Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Да могу многи би се код нас изјашњавали да су по националности:Земунци, Дорћолци,Војвођани,…

Posted in НСПМ, Србија, друштво, политика by Соларић on јул 5, 2009

Извор: Нова Српска Политичка Мисао

Два града

Саша Гајић

понедељак, 29. јун 2009.

Честе су биле и масовне миграције између два града. Мало је познато да је након поновног заузећа Београда од Турака 1739. године више од хиљаду београдских породица мигрирало на простор Новога Сада, док је век касније, током револуције 1848. године, када је услед мађарског бомбардовања са Петроварадинске тврђаве Нови Сад био практично сравњен са земљом, а његово становништво десетковано, велики број пређашњих становника прешао у тадашњу Кнежевину Србију, тј. у Београд. Тако су заправо неке од најстаријих новосадских фамилија пореклом београдске, а неке од најстаријих београдских породица новосадске.

Чистоћа у оба града је приближно једнака, са тиме што је строги центар Новог Сада знатно уређенији и одржаванији, док Београд, нарочито по питању ресторана и сплавова, предњачи у „ноћном животу“. Културни живот је, гледајући наравно у пропорцијама, тј. односу броја становника и понуде, у Београду нешто интензивнији, али више квантитативно. Квалитативни ниво је у оба града приближан и варира између осредњег и отужног, а приче о велеграду или граду културе („Српска Атина“) данас су само фразе и бацање прашине у очи. Што се тиче функционисања локалних власти – оба града болују од истих бољки: од „ушанчених“ градских кланова, непотизма, системске корупције, веза са грађевинском и приватизационом мафијом, дивље градње, лошег градског превоза (уз чињеницу да је београдска саобраћајна инфраструктура у неупоредиво горем стрању) и несређених комуналних проблема у бројним градским и приградским насељима.

Менталитетске разлике суштински не постоје. Приче о новосадској „финоћи“ и београдској „неотесаности“ су пука преувеличавања. Менталитет грађана је практично исти, што се може најлакше проверити по истоветној енергичности којом управљају возилима и међусобно комуницирају. Разлика је пре свега у брзини, јер је Београд већи – па је тиме и динамика већа, а она изискује сталну јурњаву и борбу, па и лактање; у Новом Саду се све одвија спорије и опуштеније пошто за већом хитрином просто нема потребе и ствари се по правилу „завршавају на фињака“. Док Београд својим темпом и положајем подиже, узбуркава, Нови Сад више амортизује, примирује. Када се из Београда стигне у Нови Сад, он вам делује одмарајуће, готово „калифорнијски“ као у Л.А., док када из Новог Сада уђете у Београд, упадате у „њујоршку“ вреву. То се види и на позитивним и на негативним примерима – београдска предузимљивост је ужурбана, новосадска предусретљива али опуштена; београдски преваранти и јајаре покушавају да „одраде“ своје жртве „на брзака“, дрчно и са агресивном позом; новосадски хохштаплери то раде постепено, суптилније, са „културном жваком“, мање дрско, али подмуклије. Стил, приступ је заправо једина разлика између „бечке школе“ и „балканских правила“, као и свих прелазних међуоблика.

И суштински проблем оба градаонај псеудограђанских елита, њиховог отуђења и неоснованог монопола што паразитира, притиска и гуши и градове и грађане, а што узрокује један себичан, егоцентрични однос према ванградском окружењу, судбини народа и државе – јесте исти. Зато оно што Београд ради целој земљи Нови Сад такође чини њеном северном делу. Само што београдска малограђанштина кроз свој апстрактни грађанизам и космополитизам лечи своје комплексе ниже вредности и саможиве пориве према „великом свету“, док новосадска малограђанштина поред тога пати и од средњоевропских, „полупургерских“ провинцијалних комплекса, који су и главни мотивациони извор новосадског аутономаштва. Друго је све мање-више исто, са разликом што се „пристојност“, заправо затвореност, ускогрудост и поза у опхођењу у београдском окружењу више „цене“ него у Новом Саду, пошто се она тамо просто подразумева и зато јој се и не придаје већа пажња. Али зато новосадски грађанисти – аутономаши са презиром и мржњом гледају и своје београдске парњаке као наводне „балканске примитивце“, док ови у њима, погрешно и заблудело, виде истомишљенике. Штавише, псеудоурбани аутономаши, махом новокомпоновани дошљаци у Нови Сад прве и друге генерације, предњаче у односу на београдске „другарице и другове“ у својој затворености, ускогрудости и затуцаности, живећи у још већој испразности и узалудности него њихови београдски „близанци“, утувљујући при томе и себи и њима бајке о својој набеђеној „културности“ и „изузетности“, некој измишљеној посебности која заправо не постоји. Насупрот њима стоји огромна већина „обичних људи“ и грађана који нити примећују, нити праве међусобне разлике.

Гокси

понедељак, 29 јун 2009

Управо је ово велики проблем за Србију.Све више се код нас људи идентификују са градом,а не са државом,нацијом,вером.То управо и јесте циљ. Погледајте само Хрвате,и код њих постоји огромно ривалство,између Загреба,и Сплита,али Хрватска им је на првом месту. Да могу многи би се код нас изјашњавали да су по националности:Земунци, Дорћолци,Војвођани,…

Advertisements

Проблем је једноставан, држава је проблем, људи који су све распродали, проћердали тај новац и задужили се…

Posted in Србија, друштво, земљорад, политика, породица by Соларић on мај 19, 2009

Београд, Нови Сад и Ниш оазе у демографској пустињи

За свега три године брзина којом се смањује број становника наше земље утростручена је у односу на период 1991-2002, каже демограф др Владимир Никитовић

Колико је процес демографске диференцијације Србије на три урбана центра и изумируће реликте социјалистичке индустријализације узнапредовао, најбоље показује поређење између две демографске карте, које представљају промену броја становника по општинама Србије; једна у периоду 2002-2005. а друга у периоду 2002-2008. година.

Никитовић објашњава да прва карта показује да су готово све општине забележиле пад броја становника, осим оних које чине Београд, Нови Сад и Ниш, али и оних већински насељених албанском и бошњачком популацијом, које су лоциране на крајњем југу односно југозападу земље.

„Овакав развој демографске ситуације представља логичан одговор становништва на актуелну друштвено економску ситуацију у земљи, где становници у највиталнијем добу мигрирају ка преосталим економски активним центрима како би остварили личну егзистенцију. …

Н. Ковачевић

[објављено: 12/05/2009]

Zaharije Gligorijevic, 12/05/2009,

@Natalija , 12/05/2009, 16:18 Procitavski vas text i vase vidjenje uloge prethodnih rezima kao i delimicna kritika sadasnjeg uz pointiranje uloge nezavisnih organizacija dalo mi je bilo nadu da u Srbiji ima ljudi koji shvataju uzroke sadasnjih a mogu da predvide i buduca dogadjanja.

Medjutim procitavsi vas naredni text „– Mađari, Česi, Poljaci koji su naterani da žive u real socijalizmu budući da su imali pre toga građansku tradiciju prirodno sada su deo Evropske kulture.“ stekao sam sasvim drugu sliku o celom postu.

Zaista ne razumem vecinu vas koja konstanto prica o nekakvoj Evropskoj kulturi etc. O kojoj bre mi Evropskoj kutluri pricamo u Madjarskoj ako znamo da je ta zemlja isto kao i Srbija bankrotirala. Sta je to zapravo Evropska kultura. Iskreno iako imam vrlo visoko akademsko obrazovanje nikako nisam u stanju da shvatim ljude u Srbiji koji konstanto pricaju o tamo nekoj Evropskoj Kulturi ovih ili onih i o nama ka primitivicima.

Vi ste Natalija dobro poceli, rezimi su krivi i ovaj danasnji snosi vrlo veliku odgovornost za takvu situaciju. Da bi neko ziveo na selu mora da ima uslove. Uslov u prevodu znaci interes da se od svoga rada moze ziveti. Ljudi na selu podrugljivo su etiketirani “ seljaci“, njihove proizvode preprodaju preprodavci koji uzimaju profit deset puta veci od onoga sto seljaku moze da ostane.

Drzava otkupljuju psenicu od seljaka po “ nedefinisanim“ cenama, da bi mu prodala hleb po 10 puta vecoj ceni za isti ulozeni rad.

Problem je jednostavan, drzava je problem, ljudi koji su sve rasprodali, procerdali taj novac i zaduzili se ZA NAREDNIH OPET POKOLJENJA.

I onaj predratni poljоprivrednik sa najnizim obrazovanjem znao je da kada proda cacevinu i pozajmi novac njegova sloboda zavsena. Mozda bi vase politicare trebalo poslati na selo da bar prinudno 5 dana rade meseno. Bilo bi to korisno za sve.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

И најбезазленије животне ствари стављају у оквире расног и верског питања

Posted in Србија, друштво, медији, музика, политика by Соларић on мај 19, 2009

Шабанова удовица напушта Србију

Покојни супруг и ја живели смо мирно, не схватам зашто некоме сада толико сметамо само зато што смо Роми, каже Милица Бајрамовић

Т. Тодоровић

[објављено: 12/05/2009]

Мудрац , 12/05/2009,

Искрено сам задивљен како дежурне „космополите“ знају да је сав отпор мењању назива улице проистекао због расне нетрпељивости. Како то они знају? Да не читају можда мисли? Или је то само тренутно помодарство да се и најбезазленије животне ствари стављају у оквире расног и верског питања.

Тадић је отишао на сахрану Ш.Бајрамовића, претпостављам, по савету својих премудрих саветника, јер би то могло да позитивно утиче на његову слику према свету као преседника коме су сви једнаки (што би требало да буде тако). Од тада креће врзино коло. Како никоме није пало на памет да нпр. да некој улици име Томе Здравковића? По чему је он мање заслужан од Ш.Бајрамовића?

У Н.Саду је подигнут споменик Јаники Балашу, познатом вођи тамбурашких оркестара. Никоме нормалном није падало на памет да даје његово име некој улици. То није питање његовог порекла, већ само свођења ствари на праву меру. И, сад, Јаника Балаш има споменик, а једна Милева Марић (надам се да „космополите“ знају ко је она!?) само плакету на родној кући. Ко је сад ту луд?

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Београд – Нови Сад = ЛИНЕАР СИТИ!

Posted in Србија, књижевност, хумор, SerbianCafe by Соларић on април 13, 2009

IIP0CBETAP_ – 16. juni 2007.

МИ ИМАМО ВЕЋ ПООДАВНО РЕШЕЊЕ ЗА СРБСКУ ВОЈВОДИНУ И ЗА ТИТОВЕ АУТОНОМАШЕ КАО ШТО ЈЕ ОВА КРИПТО-КОМУЊАРА ОВЕРДОЗО!

Процурело је у јавност да ће се, чим ми дођемо навлас’ , БЕОГРАД прикључити Србској Војводини!

Уствари реч је о легализовању једне ситуације која на терену већ одавно живи и постоји!

Свим Србима је одавно јасно да је простор од садашњег Београда до Новог Сада на потезу Београд-Земун-Батајница-Обе Пазове-Инђија-Сремски Карловци-Нови Сад,УСТВАРИ ЈЕДАН НЕПРЕКИДАН МЕГА-ГРАД!

СРБИЈА ЋЕ УСКОРО ОЗАКОНИТИ ОВУ СИТУАЦИЈУ И БЕОГРАД СА ОКОЛИНОМ БИЋЕ СПОЈЕН СА НОВИМ САДОМ ПОД ИМЕНОМ ВЕЛИКИ БЕОГРАД!

ВЕЛИКИ БЕОГРАД ЋЕ БИТИ ИСТОВРЕМЕНО И ГЛАВНИ ГРАД СРБСКЕ ВОЈВОДИНЕ!

Ево па погледајте сами:

http://www.vojvodina.com/geografija/images/karta.jpg

Уосталом Београд као равничарски град,са својом историјом и традицјом и припада регионално гледано северном србском простору.

У ГРБУ ВЕЛИКОГ БЕОГРАДА БИЋЕ ИКОНА СВЕТОГ САВЕ ЧИЈЕ СУ МОШТИ ТУРЦИ У БЕОГРАДУ СПАЛИЛИ.

ГРАД СВЕТОГА САВЕ ОД ВРАЧАРА ДО СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА!

Што је право-право је!

Београд – Нови Сад = ЛИНЕАР СИТИ!

Него шта!

Linear city

A planned City developed along a single, high-speed line of transport.

Industry is developed along one side of the link, while shops and offices are located on the other side, with housing beyond them.

The 1965 plan for Paris is based on the concept of a linear city, as development was planned along two motorway routes.

http://www.geocities.com/ggauthier0/english/indexa.html

Ускоро ће доћи на ред и решење ситуације са Суботицом и Новим Пазаром.

Јес’

Извор: SerbianCafe.com (диксуије)

Господо властодржачка у Републици Србији – продајите своју бабовину, а не туђу имовину

Posted in Србија, друштво, политика by Соларић on март 20, 2009

„Војводина“, ипак, продата

Национализовани хотел у центру Новог Сада продат по четири пута мањој цени од његове процењене вредности

С. Живковић
[објављено: 08/03/2009]

Sl. P., 08/03/2009,

Господо властодржачка у Републици Србији – продајите своју бабовину, а не туђу имовину. Ви сте најбезочнији, најбескрупулознији владари свега, тајкуни су ваша десна рука, са њима у дослуху одређујете цене, па није ни чудо што су и Хотел „Војводина“ у Новом Саду и Хотел „Асторија“ у Београду продати по нереално ниским ценама!

Како само олако продајете туђе, а не размишљате о томе да ће се не само ова, него и безброј других продаја наћи на Међународном суду у Хагу. Тада ће држава Србија сигурно платити вишеструке штете правим власницима и њиховим наследницима. Нажалост, ови који данас обављају такве продаје неће бити одговорни за промашаје, које ће народ, ипак, морати да плати.

А данашњи надлежни, или они у ранијим сазивима, пролазиће увек без одговорности, уживајући свакако у стеченим легалним али и илегалним привилегијама.

Плачи вољена земљо Србијо, јер поштеним, вредним и савесним људима, трагично страдалим од стране комуниста, коначне ударце задају они који себе називају демократама, али и нови бизнисмени изникли на уништеној Југославији и осакаћеној земљи Србији.

Пошто и влада и судство, заједно са тајкунима, усаглашавају своје ставове, бившим власницима одузете имовине, наравно ако их има још међу живима, али и њиховим правним наследницима, једино преостаје могућност да у таквој држави колективно лају на звезде!

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Замашите већ једном заставом Србије!

Posted in Србија, друштво, политика, породица by Соларић on фебруар 26, 2009

Статут ће бити усвојен до краја марта

Новац од НИС-а неће ићи на јавну потрошњу. Одмах ћу тражити оцену уставности статута Д. Б.

Бојан Пајтић

[објављено: 21/02/2009]

Kata , 22/02/2009,

NECU DA SE ODVAJAM! Necu da imam statut Vojvodine, hocu samo statut Srbije!

SRBIJA je jedina drzava koju priznajem, necu da me nikakvi politicari zeljni EU i njihovih para mazu oci i odvoje od moje Maje, Marka, Dejana, Zeljka, Ivane, Bojane, Denisa, Borka, Megi, Tanje, Sase, Nemanje, Nenada, Srdjana, Milosa, Vlade, Sladjane, Alekse, Sandre, Bojana, Pece, Milutina, Mirka, Pedje, Luke, Katarine, Ane, Marijane, Natase, Kristijana, Nikole, Bogdana, Darka, druge Ane, Dijane, drugog Vlade,Filipa i Anice iz Beograda, i tetke iz Bora i sestre i njenih klinaca koji zive u Nisu, necu da NOSIM PASOS da bih ih videla, necu da mi dolaze SA PASOSEM u Novi Sad u posetu, necu, dosta mi je toga!

Necu da nas razdvajate, prestanite da cepate ovu drzavu, prestanite da nam masete Evropskom unijom, zamasite vec jednom zastavom SRBIJE!

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Колико год волим НС јер је мој родни град и јер сам у њему одрастао, толико ми сметају лјуди из НС који ниподносштавају и, чак мрзе Босанце, Херцеговце…

Posted in Србија, SerbianCafe by Соларић on фебруар 21, 2009

Novi Sad je

za mene… – Sep 27, 2002

…jedan tavan na Trifkovićevom trgu, gde sam stanovala

Zavejani Mileticev trg, cupkanje, cekanje i gledanje na sat na Porti, dok je jos radio..

Dunavski park „obucen“ u jesen…

Dunavski park „obucen“ u prolece…

Mala Porta, koja jos prica o mom prvom poljupcu…

„treperenje“ na keju, i ono, dal’ ce proci…

Kafe „Mis“…eee, bilo je tu „ludih“ noci, od sumraka do svitanja…

Pogled koji „pukne“ na okupan grad, kad se krene od Kamenice…

Jedna kisom poplocana ulica kojom jos „od onda“ nisam prosla…dalje je suvise licno…

A za tebe?

Ladacki – Sep 27, 2002

Novi Sad nije rec, i nije pojam – on je deo mog srca i moje duse; s njim se budim – s njim zivim – s njim pocivam. Kad zazmurim – osecam slatkasti miris Dunava i cujem talase kako zapljuskuju vrbake; u neko daleko sparno letnje popodne gledam zalazak Sunca sa Tvrdjave – ogromna narandzasta lopta koja nestaje negde iza grada; sumor lisca na Ribarskom – u daljini dopire graja sa Stranda – tisina – mir i spokoj……

a onda se trgnem i pogledam ovu stvarnost u kojoj sam………..

i znam – znam sta mi je raditi.

Sydnej – Sep 27, 2002

Novi Sad je moje detinjstvo i moja mladost. Njegoseva, Masarikova, Saferikova, mali parkic dok ga autobusi nisu zauzeli, pa posle Detelinara, pa strafta, stari most jos dok se zvao „Titov most“ i koracalo se njime preko natrulih dasaka, pa si svakog momenta strepeo da ces propasti u vodu. Pa novi most!/Zezeljev/Hodanje po njegovim lukovima, oficirska plaza, Strand, Djava i diskoteka u koju se grupno islo i sa pesmom vracalo. Porta i Piping.

Zime, klizavica, krupne pahulje, Nova godina i sneg/kako je to ovde gde sam sada cudno/, labudovi u Dunavskom parku i Nedeljom prepodne obavezno lutkarsko pozoriste. Jedna mala poslasticarna u Dunavskoj ulici koju su cini mi se drzale dve sestre i pravile najboplji rolat od kokosa,stara kafana Orac gde samo kao klinci ponekad uzivali u drustvu velikog pesnika, pa ateljei na tvrdjavi…………………….pa grobaovi mojih predaka, mojih roditelja.

Rastuzih se, a ustvari za MOJ NOVI SAD VEZU ME SAMO LEPE USPOMENE. O MOJOJ KUMI, O MOJIM PRIJATELJIMA NE CU DA PRICAM, JER ZNA SE TAKVIH LJUDI NEMA NIGDE NA SVETU SEM NARAVNO U NOVOME SADU !

(more…)

Некада се у нашим кафанама певало „милом тићу, Светозару Милетићу“ …

Posted in Србија, политика by Соларић on јануар 27, 2009

Сучељавања

Шта је спорно у Статуту Војводине

Пред најављено изјашњавање парламента Србије о Статуту покрајине, поново је отворена расправа о решењима која је усвојила војвођанска скупштина

Г. Новаковић

[објављено: 26/01/2009]

TZ , 26/01/2009,

Posto sam srpkinja iz Vojvodine, tacnije sremica, i znam kako smo unutar Vojvodine duboko i odavno podeljeni na srpske vojvodjane i autonomase separatiste, zelim da skrenem paznju da je ovaj problem mnogo slozeniji i opasniji nego sto izgleda, jer Liga nisu samo sinovi bivsih autonomasa zeljni da ponovo vrate sve svoje povlastice (novac i vlast) vec su regrutovani osim manjina i mladi ciji su roditelji 60 tih doseljeni sa Manjace i drugih delova Bosne, i sad svi ti mladi ljudi odrasli sa kompleksom „dodjos“ i „bosanac“ masovno ulaze u LSV jer im je to kao dokaz da su sada oni „starosedeoci“, a ne veciti dodjosi. Uzas i sramota.

Ako se ovo dozvoli, Srbijа ce zbilja nestati, a ja se nadam da ce se narod dozvati pameti i konacno videti kuda sve to vodi. Nekada se u nasim kafanama pevalo „milom ticu, Svetozaru Mileticu“, a sada i kad u Novom Sadu pada kisa „krivi su ovi iz Beograda“ i narodu se tendenciozno sve sto nevalja predstavlja kao krivica Beograda. „Manjine“ se raduju, a Dunav tece i mi se jos uvek secamo….

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Pokret Srba katolika i srpski pokret u Dubrovniku krajem XIX veka

Posted in повесница, религија by Соларић on јануар 25, 2009

Tatjana Rakić

Biblioteka Matice srpske, Novi Sad

POKRET SRBA KATOLIKA I SRPSKI POKRET
U DUBROVNIKU KRAJEM XIX VEKA

„Kao otok sred mletačkog zemljišta postojaše od starine obrtna i trgovačka republika srpska Dubrovnik.“ (Medo Pucić, 1867)

Sažetak: Srbi katolici bili su nosioci srpske narodne misli u Dubrovniku u XIX veku i značajan činilac srpskog naroda. Otvoreno su se borili protiv poricanja o postojanju srpstva u Dubrovniku, smatrajući da je jedno vera a drugo narodnost. U Dubrovniku je bila stvorena praksa da se niko u grad ne prima za stalnog žitelja ako ne usvoji pravilo katoličke crkve. Pokatoličeni pravoslavni Srbi ostajali su i dalje Srbi, čuvajući svoju tradiciju i svoje običaje. Srpska obeležja u Dubrovniku mogu se pronaći svuda: u pesmama Srba Dubrovčana, u štampi koja je objavljena u XIX veku i početkom XX veka, u društvima koja su osnovana, u jeziku i književnosti starih Dubrovčana. Dubrovačka književnost po svom nacionalnom karakteru bila je srpska većim svojim delom. Pisana je štokavskim dijalektom pre nego što je taj dijalekat postao osnovica književnog jezika Srba.

Ključne reči: Dubrovnik, Srbi katolici, jezik srpski, vera, narodnost

Наставак на:

http://kovceg.tripod.com/srbi_rimokatolici.htm

Сродне теме:

„Новосадизацијом“ до високих положаја, лагодног живота и привилегија

Posted in Србија, економија, политика by Соларић on јануар 25, 2009

ВОЈВОДИНА ДУПЛИХ ОКРУГА

Политички аналитичар

Слободан Антонић

[објављено: 22/01/2009]


Сатрампампамбирослав Ћерезеремитипитиковски, 22/01/2009,

Ствари су потпуно јасне када проанализирате „лик и дело“ протагониста политике Војводина држава (за почетак аутономија са обележјима државности), по мени деструктивне и штетне по грађане Покрајине.

Поменуту елиту (и странке и појединце) карактерише доказана неспособност у вођењу економије као основног (животног) питања од интереса грађана. Погледајмо стање у економији Војводине после скоро 10 година времена доласка „елите“ на власт . Резултат ПРОПАСТ И РАСУЛО на које указују економски показатељи.

Погледајмо стање у институцијама економског система Војводине (Привредна комора са рег.мрежом,друге коморе, Задружни савез, Удружење занатлија, предузетника и сл.) за исти период. Стање горе него пре 20 год., анахроно и бирократско функционисање уз обавезу да привреда то све плати, исто као и пре 50 год.. Ни наговештаја о реформама што доказује потпуну неспособност која се може аргументовати пропашћу покушаја организовања пољопривреде фармеризмом, као најефикаснијим обликом доказаним у пракси развијених аграрних земаља,а „млате“ паролом да је ово шанса Војводине.

Стање у задругарству је изузетно тешко, што је наравно последица њихове „мудре“ политике. О елементима економске политике у аграру (гарантоване-откупне цене, паритети, сем неких стимулација које чине привид помоћи) што је суштина проблема, ни речи. То је (као и др.сличне ствари и питања) суштина залагања за праву аутономију.

Паори (сељци) у Војводини кажу да се ови (елита) „не ватају за овај лебац“. Иста та елита заменом теза да је за ово крив Београд, без праве јавне расправе,као кукавичије јаје потура предлог Статута.То говори о нивоу демократије.

Намера им је јасна да „новосадизацијом“ дођу до високих положаја, лагодног живота и привилегија. Животни стандард грађана им је „задња рупа на свирали“.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)