Увек се згрозим када чујем кованицу „јавни сервис“?

Преузето са: Нова Српска Политичка Мисао

„Изазивање националне, расне и верске мржње“ и друга Србија

Слободан Антонић
четвртак, 23. април 2009.

… Заиста је необично да се од свих адвоката и, уопште, правника, са макар елементарним осећајем за национално, није нашао ни један да поднесе тужбу због „изазивања националне, расне и верске мржње“ против разноразних „денацификатора“ и „модернизатора“? Примера за тако нешто има много. «Није потребно да као неки биолошки отпад загадимо Европску унију», каже, рецимо, Никола Самарџић у једном разговору за „Пешчаник“. „Шта ће нам Европска унија ако ће убице из Русије да купују капитал у Србији и да сеју овде свој прљави новац? (…) Шта ћемо у Европску унију када имамо доминантну верску организацију (СПЦ – А. С) коју више не представљају духовници, интелектуалци и испосници, него ратни хушкачи, лопови и педофили? …

У Србији је можда дошло време да се размисли и о оснивању својеврсне Антидифамационе лиге – удружења које ће упорно и систематски подносити пријаве против увреда или мржње изречене према српском народу. …

Владан Ненадић, први део

субота, 25 април 2009

Коментар посетиоца под именом „просечан, али нормалан Србин“ навео ме је да свима који посећују ове странице поставим следеће питање: Како би ви, поштовани посетиоци ове локације, описали учеснике емисије Кључ, која је синоћ емитована на РТС-у (увек се згрозим када чујем кованицу „јавни сервис“)?

Ево мог покушаја: Драгомир Анђелковић – помало збуњен, а тезе и ставови које износи, иако тачни и вредни пажње, бивају нажалост обезвређени његовим понекад конфузним наступом. Биљана Ковачевић Вучо – као и сви другосрбијанци, агресивна, самоуверена, на моменте безобразно лежерна у квалификовању свега и свачега, уверена да влада ситуацијом, неоправдано додељену велику минутажу користи без имало устезања, говорећи о свему и свачему. Драгољуб Жарковић – коректан, али некако на опрезу, увек спреман да ускочи, не толико у помоћ БКВ, колико да отупи оштрицу расправе, разводни, скрене на другу страну итд. Слободан Антонић – одмерен, цивилизован, васпитан, говори само кад добије реч, не упада другима у реч и не омета, али некако превише тих, ваљда згрожен наступом другосрбијанске јуришнице.

Па ипак, вредело је гледати емисију! Без обзира на агресивност и неодмереност БКВ, јасно као на длану оцртао се циљ читаве акције око подношења кривичне пријаве против Добрице Ћосића. Да не дужим превише, стратегија је, по мом мишљењу, следећа: прогласити Д.Ћ. за неспорни ауторитет у српском народу (што је, по мени, под великим знаком питања), инсистирати да се ради о „оцу нације“ (БКВ је најмање десетак пута то споменула), одбацити било какву могућност да се ради о реченици истргнутој из контекста или изговореној у посебним околностима, напротив инсистирати на томе да је она (реченица?) чамила у фиоци десет година (као да ју је Д.Ћ извукао на светло дана), одбијати поређење са сличним изјавама каквим обилује српска политичка сцена, и све то уз непрестано понављање другосрбијанских мантри „Европа, људска права, стандарди, грађани Србије, бла, бла бла…“.

Циљ је следећи – облатите ли „оца нације“ и доведете ли га на суд, судите целом народу – одатле оне приче о Ћосићевом ауторитету и небулозе да већина Срба уважава и малтене слепо следи његове ставове. Кад се на то дода изјава БКВ, да се сличне ситуације и изјаве могу третирати двојако (упитана од стране С.Антонића да ли се може у једном случају уважавати контекст у коме је нека изјава дата, а у другом не, госпођа је „ладно“ одговорила да може – значи двоструки стандарди ), јасна је намера целе акције – укуцати још један ексер у мртвачки сандук у који другосрбијанци верују да су сместили српски народ, његов идентитет, културу, историју, српско национално питање, једном речју све што носи српски предзнак. Одмах да напоменем – далеко од тога да Добрицу Ћосића сматрам за „оца нације“ или поистовећујем са српским народом, али овде је намера прозирно јасна – прогласити појединца за симбол нечега (у овом случају српства), а онда „оплести“ из све снаге по њему, а то „нешто“ (у овом случају Србија, српски народ итд.) само по себи бива попљувано. Све у свему, јадно и провидно.

Млади Џедај

недеља, 26 април 2009

У вези емисије „Кључ“ – колега ми је управо проследио анализу времена појединих учесника, преузето са интернет форума Наташе Миљковић:

17 мин 2 сек – Биљана Ковачевић Вучо
10 мин 22 сек – Драгољуб Жарковић
6 мин 52 сек – Наташа Миљковић
6 мин 52 сек – Драгомир Анђелковић
5 мин 28 сек – Слободан Антонић

Јако је тешко бити родитељ, али посматрајучи још увек са стране, јако је теже бити одговоран родитељ

Неколико шаљивих неформалних паралела родитељи – пословни свет

Практично не постоји дечија проблематика. Увек су родитељи криви! Можемо понекад и да се тешимо, уствари нашалимо: Значи не ми, па шта ми ту можемо, него наши родитељи, а онда то значи не наши родитељи, него су забрљали њихови родитељи …..а све се утисне у „јадну“ дечију душу…

Ауторка је по професији драматург, а аматерски одгаја петоро деце

Ирина Гилић-Жировић
[објављено: 25/02/2009]

predrag milovanovic, 25/02/2009,

Jako je tesko biti roditelj, ali posmatrajuci jos uvek sa strane, jako je teze biti odgovoran roditelj, MAJKA. Onaj koga majka pokvari, taj se ne popravlja, onaj koga majka uredi taj se ne kvari.

Nije da sad prebacujem odgovornost na majke, vec pozivam i oceve da shvate bitnost nas muskih u porodici i da svaku strogost i disciplinu (u granicama konstruktivnog) ostavimo neznijem partneru.

Cudno, ali nezniji roditelj treba da je strog (ne prizivam “ mirka“ da smiruje decu ili bilo sta grubo), a fizicki jaci roditelj treba da je blag i da neznost usmerava ka majci, a decu da voli kroz neznost koja podrzavai cuva njihovu majku, bez ljubomore i konkurencije. Ostaje na taj nacin prostor gde deca uce iz vidjenog, a ta autonomija roditelja decici ostavlja prostora da uce o svim autonomijama, o onoj nevidljivoj zategi koja nam ne daje da prodjemo jedni kroz druge.

Decica uce od neizgovorenog i cesto kad su majke blage, a ocevi strogi usadjuje se gradja u R kompleks, a kad je majka sef discipline onda je otac van polja snage i onda se nauk useljava u decija srca i tamo se razvija kultivisan Ego, takav EGO koji tvori ljubav i iskreno zahtevanje.

Posle ostaje da tako vaspitana deca imaju srece da vole takodje odmerene ali emotivne ljude. a i ako se ne desi, strogost majke je tu da cuva, a umerenost oca da nahrani strpljenjem, pa sve covek na kraju prebrodi.

Nije jednostavno, svaka cast svakom roditelju, ali mislim da muski trebaju da uce od majki i da ucestvuju kroz majku u porodici, ima tu mudrosti i neke izvornosti u svemu tom prelepom.

Upoznavao sa razne ljude, razmazeni ljudi su najtezi a neki i najgori, a jednom razmazeno musko dete, razmazeno od majke i tretirano lose od grubog i usmerenog oca, moze da bude i nesretni usamljeni umetnik, ali i imperator.

Velika je odgovornost biti roditelj, ali je teze onom koji brine gonjen i prirodom veze majke i mladunceta. Buducnost, opstanak.

Извор: Политика Online (коментари корисника)