Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Познанти светски добротвор, сад хоће да донесе благостање демократије у сиромашну Молдавију

Posted in Србија, алтернатива, тајна удружења, SerbianCafe by Соларић on април 19, 2009

Леви „Illuminat“ поново јашу

PlaninskiVetar 18. april 2009.

Препозанће те их ви, то су они што су нам продаваљ „м*да за бубреге“ 90-тих речима:
Open society„, „Free Trade„, „Diversity, „Tolerance„, „Human Rights„,…
Наравно да је иза кулиса стара Клинтонова гарнитура на челу са Ђерђем Шорошом.
Како змам?
Погледај шта се дешва у Молдавији па ћеш и ти знати. ДОС-ови револуционари, пропали студенти, који су усавршили занат на Ђерђевим курсевима по Пешти, поново извозе „револуције у колору„, овога пута у Молдавију.
Ђерђ, Позанти светски добротвор, сад хоће да донесе благостање демократије у сиромашну Молдавију.
Ђерђе је иначе популарнији на Западним берзама новца где је стакао своје богатство шпекулацијом новца. У многим тим земљама, које је у црно завио (нпр. Индонезија), a некима је и осуђен (нпр. Француска) за шпекулацју базираним информацијам од „insider track„, информацијама које је једино било могуће добити од државних установа.
У Источној Европи је позат по својој „shock therapy„ којом је он обарао цене сировина, а потом су он и његови пајташи куповали те сировине у бесцење.
Ево и мудрости по којима је овај добротвор и филозоф познат:
Право гласа у старом Риму су имали Римљани. У модрном глобалном капитализму само Американци гласају
То кажe Шорос, a сатри српски мудраци кажу:
„Сви моћници ће пасти као звезде у пролећној ноћи„

Мада је он већ пао, само му то још нису јавили

… Замислите када најтиражнији хрватски лист „Вечерњи лист“ описује представу у Боркином чувеном антисрпском расистичком Центру за културну деконтаминацију усред Београда у којој аутор Иван Чоловић иначе немачки зет, понемчено ситуиран, а „школован“ од проф. Рајнхера, тј. „научном“ поставком да су Срби масовне убице и силују, јер о томе сведочи и њихов „јуначки еп“ – дакле, од светог Лазара и Обилића до Косанчић Ивана и Југ Богдана, Марка Краљевића и Старине Новака итд.) ту у том у сред српског главног града, „Центру“, Шаншпил – Театру фигурирају монструми типа дакле, Старине новака који – описује у 400 000 тиражном издању загребачки „Вечерњи лист“ за милионско читалаштво, цитат, дакле: „монструми типа Старине Новака и осталих српских хајдука – јунака, који у обијести (а на сцени) парају својим мајкама, сестрама и супругама утробе, силеџијски, брутално насрћу на људе тзв. „непријатеље српства„ а оно парање утроба својим мајкама и сестрама итд. им дође као тренинг за насиље, за геноцидне радње. ..“ То је „српској средини“ прошло тотално незапажено. И пролази и даље.

Dragan-Manhattan (Marketing)

18. april 2009.

Soroš je samo isturena ruka crvenog štita ,poznate bankarske porodice iz Londona koja se vrlo retko eksponira.
Kakvo drvo ,takav klin.Kakav otac,takav sin!
Sorosev tata je bio prominentni clan „Odesa grupe“ koja je skinula kraljevsku porodicu Romanov i dovela boljševike na celu sa Lenjinom.
Vladimir Iljic je inače umro od sifilisa na mozgu.
Soros je sada glavni kontrolor klepmavog Obame.
Kao lider „hedge fund“ biznisa ostvario je profit u milijardama dolara a svi „hedge fund“ su ili propali ili ostvarili velike gubitke.

SrpskiInteresi 18. april 2009.

>> То је „српској средини“ прошло тотално незапажено. И пролази и даље.

Zvanicna „SRPSKA sredina“ već odavno ne postoji. Jedino pitanje je kad nestade? Da li nestade 2000te, 90tih, 40tih ili čak odma posle prvog svjetskog?

loret (kvizer) 18. april 2009.

Srpska sredina je izginula na Ceru, Kolubari, po gudurama Albanije, a preziveo je i nastavio da se siri srpski otpad. Ono sto je valjalo i preteklo posle 1918. izginulo je od komunista. Ali i dalje ima Srba, pravih, al se ne vide, daleko su od polozaja beogradskih koje kontrolisu sorosevci. Mnogo se izginulo, treba se obnoviti, prikupiti snagu…

Dragan-Manhattan (Marketing) 18. april 2009.

Kao sto je Soros kontrolor klemponje tako je Dzejms Varburg bio Ruzveltov kontrolor.
Jesa Varburg je ostao upamcen po javnoj izjavi u americkom kongresu da „ćete (vi ameri) imati svetsku vladu svidjalo vam se to ili ne milom ili silom“.
Klempavi Obama (rimuje se sa Osama) je dobio ulogu Mesica samo sto za razliku od majmuna Mesica to ne govori javno jer je fabijanski socijalista. Ne rusi kapitalizam revolucijom nego mic po mic i stvara fasizam.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Advertisements

„Добро потрошен Сорошев новац – на забаву народа којем је већ мука од стварних проблема“

Posted in Србија, друштво, политика, хумор by Соларић on март 6, 2009

Мржња над другачијима

Поводом текста Боре Ђорђевића „Крупно светски“ (26. фебруара 2009)

председница Комитета правника за људска права

Биљана Ковачевић-Вучо
[објављено: 04/03/2009]

Политика Online

Пера Ложач, 04/03/2009,

Хахахахаха… Стандардно…

Мало позива на цензуру, мало генерализације, мало етикетирања, мало страха за позицију…

Госпођо Ковачевић-Вучо, само истрајте у својој борби. Кад бисте само знали колико Ваш рад доноси среће и разгаљености толиким људима, како им се продужава живот од здравог смеха у овој тмини, удвостручили бисте своје медијско присуство.

Давно беше кад сте нервирали јавност, сад јавност једва чека Ваш следећи наступ. Ето, у овој кризи, добро потрошен Сорошев новац – на забаву народа којем је већ мука од стварних проблема.

Постали сте парадигма, госпођо Ковачевић-Вучо. Мало коме то полази за руком. И Бора је парадигма. Нисте били на истој страни пре 30 година, нисте ни сад.

Зато је Србија дивна једна земља, а „Политика“ најбољи лист на Балкану.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Тешко да можемо да избегнемо парадигму

Posted in образовање, филозофија, SerbianCafe by Соларић on фебруар 1, 2009

Samo jos rec dve o paradigmi.

paradigma – Mar 19, 2004

Svi mi prilikom izvodjenja induktivnih zakljucaka uzimamo u obzir gomilu stvari koje ne pominjemo, ali koje na osnovu svog iskustva odrazumevamo.

Problem sa licnim iskustvom je njegova ogranicenost. Mi registrujemo delic nadrazaja koji su svuda oko nas. Cak i da zanemarimo nesavrsenost obrade podataka, najveci broj uopste i ne registrujemo.

Te stvari, koje se podrazumevaju „same po sebi“ koje „svi znaju“ nazivaju se paradigma.

Covecanstvo je uvek napredovalo u svom znanju, kada je imalo prilike da se osvedoci u nepouzdanost paradigme, koja se uslovno moze nazvati i zdravim razumom.

Recimo, mada svuda oko nas ima bezbroj primera da je Zemlja okrugla, u vreme kada to nije bilo opstepoznato, najvecem broju ljudi paradigma nije dozvoljavala da pomisle tako nesto.

Pre par stotina godina nekome reci da ispod njega, nekoliko hiljada kilometara takodje stoji neko i da taj neko nije naopacke, bilo je besmisleno, jer se nikako nije uklapalo u njegovu paradigmu, u sve ono sto je on na osnovu svog licnog iskustva mogao da zakljuci.

Zato je vazno penjati se na brdo i proveravati stvari koje „svi znaju“.

Lično iskustvo je za nas od neprocenjive vrednosti, ali treba biti svestan njegovog ogranicenja. Ono je nepouzdano, jer su zakljucci koji se na osnovu licnog iskustva donose radjeni na isuvise malom uzorku da bi bili pouzdani. Mi moramo da se sluzimo njime, jer nemamo na raspolaganju nesto drugo (barem meni nije poznato da imamo) ali je potrebno da koliko god je moguce prosirujemo uzorak.

Tesko da mozemo da izbegnemo paradigmu. Samo mozemo da se trudimo da ne dozvolimo da postane dogma. Treba da budemo svesni da se nase celokupno znanje, kada se samo malo procacka, bazira na verovanju. Da ne posedujemo tu sigurnost kojoj tezimo i da je verovatno nikada necemo ni posedovati. Da cemo verovatno uvek morati da se popnemo na brdo pre nego sto mozemo da kazemo sta se iza njega nalazi i da nam to nece biti od presudne pomoci da kazemo sta je iza sledeceg. Mozda ce nam pomoci da se lakse odlucimo koje brdo sledece da izaberemo. Moje lično mišljenje je da i ta pomoc „koje brdo sledece“ nije realna. Da je sve jedno na koje brdo cemo da se popnemo. Ali dobro, neka verujemo da je bas to nase izabrano brdo vazno. Ono sto je stvarno vazno, jeste da se penjemo. Jer iza svakoga brda se moze naci puno interesantnih i lepih stvari.

Tek kada shvatimo da stvar nije u brdu i stvarima, vec u penjanju, mozda cemo biti u stanju da poletimo i vidimo sva brda odjednom.

Mozda. To je samo moja indukcija.

Jedan lep primer razmisljanja o paradigmi mozemo naci kod Hesea:

…nichts entziehts sich der Darstellung durch Worte so sehr und nichts ist doch notwendiger, der Menschen vor Augen zu stellen, als Gewisse Dinge, deren Existenz weder beweisbar noch warscheinlich ist, welche aber eben dadurch, dass fromme und gewissenhafte Menschen sie gewissermassen als seiende Dinge behandlen, dem Sein und der Moeglichkeit des Geborenwerdens um einen schritt Naeher gefuehrt werden.“

Zao mi je sto nemam originalan prevod, ali nadam se da necu puno ostetiti njegovu lepu misao:

…nista se toliko ne izmice predstavljanju recima , a ipak nista nije neophodnije, nego ljudima predociti neke stvari cije postojanje nije ni ocito ni verovatno*, ali koje upravo zahvaljujuci tome, sto su od skromnih i savesnih pojedinaca tretirane kao postojece, bivaju dovedene korak blize postojanju i mogucnosti da se rode.

*Rec „verovatno“ se odnosi na paradigmu, na „zdrav razum“, na ocekivanje koje se bazira na trenutnom iskustvu vremena u kome se zivi.

Na zalost, nemam ceo tekst ovde. Na pocetku on diskutuje o vaznosti istine za „obicnog coveka“ i vaznosti imanja vizije za „pisce istorije“. Pri tome ne misli na istoricare, zapisivace istorije, vec ljude koji su svojim otkricima istoriju pisali. Svi oni su „videli“ nesto sto njihovi savremenici jos nisu. Nepostojece stvari toga vremena tretirali su kao postojece, cime su ih priblizili korak blize postojanju.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)