О српским спахијама под турском владом
ГЛАСНИК СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА
КЊИГА 69, У БЕОГРАДУ 1889
ЦРТЕ ИЗ БОСНЕ,
I.
О српским спахијама под турском владом.
Руски гроф Милорадович (1771–1825) , потомак спахијске породице Милорадовића из Херцеговине. Под његовим заповедништвом је побеђен Наполеон/француска војска код Вјазма
Осим турских спахија у Боснп, о којима се и сувише доста знаде, ми готово кроз сву епоху турске владавине налазимо имена српских „спахија“, записатих у домаћим биљешкама; као и њихове слике по манастирима, удостојених тога мјеста било као осннивачи, поновитељи, пли приложници св. храмова.
У Босни пак (а од чести и у Херцеговини) налазимо тијех спахија све до прве четврти овог столећа; а њихове потомке још и данас.
Неће бнти сувишно, ако о томе изнесемо неке податке на видик, уплетене са народњим предањима и причама.
Поред спахија (овде је све ријеч о православнима спахијама), који имадоше право на своје посједе (као Милорадовићи у Херцеговини), истичу се и други, без својих посједа, који имадоше привилегије: побирати за себе десетину у извјесним мјестима као год и турске спахије, с чиме да како бијаше скопчано неко благородство, уз почасну на то сабљу и султански „Берат.“ Такови „бератлија“, па ма и сељак био, могао је носити самур-калпак и постављен ћурак, док у вријеме „Јањичара“ и Дахија најбогатији трговци сарајевски носише дуге гуњеве неке накарадене високе капе, које посље замјенише правим „читачкама“, какве носи мирско свештенство у Србији; а од времена Омер-паше, те „читачке“ наглим кораком замијенише црвени Фесови. Ове бруке у промјени ношње не бијаше мислим ниђе у Херцеговини, а ваљда ни у Босни осим јединога Сарајева. —
По што је већим дијелом босанско-херцеговачка аристокрација примила вјеру мухамеданску ради сачувања живота, имања и племства, о чему тврде сви који писаше о пропасти Босне, мени се чини, да ти спахилуци, о којима је овдје говор, нијесу дијељени православнима из прнзнања њиховога старог племена, него за неке особите заслуге, учињене султанима и њиховим војскама у вријеме ратова, или у другим неким приликама, а таковијех је згода и сувише могло бити у вријеме Мехмеда II, бјегства двојице Арсенија, ратова између Турске и Аустрије и т. д. — Пошто је Боспа пала под Турке, ко год се није хтео потурчити, тај је постао унижена „раја“, па ма он био племић или прости сељак, те се дјеца неистурчених бољих породица лаћаше помогућству трговине и заната. Код босанских краљева налазимо у отменој служби Десисалића, а можда од исте породице у 15 и 16 вијеку налазимо у Сарајеву златаре Десисалиће,…
Спахије Милорадовићи, од којех су данашњи грофови у Русији, имају и сад у манастиру Житомишљићу свој Ферман, у коме неки султан (мислим Сулејман) вели: „давамо овај наш превисоки Ферман Милошу (Милисаву) спахији за услуге нама учињене“, и који ће Ферман мислим скоро угледати свијета у преводу. Не знајући ми ништа даље о тијем „у с л у г а м а'“, какве су и колике биле.
Милорадовића породица била је, и остаје узор благочастија и особите побожности, што свједоче и њихове задужбине и дуговремене потпоре истима, као и припознато њихово јунаштво и благородство на далеком сјеверу. У осталом, њихов ферман свједочи: да Турци нијесу бранили имућним Србима од богоданог имања подизати св. храмове, те такови манастпри и њихове земље бијаху ослобођени од свакијех дација, што свједочи још и политички корак Мехмеда II, подаривши Фрањевцима Ферман у Сутјеској покрај Бобовца. Таковијех Фермана султанских налазимо доклен су год Турци допирали у Приморју, и то како у православним тако и у латинскпм манастирима, што сам од очевидаца слушао који су их виђали (Архиман. Николајевићи и Фра Грго Мартић). Сама Крупа у Далмацији има их с бератима преко 15.
У манастиру Тројици (у Плевљима) има у препрати са потписом Воин Спахија Подблаћанин (село је Подблаће између Пљевља и Чајнича), као поновитељ, исте богомоље.
Године 1711 Бошко спахија са Гласинца (из Соколовића) поклони сарајевској цркви „Постнин тр’шдћ.“ У записнику исте цркве: „Милош Патријархов, брат спахије“, и то ће бити онај исти, који се спомиње и у 42 „Гласнику“, у споменицима од г. Новаковића. Овијех спахија било је највише дуж ријеке Дрине, почевши од Фоче, Устуколине, Горажда, Вишеграда, Мокре Горе, па онда код Лијевна и Гломача даклен све на тачкама стратегичним и планинским.
Почетком овог вијека бјеше у селу Бранковићима (рогатич. кот.) Иван спахија Блажујевић и његова три братића: Стојан и поп Остоја од једнога брата, а Коста од другога. Иван је имао спахилук у истоме селу, ђе је многобројна породнца истурчених Бранковића, те су и од ових Блажујевићи побирали за себе десетину (!?).— (После окупације исељавају се Бранковићи у Турску).
Ивану спахији изумрије све што је мушко и наком њега остаде шћер Јелка, удата после у Сарајеву, и бјеше пуница данашњега Јове Шиндића, златара. Кад Мустај-паша постаде заповједником у Сарајеву, почне прегледати спахинске „берате“, пак дође ред и на Јелку. Као женској глави одузме берат и сабљу, а пружи јој у накнаду 5 турских „игр’милука“ (до 12 Фор. у све вриједности) и свилене још материје да скроји једну дугачку „антерију.“
Примјетити ми је овдје, да право спахилука на побирање десетине важило је у мушкој лози са оца на сина — до деветог кољена; а у побочној лпнији — на браћу,
до трећег паса.
Трећи братић Иванов, Коста, имао је спахилук код Новог-Пазара, али врло мршав, пак је с великом муком побирао и оно што му је припадало. За то враћајући се једном с војске испод „Сазије“ (ишли су ваљда против Руса), он сам својевољно предаде Турцима свој берат и сабљу.
Овај поступак свједочи јасно, да су и српске спахије морале ићи на војску, и о својој брашеници, као год и турске.
Од горњега попа Остоје Блажујевића има и данас један унук, Коста, скоро ожењен у Дервенти; а син је покојнога пона Ристе Секиларије, бившег ефимера у сарајекском пољу.
Друге опет сиахије овог имена (спахићи), можда и род горњијех по што једни и други славише Васиљев-дан (1 јануара), били су најприје код Горажда и тамо имали сиахилук. Од те породице бијаху покојни сиахићи: Никола и Ристо; први као учитељ у Сарајеву, а други као трговац у Бањојлуци, ђе им још живи сестра Мара и Ристина дјеца.
У Старој Гори (рогатич. кот.) имају три брата Балчаци на својој земљи, којијех предци такође бијаху спахије. Њихова сабља, или боље рећи старински неки везени мач, одузет им је при побирању оружја после окупације. …
Сродне теме:
Београд – Нови Сад = ЛИНЕАР СИТИ!
IIP0CBETAP_ – 16. juni 2007.
МИ ИМАМО ВЕЋ ПООДАВНО РЕШЕЊЕ ЗА СРБСКУ ВОЈВОДИНУ И ЗА ТИТОВЕ АУТОНОМАШЕ КАО ШТО ЈЕ ОВА КРИПТО-КОМУЊАРА ОВЕРДОЗО!
Процурело је у јавност да ће се, чим ми дођемо навлас’ , БЕОГРАД прикључити Србској Војводини!
Уствари реч је о легализовању једне ситуације која на терену већ одавно живи и постоји!
Свим Србима је одавно јасно да је простор од садашњег Београда до Новог Сада на потезу Београд-Земун-Батајница-Обе Пазове-Инђија-Сремски Карловци-Нови Сад,УСТВАРИ ЈЕДАН НЕПРЕКИДАН МЕГА-ГРАД!
СРБИЈА ЋЕ УСКОРО ОЗАКОНИТИ ОВУ СИТУАЦИЈУ И БЕОГРАД СА ОКОЛИНОМ БИЋЕ СПОЈЕН СА НОВИМ САДОМ ПОД ИМЕНОМ ВЕЛИКИ БЕОГРАД!
ВЕЛИКИ БЕОГРАД ЋЕ БИТИ ИСТОВРЕМЕНО И ГЛАВНИ ГРАД СРБСКЕ ВОЈВОДИНЕ!
Ево па погледајте сами:
http://www.vojvodina.com/geografija/images/karta.jpg
Уосталом Београд као равничарски град,са својом историјом и традицјом и припада регионално гледано северном србском простору.
У ГРБУ ВЕЛИКОГ БЕОГРАДА БИЋЕ ИКОНА СВЕТОГ САВЕ ЧИЈЕ СУ МОШТИ ТУРЦИ У БЕОГРАДУ СПАЛИЛИ.
ГРАД СВЕТОГА САВЕ ОД ВРАЧАРА ДО СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА!
Што је право-право је!
Београд – Нови Сад = ЛИНЕАР СИТИ!
Него шта!
Linear city
A planned City developed along a single, high-speed line of transport.
Industry is developed along one side of the link, while shops and offices are located on the other side, with housing beyond them.
The 1965 plan for Paris is based on the concept of a linear city, as development was planned along two motorway routes.
http://www.geocities.com/ggauthier0/english/indexa.html
Ускоро ће доћи на ред и решење ситуације са Суботицом и Новим Пазаром.
Јес’
…
Извор: SerbianCafe.com (диксуије)
Преобраћени Срби, убеђени муслимани, очували су пркосни али у исто време консервативан дух, заљубљен у независност…
„За разлику од Истока Санџака, често је овде врло тешко да се разликује хришћанин од муслиманина, нарочито с леве стране Лима, јер у опште и једни и други носе скоро истоветно одело: само корак и држање могу да помогну за распознавање. И ако су фанатичнији него ма које друго становништво европске Турске, ма да су пуни презирања и гнушања према „Власима“, ипак се ови муслимани слажу са њима, и при свој пошти према султану, показују неповерење и антипатију према властима који представљају људи друге расе, и у исто време хране злобу, дубоку мржњу према суседу који је на њиховим вратима узео Босну. Инстинкт расе се овако одржава врло живахан, чак и код ових преобраћених Срба, убеђених муслимана, који, без сваког националног осећања, очували су пркосни али у исто време консервативан дух, заљубљен у независност, и непријатељски расположени мешању с поља. Босански муслимани, како се они зову званично, или, Турци како их називају хришћани, деле се и сами на две категорије : урођеници и усељеници, или „мухаџири.“
Извор:
Новопазарски Санџак, Гастон Гравје, 1912. г
Ако неко мисли да је довољно послати зависника у неку болницу, или купити најскупље лекове и то ће бити довољно – у великој је заблуди
Narko-zavisnik
IsidoraD
04. novembar 2008.
pozdrav svima,
Htela bi da pomognem jednoj bliskoj osobi u familiji,radi o decka od 27 godina zavisnik heroina već 5-6 godina, probao je nekoliko puta ostaviti ali za sada ništa.
Bio da se raspita za neku inekciju koja kosta 1500eura i mislim da traje 2 godine ,iskreno ne znam tačno koe je dejstvo i kako deluje.
Hoće da proba i sa Nemeksin (ovo nema kod nas u MK) ima samo u nemacku koliko ja znam.
Pošto vidim da stvarno je svesan svog tanja i da stvarno hoće da ostavi tražim vam malu pomoć,da mi neku bar razjasni nešto više o toj inekciji,nemaksinom i slično šta bi moglo da pomogne.
i koliko kosta lecenje u klinuku dok.Vorobiev u bg?
hvala puno
VinonaFromSerbia 05. novembar 2008.
Draga Isidora,
Bila sam u sličnoj situaciji u kojoj si ti, ali važno je isto da njegovi roditelji shvataju da je on bolestan i da hoće da mu pomognu.
Postoje blokatori u mnogim oblicima; tablete, injekcije, blokatori koji se ugradjuju u telo na određeni vremenski period idr. ali lečenje blokatorima je neizvesno. Iako on popije ili mu ugrade blokator i dalje je u istoj sredini okružen istim izazovima, ljudima i td.
Okolina ga verovatno odbacuje i osuđuje, a sa druge strane tu su i ’’drugari’’ za svakodnevno nabavljanje droge. A poznato je da je njima volja u stanju krize jako slaba pa oni ne mogu da se odupru izazovu da dodju do droge, što im je ustvari i najveći problem.
Znam za neke koji su se čak sekli da bi izvadili iz sebe blokator, a tablete blokatora se ne moraju popiti, oni imaju razradjene šeme kako da prevare svoje da su popili blokator a nisu. Dalje tu postoji velika opasnost ako uzme heroin a u sebi ima blokator.
Naravno postoje i ljudi koji su se izlečili uz pomoć blokatora ali je uz to išla i ogromna podrška i dobrota porodice i najbližih i njihovo strpljenje i ljubav.
Ako neko misli da je dovoljno poslati zavisnika u neku bolnicu, ili kupiti najskuplje lekove i to će biti dovoljno – u velikoj je zabludi. U najvećem broju slučajeva ispostavi se da je uzaludno bilo trošenje vremena, živaca pa i para na razne lekare, bolnice, lekove.
Da bi se osoba izlečila potrebne su druge stvari: razumevanje, ljubav, strpljenje, dobrota. Ono što ti preporučujem iz mnogih pozitivnih slučajeva je lečenje preko zajednica.
Evo vama nije daleko manastir Crna reka mada mislim da se tamo plaća, a na severu postoje zajednice preko manastira u Kovilju koje su besplatne i imaju mnogo izlečenih zavisnika koji danas žive normalnim i zdravim životom. Najjednostavnije rečeno oni u tim zajednicama nauče da ponovo žive bez heroina. Dani su im tamo ispunjeni raznim obavezama i poslovima i to bez ikakvih lekova, da bi što manje mislili na drogu i lečenje traje dok psihički ne ojačaju skroz što se i desi u velikom broju slučajeva.
Ako te još nešto interesuje pitaj. Ne odustajte od te bolesne osobe i naoružajte se ljubavlju i strpljenjem, i dobro je što i on sam hoće da se leči, treba mu pomoći.
Pozdrav i srećno!
Manastir Crna reka se nalazi na planini Mokra Gora na tromedji Kosovske Mitrovice, Rožaja i Novog Pazara. Možeš kontaktirati manastir radnim danima 9 – 14 h na tel. +381 15/853 494 ili na mob. +381 64/ 420 7880
nešto više o tom manastiru trebalo bi da ima i na:
Tamo ima zavisnika na lečenju iz MK, SRB i okoline.
Postoji i manastir Ilinje u okolini Šapca u kome se isto leče zavisnici, nešto više o tome pronadji na:
Lečenje preko manastira Kovilj jeste besplatno ali se relativno dugo čeka na ulazak u program i mora se dolaziti tamo svake subote na kolokvijume.
Postoji i jedna besplatna zajednica sa u blizina Mostara koja se zove Senacolo. Ona traje preko 20 godina i mnogo ljudi se tamo izlečilo.
Pokušaj preko Google da nadješ nešto više o tome.
Imaš i forum na:
U suštini lečenje preko zajednica se pokazalo kao najbolje i sa najvećim procentom izlečenih ljudi.
Ako treba još nešto ne ustručavaj se da pišeš!
Srećno!
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
Сродне теме:
- Дрога се нашем лудом народу уваљује као и цигарете и остало смеће
- Лако је бити глуп у шприцати се, тешко је бити нормалан и ићи свако јутро на посао на ринтање…
- Тест косе показује све могуће дроге. И једне и друге тестове можете да наручите преко интернета
- Лако је бити глуп у шприцати се, тешко је бити нормалан и ићи свако јутро на посао на ринтање…
- СТОП нарученом нарушавању угледа Црне Реке
- Наравно, медији истражују само када им неко одозго-намигне шта и када је време да се истражује
- Терапије које се заснивају на сувом одвикавању и скидању са физичке активности и немају неки успех
- Чини ми се да смо били бољи људи некад него сада, када смо напредно васпитани
Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ? 
leave a comment