнутој из контекста или изговореној у посебним околностима, напротив инсистирати на томе да је она (реченица?) чамила у фиоци десет година (као да ју је Д.Ћ извукао на светло дана), одбијати поређење са сличним изјавама каквим обилује српска политичка сцена, и све то уз непрестано понављање другосрбијанских мантри „Европа, људска права, стандарди, грађани Србије, бла, бла бла…“.

Циљ је следећи – облатите ли „оца нације“ и доведете ли га на суд, судите целом народу – одатле оне приче о Ћосићевом ауторитету и небулозе да већина Срба уважава и малтене слепо следи његове ставове. Кад се на то дода изјава БКВ, да се сличне ситуације и изјаве могу третирати двојако (упитана од стране С.Антонића да ли се може у једном случају уважавати контекст у коме је нека изјава дата, а у другом не, госпођа је „ладно“ одговорила да може – значи двоструки стандарди ), јасна је намера целе акције – укуцати још један ексер у мртвачки сандук у који другосрбијанци верују да су сместили српски народ, његов идентитет, културу, историју, српско национално питање, једном речју све што носи српски предзнак. Одмах да напоменем – далеко од тога да Добрицу Ћосића сматрам за „оца нације“ или поистовећујем са српским народом, али овде је намера прозирно јасна – прогласити појединца за симбол нечега (у овом случају српства), а онда „оплести“ из све снаге по њему, а то „нешто“ (у овом случају Србија, српски народ итд.) само по себи бива попљувано. Све у свему, јадно и провидно.

Млади Џедај

недеља, 26 април 2009

У вези емисије „Кључ“ – колега ми је управо проследио анализу времена појединих учесника, преузето са интернет форума Наташе Миљковић:

17 мин 2 сек – Биљана Ковачевић Вучо
10 мин 22 сек – Драгољуб Жарковић
6 мин 52 сек – Наташа Миљковић
6 мин 52 сек – Драгомир Анђелковић
5 мин 28 сек – Слободан Антонић