Како би се српска јавност и српска култура што више компромитовали и дисквалификовали

Izvor: Nova Srpska Politička Misao

Умеће дифамације

Слободан Антонић

среда, 08. јул 2009.

Приказ књиге Мирјане Радојичић: Историја у кривом огледалу: Невладине организације Србије и политика интерпретирања скорије јужнословенске прошлости, Институт за политичке студије, Београд 2009, стр. 196.

Одавно је познато да онај ко држи кључеве за тумачење стварности господари људским понашањем. Ако некога убедите да сте му пријатељ, неће пружати отпор, чак и ако га све време варате и кињите. Ако некога уверите да су управо родитељи ти који му желе зло, он ће вас слушати као оца и мајку. Отуда је борба за интерпретацију стварности можда најважнији део друштвеног живота. Мирјана Радојичић у овој књизи објашњава како „другосрбијанске“ НВО – богате, моћне и утицајне – покушавају да јавности наметну једну, искривљену и манипулативну интерпретацију наше садашњости и ближе прошлости.

…Дакле, Бисеркова и остали наши душебрижници из „другосрбијанских“ НВО, чак и најелементарније настојање да се сачува српска културна баштина од вандализма и присвајања виде као „српски национализам“ и „клерикализам“, што је дисквалификација која је, у старом систему бирократског социјализма, као глупа и претерана, напуштена још почетком осамдесетих.

…

Како би се српска јавност и српска култура што више компромитовали и дисквалификовали, „другосрбијанске“ НВО, упозорава Радојичићева, конструишу и репродукују један феномен који практично постоји само у њиховим главама – антисемитизам.

…Да је антисемитизам, штавише, након 5. октобра у сталном порасту, види се и по томе што је један српски књижевни критичар објавио књигу у којој се критички осврће на литерарни опус једног писца јеврејског порекла. „Поменута књига“, тврди ХОС, „није случајно штампана управо у тренутку када је српски нацизам на врхунцу и очигледно је у функцији чишћења српске културе и књижевности од ‘страних’ утицаја“[18]. Заиста невероватно извођење, чак и за репутацију Бисеркове и њеног ХОС-а! Да се из једне обичне књижевне критике извлачи ни мање ни више него „жеља за (етничким) чишћењем“, као и „српски нацизам“. Стварно фасцинантно!

На страницима и страницама, све са фуснотама и изворима, Радојичићева ређа такве и сличне примере најогољеније пропаганде, која нема додирних тачака ни са анализом, ни са извештавањем, ни са елементарном истином. Та гротескна пропаганда можда и представљају неку врсту борбе против српског национализма. Али се та „борба“ очигледно води са, такође, националистичких позиција – са становишта хрватског, бошњачког или „косоварског“ етно-национализма и антисрпског шовинизма. Вредно скупљајући грађу, Радојичићева је направила прави хербаријум најотровнијег и најпогубнијег идеолошког растиња, које у својим медијима, књигама и на сајтовима негује „друга Србија“. Ову књигу треба читати са оловком у руци, подвлачити и чудити се. Докле све може да оде људска острашћеност, безочност и глупост?

Највећи број геј особа у Србији на такву параду неће ни отићи

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Gej parada – dan ponosa ili dan..

Beo_fokus (drustvene nauke)

30. jun 2009.

…

Već mesecima se domaćoj javnosti servira priča o održavanju (neodržive idje) „gej parade” u našem glavnom gradu. Dežurni i „za boj uvek spremni”, revnosni, čuvari „demokratskih načela” u Srbiji odmah su stali u front. Zadatak je bio jasan: trebalo je „neuke”, „glupe”, „zaostale” i odnosu na savremeni „moral” prilično rigidne Srbe naučiti još jednoj novoj lekciji „ljudskih prava i demokratije”. (pri tom niko nije postavljao pitanje gde je moje, gde su naša prava da nešto ne želimo da prihvatimo). Otišlo se, u sve opštem „zanosu” borbe za „ljudska prava” toliko daleko da su nas, smatrajući kako nam je IQ niži od sobne temperature, ubeđivali da je „gej parada” zapravo korak bliže EU, i da time pokazujemo i dokazujemo da smo civilizovano i građansko društvo!
Ali svako ubeđivanje zaslužuje i odgovor. Kao prvo, merilo građanskog društva nije manifestacija takvog tipa. Ona je više merilo strpljenja građana ove zemlje. Drugo, termin „civilizovanog društva” svakako je vrlo širok pojam, i niko normalan ne može da prihvati činjenicu kako je „gej parada” neko civilizacijsko dostignuće. Ne možemo, a tome nas uči i istorija, zaboraviti da su u antičko doba postojаle civilizacije koje su prinosile ljudske žrtve, koje su razarale, pljačkale i ubijale sve oko sebe i koje su progonile i porobljavale druge narode (Persija, Rim, Egipat itd.). Ali, one se danas smatraju za civlizacije svog doba. Savremeno društvo je dosta sofisticirano, sekularno, suviše „mekano” pa su njegovi današnji pogledi na moral potpuno drugačiji od pomenutih antičkih naroda, a opet čini i prihvata nešto što čak ni oni nisu rado dopuštali. Zatim, ne smemo zaboraviti da su postojale i antihrišćanske civilizaцije. Narodi koji su progonili i/li ubijali Hrišćane. Da li je i to bila civilizacija?! Jasno nam se nameće odogovor da nije civilizacijski samo nešto što društvo samo i spontano stvori, odobri ili čini, već i ono što nam se nameće. Dakle, mi smo u jednom vremenu očitog i novog, bolje reći, „neoanti-hrišćanstva”.

No, pogledajmo ko sve to želi da nam „obrazuje” i nauči našu decu osnovnim „principima demokratije”. Kao prvo, to su razne ne(V)ladine organizacije, iste one za koje je svaki ispaljeni srpski metak (čak i na svadbi) neizostavno morao da ubije nekoga, a za koje ne postoje ni srpske žrtve, ni srpski grobovi, niti su za njih svete granice srpske države. Zatim razne „gej” organizacije koje ne mogu same sa sobom da se dogovore oko takvog skupa. (Za neobaveštene – „parade” neće biti, jer „gej” organizacije nisu mogle da se dogovore oko organizovanja skupa!)

Kao da nije bilo dosta što je Vlada naše zemlje prošle godine odvojila znatna novčana sredstva za pomoć jednom „gej” sajtu (a „šapuće se javno” u isto vreme „gej oraganizaciji!), koji je navodno trebao da promoviše kulturu nenasilne komunikacije i tolerancije! Pa samo malo ”gospodo„ i ”drugovi„, ja ne mogu da ostanem..  tolerantan, kada neko iz mog džepa, u vidu poreza, uzima novac koji će potom da ”investira„ u ”razvoj malih i srednjih gej sajtova„, i to sve u mometnu kada se narodne kuhinje zatvraju jer nema novca za hranu, kada nastupa sveopšta kriza u ekonomiji… toliko je puno toga, a tako malo razuma. Da li je neko možda javno pokazao i dokazao, od onih koji su donirani tim novcem, gde je i kako on potrošen?! Nije!

Dakle, oni koji nam najviše, iz tog famoznog NVO sektora, pričaju o transparentnosti i zakonu sada ćute.
Šta zapravo hoće borci za prava homsexualaca? Mogućnosti su razne, od slobodnog ”paradiranja„ (čudan termni za one koji ne vole militarizam), do brakova, ili javnog deklarisanja svoje sexulane orijentacije.
Ali, neću sada da prozivam bilo koga. Cilj ovog teksta nije poziv na linč, privatnu pravdu ili prognon. Već pokušaj da se jasno ukaže na problem ovog društva koje neko želi na silu da natera da prihvati ono što je za njegov moral, tradiciju i kulturu ne moguće prihvatiti.

Svojevremeno, je naša poznata novinarka Mirjana Bobić Mojsilović bila mesecima ”silovana„ (čitaj vređana i ponižavana), po raznim gej sajtovima (forumima), samo zato što je postavila pitanje sveopšteg potenciranja homesualnosti kod nas! Dakle, još jedan primer ”demokratske tolerancije i razumevanja„ iz tabora promotera istih ”vrednosti„. Još ćemo doći u situaciju da u ”cvatu sveopšte demokratije„ nećemo smeti da javno iznesemo svoje mišljenje, a (homo)sekusalna manjina će tiranisati sramnim zakonima većinu.
Nigde u svetu, ne postoji društvo koje je apsolutno tolerantno na homseksualizam kao pojavu. Ne dopustite da vas zamajavaju takvim pričama. Za mene je to moralno-psihološka devijacija. Nikada, ali nikada, svojoj deci neću tvrditi kao je to nešto lepo, normalno ili poželjno. Zar narodu kome preti istrebljenje od ”bele kuge„, čija su sela pusta, čije je stanovništvo prepolovljeno tokom XX. veka (u raznim ratovima), sada neko promoviše ”gej paradu„. Razumem Zakon protiv diskriminacije. Vara se svako ko kaže kako je to ”pederski zakon„, jer nije tako. Takav Zakon ima, i mora da ima, svaka moderna zemlja. On ne štiti samo ”prava„ homseksualca, već i prava svih diskrinimisanih grupa ili lica. Ali ne želim da verujem da će ovo društvo da dopusti mogućnost da se pod okriljem tog Zakona promovišu gej ideje. Još će nam pretiti i zatvorom, sudovima ili javnom osudom ako kažemo nešto protiv toga.
Izgleda da je došlo vreme kada će ponosni i časni gledati u zemlju od sramote, a nemoralni nam se smejati u lice. Srbijo, kuda ideš, šta ti to rade?!

neimar 30. jun 2009.

Па хоће да покажу да морате да прихватите западне ‘стандарде’ ако хоћете да будете запад.
То је иначе глобална појава и то не случајна.
Тренутно је у току глобални напад у истом смеру и у Индији где педерске групе траже измену дискриминишућег закона против хомосексуализма заосталог из времена британске империје.
Ко каже да је све било лоше у британским колонијама, ето оставили су им добро организоване возове и добре законе.
Сад Холивуд хоће додуше да уведе своје законе и у Индији и у Србији.

Па наздравље нам било.

Beo_fokus (drustvene nauke)

01. jul 2009.

Cilj mog posta nije da bilo koga vređam, ili širim mržnju. Samo sam izneo mišljenje, sigurno 2/3 građana naše zemlje. Naravno da će neko pokušati da manipuliše homseksualnom manjinom zarad svojih interesa, i koristi. To je svakome jasno. Ali isto tako je poznato, da najveći broj gej osoba u Srbiji na takvu paradu neće ni otići, mnogi to i ne podržavaju uopšte.
Svima je jasno da je Zakon tj. država ta koja određuje prava i obaveze, a ne grupacije, pojedinci, ili neki skupovi. Pitanje gej prava nije nacionalno, ekonomsko ili opšte društveno pitanje, zato ne treba da se rešava javno, posebno ne po ulicama, nego na nivou državnih institucija, zakonima. To je jedini ispravan, građanski način. Sve ostalo je samo provokacija, i manipulacija.

http://www3.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/15/013934857/gej-parada-dan-ponosa-ili-dan.html

Директан говор мржње и контекстуални антисрбизам „друге Србије”

Преузето са Нова Српска Политичка Мисао

Контекстуални антисрбизам

Драгомир Анђелковић

понедељак, 15. јун 2009.

„Људска природа је таква да мрзимо оне којима смо ми учинили зло.“

(Тацит)

Недавно нас је Слободан Антонић упечатљивим текстом „Изазивање националне, расне и верске мржње и друга Србија“ подсетио на страшне аутошовинистичке испаде „наших“ родомрзаца. За Николу Самарџића Срби су „биолошки отпад“, Марко Видојковић каже да смо „крезуби смрад“, а Петар Луковић мисли да смо „колективни кретени“. Нема сумње, да су било шта од тога рекли за Јевреје у Немачкој или већини других држава ЕУ, доспели би на суд и били осуђени.

Увреда смислом исказа и последицама дела

У тим земљама би одговарали и многи други припадници тзв. Друге Србије, због онога што говоре и чине, само када би се уместо Срба радило о Јеврејима. Под антисемитизмом се подразумева – како тај појам кратко и јасно дефинише Cassell Dictionary of Modern Politics – свако испољавање непријатељства према Јеврејима. …

„Одбрамбено“ прогањање Срба

Да се сада у светлу реченог осврнемо на речи Весне Пешић. Нећу да говорим о њеним шовинистичким испадима, чији је објекат био Емир Кустурица, већ о нечему што је заступала током деведесетих година. Госпођа Пешић је тада тврдила да је „код Хрвата у питању одбрамбени национализам за разлику од српског који је агресиван“. Из чега произилази да су Срби сами криви и за све лоше што су им Хрвати учинили, односно, како то хрватски шовинисти воле да кажу – да браниоци, с обзиром на начелни карактер њихових поступака, не могу да изврше ратне злочине, чак и када учине нешто што изгледа као злодело! …

Јасеновац и Аушвиц

Тешко би другачије могао да се схвати и поступак Бранислава Димитријевића, помоћника министра културе, који је у једној телевизијској емисији одбио да се изјасни у вези са минимизирањем броја јасеновачких жртава од стране актуелних хрватских власти. Понашао се, како је то написао С. Антонић, по принципу: „Нисам био тамо, дакле, то за мене и не постоји“! Замислите само каква би била политичка судбина неког израелског функционера, који би се слично понео у вези са нечијим оспоравањем званично утврђеног броја убијених Јевреја у Аушвицу.  …

Република Српска и Израел

Да поменем и Теофила Панчића. Током ратова за југословенско наслеђе етничког чишћења је било на територијама под контролом свих зарађених страна. До истоветног процеса долазило је и током јеврејско-арапских сукоба у Палестини у доба стварања Израела, односно потоњих израелско-арапских ратова. Због оног лошег што се објективно десило у Сребреници и других злочина које су починили неки Срби – игноришући једнако страшних злодела почињених над нашим народом – Панчић за Републику Српску каже: „гнусна државолика краста“, „морбидна измишљотина“, „гломазна цркотина“. …

Нема сумње, оно што Теофил Панчић пише о Р. Српској представља директан говор мржње и контекстуални антисрбизам. О првом је непотребно ишта рећи. Што се другог тиче, не ради се само о томе да вређањем њиховог државног ентитета, многима прекодринским Србима наноси велики душевни бол и омаловажава њихова национална осећања, већ је ствар и у томе да од опстанка те „државотворне красте“ буквално зависи будућност скоро 1,5 милиона Срба у БиХ. …

КОМЕНТАРИ:

директан говор мржње и контекстуални антисрбизам друге Србије

понедељак, 15 јун 2009

Све је речено, треба нам акција! После Антонића, аутор је још експлицитнији – дигнути главу, време је за тужбе!

Ако сматрамо да нас има довољно и да нисмо крпе, хајде да се организујемо и пређемо на терен који друга Србија добро познаје и кога се плаши као ватре, тј.да их ударимо по џепу! Читао сам више пута да је у питању новац, тобоже, друга Србија га има, а прва нема, што једноставно није истина.

Ево, ја сам нешто мало зарадио у животу и припадам пр(а)вој Србији. Ако би се уредници или неко из јавног живота, коме се може веровати, потрудили да анимирају читаоце спремне на борбу и „без новчаних потешкоћа“, ја се јављам да плаћам адвокате, макар једним већим делом, и то оне добре, врхунске!

Не потписујем се из неких својих, одређених разлога, али сам на располагању уредништву ако дође до неке праве и организоване акције у смислу утужења перјаница друге Србије. У одређеним околностима не бежим ни од објављивања мојих генералија, јер живим далеко, у иностранству, а сигуран сам да ми друга Србија не може наудити ни пословно, ни било како, јер су њени припадници изван Србије напросто занемарљива мизерија…

Дакле, неко би морао да организује целу ствар, можда академици Ћосић и Бећковић(?), свакако неко од угледа и речи међу страдалницима и симпатитериам прве Србије. Финансирање судске акције не гледам као неки велики проблем, а познајем доста особа које би својим средствима радо припомогле…

Поздрав!

McMurphy

12 уторак, 16 јун 2009

Neposredno pred ovaj zadnji rat, jedan hrvatski funkcioner SKH je izjavio da je hrvatski nacionalizam opasniji (od srpskog) jer djeluje kroz institucije sistema. Sad, kad nas je D.A. podsjetio na najupečatljivije izjave iz NVO pa i iz same vlasti, moramo se upitati kako se hrvatski nacionalizam tako dobro infiltrirao u institucije u Srbiji. Tako sirovu nacionalnu nesnošljivost kakva stiže iz NVO odavno ne pokazuju ni hrvatski nacionalisti u Hrvatskoj. Čak je i jedan Stipe Mesić prividno nacionalno-tolerantniji u ulozi samodeklariranog „antifašiste“. Doduše, iz te pozicije mu je puno lakše kriviti Srbe za etničku čistoću u Hrvatskoj.

jelisaveta

уторак, 16 јун 2009

Ja se prvi put javlja i ako vec mesecima pratim samo ovaj sajt, jer mi se zgadilo da citam bilo sta drugo. Ovde nalazim utehu, jer kada otvorim OTROV od sajtova koa sto je B92 ili BLIC zaista se rastuzim. Tu sam da vam da punu podrsku i da vas zamolim da zaista krenemo u odlucniju akciju, nekih peticija, angazovanja nekih javnih licnosti, podizanja tuzbi. JER NE ZELIM DA IKO MOJU PRELEPU DECU zove biloskim otpadom ili da se moj sin nekom sutra izvinjava sto je Srbin. Razmisljala sam i privatno da podignem tuzbu, jer me kao gradjanku zaista vredjaju, znam da nemam sanse, ali barem da se zna, da im ne precutimo, da galamimo, da se nedamo.

Molim vas da se ozbiljnije organizujemo

„Могу да бију шамарима старце са Космета, али наркомане не сме нико да такне!!!”

НВОвце!

PlaninskiVetar

05. jun 2009.

Могу да бију шамарима старце са Космета, али наркомане не сме нико да такне!!!
Лију крокодилке сузе за Сребреницу, али за њих су потпуно небитни злочини у селима око Сребренице, у Западној Славонији, на Миљевачком платоу, у Госпићу, Медачком џепу, на Коранском мосту, у сплитској Лори и другим логорима, напади на касарне и разоружане колоне војника, три етничка чишћења у Хрватској, злочини на Косову и Метохији, брутални напади на полицајце и цивиле у покрајини…
Све што њих занима, оно за шта су плаћени, је наглашавање злочина једне стране. НВОвце!

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Ко су ти млади људи пуни мржње?

Преузето са Нова Српска Политичка Мисао

Општа места и љупке разлике

Слободан Антонић

субота, 06. јун 2009.

Пошто сам већ писао о доста наших „људскоправашких“ НВО, помислио сам да не би било лоше да поближе упознам и Иницијативу. Отишао сам на њихов сајт и прво што сам спазио било је да је њихова приступна страница на енглеском. Као језици су још постојали албански и извесан „БХС“ језик?! „Да политичке ли коректности!“, помислио сам. „Не само да им је матерњи језик од другостепене важности, већ је и он назван тачно онако како се зове у Хашком трибуналу“!

Прегледавши њихове мрежне странице, као и изјаве и интервјуе њиховог „председника и оснивача“[1] Андреја Носова, препознао сам готово сва општа места нашег „грађанистичког“ НВО сектора. Али, такође сам сусрео и неке љупке и пикантне специфичности, по којима сматрам да ову НВО заиста вреди упамтити.

У општа места, рецимо, спадају залагање за ментални инжењеринг, рад на промени националног идентитета, усађивање у Србе идеје колективне кривице, подршка албанским сецесионистима на Косову, антирусизам, отворена пропаганда у прилог ЛДП-а, као и залагање за идеолошку чистку и административне забране према „националистима“. …

„Недавно истраживање“, каже такође Носов, „показало је да би грађани Србије најрадије волели да се представе Европи не својим савременим достигнућима, него својом традицијом, што заправо показује да смо ми дубоко закопани у питање нашег идентитета“[5]. Е па тај идентитет, у који смо ми „дубоко закопани“ треба променити, пре свега кроз усађивање идеје колективне кривице, што треба да нас отргне од наше митске прошлости: „Србији је неопходно суочавање с прошлошћу. То је питање свих питања. …

Можда свима нама, пре ступања у државну службу, треба узети писмену изјаву о томе какав је наш став према „српској злочиначкој прошлости“? А од оних који су већ запослени треба тражити да се појединачно изјашњавају о пресудама Хашког трибунала – као некад о Резолуцији ИБ? …

Ту је и отворена подршка ЛДП-у, као јединој истинској еврореформистичкој и денацификаторској странци.“Ако ме питате шта је алтернатива“, каже Носов, „односно да ли је у Србији има, видим је једино око Либерално-демократске партије. У тим људима видим потенцијал“[14]. Отуда, ваљда, и Носов прихвата ЛДП-овско залагање за идеолошку чистку српских институиција: „Дубоко верујем да на је неопходна `гвоздена метла` (…)То није питање лустрације, то је питање хигијене!“[15]. Али, ако „хигијена“ не помогне, ту су и добре старе административне забране. Јер, како лепо вели Носов, „или ћемо ми почети да забрањујемо њих, или ће они да забрањују нас“![16] …

Једино решење, по Носову, јесте да млади људи (попут њега) преузму власт. „Шта политичка елита код себе треба да промени? Ја не верујем да се Војислав Коштуница може променити. Не верујем да се неки људи који су уз њега, од САНУ па надаље, могу мењати. Залажем се за генерацијску револуцију. Нове генерације имаће другачији однос према свему“[18]. Дакле, пошто се изврши „усађивање истинских друштвених вредности младима“, тако препарирана омладина треба да изврши „генерацијску револуцију“ и доведе до „другачијег односа према свему“. Свака сличност са маоистичком Културном револуцијом је, наравно, случајна. …

И још нешто: кад Носов и остали преузму власт, уместо о проблемима Срба на Косову, бринућемо, као и сав нормалан свет, о проблемима тамошње геј и лезбо попупалције, јер, како то лепо вели Носов, „иако сви у Србији виде Србе као најугроженију заједницу на Косову, мислим да су онде угроженије сексуалне мањине“[22]. Ето, и ти Чеси. Потпали су под утицај српске националистичке пропаганде, па снимају потресне документарне филмове о српској деци на Косову. Много боље би било да се концентришу на праве проблеме и сниме који документарац о патњама намучених косоварских гејева и лезбијки – ни Оскар им не може измаћи![23] …

Ако нисте знали, ова НВО „запошљава више од 30 људи„[24], са канцеларијама у Београду, Нишу, Крагујевцу, Новом Саду… Донатори ове НВО су, према њиховом сајту, амбасаде САД, Британије, Холандије и Немачке, Косовска фондација за отворено друштво, Амерички институт за мир, представништво САД у Приштини и још много других фондација и амбасада[25]. …

Ова НВО је, наизглед, мали зупчаник. Али око ње је много других зупчаника и са њима, добро ужлебљена и спрегнута, она више није ни мала, ни слабашна, већ моћна и неумољива. Очигледно, по садашљем понашању те машине и њених зупчаника, изгледа да смо сви ми, који имамо неодговарајуће („неусађене“) вредности, сада на реду. Да ли ће нас здробити и самлети, или ћемо ту машину заглавити и њене зупчанике сломити, питање је које се изгледа управо у наше време решава. Није први пут да су велике и моћне машине у Србији зарибале и стале. Хоћемо ли ову машину зауставити? Или ћемо заиста дозволити да будемо самлевени?

Darko10

недеља, 07 јун 2009

Toliko toga je vec receno o nevladinim organizacijama tako da njihovo delovanje nije nepoznato i nije narocito potrebno komentarisati njihove stavove i zalaganja,uostalom takvi stavovi su bili zvanicna politika bivse Jugoslavije od 1945 god.
Svima je vec jasno da se,takve organizacije koje se kriju pod paravanom zastite ljudskih prava,bave svakakvim radnjama a najmanje zastitom ljudskih prava. Kao dominantno podrucije njihovog delovanja javlja se zvanincna politika Republike Srbije ali samo u onim aspektima gde su vitalno ugrozeni srpski nacionalni interesi ili postoji opasnost da se tako nesto dogodi.A zajednicko svima njima je to da se u tom delovanju gotovo iskljucivo nalaze na stanovistu koje je u suprotnosti sa nacionalnim interesima nase zemlje.
Medjutim ono sto mene brine,kao gradjanina ove zemlje, jeste pasivnost „druge strane“,tj.srpskih patriotskih organizacija i nacionalno svesnih ljudi u nasoj zemlji. Jer svaka akcija srpski orijentisanih organizacija je ustvari reakcija na delovanje „zastitnika ljudskih prava“.

Naime,apsolutna kontrola nad medijima,finansiska nadmoc,nicim izazvan status“svetih krava“ koje ove organizacije imaju u nasoj zemlji,ne sme da bude opravdanje da se borba za srpske nacionalne interese ne vodi jos bolje i organizovanije. Naravno pod borbom smatram neposrednu komunikaciju sa ljudima,organizovanje tribina,akcija,pisanje tekstova i svega ostalog sto bi doprinelo da do ljudi dodje i misljenje koje odudara od onoga sto svakodnevno gledamo i citamo u Srbiji.
Mada mi se isto tako cini da svaka rec izgovorena od strane predstavnika ili clanova raznih organizacija za „zastitu“ljudskih prava automatski stvara jos deset nacionalno opredeljenih Srba!
U skladu sa tim-samo neka tuze!!!

симонида

13 недеља, 07 јун 2009

г-дине Антонићу,после овог вашег текста, а наслућивала сам да НВО управо такву политику воде и да их финансијски помажу СВИ, неко мање неко више, које сте Ви поменули, предосећала сам да је то ЈЕЗИВО шта нам раде, али после овог Вашег текста остала сам НЕМА!

није ни чудо да је ПОЛИТИКА променила концепцију, највероватније по савету ИНИЦИЈАТИВЕ МЛАДИХ, јер Ви не припадате том и ТАКВОМ менталном склопу који може да се мења! опростите, једноставно сам шокирана, и не налазим речи да опишем и дам право име тим младим људима који су у тој ИНИЦИЈАТИВИ младих – НВО!да ли је могуће да се такви једноставно шире територијом наше СРБИЈЕ? ко су ти млади људи пуни мржње? једноставно, мозак ми је стао! нисам спремна више ни реч да напишем! Боже, шта нам све раде!

Стева Надрљански

Иницијатива младих за тзв. људска права је један од најгротескнијих и најтупавијих видова удруживања, али овде све пролази. Дубоко сам убеђен да бих, ако се удружим са два-три вечита студента, две уседелице што шетају керове и три никотинизиране тетке – уз јавно декларисање о ономе што је „комифо“ и што није (Сребреница, корпорација звана ЛГБТ, црква) – убрзо решио проблем од чега ћу да живим.
Изеш га, овако морам да радим.

Правосуђе у Србији, истина, с времена на време успе да се покаже и у једном сасвим неочекиваном светлу

Преузето са Нова Српска Политичка Мисао

Никола Танасић
субота, 09. мај 2009.

Правда не спава, само дрема

„Нова српска политичка мисао“ пред судом! Невладина организација која се бави заштитом људских права у сувереним државама Косово, БиХ, Црној Гори, па и Србији, проценила је да је за крхку будућност демократије и грађанског друштва у региону тренутно највећа препрека „говор мржње“, чији је расадник електронско издање које управо читате.

…Живот у Србији може изгледати бајно некоме ко своје време проводи по сплавовима, концертима и Ади Циганлији, али мука наступа за онога ко у „највеселијој земљи Европе“ заврши на Бироу, у болници или – пред судом. Судови су рак-рана друштва које у својој државној химни дозива Бога правде. Срби већ одавно правду могу тражити само код Бога, будући да се ова земаљска, како локална, тако и међународна, показала као спора, али недостижна. …
Горку сатиру на страну – није све тако црно. Правосуђе у Србији, истина, с времена на време успе да се покаже и у једном сасвим неочекиваном светлу – као темељно, брзо и ефикасно. Тако једва да је прошло месец дана како су новине у јавности покренуле питање имовине (више него луксузна вила и средње луксузан теренац) Чедомира Јовановића, народног посланика и страственог борца против финансијске олигархије, када је Окружни суд у Београду донео пресуду да дневник „Прес“ исплати поменутоме симболичну свотицу од нешто више од €3000, као компензацију за „страх који је његова породица претрпела“ када је у новинама прочитала како лепо живи. Приоритети су приоритети, и када је правни поредак друштва овако грубо нападнут, не часи се ни часа, реагује се одлучно, муњевито и увек у складу са законом!

„Геј популацију су инструментизовали, злоупотребили и наметнули као легитимну мету,…”

Преузето са: Нова Српска Политичка Мисао

Политички коректни текстови

Ненад Дукић
петак, 15. мај 2009.

Већ дуже време се шири кампања у многим медијима како у Србији хара фашизам и неонацизам. Та кампања је условила и доношење Предлога закона о забрани манифестација неонацистичких или фашистичких организација и удружења и забрани употребе неонацистичких или фашистичких симбола и обележја од стране ЛСВ.

…У Србији је и инвазија политички коректних текстова. Као пример тог коректног говора у коме се ми приказујемо као нетолерантно, затворено, заостало, недемократско друштво јесте и јучерашња промоција књиге „Бити геј у Србији” у Палати федерације, под покровитељством Министарства за рад и људска права.

…Чему све ово? Зашто Министарство за рад не финансира студију о лошем положају жена, на пример, у породици и на радним местима, или студију о насиљу у породици, о сексуалном искоришћавању деце, о проблемима наркоманије, алкохолизма у многим домовима? …

Maja

петак, 15 мај 2009

… Pre nesto jace od godinu dana, uletela sam kao slobodan covek direktno u Orvelov roman, sok je bio gadan s obzirom da nije u pitanju knjiga nego realnost. I sad trazim, tumarajuci po zivotu i netu, gde su moji istomisljenici a potencionalne zrtve ove totalitarne azdaje. NSPM sam nasla i tu mi je lepo. Ima i u drugim drzavama, i to je utesno.
Znaci, dok sam ziva, ucicu i vaspitavacu svoju decu onako kako su mene moji ucili i vaspitavali. Zato im nikad, necu reci da je Gay OK….nikad.
Nikad im necu reci da imaju sva prava ovog sveta. Pravo dolazi posle ispunjenih obaveza. I jos mnogo toga cu im utuvljavati u glavu svesna da je sve to moje vrlo pogresno tj. sasvim suprotno od politicki korektnog misljenja.
Nikad ih necu upisati na gradjansko u skoli. A iako nisam neki vernik (dete komunista), moracu da ih vise priblizim Crkvi i veri jer eto ispade da je to jedini izlaz pod ovom demokratijom. …

… da dodam.. nije tesko pisati politicki korektne tesktove kada se oni dobro placaju od strane NVO i njihovih satelita u Vladi.Zato mislim da masa autora takvih tekstova, knjiga, filmova..i ne misli to sto pise, pare su glavni motiv.

субота, 16 мај 2009 00:43

мачак, онај прави

@klea

Одлично запажање! Додао бих да су поменуту популацију инструментизовали, злоупотребили и наметнули као легитимну мету, према којој неки проценат (оправдно) незадовољних треба да каналише своје акције, енергију, мисли итд.

То је још једна „цигла у зиду“, део подмуклог спиновања и психолошког рата. Прави непријатељ (узалуд) крије лик, иза бирократског одљуђеног инстументарија, безличних инситуција бесмислених назива. Нема завере. Само начини владавине, системи и процедуре, разрађивани и потврђивани годинама.Немам проблем са геј заједницом, као што сте лепо објаснили у Вашем коментару , али моју жену више нервира ОРКА и пси луталице због којих свакога дана, пролазећи центром града , доживи озбиљан стрес. Не зато што је „мачка, она права“, него зато што гледа како ОРКИНА деца уједају нашу децу, наше људе, кидишу на колица са нашим бебама… Ето још једног моћног извора страха, манипулације и свакодневног понижења.Списак наметнутих фобија, страхова и траума, које подноси просечан Србин је забрињавајуће дуг.Али су фитиљи све краћи…

Једно време на Википедију су имале јаки утицај невладине организације

Ко патролира Википедијом

Тереза Бојковић
[објављено: 08/02/2009]

Вељко , 08/02/2009,
Једно време на википедију су имале јаки утицај невладине организације и тада су протерали патриотски оријентисане администраторе. Тада је нарушена равнотежа на википедији и никад више није успостављена неутралност.

Википедија је иначе непрофитни пројекат, али Викимедија има право да добија паре, па су те паре почеле диктирати политику. Тада су протерани људи који су направили најбоље чланке о светској историји и географији. Пошто су покушаји манипулисања новцем и политичким утицајем разоткривени, њихови политички покровитељи сада дејствују много на много нижем нивоу, тј само преко неких администратора. Нпр раније су писали да је Андрић хрватски писац, сада такву пропаганду раде на много перфиднији начин.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Хомосексуалци су само играчка у рукама корпоративног капитала и они их користе за замлаћивање народа

Преузето са форума Видовдан.орг

Уопште није реч о хомосексуалцима нити њиховим правима/слободама.
Међу многобројним краљевима, царевима, председницима диктаторима је сигурно било хомосексуалаца, али до новијег времена није било „хомосексуалних права„, нико од њих није покушао да хомосексуализам промовише као неки нормалан начин живота.

Хомосексуалци су само играчка у рукама корпоративног капитала и они их користе за замлаћивање народа. Сада је неки политичар као „либерал“ или левичар ако подржава хомиће а ако је против њих онда је десничар/конзервативац а када се мало погледа у суштину онда се јасно види да су и „левичар“ и „десничар“ скоро истоветни по неким много битнијим ставовима.

Пошто су „mainstream“ политичари на западу после хладног рата скоро исти по већини суштинских опредељења, сада је потребно направити некакву разлику, да би бирачи могли да наставе да верују да нешто суштински бирају. Ту добро дође постављање теме за/против хомосексуалаца, да се направи нека илузија различитости.

Тешко је наћи бољу тему од хомосексуалаца, јер то изазива велику реакцију код свих , код неких гађење а код следбеника тзв „НВО“ и „либерала“ осећај да учествују у некој узвишеној борби за угрожена права.
На пример, по истом принципу, неки спин-доктор би могао да актуелизује тему бигамије али то не изазива толики ефекат, јер то није толико гадно па није погодно за спиновање јавног мњења.

Нама следи извесна „хомосексуализација“ друштва јер се то не може избећи, јер ће се то промовисати путем ТВ, штампе, моде итд. Физички насртаји и претње, и спровођење неких „антихомосексуалних“ акција ће још више допринети промоцији хомосексуализма. Биће то ударна вест, медији ће пратити суђења, људи ће заузимати „став“ да ли су за то или против тога.

Међутим, то уопште не значи да је циљ спин-доктора и медија и корпоративног капитала да заштите хомосексуалце и да они имају нека „права“ и „слободе“. После њихових „парада“,“акција“ итд., хомићи углавном добијају батине и навлаче непријатељство разних група на себе а до недавно нико није посебно обраћао пажњу на њих већ су као маргинална група могли да раде шта год желе.

„А када немате образа нема ни будућности!“

ПАД САЈТА И РЕАКЦИЈЕ

Три нејасна догађаја доводе се у везу и из њих се извлачи закључак о постојању завере

Пад „Пешчаниковог” сајта побуђује на размишљање. За његово обарање оптужени су „националистички хакери”. Након тога, поједини слушаоци су јавили да се емисија чује са сметњама. У исто време, на паркингу испред Б92, ударен је и аутомобил уреднице емисије.

Пошто је пропагандном злоупотребом створена атмосфера ванредног стања, природно је да је и председник нешто предузео. Али то је очигледно био избор мањег зла. Зла, међутим, неће бити мање све док не увидимо да произвођачи несигурности и ауторитарности у овој земљи нису само малициозни хакери.

политички аналитичар

Слободан Антонић

[објављено: 29/01/2009]

Ivan (Zagreb) , 29/01/2009,

Dragi građani Srbije, evo vam mišljenja jednog Hrvata, bolje rečeno polu-Hrvata jer mi je majka Srpkinja. Danas je kristalno jasno da je Srbija pala pod utjecaj fašističke zapadne hegemonije te njihovih sluga u Srbiji.

Guje su se namnožile što u politici, što u medijima, a najviše ih je u tzv. „neovisnim nevladinim organizacijama“. Ja čvrsto mislim da ste vi Srbi griješili tijekom 90tih godina prošlog stoljeća, ja čvrsto mislim da S. Milošević nije bio najbolji srpski izbor (ali nipošto nije jedini ključni krivac za zlo 90tih), ali jednako tako čvrsto mislim da ste jako pogriješili kad ste ga zarad jeftinih obećanja o boljem životu prodali zapadnim fašističkim banditima, istim onim koji su bjesomučno bombardirali Srbiju a sve da bi joj oteli povijesnu pokrajinu na koju Srbija ima pravo po slovu elementarnih principa međunardonog prava.

Ja 2001. nisam imao kristalnu kuglu, a nemam je ni danas, ali opet sam nekako znao da to što radite neće po vas dobro završiti. I nisam se prevario! Naime, život me je naučio da nije toliko važno ŠTO se radi već ZAŠTO se to radi! Nije toliko važno da li je Miloševića trebalo izručiti ili ne već ZAŠTO ste ga izručili. Ja sam 2001. predosjećao, i na kraju se moje slutnje pokazale istinitim, da ste vi čovjeka koji jest radio greške 90tih ali koji je i branio svoju zemlju od nelegitimne fašistoidne agresije zapadnih terorista izručili zbog bijednih obećanja o boljem životu bez znoja i muke. Prodali ste Miloševića, prodali ste Zapadu sve što je u Srbiji vrijedilo za bescjenje, prodali ste Kosovo ne za patike već za Fiatove karburatore, a na kraju nećete imati ni Fiatove karburatore ni bolji život ni Kosovo ali ni obraza.

A kad nemate obraza nemate ni budućnost! A tu je tzv. „druga Srbija“ da se za to pobrine. Jadna li vam majka srpska jer se nećete izvući iz pandži kolonijalnih zapadnih gospodara bez krvave revolucije!

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)