„Из овог чланка сазнајемо колико се НИН срозао и колико је кренуо ка дну”
Преузето са блога БЕОГРАД БЕЗ АРХИТЕКТУРЕ
21. July 2009. by aktivista
Volim časopis NIN zbog jednog tradicionalističkog pristupa svakoj temi i zbog brige o nacionalnom identitetu u svakoj temi koju obradjuje. Volim NIN i što ga čitam dugi niz godina, i što ima prestižnu književnu nagradu, volim NIN i što ne traži kavgu sa ljudima koji ga čitaju i volim NIN što jedan od preostalih simbola nekadašnje Jugoslavije.
No u ovom listu (koji je nedavno privatizovan od strane veoma odvratne kuće iz nemačke RINGIER) počinju da se pojavljuju i ovakvi članci koji ne znam čemu služe. Primer je ovaj u kome saznajemo veliki broj detalja iz života omiljenog arhitekte na ovim prostorima i šire, čoveka na čijim delima su se obrazovali i uzdigli mnogi arhitekti iz celog sveta. Čak nije ni mala stvar kada imate i nekog njegovog učenika, i oni su postali prestižni arhitekti, iako samo njegovi učenici. Čovek je to koji je imao viziju kako da promeni svet u godinama koje su prethodile II Svetskom ratu i kasnije nakon rata, u vremenima obnove. Njegove teorije su imale uticaja na urbanizama tada mlade države Jugoslavije a već dobrano su uticale i na gradnju u Sovjetskom Savezu.
Saznati da je on bio ustvari mamin sin ne znači ništa. Znači samo da se list NIN srozao na nivo lista BLIC (koji je takodje u vlasništvu odurne kuće RINGIER) i da ima nameru valjda da otera stare čitaoce i da stvori novu publiku za svoje retardirane tekstove. Saznati da je za vreme rata očajnički tražio posao u višijevskom režimu takodje ne govori ništa o njemu. Danas arhitekti potežu dobrane veze da dobiju konkurse i slično i dosta srozavaju te iste konkurse. Arhitekte se danas šlihtaju i režimskim ljudima, ulaze u sisteme vlasti ne bi li nekako obezbedili sebi posao. Mogli bismo reći da je arhitekta uvek bio deo režima vlasti jer je to sasvim normalno. Objekti zahtevaju sredstva a sredstva su u rukama političara i to je to.
Iz ovog članka saznajemo koliko se NIN srozao i koliko je krenuo ka dnu. Inače već iz ovog broja lista vidimo da je zapostavio nacionalne interese i počinje da nam drvi o europskoj uniji kao nečeemu što nema alternativu. DOSADNO!
Dosadno je saznati neke intimne detalje poznatih ljudi koji sada više ne služe ničemu, jer je prošlo mnogo vremena i ne mogu da se brane preko novina. Ne mogu da odgovore i da tuže list, ne mogu u krajnjem slučaju ni nama da se obrate. Velika sramota za list NIN! Kakve li tek frustracije imaju beogradski arhitekti koji projektuju one staklenike ili robokap zgrade? Plaše li se i oni svojih mama i tata?
„Стварно ми није јасно зашто је у једном случају МИЛОШЕВИЋЕВ ЗАКОН а у другом случају није ТАДИЋЕВ ЗАКОН”
Извор: Нова Српска Политичка Мисао
Репресија као главна карактеристика новог Закона о информисању
Слободан Антонић
среда, 15. јул 2009.
Измена Закона о јавном информисању, о којој скупштина треба да расправља сутра (у четвртак, 15. јула), један је од најгорих удара на слободу јавне речи у Србији.
…
Овај закон се по својим основним намерама може упоредити једино са злогласним „Милошевићевим“ Законом о информисању, донетом 20. октобра 1998. године. „Милошевићев закон“ је омогућавао да се поведе поступак против власника листа или новинара само зато што су пренели неку вест или нечије мишљење који се нису допадали људима на власти. Казне су, баш као и у случају овог предложеног закона (који неке новине називају „Динкићевим“[3]), биле сурове и осветничке, и износиле су и до 60.000 долара. “Као што смртна казна гаси живот осуђеног, тако овако високе новчане казне гасе његову егзистенцију, и то је био циљ Закона”, критички је о овако високим новчаним казнама у то време писао професор права, др Момчило Грубач[4].
…
“Случајеви у којима је до сада Закон примењен“, коментарисао је тада Момчило Грубач, „показују тенденциозност, осветничку упорност, селективност, ксенофобичност, страх власти од завере и друге сличне симптоме болесног стања и ниских страсти тужиоца”[5]. Једноставно, упозоравао је Грубач “репресија је мотив, циљ, садржина и главна карактеристика овог Закона”![6]
Оно што је важило за „Милошевићев“ закон о информисању не може а да не важи за „Динкићев“. Репресија је мотив, циљ, садржина и главна карактеристика овог закона. Он је осветнички, злонамеран и репресиван. То није закон за слободно и демократско друштво. То је закон једног ауторитарног, олигархијског и репресивног режима.
Да ли је то заиста „европска Србија“ којој тежимо?
PREDRAG
среда, 15 јул 2009
Bas dobar primer koji ste postovani Antonicu naveli za prelazak ulice na ne obelezenom mestu. Samo ja mislim da ako ulicu bude prelazio Kostunica moci ce se napisati i bez pravosnazne presude da je napravio prekrsaj.Za Cedu ste u pravu potpuno…To samo govori koliko nasa vlast tezi da od drzave svih nas napravi TEATAR APSURDA. Reci cu i to da mi nikako nije jasno zasto se potpuno isti zakon iz Milosevicevog perioda vladavine naziva MILOSEVICEVIM ZAKONOM (to radite i Vi) a sada kada je na vlasti Boris Tadic taj zakon se ne naziva TADICEVIM ZAKONOM?
Stvarno mi nije jasno zasto je u jednom slucaju bio MILOSEVICEV ZAKON a u drugom slucaju nije TADICEV ZAKON? Hocu da kazem da mu se sad dodaje da je DINKICEV ZAKON.Da li je to Dinkic prva rezerva Borisa Tadica kad su u pitanju ne popularne mere?Ja mislim da prvenstveno trebalo bi da se zamislimo nad tim i da sebi samima damo odgovor?Ili da ne damo odgovor?
Nije li i ovo politika dvostrukih standarda protiv koje se NAVODNO borimo?U tom pogledu sta se to promenilo u ovoj drzavi kad svejedno posle niza godina vratismo se na staro?Po meni razlike nema?
I bas me briga da li je to bio MILOSEVICEV ZAKON ili ce biti TADICEV ZAKON kad se radi o istom. U onom slucaju sudile su sudije Milosevica, a u ovom slucaju sudice sudije Tadica. Toliko je sve to isto da stvarno treba biti glup i ne shvatiti o cemu se radi?
Ova nasa vlast kao da nema preca posla nego da od sopstvenog naroda pravi taoce sopstvene gluposti?
Ja na to ne pristajem! I po cenu da se sopstvene drzave odreknem necu zapevati onu ALA JE LEPO BITI GLUP…
Сви објављени коментари изгледају као да их је писала иста особа
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
B92
Pop_Milo
19. jun 2009.
Ja sam jedan od onih koji nisu do skoro obracali paznju na price o tome kako su B92 izdajnici, manipulatori i slično…
Međutim, u zadnje vreme sve vise mi se čini da tu ima dosta istine.
Pogotovu kada je reč o manipulacijama.
Konkretno, juče sam hteo da ostavim komentar na njihovom sajtu.
Vest je u sustini nebitna za ovu pricu, ali da ilustrujem, bila je vezana za Olju Beckovic, i sve sto sam napisao je da mi nije jasno zašto bi neko bacio baklju ispred zatvorenih vrata B92 televizije i pobegao. Šta time dobija, osim sto pomaze televiziji B92 da izgleda kao žrtva? Osim toga, napisao sam da mi je cudno da od 20+ komentara koji su ispod vesti nema nijednog negativnog. Sve same reci podrske.
U svakom slučaju, nije bilo psovki, uvreda i slično. Samo moje mišljenje.
Ovo je bio test da vidim da li će moj komentar proći- i naravno nije. Otisao je „na odobrenje moderatora” i tu se prica zavrsila.
Kada se malo bolje pogleda, svi objavljeni komentari izgledaju kao da ih je pisala ista osoba, a glasovi na te komentare su takvi da je gotovo u istoj proporciji uvek nešto više pozitivnih nego negativnih.
Da ne davim vise, ako se ovako odnose prema komentarima sa web site-a ocigledno je da nisu ni najmanje objektivni sto bi kao medij trebalo da budu. Ova televizija znaci zaista radi po nekoj agendi koja nema veze sa onim što je istina.
Idite na njihov sajt i uverite se sami.
Vasi komentari su dobrodosli.
PS.
Moderatore, nemoj sada ti da budes $%^& pa da me izbrises. Ovo je ipak „serbian” cafe, zar ne?
Pozdrav
wws
19. jun 2009.
..dobro jutro… :) i sam sam pokusao ostaviti po koji komentar pa isto tako nije objavljen. Sve sto im se ne svidja ne može da prođe.Ili prihvatas šta oni pricaju ili nisi dobro dosao.Ne dolazi u obzir da nešto pitas,skrenes paznju,nešto dovedes u pitanje…
Oni su pod americkom sapom.Guraju svoju pricu i niko im ništa ne može.Mnogi ljudi su se uhvatili na njihovu agresivnu propagandu i teško će biti sa njima izaci na kraj. Ovaj slučaj sa Oljom Beckovic i Kurirom će to pokazati, unistice ga.
Pop_Milo
19. jun 2009.
wws, slazem se sa tobom, najverovatnije je u pitanju americka sapa.
Međutim to nije važno, jer moc medija ne lezi u onome ko stoji iza njega već u kredibilitetu koji ima kod naroda.
Ovo u sustini jeste povezano, ali ukoliko razmenjujemo mišljenja na otvorenim sajtovima kao sto je ovaj, vremenom će ljudi početi da obracaju paznju na to i taj kredibilitet će se srusiti.
Isto već se desilo sa Milosevicevim RTS-om. Mada se ni oni nisu mnogo popravili – vidim da i njihove komentare odobrava moderator.
Ovo je navodno potrebno da bi se izbrisale provokacije i sl. Ali da li je to zaista neophodno?
Pa sudeci po tome kako lepo funkcionisu ove diskusije, koje su između ostalog najpopularnije u Srbiji, rekao bih da nije.
Osim naravno, ako plan nije da se dodatno ne manipulise našim mišljenjem nakon citanja vesti.
PS. Predlazem da Serbiancafe uvede komentare na vesti,
kako bi postojao bar jedan objektivan sajt na kome ljudi mogu da kažu šta misle!
mostro (junior member)
19. jun 2009.
svi objavljeni komentari izgledaju kao da ih je pisala ista osoba
———————-
I jeste !
neimar 23. jun 2009.
Да је само У92. Пробајте да пошаљете коментар Политици или РТСу у којем је ИСТИНА која се не поклапа са овим пропагандним машинама. Нема шансе да буде објављен чак и када је и цивилизовано и околишно написан а камоли када је директан напад на постојећи медијски и политички поредак.
И Гебелс би им позавидео.
mostro (junior member)
25. jun 2009.
Pa i ‘Politika’ je ista kao i u92. Zapravo, nasi mediji i nisu nasi, a ono sto objavljuju od komentara je strogo filtrirano po njihovoj volji, pa vi mozete da budete kulturni koliko hocete. Zato sam ja odavno prestao i da posecujem te sajtove i ne pada mi na pamet da ostavljam svoje komentare. Sve se to iskvarilo. Moral i iskrenost su kod nas zaboravljeni pojmovi. To je zastarelo.
OpasanLik (metalostrugar)
30. jun 2009.
Ja sam isto ostavio 2 komentara na temu „olje B.” i nijedan nije objavljen jer se ne slazu u potpunosti sa serviranim vestima. Demokratije i slobode NEMA nigde ali treba da puste makar jedan komentar na deset, koji je razlicit… Ovako je mnogo providno i bezobrazno. Niko nije vesla siso…
http://www3.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/66/013898553/b92.html
Ово константно бављење убијањем постаје морбидно и уопште није здраво за националну психу
Пренето са SerbianCafe.com (Дискусије)
Партизани стријељали 80.000 Срба
Nepotkupljeni (nezavisni mislilac)
10. jun 2009.
Од 1944. до 1946. године партизани су широм Србије убили око 80.000 Срба, подаци су Института за савремену историју.
Послије скидања ознаке тајности са докумената о стријељању Драже Михаиловића и отварања приче о онима који су настрадали јер су били поражена страна у Другом свјетском рату, из Института за савремену историју стижу подаци да је од 1944. до 1946. у Србији практично погубљено 80.000 људи.
neimar 10. jun 2009.
Данас давати овакве паушалне оцене значи нажалост генерално сејати мржњу против људи који су и сами били углавном мобилисани у партизане. То је управо оно што желе сви непријатељи Срба, да и даље наставе да се кољу међусобно.
Наравно да је потребна истина али не у сврху сатанизације свих на било којој страни и оживљавање старих подела.
При томе страдање на сремском фронту јесте контраверзно али је за пресуду историје а не политике, док су идеолошка убиства у ослобођеној Србији свакако злочин који треба расветлити.
maliperica1 (ing (pripravnik u GM))
11. jun 2009.
Дизајнер:
…mogli smo nemcima da naplatimo „putarinu”…
***
мало морген.
Могао је Љотић за себе и још двојицу само да сања да наплати путарину лижући скуте злочиначком режиму и идеологији нацистичког окупатора.
Данашњи Љотић је унапређен у делу и илку на пр. Мила Ђукановића, Вука Драшковића или Чеде Јовановића.
Шта год да окупаторски режим помисли, постоје домаћи суперидеолози у његовој служби и ради само својих парцијалних и личних интереса. Овај феномен подаништва и без потребе није само нека посебна домаћа појава, чак шта више некритичко следбенство сваком режиму и свакој идеологији у којој су на првом месту лични аморални интереси карактеристичан је за свако време и сваку средину.
partita (lumpenproleter)
11. jun 2009.
čemu sve ovo? samo se još vise rasplamsavaju strasti, produbljuje mrznja i održava nepodnosljivi naboj koji u srbiji traje već dve decenije. trebalo bi staviti moratorijum na objavljivanje svih clanaka, studija i knjiga koje vrte temu međusobnih ubijanja zarad nacionalnog dusevnog zdravlja, sve dok se ovaj umoran narod ne oporavi i nije u stanju smireno da razmišlja.
maliperica1 (ing (pripravnik u GM))
11. jun 2009.
partita
(lumpenproleter)
У принципу си потпуно у праву. Прављење од камечића или делова укупног историјског мозаика фрагмената, које тек када се објаве на журналистички, а не НАУЧНИ начин и служе тренутним – текућим, веома проблематичним политичким интересима.
partita (lumpenproleter)
11. jun 2009.
ovom narodu je preko potreban neko ko će umeti da ga okurazi i podstakne na rad, radost i radjanje, a ne da ga hronicno ubija u pojam preturanjem po kontejnerima istorije.
Car_19 (vojna tajna)
11. jun 2009.
Zašto onda jeverji stalno kopaju po kontejnerima istorije i sve naciste koji su ih ubijali sudi im pa makar bili 90 godina stari. Zloicn je zločin, pa tako ti Brozovi dzelati moraju da odgovaraju za svoje zloicne.
partita (lumpenproleter)
11. jun 2009.
upravo su brojne podele – politicke, verske, regionalne… – među najzasluznijim za nesrecnu srpsku sudbinu. zašto bismo ih još vise produbljivali i time sprečavali zalecenje rana? ima dana, sa dovoljne i sigurne vremenske udaljenosti, kad se duhovi smire i usijane glave ohlade, za prekopavanje istorije i donosenje sudova.
ovo konstantno bavljenje ubijanjem postaje morbidno i uopste nije zdravo za nacionalnu psihu. proslost se ne može promeniti, vreme je da se okrenemo zivotu inače ako ostanemo ovako preokupirani krvavim međusobnim obracunima i onim što je bilo, teško nama.
Mistifikator 11. jun 2009.
Не разумијем зашто би нас истина дијелила?
Зар цио живот да проведемо у лажи?
Је ли љепше говорити лажи или истину?
Треба ли да сам срећан што не знам ђедов гроб, кога као жандара убише тамо неки из „покрета отпора”?
Зашто да не знамо и за злочине које направи и друга страна, током и послије рата?
Зашто да не знамо ко је добијао и ко је потписивао борачке пензије онима који ни фишек не опалише? Да их је у рату било колико послије њега Њемци не би ни годину остали.
Сва је прилика да се чека да и последњи „ратник” отегне папке, па онда да се пише историја опет како некоме буде одговарала.
Да се разумијемо. Ја лично само тражим истину. Не кривим ни једну ни другу страну за њихове идеологије. Кривим их за злочине. Четничке знамо, па не видим разлога да не знамо и за комунистичке. Или је разлог у томе што су и у Србији и у Црној (нам) Гори и даље комунисти на власти, па не могу да пишу против себе. Ту већ мислим да има логике.
„Толики број народних непријатеља на грбачи једног народа још историја није забележила”
Преузето са Нова Српска Политичка Мисао
„Требљење кукоља“
Слободан Антонић
петак, 12. јун 2009.
Гостовање Јасне Шарчевић – Јанковић, координатора за информисање српског Тужилаштва за ратне злочине, у емисији „Око магазин“ (РТС1, четвртак, 11. јун), отворило је очи многима када је реч о природи најновије акције Тужилаштва. Као што је објаснила госпођа Шарчевић, Тужилаштво је образовало „стручну групу“ од петоро новинара, чија имена држи у тајности. Ти тајанствени новинари требало би, за потребе Тужилаштва, да припреме материјал о својим колегама који су, током деведесетих, извештавали и писали тако да су „подстрекивали на ратне злочине“. Тужилаштво за ратне злочине ће онда, на основу тог материјала, да подигне оптужницу, како би се, према речима Шарчевићеве, „истребио кукољ“ међу српским новинарима[1].
…
Исто тако ће и штета од ове акције Тужилаштва бити далеко већа него што може бити корист. Идеју да Тужилаштво „треби кукољ“ међу српским новинарима са одушевљењем су дочекале само Е-новине Петра Луковића и НДНВ Динка Грухоњића. Свако други, ко је разуман, зна колика се опасност за слободу јавне речи крије у идеји да се новинарима суди због изношења информација или вредносних судова. Те информације могу бити и најпогрешније. Али, ако у њима нема директног позивања на злочин, то су само „погрешне“, али никако не и „злочиначке“ информације. И ма колико морално да осуђујемо медијско ширење неистине са, рецимо, РТС-а, почетком деведесетих, тешко да се можемо сетити и једног случаја директног позивања на злочин. Чак ако би се међу оном петорком новинара-истражитеља, које је ангажовало Тужилаштво, нашли и такви стручњаци као што су Луковић и Грухоњић, сумњам да би они могли да нађу и један пример таквог новинарства.
Па чему онда све ово? Изгледа да је Тужилаштво за ратне злочине исцрпело листу стварних починилаца ратних злодела. А постојање Тужилаштва мора се некако оправдати. Стога је неко паметан закључио да се крене даље, и отвори лов на „позадинце“. Оптуживати политичаре из деведесетих за „ратно хушкање“ дође му мало незгодно – тадашњи портпарол СПС-а је данас министар полиције. Али, новинари – е, то је већ друга прича. Тако смо се нашли пред истрагом новинара која ће „очистити кукољ“, како рече госпођа Шарчевић. А пошто тог „кукоља“ има свуда, Тужилаштво за ратне злочине, почињених пре деценију и по, потрајаће још много, много фискалних и фондокорисничких година. Ако не и десетлећа…
The Tao
12 петак, 12 јун 2009
Izgleda da jos ima do dna. Srbija je neverovatna iz dana u dan. Toliki broj narodnih neprijatelja na grbaci jednog naroda jos istorija nije zabelezila. Razumem da je okupacija ali toliko beskicmenjastvo je nezabiljezeno.
Неофит77
Већ видим екипу евроунијатских инквизитора, Панчић, Луковић, Васић … Што су дуже ови на власти Орвелова 1984. ми све више делује као опис Дизниленда.
Сродне теме:
„Да ли тајно састајање званичника повлачи кривичну одговорност истих….”
Коментар преузет са: Политика Онлајн (коментари корисника)
Криза поделила Билдерберг
Убрзана сатницу окупљања глобалних моћника: након мајског самита у Атини, тајно друштво овога месеца путује у Израел
Т. Вујић
[објављено: 02/06/2009]
Dž , 02/06/2009,
“Љубитељи глобалних теорија завере могу да уживају: најтежа економско-финансијска криза подгрева уверења да „неко од негде” тајно управља светом…”
Pa ako se tajno sastaju, nema foto snimaka, kad nema zvaničnog saopštenja i tekst spekuliše sa rekla-kazala onda ne vidim čemu jedan ozbiljan list kao što je Politika piše ovakve tekstove.
Pri tome tekst sa podsmehom zaključuje da bi teoretičari zavere trebali sada da uživaju – onda i ‘teoretičari” mogu da pozovu list Politika da im je tekst samo teorija. Ne vidim razlog da se ljudima koji decenijama prate i istražuju ovu grupu dodeli naziv teoretičari a pritom su oni glavni izvor ovakvih tekstova. Velike svetske agencije nikad ne bi objavile ovakve tekstove da nema novinara poput Jim Tucker-a koji već više od 30 godina “teoretiše” kakvi su im planovi.
Predložio bi listovima koji sebe smatraju velikim i ozbiljnim da istraže da li tajno sastajanje zvaničnika povlači krivičnu odgovornost istih, u svim zemljama odakle dolaze članovi ovo se definiše kao izdaja.
Ili su pak ti veliki i nezavisni listovi deo onog što je David Rokfeler rekao pred Trilateralnom komisijom u junu 1991 godine.
„Zahvalni smo Washington Post-u, New York Times-u, Time Magazine-u i drugim velikim izdavačima čiji su direktori prisustvovali našim sastancima i poštovali njihovu diskreciju već skoro 40 godina unazad. Bilo bi nam nemoguće da razvijemo naš svetski plan, da smo bili izloženi očima javnosti tokom svih ovih godina. Ali, svet je sada više sofisticiran i spreman da maršira prema Svetskoj Vladi. Nad-nacionalna vladavina intelektualne elite i svetskih bankara je sigurno poželjnije od nacionalnog samoopredjeljenja koje se praktikovalo u proteklim vekovima.„
Отпор према ветрењачама у Немачкој и у ЕУ јако расте
Немачка лови сваки дашак ветра
У овој великој земљи чак 24.000 мегавата, десет одсто укупне инсталисане снаге њене електропривреде, почива на ветрењачама
Слободан Костић
[објављено: 03/05/2009]
Милош Бобић , 04/05/2009,
Овај чланак је школски пример крајње некритичног и површног извештавања без основног познавања материје!
Инсталисана снага ветрењача од 24.000 мв била би реализована само када би ветар непрекидно дувао оптималном брзином. То међутим никада није случај, јер ветар или не дува, или дува прејако, па ротори због опасности лома морају да се искључе, или дува преслабо.
У задњем случају, када ветар уместо са 6 м/с дува само 3 м/с, енергетски учинак се преполовљује са трећом потенцијом, тј. осам пута је нижи. Због тога је њихова просечна упосленост у Немачкој само око 20%, ветрењаче дакле мирују и не производе ништа током 80% времена. Оне осим тога повећавају зависност од гаса, јер је због несталности и треперења нужна иснталација додатних брзостартујућих гасних турбина као извора балансне енергије којима се одржава стабилност фреквенције мреже.
Због наведеног отпор према верењачама у Немачкој и у ЕУ јако расте: основана је европска иницијатива против ветрењача EPAW (http://www.epaw.org), а у Швајцарској су забрањене, јер она не дозвољава нагрђивање природе од које између осталог живи. Демохришћанско-либерална влада у Хесену је смањила број површина намењених инсталацији ветрењача са 55 на 5, а тренутно се води битка о њиховом повећању на 8 или 13.
Тврдња да ће Немачка до 2020 повећати удео „зелене“ енергије на минимум 50% није тачна, циљ је 20%. Аутору препоручујем да се следећом приликом повеже са Проф. др. Хелмутом Алтом (Prof. Dr. Helmut Alt, Fachhochschule Aachen) који би му сигурно веома радо испричао интересантне детаље о негативним аспектима „зелене“ енергије и о политичкој позадини њеног лобирања у Немачкој.
Извор: Политика Онлајн (коментари корисника)
„Јадни сервис еротске Србије”
Јадни сервис еротске Србије
stari_vujadin (хајдук)
31. maj 2009.
Како то наши новинари на поменутој телевизији нису могли да прибаве никакву другу информацију о куповини „Опела” осим да га је купила канадска „Магна”
Да их неки чика није позвао телефоном и рекао им да зажмуре да су 35% купили Руси а 20% које је узела Магна, узела је уз гаранцију руске Сбер банке, значи опет Руси?
Овде је неко попу шио: прво жабари који су ово хтели за себе, са њима и дон Млађоне, а уз њих и сви намајмунисани крагујевчани.
Важно је да прате ко је украо патике на демонстрацијама, како амерички пилоти пију виски на Батајници и кроз осмех нам говоре да су нас бомбардовали, или како наш велики визионар и вођа на градилишту ауто-пута чучи и проверава да ли је земља добро сабијена…јб светску економију и политику…
ukrotitelj (ukrotitelj)
31. maj 2009.
a o cemu je reč ? ..
opel menja titulara ?
stari_vujadin (хајдук)
31. maj 2009.
Сви светски медији говоре о томе да су Руси купили Опел са 35% сами, преко канадске Магне (којима је новац дала руска Сбер-банка) 20%, само наши новинари то не знају. Волео бих да знам зашто не знају: по наређењу, или зато што су неспособни да пренесу информацију. Нешто јесте.
maliperica1 (ing (pripravnik u GM))
31. maj 2009.
Е, Вујадине, то је страшно мало, и док се ови гањају ко ће да навуче из оразних кеса мало ситниша, свастика једног шеика из Катара пожелела нови ауто. Пунто је био дуго у трци, али цабрио, међутим онда нагла промена…
Ово је свастика:
http://www.youtube.com/watch?v=IBiVPPMbLUI&feature=related
Шеик Хамад Бин Јасем се премишља да ли да купи нови ауто за своју свастику. И све су шансе да то ипак не буде Пунто, већ један Порше, на шта му је Динкић позавидео и отворено га напао на конференцији за штампу. У међувремену због чекања на нови модел, Шеик Јасем одлучио са да купи цео концерн:
http://boerse.ard.de/content.jsp?key=dokument_355290
***
Ово је комшиница од шеикове свастике, али она вози само бицикл.
комшиница :
http://www.youtube.com/watch?v=QWvdCCJ0P0k
Шта ће бити ако и она пожели ауто, оста Швабам из Штутгарта још само узгајање кромпира.
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
Што више трпите и чутите, Србија ће бити маља, ружнија и неслободнија
Преузето са: Нова Српска Политичка Мисао
Ни седма сила није што је била
Миодраг Зарковић
четвртак, 21. мај 2009.
Коментари
Totalni bojkot
петак, 22 мај 2009 16:16
Kada boravim u Beogradu sa clanovima porodice ne ulazim u stanove ili sobe u kojima se slusa/gleda ‘najslobodnija srpska TV stanica’. Ne zelim da vidim ni njihov logo, ni vest, ni izvestaj sa sportskog nadmetanja. Ne zanima me kvalitet njihovog web sajta. Ne interesuje me njihova ekskluzivnost. Ne citam njihove blogove. Imam Internet, mogu da saznam ono sto me interesuje i bez njihovog podteksta – politike koja se vodi svim sredstvima.
Prekinuo sam sve kontakte sa ljudima koji rade ili pisu za novine u stranom vlasnistvu, i/ili domace, pod totalnom kontrolom neprijateljskog faktora. Imam dovoljno prijatelja i poznanika koji postuju osnovne eticke norme, koji su posteni i ne boje se rada, prepoznaju nepravdu i totalitarni duh. Oni drugi vise ne postoje.
Za mene je jedino resenje totalni bojkot svih koji konzumiraju ovu vrstu opijata i pristaju na ovu vrstu lobotomije. A vi se igrajte demokratije i glumite toleranciju dok srpski mediji vredjaju organizaciju koja je prozvana fasistickom i prave nevidjeni pritisak na sud (bas danas), cirkusom i javnom podrskom kakva ne postoji nigde u svetu. Sto vise trpite i cutite, Srbija ce biti manja, ruznija i neslobodnija. Sturim analizama, gradjanskom neslaganju i blagim osudama je odavno istekao rok. Vreme je za totalni bojkot.
Србија је водећа земља по контроли медија и несумњиви европски шампион у тенденциозном извештавању
Преузето са: Нова Српска Политичка Мисао
Ни седма сила није што је била
Миодраг Зарковић
четвртак, 21. мај 2009.
…
Шалу на страну, стање у овдашњим медијима толико је лоше да чак и они који су најодговорнији за њега не споре колике су размере катастрофе. А да је заиста реч о катастрофи, и то оној најгоре врсте – која саму себе даље шири – јасно је било коме ко и даље сваког јутра купује новине на киоску, или не пропушта вечерње термине информативних емисија. А још више онима који су се одвикли од штампе и дигли руке од разних „дневника“ и „вести у 7“. Таквих је, показују многа истраживања, све више, и то не само због светске економске кризе која је, да невоља буде већа, на целој планети погодила највише медије. …
Ипак, само ако медији у Србији постану истински слободни, независни, савесни и храбри, имаћемо јавност која зна шта хоће и како то да оствари. А онда ћемо већ подсећати и на озбиљну државу.
Коментари:
Padaaaaa Bastiljaaaaaa
10 петак, 22 мај 2009
Jedino korenita promena svojinskih odnosa u medijima kao i ponovna rasprava o dodeljivanju nacionalnih frekvencija mogu doneti Srbiji promene na bolje.
Lider u korupciji i druga zemlja po siromastvu u Evropi, Srbija je vodeca nacija po kontroli medija i nesumnjivi evropski sampion u tendencioznom izvestavanju. Zar treba da podsecam da se u ovoj zemlji manje cuvala ambasada jedine svetske supersile od jedne obicne radio i televizijske stanice, za vreme demonstracija povom proglasenja NDK? Zar postoji neko ko misli da ovo nije ucinjeno zato sto se u svet slala potrebna slika o nasem narodu i drzavi? U Srbiji ce se vise od vlasti, Skupstine, svih birokratskih i korporativnih centara moci, braniti medijski monopol. Ali pasce i on. Pasce, pasce Bastilja.
Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ? 
leave a comment