Формирање економско-политичке олигархије представља орочену смртну пресуду за било коју државу, одн. нацију

Преузето са SerbianCafe.com (дискусије)

Америчка олигархија урушава Америку и свет

Jocko4 (observer-analist)

19. jun 2009. u 18.36

Free Trade је резултат иницијативе/захтева моћног крупног капитала, о чему је већ говорио Pero, кандидат у трци за председничко место.
Он је још тада упозоравао гласаче у Америци на пораст незапослености због озакоњеног преношења производње у земље ‘Трећег Света’.

Чак и пре његових упозорења (током капмање) било је познато да финансијско-политичка олигархија (конкретно, Америке) има своје интересе, који немају ништа заједничко са нацијом (условно речено), као и да ту олигархију не интересује судбина Америке.

„Филозофија” Free Trade се кроз групу G7 (касније као фол +Русија) проширила на све земље те групе, тако да се и у њима синхронизовано спроводило мењање постојећих закона о пословању и и изношењу производних капацитета у земље у којима је радна снага јевтинија и радна права запослених слабије заштићена.

Паралелно са спровођењем Free Trade-a, сваке године су повећаване квоте за пријем усељеника и/или gastarbeiter-a из земаља ‘Трећег Света’ и некадашњег Источног Блока у Европи. Повећаним приливом досељеника и gastarbeiter-а одржаване су, па и обаране постојеће цене радне снаге у земљама-домаћинима.

Ни то није било случајно, а „објашњавано” је ‘слободним кретањем људи и добара’.
У ствари, оба процеса су имала исти циљ – рушење тековина организоване вишегодишње борбе радника за своја права и остваривање још већих профита на глобалном плану.

Да би најшире масе лакше прогутале горку пилулу спровођења и непрекидног јачања Free Trade-a, у Северној Америци је 1990-тих протурана теза да је наступило време преласка на тзв. ‘фине технологије’ и да престаје потреба за производњом других добара.
Таква полу-истина је у тим годинама заиста наилазила на добар пријем у маси необразованих и половично образованих Американаца и Канађана.
Први протести против планова G7 (или, рецимо 8) нису се појавили у Северној Америци, него у другим земљама, а ти протести су све више добијали интернационални карактер.

Обама је добро уочио да је за спас Америке неопходно да се у њу врати производња, повећа запосленост и повећа куповна моћ становништва, али је таква стратегија тешко остварљива.
Најпре би требало да се пониште неки од закона о слободном изношењу производних капацитета из Америке, затим да се промене клаузуле о опорезивању профита стечених производњом у иностранству и увозом робе у Америку.
Међутим, у садашњој ситуацији би такве мере биле више него мач са две оштрице.
С друге стране, оклевањем неће моћи да се заустави тренд даљег економског пропадања Америке.

Амерички Капитализам и друштво које такав систем формира не могу ни да имају другачију будућност.

MilojkoTheGreat,

Покушао сам да укажем на неке преломне моменте, који су значајни за неку дубљу анализу.
То нису једини узроци и очекујем да се јаве и други дискутанти, који би допринели разради питања која сам покренуо.

Напр., у Онтариу је влада одлучила да финансијски учествује у спашавању ГМ-а, а тракалица је у томе да ће наведених 2% да отплаћују грађани кроз повећану таксу у следећим годинама.
Дакле, крупна превара, јер грађани неће бити сувласници ГМ-а, тако да ће се опет неко други обогатити новцем трајно одузетим од њих.

Milojko i Kipe,

Формирање економско-политичке олигархије представља орочену смртну пресуду за било коју државу, одн. нацију.

Историја Америке је историја преврата – рат за ослобођење од колонијалне власти Енглеске није донео оно што је масама обећавано, већ је потом у више корака спроведена масивна, општа пљачка свих добара од стране већ тада познатих финансијских моћника. Народу је остављана само ситна приватна својина и пропагандно је одржавано лажно убеђење да је Америка земља слободних људи.
Илузија је да је Америка земља демократије, јер она то није већ око 150 – 200 година.

Најзначајнији и најрафиниранији корак у пљачки Америкеизведен је озакоњеним преносом контроле националне валуте ($) у руке приватних лица , Федерал Резерв. Тиме се и сама држава одрекла сопствених ингеренција и постала заточеник финансијски моћних породица и кланова. Они су дошли у позицију да диктирају привредни раст, или пад у тој земљи, а преко њене моћи да изазивају кризе и сукобе у целом свету, из којих су такође извлачили сопствену корист.

Америка је још од I С.Р.-а постала слон, кога су олигарси ухватили за сурлу и експлоатишу за своје интересе.
Кад тај слон буде малаксао, показаће му се стаза слонова која води на слоновско гробље.
Тамо су током историје већ завршиле неке земље-слонови.
За сада, олигарси истражују друге земље, које би требало да замене америчког слона.

„Сам сам био у истом кругу лудила у ком су и даље већина Срба”

Како ти је име, Србине?

Зора Латиновић

петак, 24. април 2009.

(НИН, 23.04.2009)

Коментар преузет са: Нова Српска Политичка Мисао

брм, недеља, 26 април 2009

…нација је искључиво везана за државу, тековина је демократског политичког система и значи просто СВИ ГРАЂАНИ ДРЖАВЕ – ДРЖАВЉАНИ…Према томе оно двоје што се љубе у бусу ПО НАЦИОНАЛНОСТИ СРБИ А ЕТНИЧКИ (народносно) РОМИ ИСПАДОШЕ ОБРАЗОВАНИЈИ И КОМПЕТЕНТНИЈИ ОД ГОТОВО ЦЕЛЕ САНУ…нација може да има идентитет колико га имају американци састављени од различитих народа (што Гојко Тешић илуструје својом причом из живота)…НАРОДИ ИМАЈУ КУЛТУРНИ ИДЕНТИТЕТ..појединац ако га изгуби постају део другог народа (што се десило са Далматинцима католицима) или само „члан“ нације своје државе, што се отприлике тренутно дешава са Црногорцима и Бошњацима са преспективом далматинског сценарија.

@Влад какве везе има то што си испричао у вези своје деце са питањем да ли Србин може да буде католик или муслиман као што је био СВО ВРЕМЕ ИСТОРИЈЕ СВЕ ДО ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ 20 ВЕКА...управо коментатори са грчким именима су поставили суштинска питања, вероватно због веза са нормалним народом који не да своје…и сам сам био у истом кругу лудила у ком су и даље већина Срба док нисам краће време живео у Грчкој и видео уживо шта би било кад би били оно што су били наши преци..

Др. СВЕТОЗАР МИЛЕТИЋ

(1826-1901).

Чудне се ствари дешавају, кад и кад. Велика и драгоцена идеја нађе у извесном моменту слаба браниоца, као што и какав велики дух сломи своју снагу залажући се за ништавну идеју. Али кад је и идеја јака и човек силан, сувременици добивају прилике да присуствују знатним догађајима, а потомцима остаје једно доба за дивљење и подстицај. Такав је случај с Милетићем. У тешкој борби коју је Српство водило за свој опстанак он је добио најтежи део: одређен је да буде политички вођ једноме народу који се брани од снажних непријатеља. Од свих особина које се траже од врховног заступника народне идеје он је имао најглавнију: светао карактер. Кад је требало дати народној идеји најјачу потврду а удруженим борцима највише снаге, Милетић је уз своје снажне беседе и чланке додао и целу своју личност, те тако претворио српско питање у питање патриотске части. Он је дао све што човек може дати, и тиме задовољио велико морално начело о жртвовању личних интереса благостању целине. Ако је та жртва била узалудна, кривица није до вођа него до других друштвених сила, које често ослабљавају напоре и највећих ђенија.

Уз карактер, Милетић је имао и један особити темпераменат. Да му је пало у део да као државник изводи извесне реформе, његов би темпераменат омео у најважнијим тачкама његово реформаторско дело. Али за борбу коју је он водио, требало је да човек има и нешто више оштрине, неку врсту политичке тврдоће, нешто несавладљиво и необуздано, што војску дисциплинује а противнике заплашава. Не мари ако, покадшто, у разгору борбе, један јак осећајни прилив ослаби хладно размишљање и педантно прорачунавање. У великим националним кризама није увек државнички разум спасавао народе. Кад се води борба, и индивидуална и колективна свест налазе се у једном нарочитом стању. Тада се дешава да и најумнији вођи учине по неку погрешку, јер им недостаје спокојства потребног за тачну оцену својих и туђих поступака. Гледајући на народну идеју као на скупоцено благо, Милетићу се свако, ма и привидно, одступање из првог борног реда чинило као нека врста издајства. Кад је реч о борби за народност њему је свака умерена акција личила на нерад, преговори на скретање с правога пута, а ратна тактика напуштање положаја. Он је желео да сви борци имају гвоздене прси, а да у њима куца ватрено срце. На жалост, ни најснажнијем карактеру не полази за руком да морално препороди људе, као што ни најђенијалнији мислилац не успева много у усавршавању медиокритета. Они само појачавају умне и моралне силе које су у скривеном стању, и групишу оделите тежње и акције на заједнички посао. Али увек главни део рада пада на њих; остали добивају споредне улоге. А посао у који је Милетић уложио цео свој живот захтева дуготрајну акцију свега српског народа. Једном одреду тога народа Милетић је био у једном подужем периоду главар, и кад се проучи његов витешки рад, моћи ће се јасно појмити да после необичног поштовања које су му указивали сувременици, мора доћи дивљење, с којим ће га се сећати потомци.

Јаша М. Продановић.

Српски Књижевни Гласник, бр. 1

„Интернет се не може контролисати. Ако укину своје ДНС сервере, отвориће се неки други”

Рокфелер: Интернет је највећа опасност за нацију

abvgd (…)
23. mart 2009.

http://www.abovetopsecret.com/forum/thread448462/pg1

Ето, дошло је време да се лепо поздравимо…ускоро неће више бити овог немарног ћаскања, кад друг Рокфелер и другови Ротшилди лепо уреде интернет, да не буде више опасности…

‘Ајд’ у здравље, лепо је било :)

abvgd (…)
23. mart 2009. u 14.46

Каже друг Рокфелер да би можда било боље да се вратимо на папир и оловку, толико су опасни ови хакери…нападају на основне националне вредности. Јадан Рокфелер.

Иначе, из две државе стиже далеко највише хакерских напада на свету…није тешко погодити:
1. Израел
2. САД

loret (kvizer)
23. mart 2009. u 15.19

Slobodna misao i reč se ne da sputati.

Drecun (natikurovic)
23. mart 2009. u 15.19

cika roki i rotsild su još 90-ih odlucili da zaustave svaki tehnoloski i ekonomski razvoj kako bi sto lakse mogli da manipulisu ljudima.

iz knjige bivšeg britsnskog obavjestajca dzona kolemana koja se zove „hijerarhija zavjerenika i komitet 300″, a stampana je 1991.

plan iluminata i komiteta 300 (cika roki i rotsild su glavni iluminati):

1.svijetska vlada, novi svijetski poredak sa jednom jedinstvenom crkvom i jednim monetarnim sistemom, pod njihovom vlascu.

2. potpuno unistenje svakog nacionalnog identiteta i nacionalnog ponosa.

3.unistenje religije, posebno hrišćanske, sa izuzetkom samo njihove, gore spomenute tvorevine.

4. kontrola svakog pojedinca pomoću cipa- cipovanje.

5. potpuni prestanak industrijalizacije i prestanak koristenja nuklearne energije.
postojeci industrijski pogoni iz USA će se preseliti u zemlje treceg svijeta gdje ima robovske radne snage u izobilju koji će raditi tako reci za dzbe.

6. legalizacija droge i pornografije.

7.depopulacija velikih gradova prema ugledu na rezim pola pota

8. obustavljanje svakog naucnog razvoja.naročito u oblastima fuzije, medicine i elektrotehnike.

9.ogranicenim ratovima, izgladnjivanjem i sirenjem bolesti smanjiti broj stanovnika planete za bar dvije milijarde.

10.oslabiti moralnu osnovu nacije i demoralisati pripadnike radnicke klase.

11. svim ljudima sirom svijeta onemogućiti da odlucuju o sopstvenoj sudbini stvaranjem krize jedne za drugom, a potom upravljati tim krizama dok se ljudi ne zbune i ne demoralisu stoce dovesti do masovne malodusnosti.

12.uvodjenje novih kultova licnosti i naduvavanje postojecih među koje spadaju rok muzika, gangsteri poput prljavih i perverznih roling stonsa mika dzegera. gangsterske druzine koju posebno podržava evropsko crno plemstvo i svih rok zajednica koje je stvorio tavistok institut pocevsi od bitlsa.

13.prouzrokovati POTPUNI SLOM SVIJETSKE EKONOMIJE I TAKO STVORITI POTPUNO POLITICKO RASULO.

14.PREUZETI VLAST NAD SVEUKUPNOM SPOLJNOM I UNUTRASNJOM POLITIKOM USA

15. dati punu podrsku nadnacionalnim institucijama poput ujedinjenih nacija, MMF, svijetske banke, međunarodnog suda itd.

16.podrediti vlade svih država i u njima subverzivno djelovati iznutra kako bi se unistio integritet i suverenitet država koje te vlade predstavljaju.

17.organizovati svijetski teroristicki aparat.

18. preuzeti kontrolu nad obrazovanjem u americi u namjeri i sa svrhom njegovog potpunog i temeljnog unistenja.

ima još desetak tacaka, ali i ovo je previse za one koji razmišljaju svojom glavom.

ockap_
23. mart 2009. u 15.56

Интернет се не може контролисати. Ако укину своје ДНС сервере, отвориће се неки други. Ниш не брини.

TeslianA
23. mart 2009. u 16.44

>> Интернет се не може контролисати. Ако укину своје ДНС сервере, отвориће се неки други. Ниш не брини.

Camerika se može i te kako izolovati pa da postane totalno nepristupna za razlicite kanale komunikacije. Samo ja mislim da će oni sto vise da krenu u akciju kontrolisanja većih sajtova (Google, YouTube, itd.) kao sto kontrolisu vece medijske kuce.

Vidite, i pored interneta mi Srbi u opste ne uspijamo da prodremo bilo šta našim sirim masama u matici a i dalje vecina njih bleji na u92. Na neku ruku nas iskorastavaju kao rematolicki faktor (kroz upotrebu „JEWEA” i drugih ekipa) da bi podvalili b92 i ostale neprijateljske sajtove kao nešto normalno.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Сродне теме:

Они тако хоће, да влада уверење да су они ти који одређују све, а није тако…

Јер туђим препознавањем буди се осећај још веће љубави

Koje djelove svoje licnosti ne ispoljavate

Raskuchin – Dec 30, 2003

..kada ste u emotivnoj vezi sa strancima i strankinjama (ljudima koji ne pricaju vas jezik)?

I kada smo u vezi sa nekim ko prica nas vlastiti jezik, ponesto, poneki dio duse, duha, poriva, perverzija, ukusa, ideja, sklonosti ostaje neispoljen jer naslutimo da partner/ka to ne bi razumio/la.

Kako stoje stvari dakle, kada ste u vezi sa nekim ko ne prica vas jezik i vasa kultura i vidjenje zivota im je strana ? Sta tu sve mora da otpadne i da ceka u mracnim coskovima potencijalnosti, koji vasi slojevi i djelovi ? Ili ste bas u takvim vezama otkrili neku posebnu, novu bliskost, ili su se u tim vezama pokazale neke vama dotad neznane dimenzije ?

&Lunja& – Dec 30, 2003

Raskucine, nikada nisam bila sa strancem u vezi i nikada necu biti. Lazni princip i hipokrizija, po sistemu, „da te ubijem, da ti pokazem koliko te volim, pa izvini“, pa opet sve iz pocetka, nije mi fah. Govorim o ubistvu duha, kulture, sto ne tolerisem ni u u cemu, ne samo u vezi. Koliko mozes da strancu otkrijes deo sebe? Onoliko koliko je u stanju da njegova ogranicenost primi. Sto znaci, koliko je neko sposoban da postuje kuture drugih nacija.

Biti sa nekim u vezi, ma kakvoj, znaci pre svega poverenje u samog sebe, zatim, poverenje u osobu sa kojom si…sva natezanja su samoubistvo. Ne tolerisem ni malo, hiljade laznih izvinjenja, mucna objasnjavanja, jer izvinjenje je samo jedno, bas kao i poverenje.

Sve ostalo..je samo pateticna komedija nakon toga. No, neko voli da bude zrtva, ce na silu „argumentovati“ sa svih strana.
Svako otvaranje je ulazak necije duse u dusu, u dno licnosti, sa svim malim i velikim stvarima, koje cine jednu osobu. Lako se uniste i rane te dubine, jer je to nesto sto svako nosi sa sobom, svuda, bilo kad je sam, bilo kad je sa nekim.

Zamisli da te neko voli i kaze da te voli..ali..ti sa tom osobom ne mozes dalje, iz bilo kog razloga…pa pocne prvo lagano objasnjenje, pa rasprava, pa tako u krug, do kulminacije mrznje, najtezih reci…

Ostaje se sam i porazen, u lavirintu iz koga nema izlaza. Iskreno prihvatanje razlicitosti, kapaciteta percepcije osecanja je ono sto vezu cini stabilnom. Ljudi nisu uvek spremni na ove male ali jako bitne stvari, jer misle da im nesto pripada…to je onda posesivnost, a covek nije stvar da nekome „pripada“ ili ne pripada. Svaki je osecaj samo sloboda, bilo da se daje ili da se prima i ne traziti, jos manje zahtevati da se neko nekom potcini, na bilo koji nacin.

Raskuchin – Dec 30, 2003

U vezi tvog zadnjeg pasusa, &Lunjo&..

Mislim da je za stabilnu vezu nadasve neophodno postovati „zivotni prostor“ voljene osobe. Pod tim mislim zakonitosti njenog ili njegovog postojanja, ne pokusavati „mjenjati“ partnera, na silu mu predlagati neke aktivnosti ako mu se radi nesto drugo, ne kresati grane licnosti ma u kom se pravcu razvijale, bitna je harmonija rogova u vreci, ako je to uopste moguce postici.

&Lunja& – Dec 30, 2003

Raskucine, pravilno si shvatio moje izlaganje. ZIVOTNI I DUHOVNI PROSTOR, e da su ova slova jos malo veca, ne bi dovoljno izrazila koliko je to vazno.
Siju bi zavrnula nekome da me sprecava da pisem, da citam, da se bavim stvarima koje ispoljavalju moju licnost. Majku mu vraziju, pa valjda se zato u nekog i zaljubiš, zato sto TO vidis kod njega prvo, takav ti dodje u zivot. I onda, posle cile mile, dodji da ti stavim lanac i koliko ti ja odredim, tol’ko ces da setas…Nije nego.
Drugo, prošlost se ne da izbirisati – covek dodje oformljen, sa svojom porodicom iza, prijateljima, prethodnim ljubavima…I sta sada? Gumicu u ruke i brisi sve, ama bas sve..E ti ja takvu ljubav, da ne kazem sta…

Najvise me ispunjava da vidim nekog sebi dragog da radi ono sto voli..da ga upijam bas takvog, da postajem deo njega jer primam u sebe njemu najdragocenije. Zamisli kada bi svi pisci morali da prestanu da pisu jer su im zene ljubomorne, da svako prekine sve svoje i radi ono sto mu drugi komaduje, otima, zahteva na silu ili cak usovljava ili ucenjuje ili – ili, biraj, ako nije kao ja kazem, ubicu te u pojam.

Tek kada taj neko, ko ti je drag, izaziva tudju paznju, postovanje, pa i divljenje, ineteresovanje, onda znas da vredi. Covek nikada sam za sebe ne moze da kaze da vredi, moze..ali to je onda samo mrva od istine.
Jer tudjim prepoznavanjem budi se osecaj jos vece ljubavi, da od svih na svetu, izabran si bas ti, da ti se da ono najdublje, najintimnije osecanje i poverenje, da neko sa tobom deli zivot ali da postoji i dalje, onakav kakav jeste, dajuci i tebi osecaj, da ti njegovo prisustvo da snage da izadjes u svet i da ti pokazes da si pravi par.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Превелико бусање не значи и мудрост, a једино мудрошћу можемо себе сачувати

КРИЗА ЕТИКЕ И ЕТИКА КРИЗЕ

У савладавању данашње кризе све очи су упрте у економску политику. Могло би се догодити да је излаз из овог амбиса подједнако на страни етике колико и економије

У савладавању данашње кризе све очи упрте су у економску политику. Могло би се догодити да је излаз из овог амбиса подједнако на страни етике колико и економије. Пословне и политичке елите полагаће испит, не само менаџерске и економске вештине, већ и испит људскости и мудрости. Ако је судити по реторици која ову кризу прати, највећи број западних, али и источноевропских друштва је неспреман за тај испит.

финансијски консултант

www.nkatic.wordpress.com

Небојша Катић

george wordy , 01/01/2009,

Nebojsa Katic, …USA je prva zrtva globalnog ekonomskog poretka, kojeg diktiraju veliki koncerni , koji vise nisu nacionalni vec nadanacionalni , interkontinantalni a za koju deceniju i interplanetarni, to su neumitni zakoni kretanja kapitala koju su okrutni i nemilosrdni.

Nadam se da smo dovoljno sebe izlozili nepromisljenim bitkama sa vetrenjacama. Nije dovoljno prizivati tornada da bi odneli vetrenjace, vec svojom mudroscu, sabranoscu, i znati sata se hoce, uspeh ne moze izostati, to ne znaci biti pokoran, kao sto ni frontalno suprostavljanje ne znaci otpor vec , kraj pameti.

Tesko je sebe izvesti na put, jos teze porodicu, a za drzavu , narod i naciju, mudrosti nikada nije dosta, tako da se ne mozemo uzdati u svoje oceve nacija, suverene, Fidele, oni mozda imaju resenje za jedno vreme, ali vremena se sukcesivno menjaju, a vi uvek morate ostati aktuelni, i pri tome sacuvati svoje potencijale, materijalne ljudske.

A to mozete samo ako postujete svoj narod, i volite svoju zemlju, preveliko busanje ne znaci i mudrost, a jedino mudroscu mozemo sebe sacuvati. Srbija je u poslednjem veku, pretrpela velika migraciona desavanja. Ali , da se niko ne nadje uvredjenim, mali je broj onih koji Srbiju dozivljavaju kao svoju drzavu. Ti koji su je dozivljavali oni su pobijeni za vreem i nakon drugog svetskog rata, ili su pobegli. To je istina , koja boli svakog iskrenog coveka, bez obzira da li je Srbin ili nije a u sebi nosi kulturu srpsku i njom se dici jer je ona njegova vertikala i ne da na nju ni senka sumnje da padne bilo od drugih , a ponajvise od Srba samih, ovdasnjih ili prekodrinskih.

Treba uciniti sve , i vratiti dijasporu koja je spremna za povratak, medju kojima je 46 % fakultetski obrazovanih. Jedino obrazovana i mudra Srbija, koja naleze na svoje tradicije, i slavenski duh u multikulturalnom diskursu , moze biti lider na Balkanu koju ce svi uvazavati sa postovanjem a ne da ans se klone !

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Има нешто што је јаће од самог народа, нације, њене вере а то је њена култура

Реквијем на бувљаку

Модне обмане уместо Обаме

Живот ври око мене, али нећу да се поново суочавам са разочарањима, нећу да звоцам о томе да ме је Обама разочарао, како је уместо промена, које је прокламовао у току предизборне кампање, вратио на престо стару гарду Клинтонове администрације. Како му драго, прихватам, а шта бих друго могла, као што ми се допада и кованица Борис Тито коју је унутрашњост Србије пласирала.

Ева Рас

[објављено: 15/12/2008]

george wordy , 19/12/2008,

Danica Anastasijevic, 18/12/2008, 11:30 …Ima nesto sto je jace od samog naroda , nacije, njene vere a to je njena kultura koja stoji kao hram , Partenon, uzvisena i ponosna nad narodom nacijom , a njeni neimari su mnogi znani i neznani graditelji, kako iz civilizacijskog miljea kojem nacija pripada tako i mnogih kultura koje su kroz istoriju boravile na tlu nacije i one pre samog dolaska naroda na odredjen prostor.

Jednom narodu mozete da unistite sva utvrdjenja ali poslednji bastion odbrane je kultura koja opstaje i daje snagu da narod nacija i sam pojedinac sacuvaju svoj identitet. Svakom umnom i razboritom coveku nezavisno da li je pripadnik odredjene nacije ili nije, kultura toga naroda u kojem je odrastao i izgradio svoj identitet, predstavlja vertikalni stub psihicke struktutre licnosti , kao glavni nosilac sigurnosti, poverenja u sebe , i kreativnosti, stvarlastva..

Najbolji primeri za to su mnoge istaknute licnosti drugih nacionalnosti a koji su Srpskoj kulturi dali svoj puni doprinos, kao sto su Danilo Kis , David Albahari i mnogi drugi. Oni su daleko osetljiviji na napade kulture kojoj pripadaju jer je ona njihov oslonac u zivotu i brane je bez otstupanja od svakog vida njenog narusavanja, kako spolja tako i iznutra.

O Srpskoj kulturi pisali su mnogi njeni postvaoci izvan Srbije, koji su imali prilku na ovaj ili onaj nacin da je upoznaju. Flora Sandes, engleskinja , narednik u Srpskoj vojsci, Rebeka Vest ,autorka putopisa „Crno jagnje sivi soko“ , i mnogi drugi.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Дефиниција нације у Канади је различита од дефиниције нације у Србији

D-Man (Analyst) – 26. avgust 2005.

E, moj muzikantu,

Što se tiče “svetskog standarda” koji govori šta je narod ili nacija onda ti mogu reći da gresis posto takav standard, sasvim sigurno, ne postoji. Naveo sam ti primer Kanade a mogu ti navesti još mnogo takvih primera. Jednostavno definicija nacije u Kanadi je razlicita od definicije nacije u Srbiji (ali je zato definicija “ethnic group” mnogo bliza definiciji “nacija ili narod” kod nas). Možda je bolje da kažem da reč “nationality” ne treba da prevodimo kao “nacionalnost” jer se radi o razlicitim pojmovima u Kanadi i Srbiji.

Svako ko ima kanadski pasos je po “nacionalnosti” kanadjanin a jedna (od mnogih) nacija u Srbiji su Srbi. Kanada je prepuna razlicitih etnickih grupa od kojih jednu cine Srbi.

Jedna veoma bitna stvar za nas Srbe je to što mi imamo taj status naroda (jezik, crkvu, kulturu, istoriju, veru, obicaje) za razliku od Amerikanaca ili Kanadjana koji upravo zbog nedostatka svega toga uopste i ne poznaju pojam nacije ili naroda u smislu u kom ga mi poznajemo. Zašto? Da li uopste treba da objašnjavam?

Muzikant, ti mesas pojmove nacije, vere i državljanstva. Ne možeš ti sandzackog muslimana nazvati Srbinom zato što je državljanin SCG. On je po nacionalnosti musliman (Broz im je dodelio status naroda iako je jasno da su 95% muslimana u stvari pomuhamedanjeni Srbi) ili Bosnjak (kako sami sebe prozvase preko noći a  mi to prihvatismo bez ikakve rasprave), poseduje državljanstvo Srbije i Crne Gore (trenutno) a pripada islamskoj veroispovesti.

U isto vreme Srbin (nacionalnost) je takođe državljanin SCG, pripada pravoslavoj veri ili je ateista a ako živi na teritoriji Srbije onda je Srbijanac (dakle, samo kao teritorijalna odrednica). Ukoliko Srbija izadje iz zajednice sa SCG biće mnogo logicnije da ta sadasnja teritorijalna odrednica Srbijanac preraste u reč koja će predstavljati državljanstvo Srbije iako je, u duhu našeg jezika, pravilnije reci “državljanin Srbije”.

Reč Srbin (ponovo, u duhu našeg jezika) predstavlja jedan narod a ne teritorijalnu odrednicu. Reci mi, molim te, zbog čega bismo mi uopste i zvali pripadnike drugih naroda Srbima kad oni nisu Srbi. U pitanju je igra reci koju ocigledno mnogi ne razumeju a neki (pre svega Republika Hrvatska) iskoristavaju. Ukoliko u Hrvatskom pasosu postoji pitanje u vezi s državljanstvom onda bi odgovor trebao da bude: hrvatsko a ne Hrvat. …

Извор: SerbianCafe.com

Глобализам и мондијализам развијају нове генерације без традиције,…

Грб и застава

Кључни проблем савременог света, па и нас као дела истог, ма како тај исти свет градио шенгенске зидове, око и против нас, јесте криза идентитета. Глобализација је методом melting pota све успешнија у разбијању националних идентитета. Нешто боље се држи фамилијарни идентитет, јер је породица темељ правног устројства на коме почивају савремена законодавства, па је агресија на њу од стране рибара људских душа, како их назива Шушњић, нешто блажа. Но, ни њу не остављају на миру.

Петар Бокун

Bianca , 02/09/2008

Tema naseg vremena! Ali da li je to kriza individualca, ili kriza covjeka kao „drustvene zivotinje“?

Covjek je drustveno bice, i potrebe za zajednicom se ne mogu zadovoljiti isticanjem svoje licnosti ili posebnosti. Meni se cini da je gubitak sire „porodice“, nacije, kraljevstva, i drugih modela pripadanja, u stvari korijen krize individualne osobe.

Nove forme „pripadanja“, stvaraju „virtuelno drustvo“, ili ideje o drustvu, koje pojedinac slijedi. Razor osjecaja pripadanja je korijen velikih promjena koje ce neka drustva ubaciti u krizu. Nekada je taj proces bio povezan sa sudbinom robova koji su, izvuceni iz svojih drustvenih korijena, pomijesani sa robovima iz raznih nacija Africkog kontinenta, da bi stotinama godina pokusavali da shvate svoj identitet.

Globalizam i mondijalizam razvijaju nove generacije bez tradicije, koje je Rebecca West opisala i predvidjela kada je pisala o Balkanu 1939 godine. Ali proces nije ravnomjeran.

„Nacionalizam“ je kljuc razumjevanja zapadnih drustava, ali i „prihvacenih“ zemalja u tranziciji, kao Poljska. Medjutim, napad na „nacionalizam“ u Srbiji je izvan svih granica normalnog pristupa pitanju nacionalne opredjeljenosti.

U muslimanskom svijetu, nije nacionalizam na meti, kao sto je porodica i zajednica. Televizijske reklame u Afganistanu, na primjer, ukazuju na prijednosti modernog zivota mladih, gdje se mladic pokazuje moderno obucen, obrijen i sa naocalima, i koji tvrdi da je besmisleno slusati svoje oceve i starijesine.

Razaranje porodicnih veza, uzajamnog pakta pomoci koje porodice pruzaju, stvaraju osjecaj samoće, ali i slobode. Bez osjecaja odgovornosti za svoju porodicu, pleme ili naciju, covijek je slobodan. Placa svoju slobodu privrzenosti radnom mjestu, i kada kao jedinica izgubi mentalni ili fizicki kapacitet za rad, anonimne institucije, sa svojim „budzetom“ rjesavju drustvo brige o takvim viscima.

Извор: Политика Online (коментари корисника)