Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Централне вриједности морала су: добро, исправно и праведно

Posted in друштво, филозофија, SerbianCafe by Соларић on 27 јуна, 2009

Trucko (sociolog)

31. mart 2009.

…Moral je skup nepisanih pravila i običaja koji utvrđuju međuljudske odnose i prosuđuju šta je dobro, a šta zlo. Moral je nešto objektivno kao oblik društvene svjesti, sistem običaja, navika, normi. To zahtjev društva za određenim ponašanjem, odnosno, principima koji određuju kako nešto treba da bude. On je relativan, nije isti u svim društvenim grupama i historijskim periodima. Centralne vrijednosti morala su: dobro, ispravno i pravedno.

Moral se oslanja na svijet i svijest pojedinca, a kao sankcije za nemoralno ponašanje javljaju se griža savjesti, prijekor ili bojkot okoline.

Dobro je najveća moralna vrijednost. To je ljudska osobina koja odgovara biti čovjeka. Čovječnost je dužnost svakog pojedinca, uslov dobrog života. To podrazumijeva saradnju sa drugim ljudima, dijalog, ljubav i dostojanstvo osobe.

Moralom i njegovim vrijednostima bavi se etika- filozofija morala- praktična filozofska disciplina…ili?

Kawaha (Mikasi)

31. mart 2009.

Kolega, dzaba mu ime kad mi možemo biti hipokriticniji od njega.

Trucko, lijepa razmišljanja o moralu.
Samo da bi se na taj način shvatio moral mora se odrediti šta je dobro a šta loše.
Postoji nešto sto je zajednicko po tom pitanju u svim vremenima i što se ne mijenja bez obzira na shvatanje morala.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Свака псовка је увреда ономе коме је упућена, нарочито када је несонована

Posted in друштво, култура, филозофија, SerbianCafe by Соларић on 19 маја, 2009

Kako smo sekli Drva!

FOCUS (Ing.) – Jan 15, 2004

Uzmemo sekire i testeru · Psujemo · Stavimo slaninu, beli luk, proju, so, jednu zelenu papriku, polovku rakije, dve paklice cigara · Mirisemo · Oblacimo radna odela, obuvamo duboke cipele · Sunce upeklo · Psujemo · Nosimo ruksak sa hranom i picem · Nosimo alat za secu drva · Odmaramo da zapalimo · Mirisemo · Ispusili, idemo dalje · Psujemo · Dosli u sumu i trazimo dobro stablo · Psujemo · Nadjosmo stablo · Cutimo · Otvaramo ruksak · Mirisemo · Rasporedjujemo alat · Psujemo · Pocinjemo seci, debela bukva · Psujemo · Bukva pada, po gutljaj rakije · Cigaret pauza · Mirisemo · Rezemo popreko · Psujemo · Rezemo · Psujemo · Rezemo · Psujemo · Rucamo, po gutljaj rakije · Duvanimo · Mirisemo · Ustajemo, uzimamo alat · Psujemo · Cepamo drva i slazemo u figuru · Psujemo · Jos malo ostalo · Psujemo · Po gutljaj rakije i po cigara · Mirisemo · Zavrsavamo posao, pakujemo alat i ruksak · Cutimo · Dolazimo kuci · Psujemo · Veceramo · Spavamo i sanjamo · Budimo se, novi dan · Psujemo Jovo nanovo !

Pitanje je ustvari:

Zasto mi tako cesto psujemo i dali je psovka

1. Nacin oslobadjanja negatine energije za nalazenje mira (jb se..)

2. Motivacija ( Ma jbmti … daj meni )

3. Opsta psiholoska potreba (Mirno spavam, mirnije radim…)

4. Nesto drugo…

TLD – Jan 15, 2004

Svi psuju, i drvosece i kraljevi i svi izmedju…

U malogradjanskom svetu se psovke asociraju iskljucivo sa zanatima „nizeg ranga“…

Malogradjanin ce cak uvrediti nekoga rekavsi mu da je drvoseca (ili pokusati da ga uvredi), a time je samo ponizio sebe i izleteo iz gomile kao obelezeni primitivac a da toga nije ni svestan…

Eh sta bi mi bez drvoseca….

Malogradjanin se zgrazava nad psovkama zato sto u primitivnoj malogradjanskoj sredini u kojoj zivi svi grebuckaju po povrsini i o coveku se sudi po make-up-u, po spoljasnjem \“izgledu\“, po prezentaciji, vecno takmicenje da se spoljasnjost zakamuflira sto bolje, da se izgleda sto lepse da se unutrasnjost ne bi videla…

Onaj ko nema ruznu unutrasnjost nema potrebu za kamuflazom…

Psovka je mozda izraz nemoci, mozda trenutni bes, mozda navika i neka vrsta ventila….covek je opsovao ali ipak nikome nije ucinio nista ruzno,niti naneo bilo kakvo zlo…

Najvece zlo je zapakovano u najlepse pakete, one sjajne sa predivnim masnicama, isto kao sto jabuka spolja moze da bude prelepa, crvena, glatka sjajna, a iznutra crvljiva ili jos gore otrovna…

Povrsina vara….a primitivcu nije preostalo nista drugo nego da strogo pazi na povrsinu, on mora da ISPADNE nesto jer je iznutra TRUO

Poenta je da svi psuju, psovka ne obelezava loseg coveka, cak naprotiv, najopasniji su oni koji se prave fini jer strogo cuvaju spoljasnju kamuflazu (lazni moral), moral na povrsini a unutra nagomilane „psovke“,mrznja, zlo, egocentrizam i sujeta…

Sujeta je mnogo opasnija od psovke, psovka moze da bude samo psovka da ostane na tome, dok sujeta smislja planove kako da „pobedi“ neprijatelja i uz cutanje i cuvanje spoljasnje kamuflaze dela i zabija vam noz u ledja…

Naravno uvek je dobro dosao bilo kakav povod da se dotrci i da se malo zgrazava „iju“ nad psovkama, „drvosecama“, nizim bicima i onima koji su „losi“…povod za jos jedan potez cetkice da se jos bolje ulepsa crvljiva jabuka……

FOCUS (Ing.) – Jan 15, 2004

TLD

Slazem se dobrim delom i ja sa ovim sto ste rekli, ali imam i pitanje za tebe.

kada opsujes, dali osetis olaksanje,… dali ponekad ako opsujes iz inata dobijes dodatnu snagu ?

Sto se kamuflaze tice, kameleona ce uvek biti i kako se ono lepo kaze: Kada bi svi koji misle da su pametni obukli beli mantil, svet bi licio na jato gusaka !

*Gluteus Maximus – Jan 15, 2004

(Mala paralela za razmishljanje:

U skandinavskim zemljama npr. uobichajene su psovke „Idi u shumu“ „Skochi u vodu“ itd.

U ‘nekim drugim zemljama’ psovke kao glavni sadrze glagol – jebati.

Naravno, ovo ima i svoju socijalnu (obrazovnu i chak klasnu konoraciju,pri chemu vazi pravilo: shto nepismeniji – to jebezljiviji :)

Sa psovanjem je kao i sa cigaretama,dobro je ako ti vladash njom a ne ona tobom.

Inache, mislim da je psovka kljuchaonica za vrata iza koje leze tabui.

(Veceras sam mudar)

Najmanje 90% psovacha su, bash kao i pushachi, takodje neurotichni.

FOCUS (Ing.) – Jan 15, 2004

*Gluteus Maximus – Jan 15, 2004

Inache, mislim da je psovka kljuchaonica za vrata iza koje leze tabui.

——————————————————————–

Upravo sam na to mislio kada sam pisao onaj nakaradni ali istinit primer, dakle TABU, … zasto je to tabu ako skoro svaka osoba na ovaj ili onaj nacin izrazava osecanja koja se mogu podvesti pod psovku. Ako samo jednom u zivotu opsujete vi psujete, dakle ?

Ono sto nas balkance izdvaja je da mi psujemo i onako bez ikakvog povoda, … pa cak i najveca zadovoljstva „nagradjujemo“ psovkama

(Jbte kako je super bilo,…) i sto je najcudbije Adrenalin ponovo odnekud proradi i prostruji telom nesto sto je bilo lepo nekada i poodavno kao i u besu, skoro isto samo je pitanje polariteta (+ ili -)

&Lunja& – Jan 15, 2004

Kad muskarac psuje, nije lepo cuti, a tek zena…e to onda vec stvarno postaje odvratno.

Sto se „satanizacije“ psovke tice, reci cu ti ovo, Focus, kad nasi ljudi psuju, nekako to nema TAKVE tezine kao kad psuju ovde na zapadu…od tih vibracija glasova, coveku se ledi krv u zilama…

TLD – Jan 15, 2004

Focus,

ako je to vrsta psovke onda je apsolutno sve na ovom topiku psovka ukljucujuci i temu…

Poenta je da je psovka bezazlena, samo naizgled ruzna, ali ne povredjuje nikoga, covek opsuje i sve ostane na psovci a to ne znaci da stvarno zeli ili da pokusava (namerava i planira i trazi oruzje (nacin)) kako da nekome stvarno napakosti i da mu nanese neko zlo, u bilo kom obliku, sve zavisi od toga koje mu je oruzje pri ruci…

Sta je gore Focus…da te neki „primitivni drvoseca“ opsuje ili da ti neki napirlitani i nasminkani pakosnik posalje bombu zapakovanu u sjajni novogodisnji paketic sa masnicom?

a nisi se ni nadao, zato sto si se upecao na make-up…i sto je najgore nisi se libio da otvoris paket opcinjen „spoljasnjim sjajem“ doticnog/doticne…

&Lunja& – Jan 15, 2004

…Otvoreno kazem da mi je ruzno da cujem da neko psuje, a ti to mozes da shvatis kako hoces. I dobro znas zasto to kazem jer ako ista prezirem, prezirem laz, prezirem kada se ljudi prave ono sto nisu

i kada pokusavaju da se operu, na jeftin nacin. ovo se ne odnosi na tebe i to isto tako dobro znas. Insinuacije i pretvaranje primecujem ali mi je ispod casti da se objasnajavam.

Znam da ljudi psuju, znam da im je „lakse“ ali niko me ne moze ubediti, da je to dobra ili olaksavajuca „navika“.

Svaka je psovka uvreda onome kome je upucena, narocito kada je neosnovana. Nema niceg loseg reci da je to ruzno i nije to nikakvo pretvaranje, vec istina. Mogu da razumem i da prihvatim da neko opsuje i nece mi smetati, ako je to u ljutnji i nevezano i za koga, ali ako osetim da je psovka upucena meni, bez razloga, bez osnove, to ne prastam.

Kada mi se nesto ne svidi, imam pravo to da kazem i reci cu, otvoreno i bez zadrske.

TLD – Jan 15, 2004

„najpoganiji od svih vidova ispoljavanja zlog jezika je psovka-proklinjusha

po mentalnoj razornosti mozhe biti gora od telesnih povreda a narochito po osobu koja je lansira prema meti, sa ili bez  opravdanja “

Tacno gorski, savrseno se slazem osim s tim da je psovka-proklinjusa ili ostale psovke delo zlog jezika..

Da li to znaci da gluvonemi ne psuju i ne proklinju, jer nemaju sposobnost da artikulisu ono sto misle?

Ustvari nisu sposobni da artikulisu psovku u sebi jer ne mogu da je cuju i nisu je nikad culi…ustvari mogu da je procitaju napisanu.

hajde da kazemo da je neko gluv, nem i slep?

Da li to znaci da neko ko je gluv, nem i slep jednostavno nema sposobnost da opsuje i prokune jer ne moze da govori a za to apsolutno i ne zna jer nema nijedno culo kojim je to mogao da nauci sa strane?

Nije jezik ono sto razara..ono sto razara je namera, namera je ubitacna a ne psovka….ona precutna „psovka-proklinjusa“…

(more…)

Финска: поштеност и држање речи су од изузетног значаја

Posted in Срби у расејању, друштво, образовање, SerbianCafe by Соларић on 8 априла, 2009

Kako se živi u Finskoj?

klarissa (sluzbenik)

16. februar 2009.

Da li neko ovde živi u Finskoj? Interesuje me kakva je tamo klima, da li stalno duvaju vetrovi i da li je zemlja oko jezera privatizovana kao u Kanadi? Uvek sam mastala o zimi u Finskoj i svidja mi se priroda…Da li je teško tamo naći posao i da li se je mogući dobiti boravak na osnovu kupovine nekretnine? Hvala!

Wonderia 17. februar 2009.

Ja sam živela u Finskoj nekoliko godina i sad se vracam ponovo na još tri meseca da zavrsim neki posao i posle toga odoh iz Finske. Veoma je teško naći posao u Finskoj ako si stranac, sem ako nećeš da budes babysitter u nekoj porodici koja je takođe iz inostranstva ili ako nemas zavrsen fakultet koji je tamo veoma trazen ili ako nemas debelu vezu da te progura(da toga i tamo ima i te kako, samo što se krije kao zmija noge). Ali u svakom slučaju, integracija u Finsko drustvo je veoma teska, jer su Finci od svih Skandinavaca, najveci nacionalisti i dobro cuvaju ono sto je svoje i ne vole da se mesaju sa strancima. Ja sam imala nekoliko neugodnih situacija kada su me Finci pitali odakle i kad im kažem iz Srbije, obično su pokusavali da me degradiraju koliko god su mogli. Svaka cast izuzetcima, jer imam i nekoliko prijatelja koji su Finci, i koji su stvarno super ljudi i uvek su bili tu da mi pomognu.

Elem, morala bi da naucis i finski jezik koji je VEOMA tezak. Ima 15 padeza i gramatika je uzas. Bez naucenog jezika nema ništa ni od posla. Ja pricam finski dobro, ali još ne savrseno.

Što se tiče zime, najgore je u Helsinkiju, jer vetar toliko duva sa mora da ni kapa ne pomaze i sveukupan utisak je da je uvek bar još nekoliko stepeni hladnije nego sto jeste upravo zbog jakog vetra. Priroda im je lepa, ali mislim da je priroda čak i lepsa u Svedskoj i Norveskoj nego u Finskoj.

Finci su veoma sebican narod. Nećeš videti da kao kod nas decko devojci placa pice ili je vodi na veceru. Svako placa svoje. Jedno vreme dok sam živela sa jednim cimerom koji je bio Finac, on je na jaja koja je kupio i stavio u frizider pisao svoje ime :)))))) da se zna ako slučajno neko uzme. Hehhehe, nikad tako nešto nisam videla u zivotu…Takođe ako nešto nije u njihovom interesu neće ti pomoći, pa ne znam šta da se desi.I svi su uvek depresivni.

Mislim da kupovinom nekretnine ne možeš i da dodjes u Finsku da živis. Treba ti određena vrsta vize. Jedino ako bi odlucila da investiras u Finsku, tada bi imala neke povlastice i verovatno bi ti dali vizu u rekordnom roku.

Eto, to je što se Finske tiče. Vecina ljudi koji su tamo dosli sa Balkana i koje ja znam su se veoma promenili od odlaska tamo i sami postali depresivni kao Finci.Jednostavno takav je zivot tamo. Helsinki nije veliki grad, i već posle mesec dana postaje dosadno.Nema šta da se vidi.Sve kafice uglavnom obices vikendom kad izadjes u grad. A da ne pricam o gradovima kao sto je Turku, to je kao grad duhova, bez ikakvih desavanja.

Nadam se da sam ti bila od pomoći. :)

Ilkka 22. februar 2009.

finska uopste nije skandinavija i to vrlo je važno imati to na umu da bi se između ostalog shvatio nijhov mentalitet. finska je „wanna be but never will be“ skandinavija, jer u svakom slučaju nije geografski a gotovo ni u svakom drugom pogledu jer nisu germani kao ostali.

u finskoj je jako jako jako teško naći posao a bez jezika gotovo ništa. finski su nacionalisti i to se vidi u svemu, proizvodima koji se prodaju, reklamama, itd.
inače fincima spominjati hunsko poreklo je jako loše, jer postoje tendencije da se dokaze kako su oni indo-evropljani poreklom iz nemacke, a jezik su preuzeli od samija.
to su neke najnovije genetske teorije.

što se tiče saradnje sa svedjanima, nisu finci teski, nego su svedjani spori. jednostavno je razlika u vrsti rada. u svedskoj se o svemu non stop diskutuje, odlucuje kolektiv, itd, dok se u finskoj prvo radi pa diskutuje. finci nisu komunikativni i sasvim je u redu cutati u drustvu.
ali što se posla tiče, tu se zaboravlja sve ostalo. postenost i drzanje reci su od izuzetnog značaja, a to se da primetiti i u radu institucija, mnoge stvari se baziraju na poverenju.

neko rece zime u finskoj su divne..da..malo sutra. zime su uzasne i čak i finci beze od njih na jug.
zimski i letnji finci su dve potpuno odvojene jedinke..u svim zemljama ljudi se transformisu leti, međutim u finskoj je to naročito izrazeno.

što se tiče sklapanje prijateljstava, to je jako teško, naročito u helsinkiju jer tu ne samo da se javlja finski „temperament“ (hladnoca), nego i mentalitet glavnog grada. u manjim mestima je lakse upoznati ljude.

što se tiče wonderie i njenog komentara kako su finci sebični jer neće da placaju drugima, zao mi je, ali komentar je glupost jer isto tavo ponasanje postoji u gotovo svim zapadnim zemljama iz vise razloga a između ostalog pre svega zato što žene ovde NE želE da im muskarci placaju pica jer žele da pokazu svoju nezavisnost i ne žele da imaju bilo kakve obaveze prema muskarcima.
a nismo ni mi bas tako odusevljeni placanjem.kod nas se placa zato što svi to ocekuju, ali vecina mojih muskih srpskih poznanika bi voleo da se to polako promeni i da muskarci nisu uvek u obavezi da placaju i ja se slazem s tim. to je bilo dobro nekad kad žene nisu radile kao sada, a zašto bi sad muskarac placao?
a dodacu još i da je to pogresno, jer se meni mnogo puta desilo da mi poznanik finac plati pice ili jelo. nije to bas tako crno-belo.

inače da, duva severni vetar. i da, ne možeš dobiti boravak na osnovu nekretnina. i ne samo to, nego otkako su rusi poceli u velikoj meri da kupuju nekretnine u finskoj, finci predlazu zakon da se ogranici prodaja nekretnina onima koji nisu gradjani evropske unije. šta vise, čak i za gradjane evropske unije je jako teško da dodju da žive ovde.

finci ne žele strance. i tačno je da na juznu/istocnu evropu gledaju sa visine, zbog tog mentaliteta da posto-poto žele da budu skandinavci, sto nisu. (geografski ni slučajno,a ni na osnovu kulture kao recimo danci).
finci su deo feno-skandinavije, i onaj dodatak „feno“ (koji ukazuje da je njihova zemlja dodatak klasicnoj skandinaviji) im smeta.
ako stvarno hoćeš da iznerviras finca, samo mu kaži kako su finci zaista slični rusima. :)

finci isto tako kriju svoju istoriju, i to period od 1939-43 kad su bili nemacki saveznici. to se ovde stalno opravdava necim ako se uopste govori o tom periodu. ono sto oni stalno pokusavaju da naglase jeste onaj period posle 1943, kad su promenili stranu. i to je bitno da bi se finci bolje razumeli, jer su opsednuti tim svojim zimskim ratom.

u finskoj još što se jezika tiče postoji nešto sto moja poznanica poljakinja i ja nazivamo jezickim rasizmom. to znači da kad si u drustvu finaca oni uopste neće da se trude da sa tobom govore engleski ili već šta, nego će pricati finski, čak iako odlično govore engleski.
isto vazi za javne institucije. ako ne znaš finski, a imaš neko sa tobom ko govori finski, sluzbenici će te totalno ignorisati, čak iako si ti u pitanju (tvoj problem) i oni odlično govore engleski.

ima tu puno stosta, ali ja ti ne bih preporucila da dodjes ovde. mnogi moji poznanici stranci i finci (stranci sa ruzicastim naocarima o finskoj u početku) su otisli potpuno razocarani u druge zemlje.

što se tiče ostatka klime u finskoj, leta su veoma prijatna. klima je suva, zime su prijatnije nego hladne zime u srbiji. a što se pecuraka tiče, finci su eksperti. naravno da se i ovde beru pecurke, ali ja bih odbacila romanticne slike o zemlji.

i opet o fincima. huni UOPSTE nisu uticali na fince, i huni sa fincima nemaju veze. malo ste pobrkali loncice, huni su madjari.
na fince su uticali svedjani i delimicno rusi kao i nemci.
a što se finaca i podmuklosti tiče, finci su tu na istom nivou kao i svedjani i norvezani. ni kod jednih se neće cuti otvoreno mišljenje. stavise, ne izrazavanje mišljenja direktno su finci „nasledili“ od svedjana i njihove vlasti jer su u tom pogledu po mom iskustvu POTPUNO isti.

dakle finska nije zemlja za ljude sa jakim mišljenjem koji to mišljenje ne želi da zadrzi samo za sebe. ovde se sve radi umereno, tako da se ne uvrede drugi.
isto tako nije za ljude koji ne žele da vide alkoholicare kako leze na ulici svaki dan (petak i subota vece su posebne price).

ali što se tiče bezbednosti za ljude i decu, finska je jako bezbedna. isto vazi i što se tiče raznih bolesti, za koje je recimo srbija zemlja srednjeg rizika, dok je finska za većinu zemlja niskog rizika.

finska je idealna i za žene-buduce trudnice i majke, jer finska i svedska imaju najbolje sisteme za zastitu i dobrobit trudnica, majki i dece i smrtnost beba (sids-sudden infant death) je izuzetno niska.
finska je dobra i za one koji hoće kvalitetno obrazovanje, jer je sistem skolovanja besplatno, a skole (do fakulteta) je najbolji u evropskoj uniji. a i fakulteti su im na visokom nivou.

Извор и наставак: SerbianCafe.com (дискусије)

Па наши људи мисле ако прихвате туђе обичаје и културу да су културни а у ствари не знају да у Европи се највише цени и поштује баш та различитост у језику

potok (profi vozac)
18. decembar 2007.

a evo nekih pravih srpskih reci koje smo mi zamenili turcizmima germanizmima, i drugim tudjicama

Srpski Turski
vratnica – kapija
dvoriste – avlija
dimnjak – odzak
vreca – dzak
put – drum
most – cuprija itd.
besplatno – dzabe

Srpski Nemacki (germanski)
zanimljivo – interesantno
tacka – punkt
besplatno -gratis
snizenje- akcija(akcion)
unazad – rikverc
zavrtanj -sraf
uredjaj(naprava)-Masina

Srpski Italijanski

shvatas – kapiras

A o novim engleskim recima moglo bi da se pise cela jedna knjiga. Ovako ni jedan narod ne omalovazava svoj jezik kao Srbi. Ako ovako nastavimo da ubacamo tudje reci za nekoliko generacija potpuno ce da izgubimo svoj jezik. Zalosno je sto niko odgovoran u ovoj zemlji nista ne preduzima vec nemo posmatra nestanak sopstvenog jezika,a toboze puna su im usta nacionalnog interesa. Ako uopste znaju sta to znaci.

Kod nas treba u skoli da se uvede predmet gde ce da se izucava o patriotizmu identitetu o razlikama medju narodima, o kulturi i o svemu sto je vezano za jedan narod i drzavu.

Pa nasi ljudi misle ako prihvate tudje obicaje i kulturu da su kulturni a u stvari neznaju da u Evropi se naj vise ceni i postuje bas ta razlicitost u jeziku, pismu,mentalitetu, i uopste kulturi. Pa Evropska unija pociva na tome.

(more…)

Тек кад почну своје међусобне односе да уређују по Знању и принципу узајамног помагања и сарадње, организација постаје трајно стабилна и чврста

Posted in друштво, економија, политика, филозофија, SerbianCafe by Соларић on 20 марта, 2009

Људска права и слободе

dulebg (posmatrach) – 7. novembar 2007.

Ето проведосмо крај 80-тих и целе 90-те, до 5.октобра, жудећи за људским правима и слободама. Лепо нам рекло са Запада – ел оћете права и слободе? е онда да оборите оног диктатора, ако нећете ви – ми ћемо, ево за почетак да вам напакујемо ратове, изолацију и бомбардовање.

Ал се наш народ не да опепелити – оће права и слободе од оних што га изолују и бомбардују, оних што му малдост развукоше, а пензионере у понижење …

Ево сад дошла права и слободе, ал отишла правда и једнакост! Шта ћеш – не може се све. Заборавили Западњаци да нам кажу да у свету права и слободе – нема правде и једнакости. Има права и слободе да будеш изнад, ако ниси испод. Изнад ће бити они, а испод има места и за нас.

Испаде да слобода кретања важи за оне што имају јахту, ил авион (они су се и раније комотно кретали), а нас остале баш не гледају радо – а и куд ћеш на толику скупоћу, седи ди си, и за ди си ниси!

Можеш да издајеш новине, или да лајеш преко телевизије – ако си тешки тајкун и то себи можеш да приуштиш. У супротном си смешан – нит те ко види, нит чује, нит зарезује. Новине си мого и под Слобом да издајеш и са телевизија да лајеш – онда су се макар чула 2 лавежа: државе и 5-те колоне, сад чујеш само 5-ту колону?!

Stiskavac (travka pobrljavka) – 7. novembar 2007.

Demokratija kao Znanje o obliku

drustvenog uredjenja organizacije

pomoću koje se ostvaruje sloboda

Kada u pojedinim državama sveta dodje do ugrozavanja ljudskih prava i sloboda, pristalice demokratije smatraju da je u tim državama potrebno uspostaviti demokratiju. Sudeci po tome, demokratija bi bila, dakle, Znanje o tome koji oblik organizacije zivota i rada (koji oblik drustvenog uredjenja) treba da bude uspostavljen u jednoj državi da bi u njoj mogla biti ostvarena ljudska prava i slobode.

Dva znanja – dve demokratije

Po Zakonu postojanja, prilikom vecitog pretakanja kroz svoja tri prirodna stanja Zivot je ciklično uvek iznova podlozan razvoju. Taj razvoj se svodi iskljucivo na pronalazenje najboljeg Znanja (recepta) po kojem će se stvoriti okolnosti koje omogućuju Zivotu da se neometano pretace kroz svoja tri prirodna stanja. Na početku razvoja svakog ciklusa Zivot smatra da je borba najbolje (rešenje) Znanje, da u borbi jači prezivljava i da je pravo jacega njegovo prirodno pravo. Ovo Znanje podrazumeva da je sloboda bezgranicna i da su dozvoljena sva sredstva samoodrzanja.

Međutim, kada se ovo Znanje oproba u praksi, postepeno se dolazi do saznanja da Zivot teško opstaje u uslovima borbe i bezgranicne slobode, odnosno da borba i bezgranicna sloboda ne predstavljaju okolnost u kojoj Zivot može neometano da se pretace kroz svoja tri prirodna stanja, posto se pomoću njih ne ostvaruje cilj Zivota, red i Zadovoljstvo, već izaziva i produzava nered i Nezadovoljstvo. Zbog toga se ovakva demokratija kao recept samoodrzanja Zivota ne može prihvatiti, ni tumaciti kao Znanje, već kao laz, odnosno, neznanje.

Na visem stepenu razvoja Zivota, suprotno bezgranicnoj slobodi kao neznanju, je Znanje o uzajamnom pomaganju i saradnji. Po ovom Znanju, umesto bezgranicne slobode uvodi se ogranicena sloboda po kojoj je sve zabranjeno, sem uzajamno pomaganje i saradnja. U prvi mah može izgledati da sada slobode i nema, ali tek pomoću ovakvog oblika slobode moguće je stvoriti organizaciju Zivota, tj. okolnost u kojoj će Zivot moći neometano da se pretace kroz svoja tri prirodna stanja – sto i jeste potreba, namera i cilj Zivota – zbog čega tek ovakav oblik slobode treba smatrati istinskom slobodom, a recept po kojem se ona uspostavlja, istinskom demokratijom i Znanjem.

Dok god pojedinci unutar jednog drustva pokusavaju da uredjuju svoje međusobne odnose po Znanju i principu međusobnog nadmudrivanja, konkurencije i borbe, organizacija njihovog Zivota i rada se neprestano i uvek iznova gradi i rusi. Tek kad pocnu svoje međusobne odnose da uredjuju po Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje, organizacija postaje trajno stabilna i cvrsta.

Sve organizacije od kojih se Priroda sastoji, od atoma, nebeskih tela i njihovih sistema, pa do tela jednocelijskih organizama i tela visecelijskih organizama, kao sto su, na primer, tela biljaka. zivotinja i ljudi, su stabilne i cvrste, sto dokazuje da svet materijalnih oblika u Prirodi nije stvoren i ne postoji po Znanju i principu uzajamnog nadmetanja, nadmudrivanja konkurencije i borbe, već po Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje. Ovo jedino ne vazi za organizacije Zivota i rada unutar ljudskog drustva, koje se neprestano, uvek iznova, grade i ruse. To dokazuje da je svest ljudi još uvek veoma niska, odnosno, dokazuje da se ljudi s ciljem svog opstanka još uvek međusobno bore.

Zavisno od toga da li pojedinci u jednom drustvu svoje odnose uskladjuju po Znanju i principu međusobnog nadmudrivanja, konkurencije i borbe ili Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje, zavisi i koji oblik podeljenosti pojedinaca će da bude u tom drustvu zastupljen.

Ako pojedinci svoje odnose uskladjuju po Znanju i principu uzajamnog nadmudrivanja, konkurencije i borbe, to drustvo će biti podeljeno na pobednike i pobedjene tj. biće podeljeno po klasama. Pobedjena klasa će se deliti još po profesijama, tj. po proizvodnim zanimanjima i radnim zadacima koje je kao pobedjena klasa prinudjena da obavlja u korist klase pobednika.

Ako pojedinci u jednom drustvu svoje odnose uskladjuju po Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje, to drustvo će biti podeljeno samo po profesijama i proizvodnim zanimanjima u skladu sa podelom rada koja je nužna da bi se stvorila okolnost u kojoj će Zivot u zajednici, svih pojedinaca podjednako, moći neometano da se pretace kroz svoja tri prirodna stanja. Kao u ljudskom telu u kojem sem podele rada drugi oblici podeljenosti ne postoje. Sto vazi i za ostalu Prirodu, sem za ljudsko drustvo.

(more…)

Јер туђим препознавањем буди се осећај још веће љубави

Posted in друштво, књижевност, породица, филозофија, SerbianCafe by Соларић on 23 фебруара, 2009

Koje djelove svoje licnosti ne ispoljavate

Raskuchin – Dec 30, 2003

..kada ste u emotivnoj vezi sa strancima i strankinjama (ljudima koji ne pricaju vas jezik)?

I kada smo u vezi sa nekim ko prica nas vlastiti jezik, ponesto, poneki dio duse, duha, poriva, perverzija, ukusa, ideja, sklonosti ostaje neispoljen jer naslutimo da partner/ka to ne bi razumio/la.

Kako stoje stvari dakle, kada ste u vezi sa nekim ko ne prica vas jezik i vasa kultura i vidjenje zivota im je strana ? Sta tu sve mora da otpadne i da ceka u mracnim coskovima potencijalnosti, koji vasi slojevi i djelovi ? Ili ste bas u takvim vezama otkrili neku posebnu, novu bliskost, ili su se u tim vezama pokazale neke vama dotad neznane dimenzije ?

&Lunja& – Dec 30, 2003

Raskucine, nikada nisam bila sa strancem u vezi i nikada necu biti. Lazni princip i hipokrizija, po sistemu, „da te ubijem, da ti pokazem koliko te volim, pa izvini“, pa opet sve iz pocetka, nije mi fah. Govorim o ubistvu duha, kulture, sto ne tolerisem ni u u cemu, ne samo u vezi. Koliko mozes da strancu otkrijes deo sebe? Onoliko koliko je u stanju da njegova ogranicenost primi. Sto znaci, koliko je neko sposoban da postuje kuture drugih nacija.

Biti sa nekim u vezi, ma kakvoj, znaci pre svega poverenje u samog sebe, zatim, poverenje u osobu sa kojom si…sva natezanja su samoubistvo. Ne tolerisem ni malo, hiljade laznih izvinjenja, mucna objasnjavanja, jer izvinjenje je samo jedno, bas kao i poverenje.

Sve ostalo..je samo pateticna komedija nakon toga. No, neko voli da bude zrtva, ce na silu „argumentovati“ sa svih strana.
Svako otvaranje je ulazak necije duse u dusu, u dno licnosti, sa svim malim i velikim stvarima, koje cine jednu osobu. Lako se uniste i rane te dubine, jer je to nesto sto svako nosi sa sobom, svuda, bilo kad je sam, bilo kad je sa nekim.

Zamisli da te neko voli i kaze da te voli..ali..ti sa tom osobom ne mozes dalje, iz bilo kog razloga…pa pocne prvo lagano objasnjenje, pa rasprava, pa tako u krug, do kulminacije mrznje, najtezih reci…

Ostaje se sam i porazen, u lavirintu iz koga nema izlaza. Iskreno prihvatanje razlicitosti, kapaciteta percepcije osecanja je ono sto vezu cini stabilnom. Ljudi nisu uvek spremni na ove male ali jako bitne stvari, jer misle da im nesto pripada…to je onda posesivnost, a covek nije stvar da nekome „pripada“ ili ne pripada. Svaki je osecaj samo sloboda, bilo da se daje ili da se prima i ne traziti, jos manje zahtevati da se neko nekom potcini, na bilo koji nacin.

Raskuchin – Dec 30, 2003

U vezi tvog zadnjeg pasusa, &Lunjo&..

Mislim da je za stabilnu vezu nadasve neophodno postovati „zivotni prostor“ voljene osobe. Pod tim mislim zakonitosti njenog ili njegovog postojanja, ne pokusavati „mjenjati“ partnera, na silu mu predlagati neke aktivnosti ako mu se radi nesto drugo, ne kresati grane licnosti ma u kom se pravcu razvijale, bitna je harmonija rogova u vreci, ako je to uopste moguce postici.

&Lunja& – Dec 30, 2003

Raskucine, pravilno si shvatio moje izlaganje. ZIVOTNI I DUHOVNI PROSTOR, e da su ova slova jos malo veca, ne bi dovoljno izrazila koliko je to vazno.
Siju bi zavrnula nekome da me sprecava da pisem, da citam, da se bavim stvarima koje ispoljavalju moju licnost. Majku mu vraziju, pa valjda se zato u nekog i zaljubiš, zato sto TO vidis kod njega prvo, takav ti dodje u zivot. I onda, posle cile mile, dodji da ti stavim lanac i koliko ti ja odredim, tol’ko ces da setas…Nije nego.
Drugo, prošlost se ne da izbirisati – covek dodje oformljen, sa svojom porodicom iza, prijateljima, prethodnim ljubavima…I sta sada? Gumicu u ruke i brisi sve, ama bas sve..E ti ja takvu ljubav, da ne kazem sta…

Najvise me ispunjava da vidim nekog sebi dragog da radi ono sto voli..da ga upijam bas takvog, da postajem deo njega jer primam u sebe njemu najdragocenije. Zamisli kada bi svi pisci morali da prestanu da pisu jer su im zene ljubomorne, da svako prekine sve svoje i radi ono sto mu drugi komaduje, otima, zahteva na silu ili cak usovljava ili ucenjuje ili – ili, biraj, ako nije kao ja kazem, ubicu te u pojam.

Tek kada taj neko, ko ti je drag, izaziva tudju paznju, postovanje, pa i divljenje, ineteresovanje, onda znas da vredi. Covek nikada sam za sebe ne moze da kaze da vredi, moze..ali to je onda samo mrva od istine.
Jer tudjim prepoznavanjem budi se osecaj jos vece ljubavi, da od svih na svetu, izabran si bas ti, da ti se da ono najdublje, najintimnije osecanje i poverenje, da neko sa tobom deli zivot ali da postoji i dalje, onakav kakav jeste, dajuci i tebi osecaj, da ti njegovo prisustvo da snage da izadjes u svet i da ti pokazes da si pravi par.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)