Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Ја се заиста из дубине душе дивим онима који имају стомак да слушају „Пешчаник“ и читају Панчића

Posted in НСПМ, Србија, друштво, медији, политика by Соларић on 30 јуна, 2009

Преузето са: Нова Српска Политичка Мисао

Љубавни случај службеника ЛДП-а

Миодраг Зарковић

петак, 26. јун 2009.

Поносан сам на то што се не сећам да сам се икада сложио са нечим што сам прочитао на „Пешчанику“. Још сам поноснији на то што ми се ставови дијаметрално разликују од ставова Либерално-демократске партије. Могу ли онда да се радујем крају противприродног брака „Пешчаника“ и ЛДП? Смем ли да славим то што су „Пешчаник“, својеврсни спин-оф Б92, и ЛДП, својеврсни спин-оф ДС, повадили ратне секире и почели један другоме да соле памет како се бори за заједнички циљ? …

Стева Надрљански

петак, 26 јун 2009

Ја се заиста из дубине душе дивим онима који имају стомак да слушају „Пешчаник“ и читају Панчића. Читао сам то „Време“ откад су га направили, надао се изненађењима, али бадава – план и програм су чудо. Сећам се кад је покојни Стојан Церовић почео после бомбардовања да извија другачије тонове: на њега се сручила лавина правоверних читалаца које је изневерио само зато што је посумњао у оно што је сам пре тога некритички исповедао. Другачије мишљење у либералним медијима? Пустиће га само ако треба да га потом масакрирају, без могућности масакрираног да се одбрани. Било је неколико покушаја да симулирају оно за шта се залажу (нпр. Антонићев текст о мисионарској интелигенцији, Душан Ковачев поводом једног одвратног напада ad hominem), али све се то утапало у стихију унапред задатог мишљења. Једном сам се изненадио кад је тамо објављен текст о крсној слави, зачудо неутрално интониран; та је неутралност неке правоверне талибане „Времена“ толико наљутила да су у следећем броју морали да објаве неке коментаре невероватног степена примитивности (наравно, на рачун оних који држе славу). Хоћу рећи: не волим кад нема изненађења, кад је све по плану и програму. Има ли ту икаквог простора за слободу?
А дефинитивно сам престао изненађења да тражим кад су у Братунац на обележавање годишњице Орићевих злочина у том крају послали новинара задуженог иначе за спрдњу (не могу се сетити имена). Тад ми је дошло из дупета у главу да ту више нема шта да тражим, исто као ни на Томпсоновом концерту.
Узгред, није чудо што су се покавжили. Секташки менталитет који инсистира на сопственој праведности морао их је довести дотле да се међусобно такмиче у исправности. Кад би били на власти, истребљивали би се као комунисти.

Разуларили сте се у несрећној Србији!

Posted in Србија, књижевност, повесница by Соларић on 2 маја, 2009

Писци треба да пишу и да разбијају митове

Ове недеље у нашој редакцији уприличен је разговор на тему „Књижевност и рат”. Учествовали су Владимир Кецмановић, Владимир Арсенијевић, Ненад Прокић, Борис Дежуловић и Весна Рогановић уредница Културног додатка. Данас објављујемо други део.

Приредилa: М. Ђорђевић

[објављено: 24/01/2009]

Џеронимо , 24/01/2009,

Неки пљувачи пљују на небо и не примете да им њихов испљувак пада назад на лице. Тако и Прокић самозвани пресудитељ српским митовима, праћен осталим расрбљеним писарчићима. Можда би Прокић и дружина да „размите“, уз Косовки бој, и Маратонску битку, и опсаду и пад Алесије, и Акцијум, и Битку код Ангоре, и Јованино разопсађивање Орлеана, и Мишар, и Бородинску битку, и Церску битку, и Колубарску, и Стаљинград; или би се, можда, само задржали на „српским митским изгинућима“.

Реците, ако смете, млађано господо несрпска, Французима да нису Гали и потомци Верцингеторикса, да се Алесији ни место не зна, да су они одавно „кројцован“ народ и да батале своје митове, па ћете видети шта ће вам се вратити!

Разуларили сте се у несрећној Србији!

Извор: Политика Online (коментари корисника)