Сви објављени коментари изгледају као да их је писала иста особа

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

B92

Pop_Milo

19. jun 2009.

Ja sam jedan od onih koji nisu do skoro obracali paznju na price o tome kako su B92 izdajnici, manipulatori i slično…

Međutim, u zadnje vreme sve vise mi se čini da tu ima dosta istine.
Pogotovu kada je reč o manipulacijama.

Konkretno, juče sam hteo da ostavim komentar na njihovom sajtu.

Vest je u sustini nebitna za ovu pricu, ali da ilustrujem, bila je vezana za Olju Beckovic, i sve sto sam napisao je da mi nije jasno zašto bi neko bacio baklju ispred zatvorenih vrata B92 televizije i pobegao. Šta time dobija, osim sto pomaze televiziji B92 da izgleda kao žrtva? Osim toga, napisao sam da mi je cudno da od 20+ komentara koji su ispod vesti nema nijednog negativnog. Sve same reci podrske.
U svakom slučaju, nije bilo psovki, uvreda i slično. Samo moje mišljenje.

Ovo je bio test da vidim da li će moj komentar proći- i naravno nije. Otisao je „na odobrenje moderatora” i tu se prica zavrsila.

Kada se malo bolje pogleda, svi objavljeni komentari izgledaju kao da ih je pisala ista osoba, a glasovi na te komentare su takvi da je gotovo u istoj proporciji uvek nešto više pozitivnih nego negativnih.

Da ne davim vise, ako se ovako odnose prema komentarima sa web site-a ocigledno je da nisu ni najmanje objektivni sto bi kao medij trebalo da budu. Ova televizija znaci zaista radi po nekoj agendi koja nema veze sa onim što je istina.

Idite na njihov sajt i uverite se sami.

Vasi komentari su dobrodosli.

PS.
Moderatore, nemoj sada ti da budes $%^& pa da me izbrises. Ovo je ipak „serbian” cafe, zar ne?

Pozdrav

wws

19. jun 2009.

..dobro jutro… :) i sam sam pokusao ostaviti po koji komentar pa isto tako nije objavljen. Sve sto im se ne svidja ne može da prođe.Ili prihvatas šta oni pricaju ili nisi dobro dosao.Ne dolazi u obzir da nešto pitas,skrenes paznju,nešto dovedes u pitanje…
Oni su pod americkom sapom.Guraju svoju pricu i niko im ništa ne može.Mnogi ljudi su se uhvatili na njihovu agresivnu propagandu i teško će biti sa njima izaci na kraj. Ovaj slučaj sa Oljom Beckovic i Kurirom će to pokazati, unistice ga.

Pop_Milo

19. jun 2009.

wws, slazem se sa tobom, najverovatnije je u pitanju americka sapa.

Međutim to nije važno, jer moc medija ne lezi u onome ko stoji iza njega već u kredibilitetu koji ima kod naroda.

Ovo u sustini jeste povezano, ali ukoliko razmenjujemo mišljenja na otvorenim sajtovima kao sto je ovaj, vremenom će ljudi početi da obracaju paznju na to i taj kredibilitet će se srusiti.

Isto već se desilo sa Milosevicevim RTS-om. Mada se ni oni nisu mnogo popravili – vidim da i njihove komentare odobrava moderator.

Ovo je navodno potrebno da bi se izbrisale provokacije i sl. Ali da li je to zaista neophodno?

Pa sudeci po tome kako lepo funkcionisu ove diskusije, koje su između ostalog najpopularnije u Srbiji, rekao bih da nije.

Osim naravno, ako plan nije da se dodatno ne manipulise našim mišljenjem nakon citanja vesti.

PS. Predlazem da Serbiancafe uvede komentare na vesti,
kako bi postojao bar jedan objektivan sajt na kome ljudi mogu da kažu šta misle!

mostro (junior member)

19. jun 2009.

svi objavljeni komentari izgledaju kao da ih je pisala ista osoba
———————-

I jeste !

neimar 23. jun 2009.

Да је само У92. Пробајте да пошаљете коментар Политици или РТСу у којем је ИСТИНА која се не поклапа са овим пропагандним машинама. Нема шансе да буде објављен чак и када је и цивилизовано и околишно написан а камоли када је директан напад на постојећи медијски и политички поредак.

И Гебелс би им позавидео.

mostro (junior member)

25. jun 2009.

Pa i ‘Politika’ je ista kao i u92. Zapravo, nasi mediji i nisu nasi, a ono sto objavljuju od komentara je strogo filtrirano po njihovoj volji, pa vi mozete da budete kulturni koliko hocete. Zato sam ja odavno prestao i da posecujem te sajtove i ne pada mi na pamet da ostavljam svoje komentare. Sve se to iskvarilo. Moral i iskrenost su kod nas zaboravljeni pojmovi. To je zastarelo.

OpasanLik (metalostrugar)

30. jun 2009.

Ja sam isto ostavio 2 komentara na temu „olje B.” i nijedan nije objavljen jer se ne slazu u potpunosti sa serviranim vestima. Demokratije i slobode NEMA nigde ali treba da puste makar jedan komentar na deset, koji je razlicit… Ovako je mnogo providno i bezobrazno. Niko nije vesla siso…

http://www3.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/66/013898553/b92.html

Србија је водећа земља по контроли медија и несумњиви европски шампион у тенденциозном извештавању

Преузето са: Нова Српска Политичка Мисао

Ни седма сила није што је била

Миодраг Зарковић

четвртак, 21. мај 2009.

…

Шалу на страну, стање у овдашњим медијима толико је лоше да чак и они који су најодговорнији за њега не споре колике су размере катастрофе. А да је заиста реч о катастрофи, и то оној најгоре врсте – која саму себе даље шири – јасно је било коме ко и даље сваког јутра купује новине на киоску, или не пропушта вечерње термине информативних емисија. А још више онима који су се одвикли од штампе и дигли руке од разних „дневника“ и „вести у 7“. Таквих је, показују многа истраживања, све више, и то не само због светске економске кризе која је, да невоља буде већа, на целој планети погодила највише медије. …

Ипак, само ако медији у Србији постану истински слободни, независни, савесни и храбри, имаћемо јавност која зна шта хоће и како то да оствари. А онда ћемо већ подсећати и на озбиљну државу.

Коментари:

Padaaaaa Bastiljaaaaaa

10 петак, 22 мај 2009

Jedino korenita promena svojinskih odnosa u medijima kao i ponovna rasprava o dodeljivanju nacionalnih frekvencija mogu doneti Srbiji promene na bolje.

Lider u korupciji i druga zemlja po siromastvu u Evropi, Srbija je vodeca nacija po kontroli medija i nesumnjivi evropski sampion u tendencioznom izvestavanju. Zar treba da podsecam da se u ovoj zemlji manje cuvala ambasada jedine svetske supersile od jedne obicne radio i televizijske stanice, za vreme demonstracija povom proglasenja NDK? Zar postoji neko ko misli da ovo nije ucinjeno zato sto se u svet slala potrebna slika o nasem narodu i drzavi? U Srbiji ce se vise od vlasti, Skupstine, svih birokratskih i korporativnih centara moci, braniti medijski monopol. Ali pasce i on. Pasce, pasce Bastilja.

„Геј популацију су инструментизовали, злоупотребили и наметнули као легитимну мету,…”

Преузето са: Нова Српска Политичка Мисао

Политички коректни текстови

Ненад Дукић
петак, 15. мај 2009.

Већ дуже време се шири кампања у многим медијима како у Србији хара фашизам и неонацизам. Та кампања је условила и доношење Предлога закона о забрани манифестација неонацистичких или фашистичких организација и удружења и забрани употребе неонацистичких или фашистичких симбола и обележја од стране ЛСВ.

…У Србији је и инвазија политички коректних текстова. Као пример тог коректног говора у коме се ми приказујемо као нетолерантно, затворено, заостало, недемократско друштво јесте и јучерашња промоција књиге „Бити геј у Србији” у Палати федерације, под покровитељством Министарства за рад и људска права.

…Чему све ово? Зашто Министарство за рад не финансира студију о лошем положају жена, на пример, у породици и на радним местима, или студију о насиљу у породици, о сексуалном искоришћавању деце, о проблемима наркоманије, алкохолизма у многим домовима? …

Maja

петак, 15 мај 2009

… Pre nesto jace od godinu dana, uletela sam kao slobodan covek direktno u Orvelov roman, sok je bio gadan s obzirom da nije u pitanju knjiga nego realnost. I sad trazim, tumarajuci po zivotu i netu, gde su moji istomisljenici a potencionalne zrtve ove totalitarne azdaje. NSPM sam nasla i tu mi je lepo. Ima i u drugim drzavama, i to je utesno.
Znaci, dok sam ziva, ucicu i vaspitavacu svoju decu onako kako su mene moji ucili i vaspitavali. Zato im nikad, necu reci da je Gay OK….nikad.
Nikad im necu reci da imaju sva prava ovog sveta. Pravo dolazi posle ispunjenih obaveza. I jos mnogo toga cu im utuvljavati u glavu svesna da je sve to moje vrlo pogresno tj. sasvim suprotno od politicki korektnog misljenja.
Nikad ih necu upisati na gradjansko u skoli. A iako nisam neki vernik (dete komunista), moracu da ih vise priblizim Crkvi i veri jer eto ispade da je to jedini izlaz pod ovom demokratijom. …

… da dodam.. nije tesko pisati politicki korektne tesktove kada se oni dobro placaju od strane NVO i njihovih satelita u Vladi.Zato mislim da masa autora takvih tekstova, knjiga, filmova..i ne misli to sto pise, pare su glavni motiv.

субота, 16 мај 2009 00:43

мачак, онај прави

@klea

Одлично запажање! Додао бих да су поменуту популацију инструментизовали, злоупотребили и наметнули као легитимну мету, према којој неки проценат (оправдно) незадовољних треба да каналише своје акције, енергију, мисли итд.

То је још једна „цигла у зиду“, део подмуклог спиновања и психолошког рата. Прави непријатељ (узалуд) крије лик, иза бирократског одљуђеног инстументарија, безличних инситуција бесмислених назива. Нема завере. Само начини владавине, системи и процедуре, разрађивани и потврђивани годинама.Немам проблем са геј заједницом, као што сте лепо објаснили у Вашем коментару , али моју жену више нервира ОРКА и пси луталице због којих свакога дана, пролазећи центром града , доживи озбиљан стрес. Не зато што је „мачка, она права“, него зато што гледа како ОРКИНА деца уједају нашу децу, наше људе, кидишу на колица са нашим бебама… Ето још једног моћног извора страха, манипулације и свакодневног понижења.Списак наметнутих фобија, страхова и траума, које подноси просечан Србин је забрињавајуће дуг.Али су фитиљи све краћи…

„моћ БКВ и њених ни не лежи у аргументацији већ у бесконачном понављању истих лажи и конструкција”

Коментар преузет са: Нова Српска Политичка Мисао

„Еклатантан пример расизма“

Ксенија Марицки-Гађански

субота, 02. мај 2009.

брм

жао ми је што не могу да учествујем у самозадовљству коментатора, али ја сам емисију доживео сасвим друкчије..БКВ у друштву чак два „члана“ НСПМ-а успела је да уз помоћ пословично некомпетентне водитељице извојује медијски тријумф

…моћ БКВ и њених ни не лежи у аргументацији већ у бесконачном понављању истих лажи и конструкција, што је водитељица несебично допустила – БКВ је говорила дупло више него тројица осталих заједно…што је видно изнервирало двојицу „наших“које ионако у емисији нико ништа није ни питао

…водитељица је емисију додатно засолила питањима очигледно јефтино провокативним, које свак зна ко јој је саставио, па је дала додатни простор БКВ..све у свему катастрофа „наших“… што се расизма тиче оптужба је за говор мржње и ширење расне, верске и НАЦИОНАЛНЕ, (што је код нас погрешно синонимм за етничку) мржње – елементи првог и последњег постоје у тексту Ћосића, па испада да је БКВ коначно у праву..нажалост

Њима је било добро и они се не сећају како су недужни хапшени, малтретирани, осуђивани пред идеолошким судовима

Тито без холивудизовања

Мој повод за писање је емисија „Да. Можда. Не“. Оливере Ковачевић која је емитована у среду увече. Не бих се сложила са неким тврдњама лепе водитељке.

Братство и јединство, дивно доба! Тито и његови каубоји – партизани!

Неко ко проповеда толеранцију и љубав не би смео да у истој емисији превиђа другу страну, а госпођица Ковачевић је са негативном емоцијом нападала нас који смо били жртве комунизма, део народа који још постоји, није изумро. …

Ева Рас
[објављено: 24/04/2009]

В. Рајковић, 26/04/2009,

Читам коментаре и згражавам се над безосећајношћу појединих, али не бих могао да кажем да сам претерано изненађен. Њима је било добро и они се не сећају како су недужни хапшени, малтретирани, осуђивани пред идеолошким судовима.

У сећању су остале полутке преко синдиката, јефтина летовања и зимовања, пасоши „с којима смо могли свуда“, кредити које је јела инфлација, па после десетак година више нису ни постојали, станови које смо сви плаћали, па су их прво добијали најподобнији, а неки никада…

Памти се и „бесплатно школовање“, које је, гле чуда, било тада а и данас је бесплатно и у Америци и у Русији, као и у Кини. Али се не памте десетине хиљада поштених вредих и часних људи који у рату нису имали никакве везе ни са једном страном, који су без разлога и повода прогањани као „кулаци“, „класни непријатељи“ и „реакција“. Не памте се ни они несретници који су због једне погрешне реченице „преваспитавани“ у концентарционом логору као теткица Валерија. Од зла добро не може бити, па макар се оно сликало с „пионирима“ и слало поморанџе са свог приватног острва незбринутој деци.

Питао бих те који су окретали главе и правили се да не виде, да ли би опет пристали на то. Да ли би волели да им опет буде „лепо“ као под диктатором, а да им комшије, пријатеље и рођаке „једе мрак“, па да се неко врати а неко не?

Извор: Политика Онлајн

Мрак се, као пред свитање, нагло згушњава, а Антонићева и слична пера у Србији не отупљују

Колумне Слободана Антонића

Нагнути медији

Слободан Антонић
четвртак, 26. март 2009.

Нова Српска Политичка Мисао

Mirjana 101 уторак, 31 март 2009

Ovakav razvoj dogadjaja u Politici bio je lako predvidljiv. Narocito za one koji poznaju funkcionisanje marionetskih rezima. Smena Smajlovicke,dovodjenje Nightove i Bujosevica,te sluzbenika State Depatrtmenta za glavnog ekonomskog komentatora,Janjica za ideologa Politike, kao nekada Borisa Ziherla u Borbi…
Narucenih blogera sa B 92, cenzura nepodobnih komentara na sajtu Politike…
Za sve to vreme neupuceni su mislili da se uredjivacka politika vodi sa Andricevog venca,a ne iz imperijalne tvrdjave u Kneza Milosa.
Nightova i Slobodan G. Markovic sada su dobili nalog da realizuju jos jedan pakleni plan. Zatvaraju se vrata Politike za Antonica,a u kuci Velikog brata ostaje Vukadinovic. Raspaljuje se surevnjivost i nepoverenje medju njima, a unosi zabuna medju citaoce i javnost. Katic polako povija vrat,a nesmajna Dana carlija u pustinji besmisla i bescasca. Ende.

Na kraju ce politicki racun biti ispostavljen Borisu Tadicu,a finansijski gradjanima Srbije. Pravi tvorci rusenja jos jednog nacionalno-demokratskog potpornog zida Srbije ostace nevidljivi i nekaznjivi iza zidina u Kneza Milosa.
U svemu tome ima, medjutim, i nesto dobro. Mrak se,kao pred svitanje, naglo zgusnjava, a Antoniceva i slicna pera u Srbiji ne otupljuju. Naprotiv.

Извор: НСПМ (коментари)

Овим пласирањем дезиформација и празним блебетањем не постижете ништа

Draža i zablude Srba!

Laudan 04. april 2009.

Ovo pisanje o Draži prevazilazi svaku meru!
Razlog?
Ima ih vise.
Jedan od najvaznijih je to da se još vise podeli srpski narod.
Drugi razlog je svakako zarada onih mediokriteta koji plasiraju ta pisanja po stampi i imformativnim sredstima.

A korist?

Pa Srbi moji Draža je od davno mrtav,njegova sudbina je zapecacena.

Vasim glupostima ga svakako necete vratiti u zivot,a isto tako ni u politicka razresavanja koja su od značaja po Srbe.

Ostavite pokojnika na miru ,a svoju stvaralacku energiju koristite u nešto pametnije od čega bi srpski narod imao koristi.

Ostavite Dražu njegvoj familiji i istoricarima.
Ipak su oni ti koji treba da brinu o njegovoj ulozi u istoriji srpskog naroda.

Ovim plasiranjem deziformacija i praznim blebetanjem ne postizete ništa.
Naprotiv,samo nanosite još veću nesrecu srpskom narodu.
Toliko.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Посебан вид ограничавања слободе медија, зашто то не рећи, јесте спонзорисање из иностранства

Коментар пренет са: Нова Српска Политичка Мисао

Toma Savic

Prvo, mediji u Srbiji nikada nisu bili slobodni, niti sa aspekta smelosti da objave sve njima raspoložive informacije, niti sa aspekta pristupa svim informacijama potrebnim za uspešnu misiju informisanja javnosti. Ta nesloboda medija se odnosi na period od Miloševića, pa preko svih kasnijih vlada, a o ranijoj prošlosti da i ne govorimo. Zato se ovom autoru i ne može imlicirati da svu krivicu svaljuje samo na aktuelnu nam Vladu. Poseban vid ograničavanja slobode medija, zašto to ne reći, jeste sponzorisanje iz inostranstva koje ima za posledicu usmereno i selektivno izveštavanje. Uvek je borba za vlast prevashodno značila borbu za medije, odnosno njihovo „osvajanje“ od strane svih nivoa vlasti.

Što se tiče tvrdnje o „slobodi medija u Americi“, kako stoji u jednom od prethodnih komentara, sa tom generalnom ocenom nebih se nikako mogao složiti. Živeo sam u toj zemlji više godina, pratio aktivno njhihove medije, što činim i sada, imavši i direktne profesionalne kontakte sa njihovim novinarima i PR agencijama . Njihova vlada ima vrlo razrađen sistem usmeravanja medija, počev od onih transparentnih (tzv. „brifinga“), pa sve do onih manje vidljivih i vrlo sofisticiranih. Naravno, pored Vlade isto čine i razne uticajne grupe i lobisti, manje ili više javno eksponirani, a o PR agencijala i da ne govorimo (čitati: „plaćena istina„). U američkom novinarstvu ima svega: autocenzure, gole priopagande, poluistina, manipulacija, jednoumlja, stereotipa, mitova, predubeđenja, pa i „celih“ neistina. Opšta je pojava da novinari jednog lista, pišući o istoj temi, preuzimaju čitave fraze ili kvalifikacije svojih kolega iz drugih medija.

Uostalom, posledice satanizovanja najbolje su osetili sami Srbi (pa art. priprema sada se vrši putem medija). To što se povremeno publikuju i po neke afere vezane za predstavnike vlasti ne treba da zavara. To može značiti da su lobisti jedne uticajne grupe ili moćnika iz senke, prevladali druge. A ponekad je potrebno pružiti dokaze o „slobodi medija“

Сви имају исту, наглашену америчку дикцију, ваљда по угледу на новинаре „Гласа америке“

Јавни сервис

mostro (junior member)

30. mart 2009. u 15.09

Углавном слабо гледам ТВ, али вечерас сам био код родбине и био ТВ укључен. РТС-1, јавни сервис око 18 х, показују лоше паркиран аутомобил чији је снимак направио возач градског аутобуса. И спикерка коментарише: „Вероватно возач није мого да прође, па је трубео… !“

Мало касније на ТВ „Студио Б“ око 19.30 спикерка чита вести: „ Немачки концерт … купио је Предузеће ‘Колубара Универзал’ за 11 милиона евра…“

verba30. mart 2009.

Водитељи, уредници и новинари на РТС се бирају по политичкој линији.
Писменост је споредна и неважна категорија.

bubili-007 (ekonomista) 30. mart 2009.

Некада се тако нешто није дешавало.

Мени је највећи бисер био када је новинарка, обилазећи Аду, наишла на козе па изјавила да имају три козе и један козац! :)

–w– (zanimator) 30. mart 2009.

А која је Бисерка изјавила да иако нема ништа против монархије, лично никад не би отисла да живи у манастиру ?

Mostro (junior member) 30. mart 2009.

Нисам ловац на грешке, али бре, питам се на основу чега данас врше избор спикера. Раније су правили избор и према дикцији, правилном граматичком изражавању и сл. и било је заиста немогуће да видиш неписмене да воде дневник. Посебно ми пада у очи некултура новинара, навешчу као изразит пример емисију „Полиграф“. Позову неког госта и тај од новинара никада не може да заврши одговор, увек га исеку и уносе му се у лице. Такође заковрћу очима кад читају вести и ударају јаке акценте, сви имају исту, наглашену америчку дикцију, ваљда по угледу на новинаре „Гласа америке„. Ма… и тако и тако су нам половина постојећих тв канала амерички, шта па имам да гледам… :))

Наши овдашњи новинари, они који уређују неке неписмене листиће београдске, могу се чудити што ми овакав положај уредника истичемо као мучан

АНТУН ФАБРИС.

Павле Поповић

Комплетан чланак: solaric.wordpress.com/antun-fabris/

…

Фабрис је, дакле, постао уредник „Дубровника“. Знате ли шта значи то бити уредник „Дубровника“? Значи није претерано ни неумесно рећи бити сам, без сарадника, без икога који вам може помоћи ма у којој рубрици, имати само по којег случајног помагача или дописника из покрајине, писати све од почетка до краја листа, од наслова уводног чланка до последње „дубровачке вијести“ о кретању и крцању домаћих пароброда, радити као човек којега је странка изабрала, узела, скоро погодила да пише и уређује, а ви сад трљајте главу како ћете писати и уређивати! Наши овдашњи новинари, они који уређују неке неписмене листиће београдске, могу се чудити што ми овакав положај уредника истичемо као мучан: „па шта је то тако страшно, могу они рећи, па и ми скоро тако исто пунимо број, и још наш лпст излази сваки дан а не једанпут недељно као „Дубровник“!

Знам, али има листова и листова, има разлике између онога чиме се „Дубровник“ пуни а чиме њихови листови, који би, у осталом, бољи и кориснији били кад би излазили шест пута мање недељно, па и седам пута. Да се савесно уреди један број „Дубровника“, да се пажљиво испише и проконтролише све штоо треба да попуни три стране овога листа које су можда веће него два цела броја помемутих листића, да се ни при једном броју не задоцни у актуалности, да се ни за једно пптање о којем је реч не оскудева у аргументацији и подацима, да се у сваком чланку и у свакој белешци погоди тон који треба, и пази на све потребне обзире -потребно је, поред много мишљења, још и много читања, припремања.

Потребно је било Фабрису, који је врло високо схватао позив свога листа, да много чита; да чита све листове, словенске и туђе, редом, од првог до последњег; да чита часописе и посебне брошире, расправе и књиге, и стручне, многостручне; да се стално одржава у течају свих ствари српских, словенских и туђих ; да непрекидно ради на томе и никад не остави лектиру и послове једнога дана за сутрашњи дан кад друга лектира и послови долазе; да од понедељника у јутру до суботе у вече једну масу, огромну једну хрпу публикација прегледа, прочита, да исподвлачи у њима или запише потребно, да асимилише и у себи прекува све што се јави у јавном жнвоту преко једне недеље дана, и све само зато да у свом листу, може дати израза томе, коментарисати домаће ствари са те тако високе тачке гледишта и са тим тако општим идејама, пружити есенцију свега што треба рећи, срж од сржи, бирано међу бираним.

„Нема се времена писати колико треба читати“, говорио је Бјелановић, и Фабрис се врло често сећао те речи, под притиском своје обимне а непрестане лектире; и ми који смо га на послу гледали, знали смо како је то врло тачно. Додајте још да је Фабрис уређивао и „Срђ„, и поред „Срђа“ календар „Дубровник“, и поред тога водио бриге и о „Српској дубровачкој библиотеци„, и уз то био члан неколико локалних друштава, и то члан активан и најпречи, итд., па ћете видети колико је био апсорбован послом, прогутан њиме да не може да дане, да дигне главе.

…

Можете мислити како је било Фабрису, који је као приватан човек толико патио, кад је уза све то имао да претрпи и познате вам патње као политичар, као јаван радник. Знате већ његово тамновање, познато широм белога света, у дубровачком Кармену, под бедемима старога града, које је довршило његов преслаби живот. Али сем њега било је и сваковрсних мањих незгода којима је он био изложен као смели уредник једног вазда опозиционог листа, и он је нпр. често пута могао страховати да га не нападну, ноћу, кад се без револвера враћао из града својој врло удаљеној кући. А требало је често бити консеквентан и смео, у оној по Србе страшној политичкој атмосфери у Дубровнику од 1899 па дуго на овамо, која се дај Боже поменула а не повратила; а Фабрис је био смео (то су му и противници признавали), и против својих интереса често, и у пркос разноструким опасностима.

Још свему томе додајте оно што га је највише пекло, његову унутрашњу патњу, опет као јавног радника, то што је гледао како бедно стоје српске ствари, упркос свима плановима и тежњама његовим. Као патриота, желео је пуно ; као политичар, тражио је позитивне путове да ма најмању жељицу оствари, бадрио је да се створе ма у колико повољније прилике за наш злосрећни народ, ма само толишно да се лакше и срчаније издржи даља борба, а сваким даном гледао је како, поред местимичног и спорадичног подизања главе, народ његов пада, малаксава, одустаје од борбе, губи терен који је једанпут тобож чврсто ухваћен. Са својим свесрдним а скромним, стварним патриотским жељама, он често није био задовољан ни стањем у Далмацији, ни стањем у осталим српским покрајинама.

Дубоко уверен да се све српске ствари могу подићи само ако се са српске стране ради консеквентно, истрајно и непрекидно, а само по позитивним, реалним путовима, ако у том раду уделују све српске покрајине, свака на свој начин али све хармонично, саобразно, уједињено, и ако све иде непосредно циљу, и правом најкраћом линијом, он је тешко гледао честе примере у јавном животу српском кад се од те линије удаљавало.

Њему је тешко падало кад је виђао у Дубровнику, у његовом Дубровнику који је он тежио сав посрбити, у српском смислу васпитати, у здравим политичким идејама образовати, како се понекад и у српским круговима фриволно мислило, нездраво политички радило; или како се каткад у Далмацији, у крилу српске странке, после смрти Бјелановића, који је држао све чврто у својим рукама, долазило до раздора, до врло рђавих последица, до последица убитачних како је он овда онда помишљао („фунеро Бјелановића је фунеро српске странке„, говорио је он који пут, својим кратким, простим, а крепким и сентенциалним стилом); или како се, напослетку, у Србији, чију је културну моћ и претежни утицај високо ценио, често радило и делало наопачке, сасвим противно оном што треба. …

Извор: Српски Књижевни Гласник

Сродне теме:

• лист „Дубровник“: Штампа у Србији