Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Једина ствар која Србе гура (али не напред) је конфликт и стрес

Posted in Срби у расејању, Србија, друштво, SerbianCafe by Соларић on 1 марта, 2009

Ne razumem šta se desava sa ljudima

mostro (junior member)
30. januar 2009. u 09.16

Ne znam kako je vama koji živite u Srbiji ili ste u inostranstvu , pa kad dodjete kuci. Ja se u Beogradu osecam kao u zemlji cuda. Nije samo zakonodavac kriv, pa mi sve ide nakrivo, već primecujem neko abnormalno ponasanje kod mase ljudi. Ništa mi ne uspeva da ostvarim bez poteskoca i bez eventualnih rasprava sa ljudima. Ne tražim ništa nemoguće, izbegavam konflikte maksimalno i uvek. Ali, kako se kod nas kaže: „ne lezi vraze“… Ni najobičniju kupovinu u samoposluzi ne mogu da obavim da mi se zeludac ne podigne.

Kad pomenuh samoposlugu ( da je samo to, bilo bi super), da ih pohvalim da su im korpe prljave, a u njih treba nekad staviti i hleb. Prodavacice smotane, pa ih i ne interesuje koliko ljudi ceka, već se i zapricaju između sebe. U samoposluzi u mojoj blizini prodaju sijalice samo od 40 i 200 Wati i to je tako mesecima, a da i ne primecuju da nešto hvali. Roba koja se jednom brzo proda, vise se i ne dobavlja. I to sam primetio. Natrpali su neke velike korpe sa glupostima da ne možeš ni da prođes ko covek, niti sa nekim da se mimoidjes. U sred radnog vremena razvuku gajtane i ciste nekom glomaznom masinom za podove svakodnevno. Na kasi je zaprska. Uvek su redovi i dosta njih placa karticama, često sume od 200-300 dinara, pa im i oni aparati za provlacenje kartica neispravni, pa im ne radi dovoljan broj kasa i stalno su neki redovi. I da ti se smuci kad kad treba da udjes da kupis neku sitnicu. A u većim supermarketima idu po sledovanja, pa se kase zacepe onima koji cekaju sa onim velikim kolicima prepunim, kao da nikad u zivotu nisu ništa jeli.

Ali nisam bas o samouslugama hteo…
Najcesce nasi ljudi ne postuju dogovor i muke imam na svakom koraku. Kad god vam nešto obecaju, to je: „obecanje ludom radovanje“! Ako pri nekoj pogodbi ili trgovini date novac, a odmah ne dobijete uslugu ili robu, već obecanje, onda u najvecem broju slučajeva postajete žrtva obmane, zavlacenja, neadekvatnog ispunjenja obaveze i ostalih problema. Ne znam da li se još nekome desavaju problemi u komunikacijama sa ljudima ? Ili ja možda delujem nekako blentavo, pa svako misli da može da me prevari, pa imam redovno probleme i sa najbanalnijim stvarima. Ali, covek nije pustinjak po prirodi i mora se sa tim ljudima komunicirati, pa i da su svi takvi problematicni. Da poverujem nekome da će ispostovati nas dogovor da mi se javi telefonom, ni to više ne verujem ako je Srbin u pitanju !

I bas me interesuje da li još neko ima slične utiske o stanju u Srbiji i o takvom ponasanju ljudi ?

verba 30. januar 2009.

Takvo stanje je oduvek, s tim sto ti je ranije, dok si živeo u Srbiji, to bilo normalno. Sada, kada znaš razliku, smeta ti.
Premda ima samoposluga koje su ciste i gde je usluga na pristojnom nivou.
Ponasanje ljudi ne možeš generalizovati, na celu naciju. Nisu svi ljudi kod nas takvi kako opisujes. Svuda toga ima, zavisi s kim se družiš i skim poslujes.

mostro (junior member) 30. januar 2009.

Pa to je tačno Verba, ali… meni se u zadnjih nekoliko godina vuce puno neobavljenih poslova zbog toga i stvarno više ne znam da li treba da budem grub i da vatam ljude za gusu.
Na primer, geometru sam platio unapred 300 evra, odmah je dosao i premerio šta je trebalo i dogovorili smo se da postavi dva kamena između mene i komsije. Odgovor je bio: ma to je cas posla, ne brini, neće biti problema. Podsecao sam ga 20 puta da hoću da to zavrsi. Već je evo 3 godine i opet ništa. Vidim da mu je neprijatno kad me vidi, ali opet se sve svodi na obecanjima i nastavlja se cekanje.

Tražio sam prošle godine limara da mi postavi oluke, jer mi je to već jednom brzo i kvalitetno uradio. Isao sam kod njega 5-6 puta da ga zamolim da dodje, obecanja… cucemo se telefonom, nazovi me sutra, nazovi me u nedelju… i tako 5-6 meseci. Nađem drugog koga poznajem od ranije i primi me lepo, popijemo po pice i ostane na dogovoru da mi se javi sredinom naredne nedelje. Nikad se nije ni javio, već sam posle mesec dana nasao treceg i rekao mu da ima 5 dana ako hoće da uradi taj posao. Cena mi nije bila bitna. Nije stigao da nadje vremena za 5 dana, ali se javio telefonom i dosao je posle 3 dana i to je bilo 3 sata posla na montazi, uzeo 500 evra i dovidjenja.

I da ne navodim more takvih primera, ali evo sada opet imam problema sa prodavcem koji nema vremena da mi isporuci nekretninu koju sam kupio i u potpunosti isplatio ! Čak je toliko „zauzet“ da nema vremena ni da se čujemo telefonom već danima, iako stalno zovem i ostavljam poruke. I eto, pokusacu još sutra, pa idem u MUP u ponedeljak da tražim pomoć. To je samo još jedan od mnogobrojnih slučajeva „poslovanja“ u Srbiji. Nemam vise volje da se bakcem sa jajarama, gubim vreme cekajuci i setajuci, ali gospoda ocigledno „nemaju vremena“ za posao od nekih svojih obaveza.

I tako sve u krug, zaludjivanja da je u Srbiji dobro i da je jeftino, a sto ti svako poslovanje sa ljudima izadje na nos, to nema veze. Zamlacivanja sa svakakvim „profesionalcima“ na svakom koraku su svakodnevna pojava, laži i prevare su ko „dobar dan“.

Ovo sam gore naveo samo par primera, a o svakodnevnim sitnicama ne znam da li da ih nabrajam, bilo bi preterano, još bi mi verovatno neki rekli i da lažem :))

iciparis (profesor) 30. januar 2009.

Mostro (junior member),

Bilo bi veoma probitačno i zanimljivo da ovo vase opazanje o tome kako funkcionisu ustanove i ljudi u dragoj nam Srbiji, pribelezite, tj.okacite na staro-novoj temi koja nije iscrpljena, a još nije izdvojena od Modernog:

Kakvo nam je drustvo u kome živimo u Srbiji?

Hajdemo, učinimo nešto veoma korisno za institucije i ljude u Srbiji koji hoće da postanu deo Evrope i deo civilizovanog i ozbilnog sveta!

Dalailama (bolnicar) 30. januar 2009. u 14.18

Ja sam dosta sit od kukanja onih sto su ostali dole da žive u Srbiji.
Sa druge strane redovno pratim´svaki dan šta se desava ovde na zapadu i
na svako kukanje kako je u srbiji loše mogu da postavim 1000. slučajeva kako ni na zapadu nije idelano. Zavisi na šta hoće ljudi da se koncentrisu. Evo danas čitam covek cekao u bolnici 19 sati dok mu nisu na kraju rekli da ima probleme sa nogom. Masa stvari ni ovde ne rade bas perfektno kao sto ljudi zavaravaju sami sebe.

Mostro (junior member) 30. januar 2009.
Dalailama
———
Pa tačno je da ni na zapadu nije bez prevara i problema, ali se bar stvari resavaju brzo. Tolikog bespotrebnog gubljenja vremena i nepostovanja musterije kao kod nas nema nigde.

sta-li-ja-radim-ovde (radim)
12. februar 2009.

Mostro, sve sto si napisao je tačno tako, i ne samo da je to bilo moje iskustvo već i svih ljudi koje tamo poznajem ili koji su nešto više od dve nedelje provodili u Srbiji. A ima naravno i daleko gorih prica, ali o njima ne smem jer se tu već radi o zivotima neduznih ljudi na koje su se sjatili „veliki Srbi“.

Svaka nacija ima nešto sto ih gura: Englezi pate od toga da su iznad svih drugih, mada su ih Francuzi prestigli po pitanju arogancije pa su im oni oduvek ostali neka bolna tacka… Amerikanci na istocnoj obali pa sve to mid-west-a vole da imaju najvece bombe na svetu i najviše para a za sve ostalo ih zabole, dok na zapadnoj obali vole da im se dive, da budu u centru paznje i da imaju najbolja kola u gradu. Kanadjani se ponose time da su poslusni i tamo bi nacizam mogao da procveta preko noćisamo još da se rodi Hitler. Japanci su fanaticno posveceni svojoj naciji i tome da budu najsavrseniji po svakom pitanju, pa čim malo pogrese, odmah harakiri… a i ako nema samoubistva zbog greške, onda će da nadju neki drugi izgovor – ili preterani rad, ili kamikaze sto je sve dokaz posvecenosti svojoj naciji.

Srbe ne gura ništa od svega toga: ni novac, ni uspeh, ni najvece bombe, ni najlepsa kola u gradu, čak ni lepe devojke a najmanje posvecenost svojoj naciji. Sve je to samo prolazno interesovanje i ne traje duže od jedne loše utakmice.

Jedina stvar koja Srbe gura (ali ne napred) je konflikt i stres. Ako toga nema, Srbin mora da izmisli svadju da bi nekako preziveo do sledećeg konflikta. Ako je sve mirno i fino, Srbin odumire. Da su to siptari i ostali neprijatelji znali na vreme, unistili bi nas organizovanim drustvom brze nego bombama. Da smo sklopili pakt sa Hitlerom i dozvolili mu da nam organizuje drustvo izgradi auto-puteve i zavrsi one telefonske centrale koje smo koristili do pre dve-tri godine, danas Srbije ne bi bilo – poubijali bi se od dosade.

Tako danas moramo da imamo kola koja zaprasuju komarce bolje od aviona da bi imali na šta da se zalimo i da se međusobno optuzujemo, mora komsija da pusti glasno „Hiljade ljudi, u moje grudi…“ u pola noći da bi sutra imao ko da ga gleda mrko, mora neki ludak da uparkira Ladu na ulaz zgrade da bi bio u ratu sa celom zgradom; i mora majstor da zabrlja posao da bi imao neko da ga juri danima, inače ga niko drugi nikada ne bi zvao na telefon!

Isto vazi i za prodavacicu u radnji, saltersku sluzbenicu, i sve ostale. Dok se na zapadu vecina zadovoljava uzivanjem u nekom filmu, koncertu, picu, hrani ili seksu, kod nas to nije dugotrajno zadovoljstvo. Jedino zadovoljstvo je psovanje, svadjanje i dizanje pritiska („svaka cast“ onima koji uzivaju u drogi, ako ništa bar su razbili monotoniju).

Droga i konflikt su hobi lenjih ljudi. Čak i za samo gledanje filma treba malo aktivnosti, makar da se kupi ili iznajmi DVD (o odlasku u bioskop da ne pricamo – potpuno su prazni tako da sve i da srbenda prica sve vreme, nema ko da mu kaže da prestane ili da mu preti batinama!); ali za svadju ne treba ništa, samo ljudi sa kojima ćemo da se svadjamo i naravno prekrsiti dogovor i sve moralne norme da bismo izazvali svadju.

Kada bi majstori zavrsavali poslove, imali bi novac, ali ne bi imali pretnje, uvrede, teske reci i milion telefonskih poziva. Ovako jeste jadan i bedan ali je bar trazen i puls mu je na konstantnih 120bpm jer stalno mora da gleda preko ramena. Mnogo je lakse i dugotrajnije tako podici puls nego fizickim naporom kao sto je to sport ili seks. Problem je samo sto je opasnije za zdravlje pa ljudi u Srbiji imaju najkraci zivotni vek u Evropi a najcesci uzrok smrti je upravo povisen pritisak.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

О псоријази знамо да је на нервној основи, што не подразумева само нервирање

Posted in алтернатива, здравље, SerbianCafe by Соларић on 22 децембра, 2008

Majdanpecanka (Ucenik) 04. decembar 2008

Važna stvar je da IMAM psorijazu, ne kažem BOLUJEM zato što iz licnog iskustva znam da ona varira (poboljsava-pogorsava) u dirktno proporcionalnom odnosu mog licnog stava premanjoj. Naime, neku bolest lecimo na osnovu toga šta znamo o njoj. O psorijasi znamo da je na nervnoj bazi, što ne podrazumeva samo nerviranje, već i psiholosko (emocijonalno, podsvesno i svesno) stanje osobe koja je poseduje (boluje od nje). Ja to lecim ovako:

1. NERVOZU: radim stvari od kojih se osecam bolje, zivot i sve u zivotu krojim sama, ne pamtim informacije koje mi nisu potrebne za zivot, svaki minut dana gledam da iskoristim!!!

2.EMOCIJE: radujem se sitnicama, pokusavam da zadržim osecaj sreće koliko god mogu, pamtim samo ono sto me oraspolozi i usreci u datom trenutku, pomazem osobama time sto ih savetujem i pomognem u resavanju problema jer sama pomisao na to da sam nekome pomogla meni znaci neverovatan osecaj sreće.

3.PODSVEST: Verujem da je svaki nas postupak i mišljenje određeno i uslovljeno necim iz datinjstva, dogadjajima kojih se jedva secamo. Zato imam predivan otvoren odnos sa roditeljima i svakodnevno pricamo na temu -DETINJSTVO-, pokusavam da saznam sto vise informacija vezane za loše stvari koje su mi ostale u secanju i da razumem njihove postupke iz tog perioda. Naravno da ne dozvoljavam vise da ni najmanji problem ostane zarobljen tamo negde u prostosti, već odmah pricam o tome i ispraznim se na vreme. Ne stvaram sebi komplekse!

4. SVEST: Koliko god da je psihologija coveka jaka ne prepustam stvar slučaju. Da bi sa psiha normalno razvijala i da biste normalno razmišljali, pre svega potrebna je zdrava ishrana i zdrav način zivota! Unosim dosta voca i povrca jer su biljna vlakna jako važna.Jako su korisni mleko i mlecni proizvodi. BEZ CIGARETA, ALKOHOLA, NARKOTIKA!!!- NI U JEDNOM SLUčAJU NISU POMOGLI PA NEćE NI SADA!!! Vise fizicke aktivnosti. Od velike je vaznosti održavanje balansa između uma, tela i spoljasnje sredine! Ne shvatam psorijazu kao problem, već kao deo mene. Prikupljam sto vise mogu informacija o psorijasi i studiram njenu srz.

ZAKLJUCAK: ako je psorijaza bolest zasnovana na nervnoj bazi, onda je treba leciti MISTIKOM i RAZMišljANJEM!!!Za to nisu potrebna prevalika istrazivanja i nalazenje odgovora sa naučne strane tipa -zašto se celija razvija brze- (koliko može da pomogne toliko može i da odmogne). Po principu: -svaka rupa ima zakrpu- mislim da za svaki problem ima rešenje (na ovaj ili onaj način),i da za svaku -bolest- ima leka! Jednostavno je potrebna volja! Bar sam ja tako naucena i tako razmišljam da ONO STO ISTINSKI HOćU, JA TO I MOGU!!!

Pozdrav svima i nemojte mnogo brinuti!!!

P.S. Razmislite o tome…

Извор: SerbianCafe.com

Смех као озбиљна, значајна појава у једном народу и једном друштву

Posted in друштво, здравље, породица, хумор by Соларић on 7 новембра, 2008

Петар Бокун

Хумору у част
Хумор је пеницилин малих народа, њиме се бранимо од надмоћних, а њих ће увек бити, баш као што ће на концу ипак хумор победити или нас неће бити. Морамо што пре изићи из сарказма, горке ироније, цинизма, што су особине губитника, које само за себе констатују и описују неко стање, а требало би да га дерогирају и разбијају у парампарчад.

Aleksandar Popovic, 05/11/2008

Smeh kao ozbiljna, znacajna pojava u jednom narodu i jednom drustvu, ovog puta nasem, stvarno trazi da se dobrano zamislimo. Jer, tolika smrknuta lica na ulici, u gradskom prevozu, nervozna, ljuta pred silnim salterima zaostalim iz posleratnih vremena, svadje slucajnih prolaznika, drame u porodici i tragedije sa najgorim ishodom…. Sve je to nasa svakidasnjica.  Zalosna, tuzna.

Tome „doprinos“ daju i nazovi strucni urednici filmskog i dramskog (u najsirem smislu reci) programa, koji se najradije opredeljuju za filmove sa mnogo krvi, fantazmogoricne price, horor u svakom vidu. I to u vreme kada se porodica nadje na okupu, u vecernjim satima.

Nema onih svakodnevnih tema, koje se kod nas nisu mogle zamisliti bez gledanja sa osmehom. Kao i rado slusani, i gledani doktor „za pamet“, i ja se ovih dana dobro zamislim kada vidim odsutna lica u tramvaju, pogleda uprtih u jednu tacku (da bi se izbeglo i ustupanje mesta starim i nemocnim), zabavljenih glasnim mobilnim telefoniranjem… Nigde osmeha, tuga jedna.

Naravno, sociolozi i drugi nadlezni strucni ljudi morali bi vise da se pojave sa dobrim analizama, pa i predlozima kako da se popravi ovo nase tesko psiholosko stanje nacije. Jesu veliki nasi ekonomski i porodicni problemi, teskoce na poslu (ko ga ima), ali ne smemo dozvoliti da nam zivot prodje u turobnosti, nespokoju i gubljenju volje za zivotom.

U tome profesor Bokun daje vidan doprinos i zato ga je zadovoljstvo slusati i citati njegove popularno pisane radove iz teske oblasti kao sto je psihijatrija.

Извор: Политика Online (коментари корисника)