У монтенегринској држави ‘Србији’

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

У црногорској држави ‘Србији’

neimar

07. jul 2009.

Срби нису подобни за највише функције чак и када су ограничени и послушни као досадашњи ве де јавног тужиоца.
Ето ко каже да само Шиптари имају две државе.

//Borba: Radovanovića menja Vukčević
Beta

BEOGRAD – Vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca Slobodan Radovanović neće biti izabran za republičkog tužioca, a najozbiljnihi kandidat za tu funkciju je aktuelni specijalni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, saznaje list Borba.

„Radovanović je, naime, ocenjen kao veoma loš kandidat i sugerisano mu je da se ne prijavljuje na konkurs”, piše u utorak taj beogradski dnevnik, pozivajući se na dobro obavešten izvor. List dodaje da će Radovanović biti raspoređen na novu dužnost u Ustavnom sudu Srbije ili na neko od upražnjenih mesta u srpskoj diplomatiji.

Radovanović je za vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca postavljen u julu 2007. godine, a prethodno je radio kao specijalni tužilac za organizovani kriminal.

—–

Узгред Радовановић као и сви просечно неспособни, али послушни, добија утешну службу у дипломатији. За оне натпросечно неспособне, али са правим пореклом резервисане су још више функције.

tolstojlav (dizajner)

07. jul 2009.

jedno je sigurno, srbe koji su preziveli osmanlijski jaram i ustaški srbosek zatrece niko drugi do titogorci i njihov nepotizam!

iciparis (profesor)

07. jul 2009.

Partita,

Nisu Srbi ni naivni ni glupi, već podjarmljeni i okupirani!

Neke davne 196. … napustih rodni zavicaj, jer da bih dobila posao u sopstvenoj struci, morala bih da se udam za Grebogorca usred Srbije, na polozaju i bez koga mi ne bese moguće zaposliti se bez blagoslova njegovog komitetskog klana…

Tako bilo, tako i ostalo…

Да могу многи би се код нас изјашњавали да су по националности:Земунци, Дорћолци,Војвођани,…

Извор: Нова Српска Политичка Мисао

Два града

Саша Гајић

понедељак, 29. јун 2009.

…

Честе су биле и масовне миграције између два града. Мало је познато да је након поновног заузећа Београда од Турака 1739. године више од хиљаду београдских породица мигрирало на простор Новога Сада, док је век касније, током револуције 1848. године, када је услед мађарског бомбардовања са Петроварадинске тврђаве Нови Сад био практично сравњен са земљом, а његово становништво десетковано, велики број пређашњих становника прешао у тадашњу Кнежевину Србију, тј. у Београд. Тако су заправо неке од најстаријих новосадских фамилија пореклом београдске, а неке од најстаријих београдских породица новосадске.

…

Чистоћа у оба града је приближно једнака, са тиме што је строги центар Новог Сада знатно уређенији и одржаванији, док Београд, нарочито по питању ресторана и сплавова, предњачи у „ноћном животу“. Културни живот је, гледајући наравно у пропорцијама, тј. односу броја становника и понуде, у Београду нешто интензивнији, али више квантитативно. Квалитативни ниво је у оба града приближан и варира између осредњег и отужног, а приче о велеграду или граду културе („Српска Атина“) данас су само фразе и бацање прашине у очи. Што се тиче функционисања локалних власти – оба града болују од истих бољки: од „ушанчених“ градских кланова, непотизма, системске корупције, веза са грађевинском и приватизационом мафијом, дивље градње, лошег градског превоза (уз чињеницу да је београдска саобраћајна инфраструктура у неупоредиво горем стрању) и несређених комуналних проблема у бројним градским и приградским насељима.

Менталитетске разлике суштински не постоје. Приче о новосадској „финоћи“ и београдској „неотесаности“ су пука преувеличавања. Менталитет грађана је практично исти, што се може најлакше проверити по истоветној енергичности којом управљају возилима и међусобно комуницирају. Разлика је пре свега у брзини, јер је Београд већи – па је тиме и динамика већа, а она изискује сталну јурњаву и борбу, па и лактање; у Новом Саду се све одвија спорије и опуштеније пошто за већом хитрином просто нема потребе и ствари се по правилу „завршавају на фињака“. Док Београд својим темпом и положајем подиже, узбуркава, Нови Сад више амортизује, примирује. Када се из Београда стигне у Нови Сад, он вам делује одмарајуће, готово „калифорнијски“ као у Л.А., док када из Новог Сада уђете у Београд, упадате у „њујоршку“ вреву. То се види и на позитивним и на негативним примерима – београдска предузимљивост је ужурбана, новосадска предусретљива али опуштена; београдски преваранти и јајаре покушавају да „одраде“ своје жртве „на брзака“, дрчно и са агресивном позом; новосадски хохштаплери то раде постепено, суптилније, са „културном жваком“, мање дрско, али подмуклије. Стил, приступ је заправо једина разлика између „бечке школе“ и „балканских правила“, као и свих прелазних међуоблика.

И суштински проблем оба града – онај псеудограђанских елита, њиховог отуђења и неоснованог монопола што паразитира, притиска и гуши и градове и грађане, а што узрокује један себичан, егоцентрични однос према ванградском окружењу, судбини народа и државе – јесте исти. Зато оно што Београд ради целој земљи Нови Сад такође чини њеном северном делу. Само што београдска малограђанштина кроз свој апстрактни грађанизам и космополитизам лечи своје комплексе ниже вредности и саможиве пориве према „великом свету“, док новосадска малограђанштина поред тога пати и од средњоевропских, „полупургерских“ провинцијалних комплекса, који су и главни мотивациони извор новосадског аутономаштва. Друго је све мање-више исто, са разликом што се „пристојност“, заправо затвореност, ускогрудост и поза у опхођењу у београдском окружењу више „цене“ него у Новом Саду, пошто се она тамо просто подразумева и зато јој се и не придаје већа пажња. Али зато новосадски грађанисти – аутономаши са презиром и мржњом гледају и своје београдске парњаке као наводне „балканске примитивце“, док ови у њима, погрешно и заблудело, виде истомишљенике. Штавише, псеудоурбани аутономаши, махом новокомпоновани дошљаци у Нови Сад прве и друге генерације, предњаче у односу на београдске „другарице и другове“ у својој затворености, ускогрудости и затуцаности, живећи у још већој испразности и узалудности него њихови београдски „близанци“, утувљујући при томе и себи и њима бајке о својој набеђеној „културности“ и „изузетности“, некој измишљеној посебности која заправо не постоји. Насупрот њима стоји огромна већина „обичних људи“ и грађана који нити примећују, нити праве међусобне разлике. …

Гокси

понедељак, 29 јун 2009

Управо је ово велики проблем за Србију.Све више се код нас људи идентификују са градом,а не са државом,нацијом,вером.То управо и јесте циљ. Погледајте само Хрвате,и код њих постоји огромно ривалство,између Загреба,и Сплита,али Хрватска им је на првом месту. Да могу многи би се код нас изјашњавали да су по националности:Земунци, Дорћолци,Војвођани,…

На делу је тотално незнање и некомпентентност,…

СРБИЈА НА СУДУ

Брљивост српске администрације достиже епохалне размере, угрожавајући елементарне интересе народа и државе. Где год се загребе наилази се на шарлатанско рекламерство, занемаривање државних интереса, нестручност, расипање пара. Бојим се да је на власти једна екипа која слабо ради свој посао, али зна да се одржи у седлу. …

директор економских студија ЦЛДС-а

Бошко Мијатовић

[објављено: 03/06/2009]

Vukadin Vrbnik, 03/06/2009,

@ Milos Kikic Sjajno ste komentarisali situaciju. Kao uostalom i mnogi uvazeni foreumljani. No sta da se radi? Bio sam aktivista Dem. Stranke u vreme pre svih pocetaka i tesko se razocarao moralnim i uopste ljudskim profilom dobrog broja intelektualaca koji su tamo tada bili vecina.

Taj slatkorecivi sareni svet, ispostavilo se, nije imao predstavu ni o cemu ali niko od njih nije posegao za strucnjacima iz privrednih grana. I do sada ta samodovoljnost traje,deca se uvlace na ministarska mesta pri cemu imamo samo jedan dobar pogodak u vidu ministra inostr.posl.

Na delu je totalno neznanje i nekompetentnost, osecaj svemoci jer im nema alternative, i naposletku usled neizgradjenog pravnog sistema i sa pridruzenim mafijasima – pljacka ! A mi rezignirano, bespomocno gledamo i slusamo perjanicu Tadica kako u izbornoj kamp.obecava obracun sa korupcijom kao glavni cilj, da je zatim vise nikada ne pomene!

Dinkica koji onako uverljivo i dosetljivo laze kako cemo uskoro u Kragujevcu proizvoditi 200.000 automobila i izvoziti u Russiju jer imamo otvoren pristup tom trzistu iako nismo imali niti cemo ikada imati! I nikom nista! A tek kako cemo laz fasovati na sledecim izborima.Mozda se ovi mladjani vlastodrsci dosete i da nas zapisavaju ! Ne bi bilo neocekivano jer je zasluzeno! No sta dalje kad im opoziciju nemamo a ogroman broj sposobnih ljudi drzi se dalje od tog razbojista?!

Извор: Политика Онлајн (коментари корисника)

Интелектуалне елите су и даље најамна радна снага у „државним фирмама“

Коментар преузет са Нова Српска Политичка Мисао

Газда Груја

11 четвртак, 21 мај 2009

Елита?
Нема елите.
Тојест, ако је и има, има је у траговима.Елита подразумева свест и образовање достојно елите.Уз то, ОБАВЕЗНО УЗ ТО, НИКАКО БЕЗ ТОГА, мора да иде и материјално-финансијска независност.
Кеш. Стари кеш.
Да се не лажемо. Нема то овде.
– Бео и остале „грађане“ (буржоаску елиту) од пре 60 година, побили су комунисти крајем 45.Та елита је,махом, настала између 2 рата – јер је,нека стара,пред-прво-ратовска елита,пострадала у Првом светском рату – али,ипак је представљала неку, солидно образовану,урбану,буржоаску групу која је, имала,опет,неку перспективу.Али, изби револуција.
– Револуционари су населили своје првоборце (6. личка, 1.пролетерска итд) са територије НДХ и они су постали елита. Политичка елита.Партијска елита.Последица тога је непотизам најстрашније врсте. Интелектуални слој је и даље био најамна радна снага, додуше у „државним фирмама“ и покушавао је у неколико махова,безуспешно,да појача своју улогу (читај статус) у друштву (68-74)
– Када је постало јасно да је „експеримент“ пропао, партијске елите су се окренуле јавашлуку. Трансформацији себе у финансијске елите. Транзицији.Отимачини.Тако су само убрзали крај.
– Онда су почели ратови и распад Државе.Измилела је (опет) нова – овај пут ФИНАНСИЈСКА елита. Кајле, џипови, спонзоруше.Образовање, благоречено, танко.Али је концепт блискоскти властима опстао.
– Дошле су и промене 5.октобра.Финансијска елита жели да, попут пара, пропере и свој ранији крими-статус.Да постане буржоаска елита.
За сада су успели само да буду малограђани. Наравно.На несрећу по нас, властима увек треба кеш па се ту нађу интереси за одржавање статуса кво.
– Интелектуалне елите (ако их има, посебно међу млађима, јер НИКО није ништа учио у школи од 1985 на овамо,на факсу,него је плаћао) су и даље најамна радна снага у „државним фирмама“.Или су директно финансирани из иностранства.Ово је огроман проблем.
– Лумпен-елиту не рачунам.

Генералска деца и унуци нису елита.Него пионири.

Нема елите.Само трагови.

Бити успешан у земљи закржљалих моралних, професионалних и етичких норми и модела није успех него СРАМОТА

Микља, Дивац и Милошевић напали Ђиласа

Доскорашњи градски секретар за спорт Игор Микља, председник Олимпијског комитета Србије Владе Дивац и бивши фудбалски репрезентативац Саво Милошевић затражили су на заједничкој прес конференцији од градоначелника Драгана Ђиласа да образложи свој „недемократски чин“ Микљине смене.

А. Милетић
[објављено: 26/03/2009]

damnjan , 26/03/2009,

Ovog Miklju ne gotivim nikako vec 20 godina koliko ga vidjam i pratim na javnoj sceni Srbije. Medjutim ako su uz njega stali Divac i Miloshevic dajem blanko poverenje da su u pravu. Postavio bih samo jedno pitanje: „Kako to u zemlji poremecenih vrednosti, nepotizma, kronizma, korupcije, partijskih kvota itd Igor Miklja postade gradski sekretar za sport?“ Da nije mozda na nekom poshtenom konkursu izabran od nekoliko kvalitetnih kandidata ili mu je shemu zavrshio friend sa friend-om od friend-ovog kuma itd. Igrao si u kolu koje sada kudish Igoreee, Igoreeeeee :(

Svaki uspeshan chovek (sa izuzetkom sportista koji su uspeli i u inostranstvu) treba da se STIDI svog uspeha, jer biti uspeshan u zemlji zakrzljalih moralnih, profesionalnih i etichkih normi i modela nije uspeh nego SRAMOTA. Kada se srlja u ambis svejedno je da li smo sekretari, predsednici OK, clanovi glavnog odbora glavne stranke (aktuelno zuto preduzece) da li imamo 5.000 ili 5 evra u dzepu, da li imamo shemu za dobro sedishte ili ne. AMBIS je AMBIS!!! SRBIJO TRGNI SE, KUMIM TE BOGOM!

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Опада број ђака а повећава се број наставника

Опада број ђака, али не и наставника

Синдикалци страхују да је око 16.000 просветара вишак, министар тврди да отпуштања неће бити

Александра Бркић

[објављено: 11/01/2009]

Arsenije Carnojevic, 11/01/2009

Tri hiljade radnika iz proizvodnih preduzeća ostalo je bez posla a koliko će još njih ostati u ovoj godini niko ne zna, važno je da niko od prosvetnih radnika, radnika u laokalnim samoupravama, bankama, osiguravajućim društvima, pošti ne ostani bez posla a koje su zaposlile stranke kako koja dođe na vlast od 2000.godine.

Navešću primer jedne škole u Leskovcu, koja je 2000.g. imala 41 upošljenika, a danas ima oko 100 upošljenika, a broj djaka je prepolovljen. Gde tu ima logike. Naslov bi trebao da glasi  „Opada broj djaka a povećava se broj nastavnika“.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Онај ко прекрши повељу части моментално губи право на школовање

networker(x)

14. децембар 2008.

Немају Американци ни у цему неки нарочито другацији менталитет од нас Срба. Напротив, кад год им се указе прилика – лажу, мазу, краду, варају, фалсификују … Погледајте, уосталом, Енрон, Wорлдком, оне силне банке и берзе – шта се ту све не ради. Али једно је сигурно – Американци неће лично да раде оно сто им се не исплати. А закони су им сурови. За обичне смртнике, наравно …

У Србији се на факултетима пускице људима исплате. Зашто? Па зато што су друштво и закони тако направљени да то поспесују. Наш закон, рецимо, каже да свака фирма мора да има систематизацију радних места. Па ако пише да је за позицију X предвиђен машински инжењер смера хидраулике, на то место не може да дође неко ко је завршио средњу машинску школу и захваљујући свом ентузијазму може да ради тај посао боље од свршеног инжењера. У Америци је то могуће – гледа се прво искуство, па тек онда диплома. Због тога је сваком њиховом студенту у интересу да се сто боље практично образује, а то неће моћи преписивањем.

Такође, пошто за већину отворених радних места увек вази оно „there can be only one“ – њихови студенти нису блесави да неком тупаџији помогну и тиме сутра стекну конкурента који ће захваљујући томе што је можда елоквентнији и поседује „flirting skills“ лепше причати на интервјуу и лакше убедити будуће шефове да је баш он тај, обдарен, надарен и од Бога изабран за то место.

Осим тога, на америчким факултетима студенти на самом почетку студија потписују „code of honor“, где се између осталог обавезују да се неће бавити нечасним радњама.

Преписивање, фалсификовање научних резултата, плагијат итд. – све су то примери онога што спада у тзв. академски криминал. Онај ко прекрши повељу части моментално губи право на школовање на том колеџу и то трајно, не може да се жали никоме и ту нема милости ни према коме.

Да не кажемо да добија и мрљу на биографији и да ће га нека друга школа тешко примити. А захваљујући Интернету сви будући послодавци ту мрљу могу лако да виде … Све у свему – пук’о је!

А код нас? Најстрожа дисциплинска мера – губитак права изласка на испите у року од годину дана. У преводу: принудни одмор од студија. И после годину дана – Јово наново, на рачун мамице и татице … а кад заврши студије, татица ће отићи код кума стричевог стрица и угурати детенце у ЈАТ, Телеком, НИС, РТС, у неко министарство …

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Род је био у Србији само два пута

Гувернер Род Благојевић ухапшен због корупције

Илиноиски гувернер, српског порекла, осумњичен да је хтео да се окористи у процесу именовања наследника Барака Обаме у Сенату САД

М. Пантелић

[објављено: 10/12/2008]

Janko Zoranic, 10/12/2008,

Otac i stric Roda Blagojevica su rodom iz Velikih Krcmara kod Race Kragujevacke. Bili su rezervni oficiri vojske Kraljevine Jugoslavije i iz zarobljenistva su otisli direktno u SAD jer nisu zeleli da zive u komunizmu.

Nikada nisu dosli u Srbiju. Rod je bio u Srbiji samo dva puta. Jednom sa Holbrukom kada nije izasao iz aviona i drugi put sa Dzesi Dzeksonom… Oba puta su pregovarali sa Milosevicem.

Ako nekome nije jasno sta je to *americki san* onda neka pogleda biografiju Roda Blagojevica. On je uspeo sam, nije trazio pomoc niotkoga, ponajmanje od Srba. Na mesto guvernera Ilinoisa izabran je vecinskim glasovima afroamerikanaca (kod nas se jos zovu crnci).

Poznato je da je veliki politicki trio iz Cikaga bio Blagojevic, Obama i Toni Risko, biznismen, koji je takodje uhapsen i sudjen i sada ceka presudu. Mislim da je u pitanju pritisak na buduceg predsednika Obamu i pokusaj da se on stavi pod kontrolu ili *ciscenje proslosti* Obame, tojest, pokusaj da se uhapse i osude ljudi za nezakonite poslove koji su se odigravali u okolini Obame, cime ce on da bude oslobodjen mogucih politickih pritisaka u buducnosti.

Ovo za sta se tereti Blagojevic, kod nas se radi svakodnevno i to javno ili polujavno i za to niko ne odgovara, naprotiv. U SAD je za ovo predvidjena velika zatvorska kazna. Kod nas to cak ima i ime koje je strano pa nam zvuci lepo i otmeno-nepotozam, stranacka solidarnost i sl.

Da li se neko upita koliko je, recimo, kostala kampanja Demokratske stranke na prethodnim predsednickim i parlamentarnim izborima koda nas i ko je to platio. Ima li to veze sa sadasnjim skokovitim kretanjem kursa dinara?

Nije li neko signalizirao nekome da ce dinar da padne 20% a zatim da se brzo vrati na raniji kurs?  To znaci da je neko ko je znao za ovo mogao da *zaradi* za deset dana velike pare(200 000 evra na kupovinu 1 000 000 evra naprimer).  Onda vidimo da su Rod i Obama mala deca za nase politicare.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Чаробно покриће за све – глобална криза!

Жарко Јокановић

Штедња – божанство гладних

Идеалан рецесиони Србин је већ изабран: мања му је плата, не реагује на отказ и поскупљења, не једе, не греје се, пешачи, тути у мраку, не слави, ћути, трпи…

Aleksandar Lambros, 24/11/2008,

Дакле, данима размишљам јесам ли то само ја полудео а остали су при здравој памети или су полудели сви а само ја остао при памети. Кад, ево, прочитах овај текст који је тако прециозно артикулисао све што ми се данима мота по глави и просто ми је лакше сада.

На страну то што уопште не копчам какве благе везе Србија има с овом глобалном рецесијом кад свеједно нисмо укључени ни у какве глобалне економске токове и стране инвестиције су бедне и бедно је уопште све.

Ако сам добро разумео, у Америци су пукле неке хипотекарне банке, то је уздрмало најпре америчку па онда и економију осталих развијенијих земаља, па је то, на крају, довело и до масовног отпуштања радника у Србији и бестијалног иживљавања над ионако истраумираним и убогим становништвом.

Ма дајте људи, које су то форе?! Ок, та глобална рецесија мора на неки начин да се одрази и на нас, али до нас може да стигне само у облику таласића никако цунамија, пропорционално с нашим значајем и присуством у глобалним економским токовима.

Не могу да верујем како се овдашњи медији упињу у бесомучној кампањи застрашивања грађана који су толико испрепадани да је свеопшта депресија и летаргија толико ухватила корена да ствар постаје већ потпуно безнадежна.

Дакле, могу бити мирни, сад заиста могу да раде шта хоће и да мешетаре до миље воле и легализују своју неспособност и полукриминални систем рада, јер имају чаробно покриће за све – глобална криза! Ако се неко обрадовао овој рецесији у свету онда је то свакако српски политички естаблишмент.

Имају оправдање за сву неспособност а ако се деси да се нешто и уради, нешто сасвим обично и нормално, то ће попримити митолошке димензије и послужити као потврда њихових супернатуралних способности. Ок криза. Ајде нек буде.

Ал годинама већ слушам једну те исту причу … бела шенгенска листа само што није (бај д веј, кога више заболе, ко уопште овде има пара да иде било где, а онај ко има, виза му је најмањи проблем; има омладине из унутрашњости која никад ни Београд нису видела) …

… затим, закони који ће олакшати прилив страних инвестиција на дневном реду за хитно усвајање су већ равно 9 година … годинама иста тлапња о компликованој администрацији (по свим анализама увек смо негде око 150. места и испод на светским листама), о застрашујућој корупцији (и ту се слично котирамо), о монополу… где још има да је цена авионске карте за неку европску дестинацију 500 евра кад за 50 можете из Европе да летите где пожелите, кабловске услуге су безобразно скупе (јер конкуренције нема а услуга је уз то и очајна), слично је и с мобилном телефонијом и 99.9% ствари у овој земљи … како је могуће да Србија има најскупљу храну у Европи и најмање плате а да је цена стамбеног квадрата у БГД иста као и на Менхетну?

И ко нам је крив за то? Рецесија или неспособна влада чији је главни домет економског ангажовања прерасподела фотеља по јавним предузећима или на било ком месту где још има потенцијала за дрпачину?

А тек та национална митологија о томе како је Србија богом дана за све, за улагања, за еко храну, за туризам, за транзит, за ово за оно … авиони, камиони, холограмски мостови преко Дунава, тамо где га је Трајан прешао пре две хиљаде година, стотине бродова са америчким туристима до Виминацијума (шта да виде, гомилу отпада на све стране?!), највећи шопинг молови, Беополис, окретнице, закретнице, обилазнице, аеродроми, центри, бање, најсавременије ово, најсавременије оно … све то у земљи где већина становништа не уме ни мејл да пошаље а добром платом се сматра 300 евра, тек да не пандркнете од глади … дајте људи, што се замлаћујемо безвезе …

Штедња ће, наравно, ићи на уштрб обесправљених … у међувремену предлажем да се Срем, Банат, Бачка, те Шумадија и Поморавље, конституишу као републике како би се створиле могућности за отварање нових радних места (нови републички парламенти и владе), јер понестаје им више идеја, све се већ поделило и подрпало…

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Дискриминација је и кад схватиш да си у сопственој земљи грађанин трећег реда

Jeste li ikada bili diskriminisani?
u zemlji u kojoj sada zivite? –

Mar 07, 2004

Da li ste bili diskriminisani ili ste primetili diskriminaciju u zemlji u kojioj zivite?

Alex2004 – Mar 08, 2004

Da. Uvek. Svuda.

Najvise, nazalost u Srbiji, gde sam rodjen. Dakle, bez obzira na to sto sam Srbin i sto sam rodjen u Beogradu, bio sam i ostao zrtva diskriminacije u domovini.

O cemu se radi. Pa kako nisam nikada bio, a nisam ni sada clan ni jedne politicke partije, svaki ‘magarac’ koji se klanjao „drugu Titi“, pa „Slobi“, dakle svako ko je podoban napredovao je, dok je meni to pravo bilo uskraceno. Svaki politicki podoban osrednji kolega, ogrebao se za stan i sa lakocom je cak i u ovim jezivo teskim godinama kupio nov auto, a ja nisam.

Svako ko je podilazio direktorima imao je povlastice. Dakle, mozes biti strucan, ali ne mozes da napredujes, ili da zadrzis poziciju ako nisi u svakom smislu podoban. To je diskriminacija.

Diskriminacija je i kad te sikaniraju zato sto znaju da nemas „ledja“ i nisi dete nekog „vaznog“. Diskriminacija je i kad te maltretiraju zato sto vidis ko sta i koliko krade, a usudis se da lopovima kazes da su lopovi. Diskriminacija je i kad te tretiraju kao poslednje g*vno, jer znaju da ne mozes da im zagorcas zivot. Diskriminacija je i kad shvatis da si u sopstvenoj zemlji gradjanin treceg reda. Kad moje dete ide gradskim prevozom, a deca tipova koji su na sumnjiv nacin stekla veliku materijalnu dobit dolaze svojim sopstvenim „besnim“ automobilima u skolu i na fakultet… I pritom nemaju ni trunku stida, naprotiv, oni formiraju novi moral!!! Odredjuju ko je „sposoban“, a ko nije…