„Људи, ми смо жртве манијака..”

Ljudi, mi smo žrtve manijaka..

usamljeni_jahac (gonic stoke)
03. januar 2009.

Svi mi treba da unistimo svoje manijake. ako neće da se lece odda ih zapaliti. Mi hoćemo da živimo u harmoniji sa drugim ljudima i sa prirodom. Hoću da gledamu u sunce i nebo a ne u manijake koji ne silaze sa naslovnih strana svih medija…

„ dajte mi tacku oslonca, polugom ću da pomerim svet “ Tako je govorio Arhimed.

Sve sto mi treba da uradimo jeste da im ne dajemo podrsku. Svoje fantazije neka sprovode u delo SAMI: Nas neka ostave na miru.

Manijak je covek koji ne može da kontrolise svoje osecaje, koji se oseca jak , siguran i previse normalan.
Pun je energije i novih ideja koje želi ostvariti bez obzira na cenu. Zivot će ići jednim nemoguće brzim tempom koji je teško , za normalne ljude da prate. Dr Micke ih je opisao da im mozak funkcionise kao auto-put bez krivina i bez drugih vozila. Ne postoje prepreke , ne postoji kolebljivost ,samo gas. losa sosobnost rasudjivanja , ne postoji potreba za odmorom, provokativno ponasanje , i nikada ne priznavanje soje sopstvene greške su osnov na kojima pociva ta podmukla bolest. Covek koji boluje od takve vrste bolesti naziva se MANIJAK.

Desava se često da takav bolesnik u sred noći telefonira poznaniku i da prica o njegovim brilijantnim idejama. Veoma sigurno i argumentovano će objašnjavati svoje ideje ne vodeci racuna da li je to pravilno ili ne. Da li su ideje realne ili ne.
Mnogi će biti agresivni i lako se uzbudjuju , a potreba za snom će se smanjiti. U najgoroj epizodi bolesti dolazi do psihoze koja znači da pacijent halucinira i da ponekad „cuje“ glasove ili ga neko prati i prisluskuje. Trazice od drugih da ga zastite i da ima pratioce koji ću se brinuti o njegovom zivotu ili da se donesu specijalni zakoni za njegovu zastitu.

Osnovni simtomi su;
-velika energija, nema zelje za odmorom
– Euforiski , veliki , ekstremni Humor
-Mala potreba za snom
– Potreba za provokacijom
– Agrevisitet
– Nepriznavanje da je nešto greška.
– Ideje koje dostizu fantazije.

Kasnije po zavrsetku euforije dolazi period depresije. Aktivitet se naglo smanjuje , pesimizan i razocarenje . Pacijentu je teško da se koncentrise , postoji zelja za snom i zelja za samoubistvom. Razocarenje i pesimizam, ne postoji zelja niti nada.

Za nas normalne ljude je najbitnije , ako imamo Manijaka u svojoj blizini, da ne pratimo njegove EUFORICNE IDEJE koje nemaju osnovnu realnost i da shvatimo da je covek BOLESTAN.
Jer Bolesnik će često, veoma često traziti od Drugih da te njegove bolesne ideje ostvari i tako druge ljude „ uvuce “ u njegove probleme i euforicne fantazije. Ako normalan covek to primi ka srcu dolazi do samooptuzivanja ,( zašto ne može ostvariti ideju koju je zamislio bolesnik) a samooptuzivanje je prvi korak do depresije i do Bensedina.,

Da bi izbegao takav psiholoski udar bolesnika covek mora biti svestan ; Da ga je njegov Tvorac stvorio Slobodnim bicem i da je njegova duznost da umre kao slobodan covek. Sve Euforicne Ideje drugih ljudi, sumljivog mentalnog zdravlja treba da posmatra kriticki .

Manijacka potreba za provokacijom ;danas mi dozivljavamo svaki dan. Dovoljno je samo kupiti dnevnu stampu ili upaliti TV .Videcete da se taj svet bitno razlikuje od vasih nada i zelja , vaseg unutrasnjeg sveta i vasih pogleda na zivot.
Danas svi psiholozi , pre Bensedina , daju savet ljudima da ne prate „ dnevne dogadjaje , koji se odvijaju u manijackim glavama“, već da svoje misli posvete citanjem lepih knjiga ili da svoje vreme iskoriste za zivot u prirodi, miru i tisini daleko, daleko od MANIJAKA.
Ako moji saveti pomognu nekom dobrom coveku ja ću biti sretan.

Показатељ недослиједности, немарности, људи до властитог језика

Псовка

Прошле недеље провео сам два дана у Ванкуверу. Све време је падала киша. Сада, у Калгарију, пада снег и за наредне дане најављују температуре до минус тридесет. Гледам телевизију, канал посвећен времену. „Спремите се за дубоко замрзавање”, каже водитељ уз беспрекоран осмех и ја се одмах осетим као ћурка у фрижидеру у оближњој самоуслузи. После те визије, кишни дани у Ванкуверу делују као време у рају.

Давид Албахари

[објављено: 18/12/2008]

Језик , 20/12/2008,

Када смо већ код језика, зашто не кажемо отворено да сами Срби свој језик кваре и занемарују. Ево, у наслову прочитах „фрижидер“. А зашто не хладњак?? Гдје је „Политикин“ стручњак за језик?

Нека господин Албахари објасни зашто он, ако говори српски, онда не очисти српски од страних ријечи за које имамо своје српске. Кад смо већ код Србије, данас Србијанцима нико не „отима“ језик!!

Они сами кроје судбину српског језика у Србији! Ако у Уставу пише да је језик у Србији српски, ћириличног писма, зашто се онда тога дослиједно сви Србијанци не држе??

То је један показатељ недослиједности, немарности, људи до властитог језика а онда и до властитог идентитета. Мало је оних који оду у иностранство и задрже српски у кући. То сви знају. Али у Србији, БиХ, ЦГ, Далмацији, Крајини, Славонији, гдје живе Срби од давнина, српски језик ће бити такав како се сами Срби буду према свом властитом језику односили.

Треба бити дослиједан и пазити на свој језик као на своју главу. Позната је наиме чињеница, да су многи Срби немарни према много чему, и нажалост такође према свом националном идентитету и језику. Питање: Ко ће да пази на српски национални идентитет и српски језик ако не сами Срби??? Од самих Срба зависи будућност српског језика!!!

Могу ли Срби, којима је стало да очувају свој национални идентитет и језик рећи следеће: говорим српски без страних ријечи, осим оних страних ријечи које су се укоријениле у српски те нема одговарајуће српске ријечи; ако сазнам да је нека ријеч страна и да има српска ријеч за то, онда почињем да користим српску ријеч одмах; пишем српски само у ћирилици! Ако свако од нас почне да ради овако, онда нема проблема за српски језик!

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Проблем српске државе и српског народа није демократија већ одсуство морала и националне свести

Pitanje za Dimitrija a i ostale..

miskop(besposlicar)

17. novembar 2008.

Šta mislite, zbog čega je Voja Koštunica pristao da pomoću neregularnih

izbora dodje na vlast ?

On je morao da zna da su izbori pokradeni.

Da su od početka neregularni makar i zbog toga sto je USA ucestvovala

na izborima a to je zabranjeno.

Šta je u pitanju ?

Voja bi trebao da je posten covek…nije lopina.

Nije gladan vlasti (po svaku cenu).

Zašto je onda pristao da uradi nešto protiv čega se decenijama on

sam najviše bori …a to je Legalizam i vladavina prava a ne rulje ??

Dimitrije_17. novembar 2008.

Коштуница је дошао на власт јер Слободан Милошевић више није могао да буде на челу Србије. То је бар јасно. Да је Милосевић био паметнији, требао је да смири страсти и демотивише противника тако што би дао оставку и пустио да се опозиција сама побије око места председника, а СПС би са неких 40% посланика у Скупштини веома лако могао да контролише ситуацију у држави и тиме обезбедио »мекану смену власти«.

Дакле, уместо да је Милошевић пружио тајну логистичку подршку Коштуници и неким другим поштеним странкама, он је заоштравао ситуацију и себе довео у позицију да власт изгуби у »мини револуцији«.

Уместо да отупи оштрицу опозиције и индиректно задржи позиције у власти, он је дозволио да се створи тензија у држави, а самим тим и преузимање власти од стране криминалаца са чарапама на главама.

Имати Милутиновића на челу Србије, Павковића као начелника генералштаба, контролу полиције, контролу ДБ-а, имати власт у локалу и држави – а све то рескирати тиме што је излазио на црту Коштуници, то је била велика грешка.

Што се тиче самих избора, тачно је да Коштуница није имао више од 50% гласова, али је исто тако тачно да ни Милошевић није имао већину. Нема никакве сумње да је Милошевић покушао да покраде изборе и тиме још више погоршао своју позицију. Милошевић је био потрошен политичар и све што је требало да уради је да се повуче уз обећење да неће бити испоручен Хагу. Да СПС није доживео крах, и да се Ђинђићу није дало толико власти, Коштуница би имао много већи маневарски простор и Милошевић никада не би био испоручен Хагу.

Уосталом, сви добро знају да само две особе нису потписале папир о изручењу Милошевића. Једна од те две особе је био Коштуница. Милошевића су издали његови полтрони као што су Милутиновић, Павковић, Ивковић, Легија, Станишић итд., а не Коштуница. Милошевич изгледа није знао за ону народну: »Боже, сачувај ме од пријатеља, а од непријатеља ћу се сам чувати.« Коштуница је био Милошевићев противник, али поштен противник.

Слободан Милошевић је сам себе уништио, а Мира га је докрајчила. Коштуница ту ништа није могао.

Коштуница је први српски политичар свих времена који је мирно напустио власт. Он на примеру показује како се води држава и политика, али шта то вреди када народ то не зна да цени.

Целокупна Коштуничина политика се ослања на два стуба – демократија и национални интереси. Једно без другог не иде. Није могуће бранити интересе државе без подршке у народу, а исто тако нема демократије ако је држава угрожена.

Са теориског аспекта демократија је утопистички концепт јер пре или касније капитал деформише политичку слику државе, а самим тим и демократија постаје фарса, али са становишта реалполитике и праксе – демократија у нашим условима је нужност. У целој српској истоји владари су се убијали и самоубијали, а Србија је стално била под окупацијом или у рату. Било је крајње време да се проба и та демократија.

Мада, као што рече цига за социјализам »што прво на мишеви нисте пробали?«.

Проблем српске државе и српског народа није демократија него одсуство морала и националне свести.

Важно је да један Коштуница буде на политичкој сцени Србије, да народ има прави избор, а ако не гласа за нега онда нека не криви друге за пљачку и хаос, него нека криви себе. Излазак на изборе је одговоран чин, тада се глас не даје циркузантима и лажовима који се утркују у лажима, већ онима који знају шта раде и не обећавају оно што не могу да испуне.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)