Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Директан говор мржње и контекстуални антисрбизам „друге Србије”

Posted in НСПМ, Србија, друштво, медији, родитељи by Соларић on 16 јуна, 2009

Преузето са Нова Српска Политичка Мисао

Контекстуални антисрбизам

Драгомир Анђелковић

понедељак, 15. јун 2009.

„Људска природа је таква да мрзимо оне којима смо ми учинили зло.“

(Тацит)

Недавно нас је Слободан Антонић упечатљивим текстом „Изазивање националне, расне и верске мржње и друга Србија“ подсетио на страшне аутошовинистичке испаде „наших“ родомрзаца. За Николу Самарџића Срби су „биолошки отпад“, Марко Видојковић каже да смо „крезуби смрад“, а Петар Луковић мисли да смо „колективни кретени“. Нема сумње, да су било шта од тога рекли за Јевреје у Немачкој или већини других држава ЕУ, доспели би на суд и били осуђени.

Увреда смислом исказа и последицама дела

У тим земљама би одговарали и многи други припадници тзв. Друге Србије, због онога што говоре и чине, само када би се уместо Срба радило о Јеврејима. Под антисемитизмом се подразумева – како тај појам кратко и јасно дефинише Cassell Dictionary of Modern Politics – свако испољавање непријатељства према Јеврејима. …

„Одбрамбено“ прогањање Срба

Да се сада у светлу реченог осврнемо на речи Весне Пешић. Нећу да говорим о њеним шовинистичким испадима, чији је објекат био Емир Кустурица, већ о нечему што је заступала током деведесетих година. Госпођа Пешић је тада тврдила да је „код Хрвата у питању одбрамбени национализам за разлику од српског који је агресиван“. Из чега произилази да су Срби сами криви и за све лоше што су им Хрвати учинили, односно, како то хрватски шовинисти воле да кажу – да браниоци, с обзиром на начелни карактер њихових поступака, не могу да изврше ратне злочине, чак и када учине нешто што изгледа као злодело! …

Јасеновац и Аушвиц

Тешко би другачије могао да се схвати и поступак Бранислава Димитријевића, помоћника министра културе, који је у једној телевизијској емисији одбио да се изјасни у вези са минимизирањем броја јасеновачких жртава од стране актуелних хрватских власти. Понашао се, како је то написао С. Антонић, по принципу: „Нисам био тамо, дакле, то за мене и не постоји“! Замислите само каква би била политичка судбина неког израелског функционера, који би се слично понео у вези са нечијим оспоравањем званично утврђеног броја убијених Јевреја у Аушвицу.  …

Република Српска и Израел

Да поменем и Теофила Панчића. Током ратова за југословенско наслеђе етничког чишћења је било на територијама под контролом свих зарађених страна. До истоветног процеса долазило је и током јеврејско-арапских сукоба у Палестини у доба стварања Израела, односно потоњих израелско-арапских ратова. Због оног лошег што се објективно десило у Сребреници и других злочина које су починили неки Срби – игноришући једнако страшних злодела почињених над нашим народом – Панчић за Републику Српску каже: „гнусна државолика краста“, „морбидна измишљотина“, „гломазна цркотина“. …

Нема сумње, оно што Теофил Панчић пише о Р. Српској представља директан говор мржње и контекстуални антисрбизам. О првом је непотребно ишта рећи. Што се другог тиче, не ради се само о томе да вређањем њиховог државног ентитета, многима прекодринским Србима наноси велики душевни бол и омаловажава њихова национална осећања, већ је ствар и у томе да од опстанка те „државотворне красте“ буквално зависи будућност скоро 1,5 милиона Срба у БиХ. …

КОМЕНТАРИ:

директан говор мржње и контекстуални антисрбизам друге Србије

понедељак, 15 јун 2009

Све је речено, треба нам акција! После Антонића, аутор је још експлицитнији – дигнути главу, време је за тужбе!

Ако сматрамо да нас има довољно и да нисмо крпе, хајде да се организујемо и пређемо на терен који друга Србија добро познаје и кога се плаши као ватре, тј.да их ударимо по џепу! Читао сам више пута да је у питању новац, тобоже, друга Србија га има, а прва нема, што једноставно није истина.

Ево, ја сам нешто мало зарадио у животу и припадам пр(а)вој Србији. Ако би се уредници или неко из јавног живота, коме се може веровати, потрудили да анимирају читаоце спремне на борбу и „без новчаних потешкоћа“, ја се јављам да плаћам адвокате, макар једним већим делом, и то оне добре, врхунске!

Не потписујем се из неких својих, одређених разлога, али сам на располагању уредништву ако дође до неке праве и организоване акције у смислу утужења перјаница друге Србије. У одређеним околностима не бежим ни од објављивања мојих генералија, јер живим далеко, у иностранству, а сигуран сам да ми друга Србија не може наудити ни пословно, ни било како, јер су њени припадници изван Србије напросто занемарљива мизерија…

Дакле, неко би морао да организује целу ствар, можда академици Ћосић и Бећковић(?), свакако неко од угледа и речи међу страдалницима и симпатитериам прве Србије. Финансирање судске акције не гледам као неки велики проблем, а познајем доста особа које би својим средствима радо припомогле…

Поздрав!

McMurphy

12 уторак, 16 јун 2009

Neposredno pred ovaj zadnji rat, jedan hrvatski funkcioner SKH je izjavio da je hrvatski nacionalizam opasniji (od srpskog) jer djeluje kroz institucije sistema. Sad, kad nas je D.A. podsjetio na najupečatljivije izjave iz NVO pa i iz same vlasti, moramo se upitati kako se hrvatski nacionalizam tako dobro infiltrirao u institucije u Srbiji. Tako sirovu nacionalnu nesnošljivost kakva stiže iz NVO odavno ne pokazuju ni hrvatski nacionalisti u Hrvatskoj. Čak je i jedan Stipe Mesić prividno nacionalno-tolerantniji u ulozi samodeklariranog „antifašiste“. Doduše, iz te pozicije mu je puno lakše kriviti Srbe za etničku čistoću u Hrvatskoj.

jelisaveta

уторак, 16 јун 2009

Ja se prvi put javlja i ako vec mesecima pratim samo ovaj sajt, jer mi se zgadilo da citam bilo sta drugo. Ovde nalazim utehu, jer kada otvorim OTROV od sajtova koa sto je B92 ili BLIC zaista se rastuzim. Tu sam da vam da punu podrsku i da vas zamolim da zaista krenemo u odlucniju akciju, nekih peticija, angazovanja nekih javnih licnosti, podizanja tuzbi. JER NE ZELIM DA IKO MOJU PRELEPU DECU zove biloskim otpadom ili da se moj sin nekom sutra izvinjava sto je Srbin. Razmisljala sam i privatno da podignem tuzbu, jer me kao gradjanku zaista vredjaju, znam da nemam sanse, ali barem da se zna, da im ne precutimo, da galamimo, da se nedamo.

Molim vas da se ozbiljnije organizujemo

Проблем је јавно манифестовање свог сексуалног опредјељења

Posted in Србија, друштво, медији, политика, породица by Соларић on 5 јуна, 2009

Преузето са SerbianCafe.com (дискусије)

ZmajDREJKO

22. mart 2009.

Малолетник силовао дечака

Тринаестогодичњи дечак из Врања силован када се из школе враћао кући. Осумњичен малолетник који већ издржава казну за силовање. Напасник пуштен кући за викенд, на основу процена стручњака Центра за социјални рад.

У Врању је силован тринаестогодишњи дечак када се из школе враћао кући. За злочин је осумњичен малолетник који је пре две године извршио исто кривично дело и већ издржава казну у нишком Заводу за васпитање, из којег је за викенд пуштен кући. Родитељи силованог дечака кажу да је њихово дете издржало све најгоре пре него што је успело да побегне кући.

РТС

zmajDREJKO

24. mart 2009.

Проблем је јавно манифестовање свог сексуалног опредјељења. Шта мене брига што је твој син то што јесте… Нећу га дирати све док не почне шареном заставом да ми маше испред носа.

Проблем је међународна кампања која се труди да то постане свакодневница сваке породице… да постане нормална ствар, а није. Није јер није природна.
И што држава учествује у тој кампањи, испирајући мозак сопственом народу.

Проблем је и то што они траже права која у НОРМАЛНОЈ држави и нормалном друштву не могу и не смију имати.
Не могу се вјенчавати, не могу усвајати дјецу, не могу радити на специфичним радним мјестима као што су образовање и васпитање, рад са вјерским и религијским заједницама…

Одлучите се…јел се тако рађају/те или то постајете…
Исто тако, одлучите се, да ли смо сви исти или не…
Видим различите ставове људи са `исте` стране.

Управо је полазна тачка овок накарадног закона у Србији та да смо сви рођени једнаки, што је сулудо. Наука је давних дана дала одговор на то питање, а то је да нисмо сви исти.

… Малоприје сам заборавио да одговорим и теби и некоме изнад…када сте рекли да они никога не дирају и не вријеђају… НИЈЕ ИСТИНА!
Погледај њихов званични сајт за Србију, тј сајт организације Квирија, и прочитај болесне блогове на сајту Б92. Ако то није ширење свих врста мржње ја не знам шта је! Отворено и највулгарније пљују на све традиционалне вриједности и овог и свих других народа, пљују по Српској Православној Цркви и Патријарху, по националној историји, култури… Ево, почели су да изазивају инциденте и да прекидају пројекције филмова у сред београдског Центра Сава! ,,,

Giddens (Sociolog)

24. mart 2009.

U potpunosti se slazem sa stavom od zmajDREJKO,ja nisam napravio paralelu između pedofila i homoseksualaca da bi osudio postojecu populaciju i na taj način stigmatizirao njihovo postojanje. Želio sam samo da na osnovu danasnjeg stanja u medijima,pokazem koliko homoseksualci imaju dominantan uticaj, i koliko žele da eksponiraju svoje stavove u drustvu.Najnovija istrazivanja iz oblasti nauke govore da u zivotinjskom svijetu postoje takve pojave,međutim zivotinje za razliku od ljudi ne eksponiraju svoje seksualne sklonosti.

Netreba nikoga stavljati na stub srama, ali niko nema pravo da namece neke nepostojece norme koje nisu nikad postojale.

Pronadjite kroz istoriju neku državu gdje su homoseksualci imali sva ta prava koja sada traže.Osim toga za sve skeptike želio bi napomenuti,zar je normalno da se sex demonstrira na ulicama i da je pornografija treba da postane normalna pojava. Socioloska istrazivanja pokazuju da porodica je jedina zdrava baza za odgoj djeteta. Zapitajmo se gdje je mjesto moralu i etici danas,i da li će možda sutra biti sasvim normalno da i pedofili traže svoja prava.

Тако се калило наше ново друштво које нас је од некада радно-вредног народа створило масе занесењака који би радије гладовали у граду и хладу

baresh (zanatlija)

30. mart 2009.

..

Овако нешто памтим када се калило наше ново друштво. Било је то педесетих минулог века, када су сатирали „кулака“ (читај сељака) који је служио као симбол поруге (сељачина) пружајући најжешћи отпор насиљу тадашњег времена.

Мој најстарији брат преко ноћи постаје скојевац и добија посао у државној служби. Потом се жени и ствара породицу. Највећи део прихода за опстанак, била је храна по коју је долазио сваких седам дана на бициклу.

Варошица у којој је радио, била је неких 20-ак км. од села, па му мајка спреми: пасуљ, кромпир, јаја, суво месо, пекмеза, ракије…и да не набрајам, а он никада да донесе ни паковање кафе или било чега у знак пажње.Када је почео правити кућу, мајка на пијаци нешто прода и да му новаца, а он јој и негледајући је прокоментарише: зар само оволико?

Мајка каже: немам више, ниси ти САМ. А нас било петоро деце…!

Тако се калило наше ново друштво које нас је од некада радно-вредног народа створила масе занесењака који би радије гладовали у граду и хладу. А тек како је људска машта узнапредовала кад се почело одлазити у З.Европу, тј.печалбу, а потом у трајно исељење, да не помињемо. Бата Иранац описује нас општенито (генерално) па према томе не бих рекао да си неки од ређих изузетака, судечи по твојим коментарима.

П.С. пре неколико година приликом посете завичају, снимио сам на траку са једне градске зграде овакав графит: Боље динар у хладу него два на раду„. Када сам опет ишао прошле године, исти графит и даље постоји.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Психопатама је циљ ИСЦРПЉИВАЊЕ жртве, они само „купују време“, тј. „залуђују нас“ и излуђују, а никад не заборавите, реагују само на нашу моћ и – страх

Posted in Србија, друштво, економија, здравље, породица by Соларић on 25 марта, 2009

Раднике шиканирају и „професионални мобери“

Талас отпуштања и смањење шанси за налажење новог посла узроковали су да малтретирање, вређање и омаловажавање запослених у ужичком крају поприме све шире размере, тврде у Самосталном синдикату

Бранко Пејовић
[објављено: 19/03/2009]

ljubica krstic, 20/03/2009,

Rec mobing, sto znaci: psihicko zlostavljanje, koristi se u zvanicnoj psiholoskoj nauci i naci cete je u svim udzbenicima psihologije pristiglim s americkog govornog podrucja. Ne bih zlostavljace delila na profesionalne i amatere, jer tu nikakvih amatera nema,u pitanju je poremecaj licnosti. Oni mrze ljude,tj.“nemaju osecanja“, samim tim nemaju grižu savesti ni osećaj krivice, a osecanja (pretezno straha i brige, koje u „pozitivnim fazama“ – fazama koje im sluze samo za maskiranje stvarnog stanja stvari – cesto ispoljavaju u preteranoj meri i prema sebi najblizim ljudima,koji im, jasno,postaju i najvece zrtve! I po tome cete ih i poznati, npr.,u fazi udvaranja ili „briznosti“prema deci, pa otvorite cetvore oci!) itekako imaju – utoliko vise! – za sebe same.

Nas narod bi ih zvao: „grubijani“, „siledzije“, „nadzak-babe“(nadzak – (kratka?) sekira (turcizam)), „hajduci“, gradski stanovnici: „kriminalci“, a psiholozi: „psihopate“ i „sadisti“. Obozavaju SAMO „jace“ od sebe i zato su odlicne sluge (ranje), iako,zbog obozavanja moci (KONTROLA!) obicno daleko doguraju i odlicno se „prilagodjavaju“. Automatski, bas to im je slaba tacka! Zato, nikako ne biti „slabiji“ i njima podredjen!

Reaguju samo na pritisak (strah za SEBE ili svoje pozicije, a i u interesu im je da se prljava igra sa zrtvom sto duze nastavlja, po mogucnosti, do nervnog sloma ili SMRTI zrtve! Sto bi se reklo, reaguju samo na batinu,a KONTROLU ostvaruju kvarenjem odnosa!

Primetili ste da nasilje ne dolazi samo od „primitivnih“ i „neobrazovanih“. Tipican pr.: dosla zena kod psihijatra i zali se da je muz svaki dan vredja,a skoro svaki i bije. „Pa sto ga ne ostavite?“ „Kako da ostavim coveka koji mi za svaki rodjendan kupi cvece?“

-Drzava bi to mogla da resi zakonom o radnim odnosima, razmislite zasto nece! A zene se iz „sigurnih kuca“, po pravilu,vracaju“svojoj“, opet na isto i jos gore, kad tek psihopata uvidi koliko nemaju moci i zastite! I ZATO zrtve-cute !

Lek: ne dozvoli da ti uticu na raspolozenje=planove i osposobiti se za nesto da postanes materijalno samostalan; ZNATI sve ovo o njima – i uvek imati pred ocima! – da bi bez zaljenja mogao da ZABORAVIS zlostavljanje i doticnog/u, sto automatski znaci, nikad im ne poveruj da si „los“, NIKAD NIKAKAV OSECAJ KRIVICE (oni bas time i barataju, VECITIM PREBACIVANJIMA, to im je i najjace oruzje za ubijanje i to ne samo „u pojam“!

Oko njih su „ubijeni“ ljudi, smlavljeni, neprekidnim kvarenjem raspolozenja i na kraju i samopostovanja, a NIKAD LJUBAVLJU oni ne uspostavljaju KONTROLU/vezanost za njih!/ – SVOJ KRAJNJI CILJ! – nad nama) – i 1.prilikom: POBECI! Bez blefiranja i laznih pokusaja! Bez kukanja, predugih „razgovora“ ili „rada na svom braku“, molbi, suza, ocekivanja „boljih vremena“ na prazno (bez emotivnog i materijalnog osamostaljivanja!), jer psihopatama je cilj ISCRPLJIVANJE zrtve, oni samo „kupuju vreme“, tj. „zaludjuju nas“ i izludjuju, a nikad ne zaboravite, reaguju samo na nasu moc i – strah.

Zato od njih treba i kriti sve svoje planove, pokusace da osujete bas ono do cega nam je najvise stalo! I njih covek moze da pozna bas po tome i – lazima! BEZI I NE OKRECI SE, SINE!! Na duze staze, pored njih, moze samo da se oboli i umre! Ili da se stalno igra neka igra moci i nadjacavanja, sto na kraju postaje vise nego smarajuce i besmisleno, a za decu u porodici i opasno i ogavno!

NIKAD ne prestajte da cenite sebe i menjate- samo sebe! Srdacan pozdrav svima, a ШУТ psihopatama! NEMA pomoci od drugih, od institucija, osim kratkorocne, jer tudja ruka svrab ne ceshe! I na najboljem i „najsigurnijem“ radnom mestu, imacete bar jednog ovakvog u blizini, a zbog „energicnosti“ cesto bas oni postaju rukovodioci, iako blokiraju citavu proizvodnju sikaniranjem i svadjama!

Na Zapadu su to vlasnici kompanija uvideli (ali oni su zainteresovani za profit!) i to je postala citava nauka: kako stvoriti najbolje odnose za saradnju na rad. mestu.

Eto,i sama rec kaze: sa – radnja! NE GUBITE IZ VIDA-SEBE!

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Вечита жеља да се неко омаловажи, понизи, потцени, надвиси интелектом и духом и покаже другима своја умна мудрост

Posted in друштво, култура, књижевност, SerbianCafe by Соларић on 8 фебруара, 2009

AnaK__ – 24. novembar 2004

Sujeta je veoma kompleksno osećanje. Sujeta bez pokrića i čvrste osnove često skrene ka patološkoj.

Kad se to ukrsti sa niskim nivoom lične kulture, dobijemo diskutanta maštovitog i inspirativnog pseudonima mnmnmn. Koji ne zna tačno oko čega se diskusija okreće, nije baš najsigurniji šta se sve u pravopisu promenilo poslednjom reformom (pre 11 godina – videti pod nažalost), ali zna da niko ne osporava Klajna (videti pod razočaranje vs razočarenje) i nepogrešivo prepoznaje siromašne duhom i vlasnike navrat-nanos znanja. Savršen primer za ilustraciju onoga što narodna izreka definiše kao „nažalost mu/joj škola“.

Pravopis iz ’79 godine priznaje i razočaranje i razočarenje. Ako se period od četvrt veka može podvesti pod „šta se zadnjih godina desava sa našim jezikom“, onda ja očigledno ne znam šta „zadnjih godina“, u stvari, znači.

Zika .. – 24. novembar 2004
Nazalost ništa novo. Gomila suvoparnih fraza. Vecita zelja da se neko omalovazi, ponizi, potceni, nadvisi intelektom i duhom i pokaze drugima svoja umna mudrost. Nazalost u takvom duboko neljudskom stavu, covek otkriva bledilo svoje duse i malenkost licnosti. Licna karta je pokazana na ocigled publike. Međutim kada bi to još umelo da se shvati i prihvati kao cinjenica, trenutni status i polozaj na duhovnom termometru koji ocigledno pokazuje ZIRO, imala bi se solidna baza za temenjena na kojima će se graditi gradjevina koja će zaliciti i zamirisati lepotom humanizma. Nazalost ovde to nije slučaj. Ali covek uci dok je ziv, a ponavljanje je majka znanja…
Sa najboljim namerama i sa puno toplih pozdrava,

Извор:  SerbianCafe.com (дискусије)