Замена теза која се овде врло вешто примењује у ТВ прилозима је један од ПРАВИХ УЗРОКА наркоманске зависности и зависности уопште
Преузето са SerbianCafe (дискусије)
Још једном о Црној Реци**
maliperica1 (ing (pripravnik u GM))
28. maj 2009.
Ко стварно стоји иза ове кампање и врхунског медијског цинизма који прераста у посебну врсту правног и државног цинизма.
1. У Црној Реци по снимцима и свим изјавама НЕ ПОСТОЈИ ЗЛОСТАВЉАЊЕ.
Иза целе машинерије се управо на лицемеран начин и незнајући ништа о проблематици наркоманије перфидно замењују тезе и потура намера и жеља да се врши САДИСТИЧКО иживљавање над штићеницима.
Да ли је САДИЗАМ циљ овог пројекта или управо покушај да се од САДИЗМА укупног окружења, штићеници извуку из праве клопке социјалних укупних услова окружења које ствара зависност, биће једно од кључних правних питања.
Понављање и приказивање сцена насиља у свако доба дана 24 сата на јавним отвореним каналима је само један од правих УЗРОКА насиља и ништа мање један од узрока пута ка наркоманији.
2. Штићеници и чланових породица су СЛОБОДНОМ ВОЉОМ прихватили услове стационарне хоспитализације у манастиру. То значи да су слободном вољом, познавајући и живећи активно све време целокупну проблематику пристали на лечење, знајући и за метод 5 пута по туру након понављања прекршајних правила стационара. По гузи су добили СВОЈОМ ВОЉОМ и без ОТПОРА по унапред израженој СЛОБОДНОЈ ВОЉИ у правном смислу значења. Прекршајна правила су им била унапред позната и ради властитог интереса лечења су ДОБРОВОЉНО и СВОЈОМ СЛОБОДНОМ ВОЉОМ пристали на такве услове.
Грандиозни цинизам је подеметати манастиру у том смислу примену средстава која се као СКАНДАЛОЗНА и САДИСТИЧКА подмећу целом пројекту као првобитна намера целог пројекта. Замена теза која се овде врло вешто примењује у ТВ прилозима је један од ПРАВИХ УЗРОКА наркоманске зависности и зависности уопште.
***
Абергејб и Гванатанамо су неисптани случајеви ДРЖАВНЕ превентивне идеологије која тотруру без правне контроле примењује са циљем ЗАСТРАШИВАЊА у погледу било каквог ПРЕДПОСТАВЉЕНОГ отпора наметнутим укупним спољнополитичким интересима у име одбарне којих вредности?
Да ли је овде садистичко иживљавање директно примењено рачунајући на све социолошке и остале последице оваквог стварања нових савремених „ХУМАНИСТИЧКИХ ВРЕДНОСИ„ и какав утицај имају ова дешавања на питања етике и моралног сазревања младих људи уопште и посебно будућих наркоманских потенцијалних зависника?
***
Бокс меч или сам тренинг бокса као борилачке вештине предпоставља СЛОБОДНУ ВОЉУ ТАКМИЧАРА. Зашто се по истим правним мерилима не примени принцип забране борилачких спортова као тортуре и опасног у погледу телесних свих повреда?
Али, времена витешког спортског бокса су прошлост. Спорт је део бизниса и то јеедан од најзначајнијих делова психологије потрошачког менталитета који ствара посебне зависности.
Да ли су екстремне борилачке вештине такозвани реал фигхтинг предмет анализа ЗЛОУПОТРЕБЕ и САДИЗМА у којима треба укључити кавна тужилаштва широм света. Па нико није луд да то предложи ако се ради о СЛОБОДНОЈ ВОЉИ учесника.
***
Да ли је комерцијализација насиља у филму израз уметничког тренузтка духа времена или идеолошка компонента укупног новог светског поретка?
Да ли је комерцијализација садистичких иживљавања из свакодневног живота и оних социјалних последица мешавине НЕОЛИБЕРАЛНОГ и НЕОКОНЗЕРВАТИВНОГ система у новом духу времена стварни израз система вредности којима тежи свет?
***
Шта се стварно жели остварити начином отварања проблема наркоманије и посебно рада Црна Река?
Који су стварни циљеви оваквог цинизма у начину презентовања проблема?”
Laudan 28. maj 2009.
Perice.
Koliko ja znam,Ti nisi naivan covek.
Zar Ti mislis da će stampa da piše o slabostima politicara i njihovih pogubnih odluka?
Mnogo je vazniji neki tamo narkoman, nego recimo izgradnja nekog privrednog objekta ili hapsenje tajkuna koji odrase kozu tim citateljima zeljnih senzacijonalnih novosti.
T_I (Diskutant)
28. maj 2009.
Crna reka i hrišćanstvo :
maliperica1 (ing (pripravnik u GM))
28. maj 2009.
Оправдано је питање да ли постоји једна груба замена теза у целом представљању свих покренутих питања и зашто и коме такав преступ (иначе тако добро познат у савременом свету дезинформација и манипулација) одговара?
Превод молим, СТОП. на адресу добро необавештених новинара послати. СТОП хитно
http://www.mindcontrolforums.com/news/beast1.htm
ЉУБАВ – добра воља се спомиње и контексту негације садизма и бруталних метода насиља.
Љубав је генерално одредница дубине сваког религиозног учења. Љубав излази из као последица узрока свих узрока у онтолошком смислу разумевања религије.
Цркви, Православној Цркви у целини се овим путем и даље перфидно подмеће нихилистичка теза, да су методи секвенци примене силе ПРАВИ ОДРАЗ схватања љубави цркве. То је та перфидна манипулативна замена теза у овом случају и крајња и ЖЕЉЕНА али и инструментализована порука и циљ. ТО НИЈЕ ТАЧНО, ни у најопштијем смислу ни у конкретној злоупотреби и замени теза.
***
Да ли родитељи који се из било ког разлога суоче у периоду васпитања и одрастања детета треба да реагују када дете показује поновљену вољу да краде, да лаже и манипулише ради својих дечјих интереса и жеља… када дете покушава по сваку цену да у том смислу наметне СВОЈУ ЊЕМУ РАЗУМЉИВУ СЛОБОДНУ ВОЉУ?
Да ли је спречавање те воље израз САДИЗМА РОДИТЕЉА према детету и да ли је пацка по гузи одраз повреде дечјих права и САДИСТИЧКА ОСОБИНА родитеља?
Ко има у правној држави интереса да овакве појаве у културама санкционише као ПОВРЕДУ ПРАВА ДЕТЕТА укључујући и казнене одредбе против родитеља? Шта може бити прави циљ инструментализације ове проблематике „РОДИТЕЉСКОГ НАСИЉА и ЗЛОСТАВЉАЊА”?
Какве су стварне последице оваквог схватања либералних вредности који на једној страни масивно иду на кажњавање и санкционисање сваке врсте васпитања у супротстављању неприкосновеној вољи детета…
..и на другој страни чини могућим масовну индустријализацију различитих врста насиља у свакодневном животу?
Ако лаже коза не лаже рог,
ако лаже малиперица не лаже телевизија.
Оригинални снимак Милтона Фридмана, родоначелника економског модела који је циљни и некритички модел свих економских и друштвених теорија савременог света.
Отворено пропагаирање за слободу конзумирања дроге:
Dusko_28. maj 2009.
Reče mi jednom otac da čovek može da se obruka i pošto umre.
– Kako? – zaprepastih se ja.
– Može da prdne.
E, Milton Fridman je prdnuo posmrtno!
Sad se ceo svet našao u čudu kad se suočio sa posledicama Fridmanovog liberalističkog modela.
~~~~~~~
A što se glavne teme tiče, Perice, potpuno si u pravu!
Ja spadam u generaciju u čijem su vaspitanju batine odigrale neku ulogu. Ja sam, doduše, bio sposoban da odmah razumem u čemu sam pogrešio, tako da batine ne pomažu da se bolje razume, ali pomažu da se bolje UPAMTI. I posle svega, uveren sam da nisam imao boljih prijatelja od svojih roditelja.
Kada bi se analizirali LEGALNI postupci sa duševno bolesnim osobama (a zavisnici od droge su vrlo blizu toj kategoriji), videlo bi se da tu ima okrutnosti koje nadaleko nadmašuju „deset po turu”. Razlika je samo što je lekarska profesija za te slučajeve pažljivo izgradila pravne okvire, tako da je sve „po zakonu”.
maliperica1 (ing (pripravnik u GM))
28. maj 2009.
Шта је рекао а, шта није Милтон Фридман, идеолог нове економске мисли и друштва:
цитат:
„Ја сам тада навео два разлога против прохибиције, један је етички а, други је питање укупне корисности. Етички аргумент улази поставља следеће питање. Имамо ли ми права да одредимо, шта неко сам себи сме да чини? Већ је Џон Стјуарт Мил (погледај превод Петра 1. Карађорџевића на Српски језик) дошао до закључка, да једна влада не сме да присиљава људе ка њиховој срећи, али да влада има право да човека задржи да не прави штету другоме. Исто тако ја мислим да ми немамо права да једном човеку пропишемо да ли ће пити алкохол и колико. Али, ми имамо право да га ухапсимо и ставимо у затвор ако вожњом у пијаном стању угрожава друге људе. Исто тако се ово односи на дроге. Други аргумент је ефективност (мисли се на економску укупну ефективност). Чак ако је опште прихваћено мишљење, да неки од чланова друштва имају право друге ради њиховог добра да принуде за нечињење неких ствари, мора се ипак размислити о свим последицама таквог деловања. Начин на који хоћемо да задржимо људе од узимања дроге има ЈЕДАН ОГРОМНИ ПРИВРЕДНИ ПОДСИСТЕМ, криминал, корупцију и једну масу негативних ефеката за последице”
***
Последња реченица Фридмана је груба замена теза. Тржиште и производња дроге са свим својим последицама по друшво остала је нетакнута, чак и онда када су злоупотребе и везе између организованог криминала, тајних служби, политичких интереса иза нетранспарентних владиних послова почеле да излазе на површину. (Циљ оправдава средства). Са друге стране је управо овај велики сегмент сиве, криминалне економије веома интересантан као извор капитала и моћи чија вредност се процењује на једну трећину светског БНПа. Ко је стварни господар ових прихода и која је реална цена плаћена у име ДОГМАТИЗАЦИЈЕ СЛОБОДЕ на сваки порок у име рационалне догматизације АПСОЛУТНЕ СЛОБОДЕ и у каквом односу све ово стоји са реалним монополима без икакве законске и јавне контроле.
СЛУЧАЈНОСТ, нежељена последица у екстравагантном ексклузивном схватању апослутне слободе монопола. Психологизација слободе кроз замене теза између добра и зла, друштвено и појединачно корисног и штетног по принципу интереса имаоца монопола. – СЛУЧАЈНОСТ питања односа према пороцима са једне стране и колективног и појединалног пада одбрамбених механизама…
***
Дуле, ствари су спојене и нису случајне. Набацивање кривице кроз психологизације сасвим рационалним методама, баш како се чини у случају Црна Река није случајан и има много веће укупне последеице по начин формирања НОВЕ СВЕСТИ која у принципу престаје да се брани пред СИЛОВИТОМ МАШИНЕРИЈОМ злоупотребљене државе. Иза свега стоји један некритички модел свеоубхватног механизма монополистичке прерасподеле и протекционизма.
Криминализација целокупног друштва кроз систем недефинисаних лабилних односа. Самим тим слаби цепањем односа свака оправдана и смишљена одбрана или отпор. Медији овде у избору и начину презентације тема имају посебну улогу, наравно у име доброга по некритичким шаблонима моралног лицемерја у име морала како то вешто манипулише Фридман.
Patriota (Ekonomista)
29. мај 2009. у 01.48
E moj mali perica!
i ti si izgleda naseo na propagandu onog svestenika.
О наседању на пропаганду, о једном од релевантних узрочника настајања феномена дроге, светског тржишта дроге и стварању зависности у политичке сврхе у којима се између осталог конзумирање дроге третира као потпуно лично право на СЛОБОДУ ВОЉЕ И ИЗБОРА начина живота говори ИРАН КОНТРА АФЕРА у којој су иза активности ЦИА у поглду финасирања али и коришћења свих погодности дилерске мреже учествовали и председник УСА Реган и подпредседник тадашњи Буш сениор и делови ЦИА који су не само аферу у вези криминала и највише власти УСА направили већ и дугорочно користили за укупну политичку дестибализацију и изазивање ратова у различитим деловима света.
Заборављена изјава о доказаним везама у ИРАН КОНТРА АФЕРИ,
..Изјава УС сенатаора Daniel Inouye у сенаторском саслушању поводом Иран контра афере:
...„постоји једна влада у сенци са сопственим ваздушним снагама, сопственом морнарицом, својим механизмима за акумулисање новца, као и сопственим представама о спровођењу националних интереса СЛОБОДНО од сваке контроле и СЛОБОДНО од сваког закона”…
МРЕЖА ДРОГЕ укључујући и све последице је до данас директно везана за све речено у овој реченици једног АМЕРИЧКОГ СЕНАТОРА.
***
СЛОБОДНА ВОЉА води ГЛАДИЈАТОРЕ за одређену суму новца у сасвим различите ГЛАДИЈАТОРСКЕ АРЕНЕ које су потпуно легалне и стоје на високом месту позитивног медијског интереса, значи представљају облик општег и жељеног ДРУШТВЕНОГ укупног понашања и свести. Међу таквим глорификованим и у вредносном смислу високо поштованим представа,а није мали број са класичним сценама потпуног гажења елементарног људског достојанства и преко границе и правила самих креатора таквих гладијаторских представа.
И, ником ништа, на мала врата, па мало већа и тада у директној медијској поплави подржавају се овакви системи ради стварања НОВЕ УКУПНЕ друштвене и појединачне свести и система вредности.
***
Међутим, правно не можеш ништа таквим институцијама и таквом облику изражавања слободе мишљења, слободе окупљања и слободе реалног ОБЕШЧАШЋИВАЊА и тортура … па тако су методи укључујући и ПРАВНИ ОКВИР које је Дик Чеини пре неки дан БРАНИО под ултиматом највишег сигурносног интереса света и УСА … постали ОПШТЕ И КОЛЕКТИВНО ДОБРО у којем свако, баш свако може у ДУПЛИМ ПРАВНИМ СТАНДАРДИМА бити проглашен ЗЛОЧИНЦЕМ И САДИСТОМ … па и они који својом СЛОБОДНОМ ВОЉОМ пристану на облик стационарног третмана као у Црној Реци.
***
Познавајући пар трикова криминалних замена теза у играма са осећањима и моћи системна утицаја на ЈАВНО МЊЕЊЕ различитим дезинформацијама или полуистинама чини се више него оправданим питање,
КО СТВАРНО СТОЈИ у овом меијском линчу против Црне Реке а, све у погледу ширег реалног политичко – историјског савременог контекста укупне тајне и јавне политике према Балкану од стране ЦИА и последња три УСА председника којима је доказано ЈЕДНОСТРАНО уплитање и креирање целог процеса.
***
Али, то су неке друге велике ствари, сада назад на проблем ТОРТУРЕ и САДИЗМА у Црној Реци.
ТОГА НЕМА, ма колико прилози и приучени медијски експерти МЕЊАЛИ свесно или несвесно тезе САДИЗМА као основног циља овог пројекта НЕМА.
А, СЛОБОДНА ВОЉА родитеља и деце, породица и оболелих СЕ НЕ ПОШТУЈЕ.
Када је СЛОБОДНА ВОЉА стварно слободна у складу са законом и искреним и свеобухватним намерама система и ЦИВИЛИЗОВАНИХ ДРЖАВА да се супротставе проблему НАРКОМАНИЈЕ… стварно СЛОБОДНА…
по горњем филозофском релативизму Милтона Фридмана,
а, када је СКАНДАЛОЗНА и штетна по целу околину и системе вредности.
***
Значи драги мој пријатељу ПАТРИОТА, када млади се навлаче на зависност и дрогу, коју им обезбеђују њихове владе кроз нетранспарентне светске глобалне мреже, онда је све правно ОК и ствар је о СЛОБОДНОЈ ВОЉИ и праву употребе и глорификације НАСИЉА И ТОРТУРЕ…
а, када се исти обрате за последњу помоћ и по СВОЈОЈ СЛОБОДНОЈ ВОЉИ прихвате систем правила који у посебним случајевима се позивају на добровољних три по гузи, онда је реч о НАЈГРУБЉЕМ КРШЕЊУ СЛОБОДЕ и наших општих вредности. Како то да слободна воља појединца је само онда слободна када је у интересу НЕТРАНСПАРЕНТНИХ ПОСЛОВА шефова криминалних послова у тајности… ради ДЕМОКРАТИЈЕ И СЛОБОДЕ.
Свака ЗАМЕНА ТЕЗА је НАМЕРНА и није случајна као одговор и полемику на реалну утицај нетранспарентних државних тајних и осталих приватних система у оквиру и под плаштом државних и општих интереса.
citat:
http://www.gwu.edu/~nsarchiv/NSAEBB/NSAEBB210/index.htm
http://www.gwu.edu/%7Ensarchiv/nsa/publications/DOC_readers/icread/icread.html
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
Сродне теме:
- СТОП нарученом нарушавању угледа Црне Реке
- Дрога се нашем лудом народу уваљује као и цигарете и остало смеће
- Лако је бити глуп у шприцати се, тешко је бити нормалан и ићи свако јутро на посао на ринтање…
- Ако неко мисли да је довољно послати зависника у неку болницу, или купити најскупље лекове и то ће бити довољно – у великој је заблуди
- Наравно, медији истражују само када им неко одозго-намигне шта и када је време да се истражује
- Терапије које се заснивају на сувом одвикавању и скидању са физичке активности и немају неки успех
- Чини ми се да смо били бољи људи некад него сада, када смо напредно васпитани
- Тест косе показује све могуће дроге. И једне и друге тестове можете да наручите преко интернета
Осећај, мисао, замисао, смисао…
Osećaj
&Lunja& – Feb 11, 2004
Toliko razlicitih osecaja nam se radja, sa svakom misli, svakim dozivljajem, ispunjava se celo bice i predaje..otvoreno, suzdrzano, tesko, nekada..isuvise otvoreno, nekada, ta osecanja, zarobljena untrasnjim preprekama, ne mogu da se mrdnu iz tih okova, usleda strahova, kompleksa. Da li mi svesno ili nesvesno manipulisemo osećanjima i koliko smo ih zapravo, svesni?
Sta dolazi prvo? Osećanje ili misao? Ili je to toliko spojeno i isprepletano, da se tesko moze razlikovati i razdvojiti?…Ljudi su prepuni osecanja, teznji ka susret i kontaktu sa drugim bicima oko sebe ali se u tim kontaktima, u sustini, zaboravlja bas to prvo, osecaj. Ide se za nekicim drugim, nepredocenim i uobicajenim jer – razgovor je jedini nacin da se ljudi sporazumeju, a reci tako cesto igraju neku svoju igru.
Koliko su reci kontrolisane osecajima, da li su usmerene u svakom trenutku ka odredjenom osecaju ili svaka rec za sebe kombinuje u svom znacenju, poseban osecaj?
Zanimljiva observacija naizgled jednostavnog objasnjenja..Medjutim, da li je bas tako – jednostavno? U sustini, dok se razgovor odvija, vise se usmerava ka predmetu to jest, pojmu, tog trenutnog razgovora i ako unutar bica, odvijaju se istovremeno osecanja. Od tih osecanja zavisi konstrukcija i znacenja sledece recenice ali – da li se svest usmerava impulsivno ka osecanju ili je osecanje ta energija koja izaziva sve ostale reakcije?
Neko ce reci, naravno da jeste. To je ono uobicajeno objasnjenje, a osecaj u sustini, ide mnogo dalje od toga. Sa osecanjima se radjamo, a njihovo postojanje je do te mere neuskladjeno i razlicito u svakom bicu, ponaosob, da odatle nastaje misterija, ako smo svi ista ljudska bica, zasto su nam osecanja i naravi tako razlicite?
Gde je odgovor?
Bit ovih osecaja je njihova unutrasnja sloboda, otvorenost i osposobljenost „putovanja“ unutrasnjim bicem, da bi se tako obogacena ili osiromasena izrazila i predala spoljasnjem svetu.
Od cega najvise zavisi osecaj? Poznato je da to snazna energija, koja vrlo cesto upravlja nama, nego sto mi upravljamo njima? Slozenost ljudske psihe takodje igra ogromnu ulogu u svemu ovome, samo sto se o osecajima teze govori, nego o psihi. Strah od nepoznatog? Ili..trazenje oslobodjenja i odgovora na vecitost,
na razumevanje energije koje su postojale pre nas, one koje su nas stvorile. Ili..popuno prihvatanje jaceg i nerazumljivog…
Hocemo l ikada moci da nadjemo odgovor, odakle je ta energija koja nam dozvoljava dijapazone misli, osecanja, shvatanja, razmisljanja?
Da li je odgovor u nama samima, samo da se mi vrtimo u nekom krugu, uslovljenom sredinom bivanja, kliseima ponasanja i normi, cvrsto ustolicenih poredaka, pa ne vidimo odgovor, koji nam je, mozda,
dat bas tom sposobnoscu, osecanjima?
КОРИСНОСТ УМЕТНИКА
КОРИСНОСТ УМЕТНИКА.1
ОГИСТ РОДЕН
I
У очи вернисажа, сретох Огиста Родена у Салону Националног Друштва. Пратила су га два његова ученика, који су и сами постали мајстори : изврсни вајар Бурдел, који je ове године изложио једног дивљачног Херкула који стрелама туче тице симфалског језера, Деспјеа, који моделише попрсја изредне финоће.
Сва тројица су се била зауставила пред једном приказом бога Пана, кога je Бурдел, у својој уметничкој фантазији, извајао сличнога Родену. Аутор тога дела извињавао се што je ставио два мала рога на чело свога учитеља. A Роден рече, смејући се:
Ви сте то морали учинити, јер сте представљали Пана. У осталом, и Микел-Анџело дао je сличне рогове своме Мојсеју. Они су ознаке свемоћи и свемудрости, и ja сам врло поласкан тиме што сте их и мени ставили.
Како je било подне, учитељ нас позва да ручамо у каквом оближњем ресторану.
Изађосмо. Били смо у авниу Јелисејских Поља.
Под младим оштрим лишћем кестенова, аутомобили и запрегнути екипажи клизили су у блиставом реду. То je било искрање париског луксуза у његовом најзрачнијем и најзаноснијем оквиру.
Где ћемо ручати ? упита Бурдел са смешном зебњом. У ресторанима овога краја обично служе момци у фраку, a то ja не могу да подносим : јер те особе ме плаше. Како ja мислим, требало би ићи негде где се скупљају кочијаши.
Тада Деспјо :
Одиста, тамо се боље једе но y раскошним ресторанима где су јела прекрштена. И то je тајна мисао Бурделова : јер тобожња скромност његова укуса није нешто друго до изешност и разумевање у јелу.
Помирљиви Роден даде се одвести код једнога малога гостионичара који се скривао у једној улици близу Јелисејских Поља. Ту изабрасмо један угодан кут, и поседасмо како нам се свидело.
Деспјо je веселе и задиркивачке ћуди. Он рече Бурделу, додајући му једно јело :
Служи се, Бурделе, и ако не заслужујеш да будеш рањен, јер ти си уметник, a то ће рећи некористан човек.
– Ja ти опраштам ту дрскост, рече Будел, јер половином она пада и на тебе.
Свакако je пролазио кроз привремену кризу песимизма, jep додаде :
– У осталом, нећу да ти противречим. Извесно je да ми нисмо ни за шта.
Када се сетим мога оца, који je био каменорезац, ja себи велим: тај je радио посао потребан друштву. Он je спремао грађу којом су дизани станови људи. Ja га и сада видим доброг мог старца, како савесно сече своје камење, зими као и лети, у радионицама под ведрим небом. То je био силан радник, каквих нема више.
Али ja…, али ми, какву услугу ми чинимо нашим ближњима ? Ми смо пеливани, играчи на ужету, химеричне личности, ми занимамо публику по вашарима. Једва ако се и интересује за наше напоре. Мало људи je способно да их разуме. И ja не знам да ли смо и достојни људске благонаклоности, јер свет би врло лако могао бити без нас
II
A на то Роден :
– Држим да наш Бурдел не верује ни у једну реч коју je казао. Што се мене тиче, ja мислим сасвим обратно оном што je он малочас рекао. Ja мислим да су уметници најкориснији људи.
A Бурдел, ударивши у смеј:
– Љубав вашег заната заслепљује вас.
Ни најмање, јер мој суд оснива се на солидним разлозима које вам могу рећи.
– Учитељу, ja јако желим да их сазнам.
– Узмите мало овога напитка које нам домаћин ове куће препоручује. То ће вам дати боље расположење да ме саслушате.
И када нам je насуо да пијемо, рече:
– Једна прва примедба. Je ли вам падало на ум да, у модерном друштву, уметници, хоћу да речем: прави уметници, јесу готово једини људи који свој занат раде са задовољством.
Извесно je, узвикну Бурдел, да je рад сва наша радост, сав наш живот…; али то значи само да…
Чекајте! Оно што највише оскудева нашим сувременицима, како ми изгледа, то je љубав према свом занимању. Они свој посао врше тек са одвратношћу. Они га преко колена и несавесно раде. Тако je од врха до дна друштвених степеница. Политичари на својим положајима гледају само на материјалне користи које могу из њих извући, и изгледа да више и не знају за задовољство које су осећали некадашњи државници вешто водећи послове своје земље.
Индустријалци, у место да одржавају част своје марке, траже да зараде што више новаца, фалсификујући своје производе; радници, осећајући према својим послодавцима више или мање оправдано непријатељство, на врат на нос раде свој посао. Готово сви данашњи људи изгледа да гледају на рад као на страшну нужност, као на какав проклет кулук, док би требали да га сматрају као наш разлог опстанка и као нашу срећу.
ПОЛНИ ЖИВОТ И УМЕТНОСТ
ПОЛНИ ЖИВОТ И УМЕТНОСТ.
Др. А. ФОРЕЛ.
(С немачког превео ПЕТАР М. ИЛИЋ.)
Уметност нам представља покрете нашега осећајнога живота у хармоничноме облику. Што je тананије везивање уметности са елементима сазнања, у толико je она виша, у толико она већма утиче. Јачина њенога утицања пак зависи још нарочито од силине којом она покреће наша осећања. И уметности требају дисонанце, као год и у музици, да би се супротним учинима већма истакла хармонија њених осећајних тонова, да би у исто време утицала на душу моћније и разноврсније. Живим описивањем ругобе пробуђује се чежња за лепим. Но уметност мора бити спонтана, изнутра истинита. На њој се не сме запазити ништа камештано, удешавано по неком маниру, па ни интелектуална или морална школска правила. Уосталом, естетично осећање или чуство о лепоме веома je релативно и зависи у битној мери од филогенетичног прилагођивања човечјих чустава и од обичаја и нарави. За извесне бубе су ђубре и његов мирис зацело пријатни, али за нас су гадни. Хомосексуалац налази да je мушкарац лепши од женскиња. Дивљак и неотесан човек налазе да je нешто лепо што je за културног човека и за образованог зналца ружно.
Стога није никакво чудо што се у свима уметностима тако многоструко потреса баш она жица чији звук најсилније заталасава човечји чуствени живот, наиме полна љубав. Музика даје израза полним осећањима и њиховим психичким зрачењима помоћу тонова чежње, страствености, ликовања, жалости, разочараности и очајања, заносне преданости и усхићења. У вајарству и сликарству пружа љубав у свима својим преливима предмет који никада не пресушује нити пропада. У лепој књижевности тек слави полна љубав своје триумфе, a не ретко и оргије. Романи и позоришни комади у којима она не игра никакву улогу, могу се на прсте избројати. Ми не мислимо овде само на оне баналне љубавне приче и драме које, понављајући до досаде сентименталне и прежватане мотиве, ипак још заталасавају осећања светине којој недостаје уметничка образованост. Виша уметност je кадра да представља веома узвишене и мучне, утанчане и заплетене сударе човечанских сексуалних осећања и њихових одсјајкивања, и тим да изазове треперења најдубљих и најскривенијих струна у осетљивих душа. Сетимо се само песника као што су Шекспир, Гете, Мисе, Хајне, Мопасан; музичара као што су Моцарт, Бетовен, Вагнер, Шуман, Леве, н т д.; сликара, као Тицијан, Мурило или Беклин; вајара, као што беху стари јелински, или данашња француска школа. Уметност и умност не чине супротности, оне су исто тако узајамно спојене као осећање и мишљење у човечјем мозгу, мада свака област има донекле своју самосталност. Свако уметничко излагање потребује интелектуалних стихија као основицу, као што се свако осећање обично везује за представе.
Уметник узима своју грађу из спољнега света, из живота и догађаја свих времена; духовне струје, погледи и тековине његова сопствена доба увек ће да одјекују у његовим делима; научни и технички напретци без сумње ће добро доћи при спољнем руковању његове уметности. Но права обрада грађе у заокругљену слику, у заокружено, јединствено дело, у хармонично проосећану слику; даље вештина да одузме грађи случајно и споредно, a напротив да упозна и да истакне битно, нужно и типично, тако да поједини догађај, поједини случај постане уметничким делом и симболом општечовечанскога, што уопште важи, што говори сваком примљивом срцу са ганућем: то je све дело творачког уметничког генија, то ће рећи, пластичне маштине снаге, његова осећања.
Права уметност сама по себи нити je морална нити неморална. Овде важи изрека: оmniа pura puris (чистима je све чисто). У огледалу нечисте душе може свака уметничка творевина, као и сви високи етички производи, да изгледа као наказна или порнографска карикатура, докле међутим чисти духови тамо налазе отеловљење узвишених идеала. Томе нису криве уметност и њене творевине, већ начин и особеност схватања појединих људи. Тако могу најлепша уметничка дела да изазову у прљавој, еротичној нарави простачка полна осећања, где би бољи људи осећали баш противно,
Но пошто смо напоменули ове основне чињенице, морамо још додати неколике које су за нас нарочито важне. Под заставом уметности плови мноштво човекових творевина које то име бaш ни најмање не заслужују. Мало je
правих, узвишених уметника, a при том има хиљадама надри уметника. О томе нема сумње. Многа лица којима муза никада није целивала чело, која немају ни осећања ни слутње о високом достојанству к озбиљности уметности, који je највише сматрају тек као краву музару, упражњавају место уметности, која им се никако не да, свакојаке вештине мање вредности, којима се они, ради успеха и новчане добити, обраћају ниским нагонима светине, место да закуцају на врата бољих људи, будећи њихова племенитија осећања.
Ну баш у овој области игра еротика моћну и жалосну улогу. Ту се не оставља неокушано ниједно средство, маколико било прљаво, само да заголица ниску чулност и тим да примами публику. Раскалашне песме, шкакљиви романи и позоришни комади, безочне игре и сличне тачке тингл-танглова, похотљиве слике и слично, све то без икаква трага од уметничке вредности, утркује се и погађа простачке еротске нагоне светине, да би јој измамило новац из џепова. То се све високопарно назива „уметношћу“. Овакве вештине узносе најпрљавије пороке, па и саме њихове патолошке израштаје. A при том je најжалосније што општи зачин ових надри-уметности тако поквари ухус народу, да у њему убијају смисао за истинску, вишу уметност. Макар ме држао свет за мономана, морам овде поновити и нагласити: да при ближем испитивању увек и свагда налазим новчану корупцију и алкохолизам као земљиште које потхрањује ово изметање уметничког осећања и уметничког стварања у сексуалној области. Намерно велим: уметничког осећања и уметничког стварања, јер није довољно да само истински уметници стварају, већ они морају да нађу одзива у народу, у друштву, које треба да их појима. Једно иде напоредо са другим, као тражња и понуда. Тамо где опада у народу способнсст за осећање уметности, тамо опада и каквоћа уметничке производње, и обратно. Угледни управитељ уметничке занатлијске школе у Диселдорфу, професор Беренс, изјавио нам je y једном своме јавном предавању своје потпуно слагање с нама што се тиче штетног утицаја алкохола на уметност.
Пошто смо ову чињеницу утврдили, морамо се обратити главном и најглавнијем питању. По чему ћемо разликовати праву еротску уметност од порнографске надри-уметности? Докле би неки фанатично-аскетични морални букачи у својој
ревности најрадије разлупали или сагорели сваку еротску уметничку творевину као порнографију, дотле видимо с друге стране извесне свештенике култа дегенерације, где сваку, па и најодвратнију порнографију покривају и заклапају штитом уметности. Који ће уметнички критеријум ту да решава.
Навешћу само неколико примера. Кад су у једном честитом и богобојажљивом крају Тиролске поставили јавно неколико голих, иначе посве невиних, кипова и попрсја. тамошњи сељаци су их одмах порушили, јер се тим њихово осећање стида било у највећој мери повредило, јер су налазили у представљању голог човечјега тела најсилније дражење на неморал. Њима се могло доиста довикнути: „Ви спадате у оне духове који се сраме своје сопствене природе, јер се кљукају само натприродним стварима“. Слично се могло рећи оном прослављеном полицијском управнику у Цириху, који je наредио да се уклони из излога Беклинова слика „Игра таласа“, сматрајући да je y најадама што се купају било опасности за врлину и морал циришких грађана.
Обратно, ван сваке je сумње да забавне игре нагих или полунагих особа, („bal des quat’ z’Arts“), што су их приређивали млади париски уметници са својим моделима и пријатељима, не спадају никако у уметничке ствари, већ у покварене полне безочности које ваља одлучно сузбијати.
Кад се овака изопачена или патолошка порнографија хоће да закити или покрије речју уметност, онда ja то називам преваром. Истина, може се и мора се извинити што уметничке природе, чија су осећања веома силна, врло често и патолошки пренадражена, чине у полном погледу чудновате скокове, што се показују у љубави несталнима, ћудљивима и претеранима. То спада у уметнички темпераменат. Но амо не спада никако порнографија која се систематски негује, као и праве сексуалне оргије, које се најбезочније и у јавности испољавају. Све то најмање заслужује име уметности. Индивидуалне и патолошке слабости уметника и њихове ексцентричности, чије су жртве често пута и они сами, не смеју се бркати са самом уметношћу и њеним производима, a нарочито се не смеју јавно узети као правило за живот, нити подићи до обичаја.
С друге стране налазимо често пута еротизам скривен на местима где бисмо га најмање очекнвали, наиме у извесним побожним књигама за моралисање и у такозваном ружичасто-воденим романима. И он ту не остаје без утицаја, мада старе уседелице и побожна госпоштина држе ове књиге по својим књижницама, препоручујући их као штиво које окрепљује.
Неки досетљивац je с правом приметио: „На голом кипу je непристојан смоквин лист, a не оно што je под њим“. Баш ти смоквини листићи, сликани, вајани, или и писани и изговорени, и ако употребљени у добром и честитом смеру, буде много више похоту него што je стишавају. То je исто као што се чулност много више распаљује полупровидним покривалима од газе и трикоа, испод којих се доста разговетно могу назрети предмети који се тобож хоће да прикрију, него ли чистом, природном голотињом. Еротизам који се игра жмуркеутиче, једном речју, најсилније, и према томе се умеју врло добро управљати приређивачи балета и сличних представа са свима својим ефектима помоћу газе и трикоа.
Како je тешко повући границу између уметности и порнографије, показаћу још на једном примеру. Познато je да je Гиј де Мопасан можда ненадмашан у својим романима, a нарочито новелама, у погледу утанчане психологије љубави и полнога нагона. Ja не допуштам да се његови описи – са малим изузетцима – смеју обележити као порнографски, и ако садрже најсмелије описе сексуалних ствари. Они нису порнографски стога што су дубоко човечански и истинити, и што се ругоба и неморал у њима не представљају жељенима, мада се и не куде моралишући. Стара досетка привидно светитељског еротизма баш ce y томе састоји што се забрањени сек суални плод у највећој мери прижељкује под муселинском маском побожних фраза и речи пуних негодовања. Порок се истина проклиње, али се тако описује да читаоцу вода пљушти на уста. Нишга од тога нема у Гија де Мопасана, па ни у Золе. Обојица изазивају шта више у читалаца својим описима одвратност и жалост због полних порока, но што буде полну похотљивост. Сасвим друкче je схватио ствар издавач Мопасанових дела, коме je било пре свега до рекламе и велике прође. Он je додао уз уметничка дела Мопасанова такве порнографске слике да човек мора жалити писца. Ову ствар ће објаснити још једно поређење. Нека се сравне Хајнеове еротске песме са романима Мопасановим. Сваки he одмах приметити да je y Хајнеа, и поред свих утанчаности његове уметности, порнографска црта кудикамо јача, пошто у њега морално осећање сваког тренутка пресушује, докле су Мопасанова дела ипак прожета њим.
Висока и утанчана уметност Јелина садржи врло много еротике са врло много голотиње, које ипак не утичу неморално, нешто стога што je јелинска уметност безазлена, a нешто стога што се јавља, нарочито у вајарству, са чистом лепотом, која je још удружена са самониклошћу. Ради тога ваља само посматрати античке, нарочито грчке кипове ; ваља прочитати само у Омира причу о Аресу и Афродити; ваља прочитати, ради уверења, пастирску идилу о Дафнису и Хлое. Не чини то голотиња нити природно представљање полних ствари, већ прљави смер представљача, његови скривени, нечисти, често пута и користољубиви циљеви утичу неморално. Ваља још једном нагласити да и најчистија уметничка творевина може бити порнографски повод за онога који je навикао да свугде уноси своју сопствену поквареност, свој неморал и своје ниско, прљаво мишљење. У осталом, не може се ипак порећи да су у старо доба, нарочито у староме Риму, често пута владале порнографија и циничка суровост. Рушевине у Помпеји и историја нам то довољно доказују. Но такве појаве обично иду напоредо са опадањем поменутих народа.
Па ко треба да буде судија ? Ко треба да одлучи где престаје уметност, a где настаје порнографија, или докле сме да иде еротизам јавно у уметности ? Ово je питање тако тугаљнво да ja себи не могу допустити никакав одређен одговор. из недостатка надлежности. Само верујем да кад једном буду побеђени владавина новца и обичаји алкохолних пића, тада ће се веома, скоро до ништавила, свести социјална опасност порнографије. С друге стране верујем да се и овде треба чувати од крајности у оба правца. Тамо где се порнографија јавља само као голо просташтво, лишено сваке уметности, друштво може и треба безусловно да се окоми противу ње. Појављује ли се напротив она у уметничком руху, онда мора у сваком посебном случају да се одмери уметничка вредност дела према његовим мање више скривеним нечистим тенденцијама, па да одлучује релативна мера оба елемента, у вези са свима другим околностима. Даље, мора да се брижљиво узме у вид и кварежни утицај извесних такозваних уметничких дела или „уметничких“ представа на народ, што се из искуства може утврдити, као на пример код многих врста тингл-танглова. Даљи недостатак наше модерне уметности налази се у патолошкој црти њеној, која све више узима маха. Ово je нарочито веома важно у полној области. Овде се ваља само сетити француског песника Бодлера. Еротска уметност не треба да постане болница за сексуалне изметнике и болеснике; она не треба у ових особа, правећи их јунацима и средиштем књижевних дела, да одгаји уверење да су они нарочито занимљиви и заслужни представници човечје врсте. Тим ће их она сама учврстити у његовој ненормалности, a покадшто окужити и права лица. Великом броју модерних романа, па и савремених слика, мора се одсудно пребацити да су патолошки. Ту се описују као типови љубавног и полног живота и његових психолошких зрачења такве особе које се находе само у санаторијима за живчане болеснике, или шта више у лудницама, па и такве који се уопште врзмају само у патолошкој глави пишчевој. Као што се не сме допустити да уметност покаскује за моралним школским проповедима, тако исто не смеју с друге стране уметници заборавити високи социјални позив своје уметности, који се у томе састоји: да се људи уздижу и да се одушевљавају за идеалне циљеве, a не да се заводе у нездраве баруштине.
Уметност je кадра да учини огромно много, пошто осећања руководе људима ; да, као што увек морамо наглашавати, много јаче и силније него ли сви разлози разума. Уметност треба да буде здрава. Ако не мора да трпи морални учитељски прутић, њена je зато дужност да свој полет управља навише и да показује народу, који на њу полаже, пут ка небу, али не к небу сваковрсног веровања, већ ка небу бољега и срећнијега човечанства. Своју вечиту тему о љубави она не мора стога да обрађује без снаге и сока; она не треба да се лишава ни зачина еротике тамо где je то уметнички потребно; али она не треба да се проституише у служби прљавштине и изметања. Како ће она ићи за својим циљевима, то je цела ствар, то јест ствар истинског уметника, Њему немамо шта да прописујемо.
Ипак се не могу уздржати, a да не пружим савет извесним модерним уметницима. Кад хоће да обрађују у својим делима друштвено етичка, лекарска или научна питања, они треба да се причувају да не проучавају своју грађу у стручним научним књигама. Они би пре требали да се угледају на Мопасанов пример, и да покушају најпре да у животу огледају неке ствири, пре но што се подухвате да их уметнички прераде, иначе ће потпуно промашити уметнички ефекат, те ће се изменути у тенденциозне теоретичаре, у лоше научнике, моралисте или социјалне политичаре, a уз то ће престати да буду добри уметници. Метерленкова „Пчела“ није само стога лепа што je он одличан писац, већ и стога што он саме пчеле познаје, и што се његов уметнички производ оснива не ка компилацији из књига, већ на сопственом проматрању.
Сем сузбијања развратног утицаја новца и алкохола, још ће свакако допринети угушивању лоше, порнографске естетике, и подизање уметничког укуса у народу. Глупа, неистинита, неприродна, еротском похотом зачињена сентименталност, која се шепури у безначајним и лошим делима што се пружају народу под именом „уметности“, испуњава здравом одвратношћу сваког човека од иоле уметничког укуса. Одвратност je овде без сумње благотворна духовна медицина, и ми не можемо делити мишљење оних строгих, аскетских душица, које веле да истинска етика нема никаква посла са уметношћу, или чак да све морално мора бити без уметности. Ови људи потпуно се варају и иду нехотично на руку порнографији, јер својом сухопарношћу и празноћом одбијају од себе сав свет, гонећи га противноме стожеру. Естетична и морална осећања морају, у складном савезу са разумом и вољом, да припомогну уздизању човечанства.
Извор: Српски Књижевни Гласник
Јер туђим препознавањем буди се осећај још веће љубави
Koje djelove svoje licnosti ne ispoljavate
Raskuchin – Dec 30, 2003
..kada ste u emotivnoj vezi sa strancima i strankinjama (ljudima koji ne pricaju vas jezik)?
I kada smo u vezi sa nekim ko prica nas vlastiti jezik, ponesto, poneki dio duse, duha, poriva, perverzija, ukusa, ideja, sklonosti ostaje neispoljen jer naslutimo da partner/ka to ne bi razumio/la.
Kako stoje stvari dakle, kada ste u vezi sa nekim ko ne prica vas jezik i vasa kultura i vidjenje zivota im je strana ? Sta tu sve mora da otpadne i da ceka u mracnim coskovima potencijalnosti, koji vasi slojevi i djelovi ? Ili ste bas u takvim vezama otkrili neku posebnu, novu bliskost, ili su se u tim vezama pokazale neke vama dotad neznane dimenzije ?
&Lunja& – Dec 30, 2003
Raskucine, nikada nisam bila sa strancem u vezi i nikada necu biti. Lazni princip i hipokrizija, po sistemu, „da te ubijem, da ti pokazem koliko te volim, pa izvini“, pa opet sve iz pocetka, nije mi fah. Govorim o ubistvu duha, kulture, sto ne tolerisem ni u u cemu, ne samo u vezi. Koliko mozes da strancu otkrijes deo sebe? Onoliko koliko je u stanju da njegova ogranicenost primi. Sto znaci, koliko je neko sposoban da postuje kuture drugih nacija.
Biti sa nekim u vezi, ma kakvoj, znaci pre svega poverenje u samog sebe, zatim, poverenje u osobu sa kojom si…sva natezanja su samoubistvo. Ne tolerisem ni malo, hiljade laznih izvinjenja, mucna objasnjavanja, jer izvinjenje je samo jedno, bas kao i poverenje.
Sve ostalo..je samo pateticna komedija nakon toga. No, neko voli da bude zrtva, ce na silu „argumentovati“ sa svih strana.
Svako otvaranje je ulazak necije duse u dusu, u dno licnosti, sa svim malim i velikim stvarima, koje cine jednu osobu. Lako se uniste i rane te dubine, jer je to nesto sto svako nosi sa sobom, svuda, bilo kad je sam, bilo kad je sa nekim.
Zamisli da te neko voli i kaze da te voli..ali..ti sa tom osobom ne mozes dalje, iz bilo kog razloga…pa pocne prvo lagano objasnjenje, pa rasprava, pa tako u krug, do kulminacije mrznje, najtezih reci…
Ostaje se sam i porazen, u lavirintu iz koga nema izlaza. Iskreno prihvatanje razlicitosti, kapaciteta percepcije osecanja je ono sto vezu cini stabilnom. Ljudi nisu uvek spremni na ove male ali jako bitne stvari, jer misle da im nesto pripada…to je onda posesivnost, a covek nije stvar da nekome „pripada“ ili ne pripada. Svaki je osecaj samo sloboda, bilo da se daje ili da se prima i ne traziti, jos manje zahtevati da se neko nekom potcini, na bilo koji nacin.
Raskuchin – Dec 30, 2003
U vezi tvog zadnjeg pasusa, &Lunjo&..
Mislim da je za stabilnu vezu nadasve neophodno postovati „zivotni prostor“ voljene osobe. Pod tim mislim zakonitosti njenog ili njegovog postojanja, ne pokusavati „mjenjati“ partnera, na silu mu predlagati neke aktivnosti ako mu se radi nesto drugo, ne kresati grane licnosti ma u kom se pravcu razvijale, bitna je harmonija rogova u vreci, ako je to uopste moguce postici.
&Lunja& – Dec 30, 2003
Raskucine, pravilno si shvatio moje izlaganje. ZIVOTNI I DUHOVNI PROSTOR, e da su ova slova jos malo veca, ne bi dovoljno izrazila koliko je to vazno.
Siju bi zavrnula nekome da me sprecava da pisem, da citam, da se bavim stvarima koje ispoljavalju moju licnost. Majku mu vraziju, pa valjda se zato u nekog i zaljubiš, zato sto TO vidis kod njega prvo, takav ti dodje u zivot. I onda, posle cile mile, dodji da ti stavim lanac i koliko ti ja odredim, tol’ko ces da setas…Nije nego.
Drugo, prošlost se ne da izbirisati – covek dodje oformljen, sa svojom porodicom iza, prijateljima, prethodnim ljubavima…I sta sada? Gumicu u ruke i brisi sve, ama bas sve..E ti ja takvu ljubav, da ne kazem sta…
Najvise me ispunjava da vidim nekog sebi dragog da radi ono sto voli..da ga upijam bas takvog, da postajem deo njega jer primam u sebe njemu najdragocenije. Zamisli kada bi svi pisci morali da prestanu da pisu jer su im zene ljubomorne, da svako prekine sve svoje i radi ono sto mu drugi komaduje, otima, zahteva na silu ili cak usovljava ili ucenjuje ili – ili, biraj, ako nije kao ja kazem, ubicu te u pojam.
Tek kada taj neko, ko ti je drag, izaziva tudju paznju, postovanje, pa i divljenje, ineteresovanje, onda znas da vredi. Covek nikada sam za sebe ne moze da kaze da vredi, moze..ali to je onda samo mrva od istine.
Jer tudjim prepoznavanjem budi se osecaj jos vece ljubavi, da od svih na svetu, izabran si bas ti, da ti se da ono najdublje, najintimnije osecanje i poverenje, da neko sa tobom deli zivot ali da postoji i dalje, onakav kakav jeste, dajuci i tebi osecaj, da ti njegovo prisustvo da snage da izadjes u svet i da ti pokazes da si pravi par.
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
И тако почне када лавина крене јер…реч када је једном груба, тешко ће икада више бити мира…
Predrasude i Istine
&Lunja& – Mar 13, 2004
Zivim u svetu vrhunske tehnologije Ono o cemu smo citali po stripovima, zabavnicima, knjigama o naucnoj fantaziji, danas je postala ostra realnost. Nekada, prilazili smo tim izumima tehnike sa cudjenjem, po malo sa strahom, sa nevericom ali..iz toga se izrodio jedan novi svet, koji je potisnuo onaj stari…nema vise pisama koja je draga ruka pisala, onaj neko u cijim smo mislima toliko uvek hteli da budemo, odvojeni smo nekakvim zidovima po kancelarijama, ciji prostor odjednom prima nekoliko desetina ljudi, ali..nema vise onog ljudskog dodira, nema proca ujutro, ljudi namrsteni i sledjenih lica srecu nas po holovima, hodnicima, liftovima, iz dana u dan, ali ni dobar dan..kamo li ono nekada, da se jedva ceka da se isprica juce dozivljena prica, zivimo sa ovom dusevno praznom i tehnoloski svemogucom kutijom ispred sebe…i otudjili smo se.
Ne znamo ko je tamo, iza ovog ekrana, kako izgleda, kako dise, kako se smeje, kakav mu je pogled kad se namrsti..da li je to samo dnevni bes na birokratiju, glupog sefa koga mora da trpi, nesnosnu koleginicu koja ne zatvara usta po ceo dan, netrpeljivost prema komsiji jer eno, opet ima nesto novo u kuci…ili..je to nesto vise, sto moze da srusi mnogo nada u svet, i ovako vec izopacen, to..sto se ne vidi..da li je bolje odmah staviti u karantin osecanja i tamo drzati, bez milosti jer..ne znamo, ako odskrinemo vrata hoce li odande izaci demon iz prica ili..tek samo covek, usamljen ali jos po malo srecan, sto je ziv…
Predrasude…doci ce nam glave i dolaze, zar ne? Cesto se plane, razbesni, tresnu nevidljiva vrata pred nosom persone non grata…
cuje se kako se lomi staklo neceg razbijenog, momentum iritiran recju, misli, izborom reci u jednoj recenici, ponekad bez tacke, ponekad spojenih reci, a ne pripadaju tako pravopisu ali..neka..samo neka bujica krene, treba je neko, „greje’ hladan zivot, „tesi“,
a dusa…Gde je dusa? Ima li je jos negde il je rec istina ubijena pojavom dva tri svemocna dugmeta, koja mogu da izbrisu iz postojanja celi jedan zivot, koji je izasao u susret nama, u ovom paralenom svetu…Gde je ta duša, o kojoj se govori, valjda kao nikada pre,
gde se veronauka, kao nauka, kao rec, vise ne kritikuje, ne stavlja se onaj ruzni pecat na nju ali..kao da je to samo rec, i dalje, samo misao, ne previse glasna i ne previse jasna…I svetost i svetla nekih dalekih svetova..pa sad, ako je neko dovoljno lud, kao ja,
da kaze da krade zvezde, ko se usudjuje da zivi zivot zbog zivota,
u prkos onom dugmetu, tako snaznom, sto moze da obrise celo moje zivot jer..jesam li ja odista ziva ili tamo neko, ko ide sa nozem skrivenim ispod plasta od stakla, doci ce, jos samo malo..i zariti taj noz, njegovo secivo jer rec, moja rec, zaseci ce njegove predrasude, bas tamo gde su najosetljivije, a taj neko, hoce da govori o svetu, o vrednosti zivota, o smislu koji se zove predrasuda.
Kazem ja, kao vividni primer ili ti, ili neko drugi, nije ni vazno..vazna je misao, koja je osnova predrasude. Zasto? Zbog cega? Da li je zivot sa njom laksi? Hoce li predrasuda osvetlati neki skriven put ili..zaviti makar i u crno jos vise jer i ovako..ko mari??? Nisam ni ja, ni ti, ni onaj tamo, izmislili zid od stakla, sto deli duse,a ipak..spaja, mnogo vise nego sto se uvidja jer..ziva rec, ostrija li je, zivlja li je, jaca li je, od ove reci, sto je oko vidi, a oko otvara dusu, odmah, nemas vremena ni da uzdahnes…
ni koraka da odstupis…
Istina je tu, slusa nas, smeska se i ceka, strpljivo, doci ce njen red. Kaze: „Samo se vi gospodo, igrajte na ovoj pozornoci, menjajte maske, kostime, neka neka vas, imam ja vremena…vase je vreme ovde, a moje..tamo gore…tamo gde vi necet, ne mozete, a ja, evo i sada me tamo ima…Igrajte na vasem maskenbalu…ludo se zabavljajte..neka vas neka…Vi ste ipak, samo ljudi, a ja..ja sam vreme, vase, proslo i buduce“…
Eto..pa sad, kako vam drago…ko zna, mozda i u predrasudi zivi neki zivot ali..dobro je da nije moj…
..Stela – Mar 13, 2004 00:40
„ali..nema vise onog ljudskog dodira, ema proca ujutro, ljudi namrsteni i sledjenih lica srecu nas po holovima, hodnicima, liftovima, iz dana u dan, ali ni dobar dan..kamo li ono nekada, da se jedva ceka da se isprica juce dozivljena prica“
Draga, Lunjo, ne mogu se sloziti sa tobom po pitanju ljudi koji me okruzuju. Mozda sam, sticajem okolnosti i ziveci u podneblju vecito zelenih prostranstava gde su ljudi neposredni, spontani, veseli, dragi i izuzetno ljubazni, imala srece da upoznam i drugaciji svet od tebe. Mozda, samo drugacije gledamo na ljude ili osecamo potrebu za vecom paznjom, ne znam. Ljudi koji me okruzuju, imaju za mene specijalna mesta u memoriji a u srcu su samo oni koji to zaista i zasluzuju a ima ih jako mnogo.
За твоје паре код нас си понижен
DalaiLama (bolnicar)
03. februar 2009.
Alo Narode. Ja sam danas osetio nešto ovde u nasu bogatu skandinaviju.
Naime prošli put sam im poslao dva važna papira da obrade, danas dobijem postu kuci da posaljem opet ta dva papira. E sad šta da radim, da se nerviram ili odustanem. Imaju bogatu državu i sve na kompjuteru pa opet zagube te papire kod njih pa te zezaju da ponovo posaljes. E da vam pricam još nešto gore. Prošle godine posaljem moje papire administraciji i posle par dana dobijem odgovor da ih posaljem. Kad sam zvao da pitam šta je sa tim oni kažu da ih nisu dobili. Znaci pojela maca na putu.
I šta sada da generalizujemo,, eto bogata država pa opet nisu efikasni.
Juče covek cekao u hitnu pomoć 19 sati i posle su mu rekli da ima problem sa nogom… Nemojte nije samo sranje u srbiji, danas je kriza ekonomska u celom svetu, losa efikasnost države svuda. Prošla su ta zlatna vremena Holivuda.
To što se sinoć desilo je velika sramota. Ljudi sa prostora balkana ne znaju uopste da „kontrolisu“ svoje emocije i osecanja. Nego čim se nešto desi sto tebi ne prija, odmah kao malo dete skaces da uhvatis onog mladica za gusu iz francuskog tima. Brate mili ono je dno dna…
Pa zar nemaju ti momci novca da plate privatno neke casove sportske psihologije da nauce kako se ponasati pred kamerama celog sveta. Tezak primitivizam i divljastvo. I nemoj Marko da mi govoris da se to ne desava i na drugim mestima… Svuda gde je Balkan ljudi su nauceni da žive kao zivotinje na instikt. Nismo ljudi, ne umemo da aplaudiramo i tudjoj naciji, tudjoj zastavi. Bez obzira šta se desilo, nije lepo da usmeris loptu prema sudijama. Da li se tebi nešto dopada ili ne, ne smes da se ponasas kao malo dete. Zato danas nemas ništa o tome na zapadnim stranicama, ljudi nisu prikazali ništa o dodeli medalja, samo kraj meca.
Na celom Balkanu gde su vodjeni ratovi, krize i sankcije, ljudima su tanki zivci i možeš svuda da ocekujes neko bahato ponasanje. Videli smo iz Hrvatske sa Francuzima kako je lepo bilo. I nemojte samo da mi govorite, nisam ja takav, to je tamo negde daleko. Svi lažu, taj zadah i duh vazi većinom još uvek kod mnogih u saobracaju, na ulici, bolnici.
U posti ne cujes ni dobar dan na salteru, ni dovidjenja, ni izvolte.
Baci ti onaj papir u ruke kao od bede, ne gleda te u oci, kao da si ti zbog njega tamo a ne on zavistan od tebe. Za tvoje pare kod nas si ponizen. Na zapadu ako kupis neku robu i nije ispravna, neće niko da se naljuti, prodavac će odmah da ti zameni ako imaš garanciju.
Kaže moj cale vise puta je bio da da reklamise neispravan frizider i bojler, prodavac neće da vrati… Još smo mi daleko od cilja.
Možeš coveku da spremis i zlato i kuce i besna auta po Balkanu, taj mladic odsrastao ovde preko bare opet će da pobegne nazad gde je navikao na ovaj sistem ljubaznog ophodjenja u bolnici i bilo gde.
Moraju ljudi sami da odnesu pravila i zakone da vlada pravna država svuda.
Meni nije jasna jedna stvar kod nas. Sve je obrnuto, skuplje i izokrenuto od drugih država. Kako taj narod može da podnese te cene nije mi jasno a plata im je jedva 300 eura. Dalje imaš te putarine i to sistematsko mucenje coveka. Zar nije lakse da covek kupi lepo vinjetu na ulasku u Srbiju nego da ga zezas na 2-3 mesta. Procedure oko pasosa, lične karte su suvise komplikovane, na Zapadu samo popunis formular i slike, potpises i za nekoliko dana je gotov, nema guzve, uzima se redni broj, zašto se kod nas ne uvedu lepo elektroniski- redni brojevi na svim mestima, mnogo je bolje.
I dalje vidim masa ljudi ceka u redu da plati vodu, druga grupa ide preko veze u kancelarije kod rodjaka da plati preko reda. Njagore je kod nas sto može da ti skoci krvni pritisak na 300 kad imaš posla oko administracije. Tako čujem covek otisao da registruje kola, odnosno da prebaci na drugo lice, ono teske zezancije, još da dodatno doplati 16.000 dinara. Ako hoćeš gradjevinsku dozvolu da gradis nešto, opstinari traže i do 20.000 evra lovu u ruke.
I na kraju ono sto mi najviše smeta je to da se sve vuce za beograd, ostali gradovi se ne spominju nigde, svi samo grade i hvale beograd. Kada će i drugi gradovi da dobiju pare za podizanje i uzdizanje. Beograd je kod nas postao država u državi, e ne može tako.
Hoće i drugi ljudi aerodrom u Nisu, Zajecaru, zeleznice moderne kroz Nis, zajecar a ne samo da se daje za beograd a on da kupi kajmak. To nije fer.
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
Пуно дезинформација са мало тачних информација, мешавина лажи и истине
Balamory 2008-06-08
Genetika je mocna stvar . U tvz“ dobre svrhe’ Genetskom manipulacijom se može teoretski produziti zivot to jest zastaviti starenje. Izbeci trasplatacija organa jer u teoriji organi bi mogle sami da izrastaju novi bez rizika odbacivanja kao kod transplatacije etc.
Osobine ljudi su kontrolisani genima. Spritualne super andjele koji su uvek mladi i okrenuti služenju drugih i dobrocionstvu bi mogli da se stvore. Drustvo bez napravde i kriminala za to što ljudi to žele.
No za laboratorije oruzanih snaga i tajnih agencija ovo je nus produkt koji samo mali broj ovlastenih oligarha ima akces,. Za većinu to je SCI -fi čak koji rade tamo.
No oni koriste genetsku manipulaciju za “loshe“ svrhe. Kako da kreiraju osobu koja je android biloski robot koja slepo izvshava naredjenja. MNOzda Vojnika savrshenog . Robinje za seks i uzivanje bogatih . I robove klonove za nove organe bogatih..Super vojnik Ne to nije van Dam ili neki koji je kao Rambo već genetski mix coveka i svinje .
Ne izgleda lepo ali zasta im treba je buducu supervojnik koji ubija bez griže savesti izvrshava svrhu svojih stvoritelja . Homo Sapiens skracena verzija postoji bez savesti ili grize savesti ali to opasnost jer ljudi se osecaju . Za svinjsko coveciji mix neće .
Već su poceli da pripremaju javnost preko holivuda i sci-filmova ( filma 5 elemenat) To je tipična taktika Novog svetskog poredka
mix puno dezinformacija sa malo tačnih informacija mešavina laži i istine ) da se ljudi ne uplashe kada budu videli hordu ljudi svinja naurozanu do zuba…
apokalipsa4 (lovac na ucene)
2008-06-08
Vidim ja , šta tebe zanima, Balamory…seksualne robinje… Jel to neka tvoja fantazija , nešto slično kao one 62 muslimanske device?
Ne nije moja fantazija nazalost.
Za sada nije potrebno kloniranje žena (to je za buducnost kada ovaj svet većinom pomre u buducim ratovima) kada se milioni žena i devojaka kindapaju iz Ukrajine Moldavije Srbije Makedonije Rumunije. Sve to u se prodaje u Bogate zemlje bogatim oligarhima preko mafije koja to sve prevozi preko i iz Srbije gde Srpska Policija, KLA srpska i albanska mafija i politicari tajno bratski saraduju u uzimaju deo profita.
Deo kolaca uzimaju i Srpski političari ali najveci deo profita CIA. ZA jednog srpskog mafijasha on ni nezna da je shef CIA i da najveci profit tu ubere i da to što radi je za punjenje rupe budzeta Novog svetkog poredtka. Srpska mafija radi radi svog licnog egoizma i profita. Sto veci profit ubiru oni na njihovim ledjima to njih ne zanima niti znaju…
Žene i devojke su tu samo komoditet roba (nisu ljudska bica na zalost ) isto kao i heroin. Koje se slepuje iz Avganistana… Naravno sve preko Srbije i Kosova i Albanije pa brodovima via Italija na zapad ili USA..
Svima je jasno da policaja može ako želi to da presece no veliki novac profit i snaga Novog svetskog poretka je u tome tako ono sto politicari i policija SRbije rade je samo za kozmeticke svrhe. Kada uhvate nekog to su oni koji su nezavino rade van državno odobrene mafije. Radi javnosti kobajagi da nešto rade.
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
Сродне теме:
- Када би се урадио психолошки профил просечног масона, видело би се да им је свима заједничко пар ствари
- Они тако хоће, да влада уверење да су они ти који одређују све, а није тако…
- Литература теорија завера, у ствари, иде на руку моћницима, јер код великог броја људи ствара допунско страхо-поштовање према „невидљивим центрима моћи“
- Ко су масони?
- Масони, Илуминати, Ционисти, Језуити
- „Rael radi za Iluminate“
- Када би се урадио психолошки профил просечног масона, видело би се да им је свима заједничко пар ствари
- Тито је био илуминисани масон 9 степена
- Многи људи су слепи и не виде шта се дешава у свету, невиде невидљиве ланце…
- Америка је поробљена, баш као и Србија и Европа
Линкови:
домаћи:
EN:
Период детињства је од непроценљивог значаја за формирање карактера
sofija2 (filozof) – Jan 10, 2004
Period detinjstva je od neprocenjivog znacaja za formiranje karaktera, posto se njime usmerava razvoj svesnosti svakog coveka. Naime, decija svesnost nije dovoljno razvijena da bi bila u stanju da shvati interakciju sa okolinom kao odrasli ljudi.
Ukoliko dete dozivljava neprijatna iskustva i stresne situacije, gde je liseno ljubavi i razumevanja, njegova decija svesnost nece biti u stanju da pravilno interpretira takvu interakciju sa okolinom, tako da ce se u njemu formirati razne i razlicite zablude i iluzije i o sebi i o svojoj okolini. To ce isto tako usloviti formiranje negativnih osecanja ili NESVESNI EGO koji ce se na taj nacin formirati.
Buduci da je on najblizi svesnosti, dete (kasnije odrasla osoba) ce reagovati iz tako bolnih i nagomilanih iskustava, a ne iz svoje sustine. To ce se odraziti kao odredjena nefunkcionalnost ili destruktivnost ili prema sebi ili prema okolini, a ponekad i prema sebi i prema okolini.
Ni jedno dete nije u stanju da svesno usmeri svoj razvoj kao odrasli ljudi. Svaki covek ukoliko to iskreno zeli moze sam sebi najvise da pomogne. Medjutim, za to je potrebna hrabrost i upornost. Dokle god se covek ne suoci sa bolnim iskustvima u sebi (ma koliko to neprijatno izgledalo) on ne moze ni da ih prevazidje, posto ce njegova svesnost uvek biti afektovana njima.
To se moze postici samo iskrenom i dubokom samoanalizom kojom ce se proniknuti kroz takva mracna osecanja do same svoje sustinе ILI DUHOVNE SVESTI. Kroz nju se jedino moze pronaci mudrost, istrajnost i odgovornost za svoju sopstvenu promenu i razvoj.
Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)
Страх је инстинкт, много више него убеђење или предубеђење
Osećanje strah-a
idemo dalje – Jan 07, 2004
Strah je snazna emocionalna reakcija na okolnosti koje prete da ugroze ocuvanost organizma,manifestovana kroz bledilo,znojenje, drhtavicu, bekstvo, agresivnost…
U vezi s tim imam dva pitanja(i vremena malo vise nego obicno).Pod utiscima i pred „otiscima“ da je sve oko nas „prezasiceno“ osecanjem straha,ceste izjave tipa-„Plasim se da ……;bojim se…,strah me je…“ navode me da izadjem pred vas sa ovakvim pitanjima:
1.Da li je strah „kamen spoticanja “ u putu ka-napred (moje misljenje), ili je neophodan „pogon“ na koji jos bolje funkcionisemo?
2.“Sa strahom Bozjim pristupite….(hramu)“
Volim sakralne objekte, miris tamjana, zvona crkava, titraj tisine u molitvi,vizantijski stil, intimu ikona, freske, „vizantijsko“ plavo, duhovnu muziku,samo NE volim s t r a h !!!
Prozeta ljubavlju stupam u enterijer koji me obuzima i NE plasim Ga se,jer njegovo sam delo i sva moja „nesavrsenstva“ nosim bez straha.
———————–
Necemo o instituciji crkve i dogmi,vec o tome-MOGU LI LJUBAV I STRAH ZAJEDNO ???
Da li ste se plasili vasih roditelja?
Da li ste ih voleli?
Kritikovana sam jednom prilikom da samo znam da pitam a ne iznosim svoje misljenje. Evo,da preduhitrim kritiku- Plasila sam se (a tako je i sada)samo nasilne smrti,a mojih veoma strogih roditelja-nikad. A volela sam ih-neizmerno.Uvek sam bila spremna biti „kaznjenom“. I sada,ne volim da mi se prasta,volim da mi se (pre)sudi.
Nadam se da su sva slova na okupu i da je jasno ovo pitanje,jer na jednom simpaticnom forumu su mi vec uspostavili dioptriju,sad samo cekam isporuku,ubedjena u dobar ukus i moderan duh diskutanata.
&Lunja& – Jan 07, 2004
HRISTOS SE RODI, Idemo dalje. Zelim ti mnogo srece, da tvoje misli uvek ostanu ovako kristalno ciste, da nedoumice pobegnu od tebe, a hoce..jer ti je duh izuzetno jak.
Strah je instikt, mnogo vise nego nego ubedjenje ili predubedjenje, mada ima tu dosta zackoljica koje su neresene apriori, prvoj inicijaciji straha. Tema je isuvise kompleksna da bi se mogla objasniti tek tako. U nekoliko knjiga sam citala da se covek radja sa nekom vrstom straha, zato kazu da bebe placu po rodjenju. Kao da je to pomalo nasilno odvajanje iz apsolutne sigurnosti i zastite majke.
U toku odrastanja, deca imaju vrlo malo straha, osim ako im se strah ne uslovljava, naglim pokretima, ne dao Bog, batinama, osornim recima, nepruzanjem paznje na njihove zahteve i potrebe, odbijanjem da im se pruzi objasnjenje tacno onako kako to oni traze i mogu, prevashodno da shvate. Otuda i nastaje taj strah od roditelja. Razmisli…odakle potice tvoje prvo secanje? Gde je prva slika? Mozes li iz nje da izvuces makar jedan fragment, koji bi se mogao okarakterisati kao prizvuk straha? Nezbirisiva i primarna slika i utisak, koja ostaje za ceo zivot, i ako vremenom „izgubljena“ u biblioteci secanja.
Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ? 
leave a comment