Подсвјест је чудо а поготово ако немаш подршку а превише си мален да би се борио са тим
Mrznja
Blondinka (avanturista)
25. jun 2009.
„Toliko ga mrzim da bih ga ubila”, čujem od komsinice.
Da li ste ikada mrzeli toliko da ste želeli tudju smrt, nesrecu,da napakostite, povredite?
Šta je u osnovi mrznje – povredjena sujeta, ljubomora ili nekadasnja ljubav?
Da li je moguće da ucitelj zamrzi ucenika, ocuh posinka, roditelj dete, dete roditelja i tako u nedogled a da sve to zapravo proistice iz dubokog razocarenja u nekoga? Da li onda kada ulozite svu svoju ljubav, vreme i dobru volju u nekoga a taj vam bezobzirno okrene ledja i čak vas povredi, da li je tada mrznja opravdanje?
BaneD (istinoslovitelj)
25. jun 2009.
Mrznja je negativna energija hrišćanska nedoslednost ili nedostatak humanisticke produhovljenosti. Mrznja je opasan impuls sto pomracuje um i cera ga da pravi dalje greške.
medljeno (скот)
25. jun 2009.
Банед, кркни ми још пет минуса, много ми значи. Погледај мало боље око себе, па ћеш видети какви монструми и за каква дела изађу из затвора после кратког периода. Једино о чему размишљају је да не падну због исте глупости, а да се кају – заболе их као мене за минусе.
А, хришћанине, знаш ли да је у име бога проливено највише крви? …
njezna_zverka (manitanje)
25. jun 2009.
bane,
postoje prirodni zakoni i postoje ovi shto su ljudi kreirali..
mnogo je sladje kad sam tjеrаsh pravdu za nepravdu koja ti je nachinjena. slast osvete…
kako se ja razjarim kad vidim pravosudje srbije…dvije malestirane djevojchice od sexualnog predatora…osuđen na 5-6 mjeseci zatvora…
dodje mi da iskochim iz kozhe. zna li taj sudija da su tim curama zhivoti unishteni skroz? ima li on djecu? ko je sljedeca zhrtva nakon 5 mjeseci? …
medljeno (скот)
25. jun 2009.
За просветитеље:
Пре пет година, у предграђу села у околини Панчева, на улици, згажен младић од непуних 18 година од стране бахатог возача, који се из обести кретао великом брзином. Возач је био старији годину дана… После вештачења, осуђен је на три године и пуштен на слободу (и слободно даље гажење) после две године. Отац УБИЈЕНОГ младића, сачекао је убицу који се спремао за венчање и испразнио шаржер у њега.
… На исти начин је кажњен и кошаркаш Бркић, који је аутомобилом усмртио шестогодишње дете. Шта је са њиховим правом на живот које је неки ментол ускратио?
njezna_zverka (manitanje)
25. jun 2009.
ja sam bila 6-ti razred i u to vreme u hrvatskoj nisu pitali koje si vjere nego za koga navijash.
brat krenuo u prvi razred i svaki dan sam ishla po njega a u njegovoj shkoli sami „hajdukovci”:)
30 njih iz jednog razreda i svi na mene…pitaju;gdje si zvezdashice?:)
ja zovem direktora da me napadaju al nema ga.
jedna mi skochi na stomak,satrala me…
nishta,odem kuci,e sad,ubice me caca shto se povlachim bez borbe..
uzmem lovachki nozh:) i nazad po brata..
opet ovi,pitaju ocu li josh.reko;prvi koji pridje biće poderan.
eto ti i direktora…prepali se..reko;gubi se,nije te bilo kad si meni trebao..doveshcu ja i cacu,ludji je od mene..:)
nakon par godina ta shto mi je skochila na stomak mi je platila pice. kazhe;sjecam te se,imash mooda:)
e da,posle su mi brata izubijali,pred rat,jer je srbin…u istoj shkoli. dosha caca:)).izvrno stol u zbornici i kazhe;svima ću vam glave poodkidati,mamu vam ustašku!!!:)))
da samo vidish kako te poshtuju vishe..kako su mirniji:))
tesla-26. jun 2009.
A šta ako tu uradi vas sin,muž,momak,cerka,tata,mama,baka,deda,da li bi ga po kratkom potupku.
Znam da će mnogi da kažu,da isto misle ali brale moj,ne daj boze da dodje do takove situacije,vidjeli vi bi..
Šta ako je vas sin malo popio i zgazi dijete i iskreno vam prizna da je eto malo popio i da mu je zao itd..itd…da li i onda pucali u noge tri puta..
Ja vas razumijem,jer sam i sam takav i muka mi je stvari koje svakodnevno vidjam ali…nisam za takve metode,jer mogu da se odbiju kao bumerang…
njezna_zverka (manitanje)
26. jun 2009.
malo popio pa satro djete?
ja bih sama sebi sudila kad bi to uradila.
nebi mogla zhiviti sa tim.
vidi tesla,
nije kraj mene proshao prosjak il chovjek da upita za pomoć a da nisam pomogla…a ni djete da mu se nisam nasmjeshila…a isto tako sam zvjer za okrutne.oprashtam mnoge stvari jer smo svi samo ljudi ali..
jedan pedofil unishti lanac ljudi..i roditelje i djecu i buduce generacije. pricham ti iz iskustva.
mene nije silovao jer sam pobjegla ali samo dodir ostaje za sav zhivot da sam tek sa 33 godine mogla prichati o tome.. i opet ne u detalje..jer suze i bol ugushishe. sad sam tek svjesna koliko me oshtetilo,kad sam srushila mostove iza sebe a slabo gradim ikakve ispred.podsvjest je chudo a pogotovu ako nemash podrshku a previshe si malen da bi se borio sa tim.
ili se ubijesh ili ti izrastu kandze.
dovoljno je da me malo osoba iznevjeri pa da se povuchem i uzdam samo u sebe..nebitno chak i da se radi o rođenom roditelju. nesvjesno sve odbacujem da me ne povredjuju ako mi ne mogu pomoći..
oko za oko,zub za zub!
imam samo jedan zhivot,pola su mi unishtili i nemam vremena za monstrume da im objashnjavam a monstrumi ne razumiju jezik chovjeka…
tesla-26. jun 2009.
zverko,razumijem te…
njezna_zverka (manitanje)
26. jun 2009.
:)
chista odmazda u svrhu zdravijih uslova za zhivot.
inache sam protiv ratova,ubijanja,ubijanja zhivotinja zbog trendaova,kozhe,krzna oko vrata…bljak..
a ove sitne odmazdice monstruma mi zvuche jako korisno i simpatichno:)
Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)
Кучи – живот и обичаји
ПЛЕМЕ КУЧИ – ЖИВОТ И ОБИЧАЈИ
…
4. Давање утока (азила) било је у Куча свети обичај за свакога.Кад би неко , био пријатељ или непријатељ, обегао у Куче и потражио у њих утока (уточишта) од непријатеља, који га гоне, они су га свесрдно примали под своју заштиту. О томе говори и војвода Марко (Пл. Кучи, 100) и каже, кад би такав бегунац наишао на неког Куча од слабијег братства, тај би га одвео јачен братству, код којега је могао бити безбеднији. …
5. Деоба задруге вршила се у Куча, како у Срба тако и Арбанаса, по пасовима а не по главама, т.ј. имање се делилило на онолико једнаких делова, колико је било мушких представника онога паса, који је задругу основао.Кад би се отац делио са синовима, добијао је једнак део са њима. Ако отац није био у животу, па су се делили синови с мајком, и она је добијала део раван љихову, самошто она није смела од тога ништа окрњити, јер се тај део сматрао као својина њених синова и они су га по њеној смрти делили на равне делове. Оно што је нека задруга сама својим трудом стекла, што дакле није наследила од својих старих, делилио се подједнако међу све одрасле мушке задругаре. Девојка није добијала од подењљеног задружног имања никаква дела. Ако су јој родитељи помрли, дужна су била браћа старати се о њеном издржавању и удадби. Ако је не би хтео нико од браће држати код себе, морала су сва издељена браћа плаћати за њено издржавање у некој другој кући.
6. Особац. Кад се удавала нека девојка, давали су јој (као што дају и сад) родитељи, односно браћа, по неколико брави или нешто новаца, што се сматрало као њен особац, т.ј. њена особена или засебна својина. Њен муж није имао никаква права на тај особац, и она је могла располагати њиме, како је хтела. И кад би жени неко од њених браственика нешто поклонио, то је такође спадало у њен особац. Обично су особац наслеђивале од мајке само кћери. – Као што видимо, прости народ је сасвим здраво и раумно решио питање о праву располагања жениним миразом.
7. О друштвеном положају Бањовића, кучких ковача, већ смо говорили на страни 135. Откуда толико презирање у Куча према овим ковачима, није лако разумети, у толико мање, што Кучи не тврде нигде, да су Бањовићи некога ниског порекла. Може бити, да у томе презирању имамо просто изражен витешки понос ових ратника од заната према људима, који се – по њиховом схватању – баве пословима ниже врсте.
8. У Арбанаса су вределе већином правне уредбе из познатог Лека Канума неписаног арбанашког законика, који се приписује арбанашком владару Леки Дукађинију („Лека Капетан“ српских народних песама) из друге половине 14. века. Ја сам био по казивању Арбанаса написао повећи број чланова тога закона и кад сам их упоредио са немачким преводом Лека Канума (в. Берлински лист Zeitscrift für Ethnologie za 1901, по саопштењу P. Traeger-a), видео сам, да се готово у свему слажу са њим. Зато их овде и не доносим.
Г. Неколико последица племенског живота
Вековима су Кучи, као и многа друга српска племена и братства, живели засебним, а врло дуго и сасвим самосталним политичким животом. Никаква власт није их држала дуже и потпуно под собом, они нису знали за какве дужности према држави,чак и против најмањег данка они су се одсудно бунили. Племе, братство и уопште сродство служило је као заштита од непријатеља. Сваки, који је стојао изван тих кругова, па ма био и Србин, сматрао се мање више за природног непријатеља. Човек се у оним данима општег безвлашћа и борби свију протов свакога још једино могао поуздати у своје крвне сроднике, братственике и племенике.
У таквим приликама морали су неодољиво поникнути и погледи и врлине особине врсте. Племе је сматрано за средиште целокупног народног живота. Оно је имало у сваком погледу своје засебне интересе који су готово увек били супротни интересима скоро свих околних племена. Свако је племе увек било готово, да те своје засебне интересе најодлучније брани па ма против кога било. Развила се дакле јака племенска саможивост, сепаратизам, који је врло јасно и врло често избијао у свој ранијој и скорашњој прошлости Црне Горе и свих суседних јој области. Сваки је племеник сматрао за дужност заступати свуда своје племе. Ко би покушао, да погледа мало даље изван узаног оквира месних интереса и да ради виших, општенародних задатака жртвује један део племенских интереса, тај се излагао погибли, да га племе огласи за издајника.
У племену је опет, као што знамо, братство имало улогу мањега средишта, које је прикупљало око себе блиске сроднике. Крвно сродство, најприроднија и најчвршћа веза, која може људе спајати, чинило је, да су узајамни односи међу браственицима били веома чврсти. Била је света дужност потпомагати и бранити свуда свога браственика без обзира на то, да ли је прав или крив: браство га је морало осветити, ако би погинуо, морало је на суду бранити његову невиност и јавно заштићавати његову част и углед. У многим другим српским крајевима, где није било установа братства и племена, указивале су оваке исте улсуге својим члановима задруге или веће групе од сродника.
Црна Гора а у многом погледу и Србија имају у својим напорима за политичким и културним развитком још врло много да се боре с овим наслеђеним погледима доскорашњег друштвеног живота у Срба, и нису мале сметње, које ти погледи чине напредовању младих српских држава. У Црној Гори се још не може замислити, да се у неком племену постављају за чиновнике иноплеменици, туђи људи. И грађански и војни главари, свештеници па чак и учитељи – све то морају бити људи из истог племена. Племе се још непрестано осећа засебном целином, која своје посебне интересе врло пажљиво чува.
Извор: наставља се…
Сродне теме:
Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ? 
2 comments