Онда остаје само стрпљив и упоран рад у одржавању независних медија

Ех, те деведесете…

Слободан Антонић

среда, 15. април 2009.

Наша политичка елита је, према рачуници Млађана Ковачевића, од 2000. године на овамо, проћердала 62 милијарде евра (21 милијарде долара новог ино-дуга, 26 милијарди од дознака наших радника из иностранства и око 15 милијарди долара од приватизације), а да привреда данас није у много бољем стању него што је била 2000. Штавише, наша је индустријска производња још увек нижа него 1998. године! Паре су завршиле у џеповима домаћих тајкуна и страних банкара и произвођача, уз корупциону провизију која се за поједине „еврореформске“ политичаре мерила износима од неколико милиона евра на годишњем нивоу! Оно што су, деведесетих, са нашу „патриотску“ политичко-шпекулантску елиту били рат и санкције, то су, очигледно, ових година, за нашу „еврореформску“ политичко-шпекулантску елиту били приватизација и „транзиција“.

…Тиме долазимо и до треће сличности између Србије деведесетих и ове данас – до готово потпуног медијског монопола. … Чак и у медијима намењеним образованијем слоју, након најновије „медијске реформе“ и приватизације, све мање сте у прилици да прочитате нешто што одудара од уобичајене „ЕУ нема алтернативу“-гњаваже. Значај контролисаних медија је не само у томе што прикривају грешке власти, већ још више у томе што затомљују сваку позитивну алтернативу.

Контролисани медији не само да умањују неспособност владајуће политичке, економске и културне елите. Они остављају медијски „невидљивим“ талентоване и образоване актере из под-елите (или контра-елите) друштва.

… Пошто смо деведесте већ искусили, имамо барем представу о томе како се излази из овог зачараног круга. Један елемент за промену свакако да је дужа, дубока криза. Она подстиче људе да се више не задовољавају уобичајеним медијским матрицама објашњења, већ их тера да трагају за алтернативним решењима. Та потрага публике за новим одговорима јача независне медије, где такве одговоре публика једино и може наћи, као што и у њима долази до постепене кристализације позитивне алтернативе. Када, међутим, лаж владајуће идеологије дође у тој мери у раскорак са истином окружујуће стварности, владајућа елита бива све више исмевана и куђена, чак и од своје ближе околине, те стога губи самопоуздање. Тако на неким од избора опозиција ипак успева да освоји више гласова него што власт може да украде (буквално, или медијски). Тада се догађа преокрет и контра-елита постаје владајућа. …

Dragan K. среда, 15 април 2009

Zaista se divim moćima propagande da pola od glasaća koja gleda sve ovo sto i autor opisuje,i dalje podrzava isto stanje i iste partije koje su najodgovornije za to stanje. Mnogi,sto se tice odlucivanja, nalaze se u pat poziciji,jer opozicija isto deluje konfuzno i nesigurno,i nije garant da moze bolje. Postavlja se pitanje, dali Srbi u ovom momentu imaju jake moralne licnosti,nepotkupljive i sposobne da povuku u pravom smeru svoj narod,dali su isti sposobni da se organizuju , prezentiraju svoje ideje i izadju na glasacko bojno polje. Mislim da su materijalna sretstva samo opravdanje za neaktivnost ,iako ne negiram njihovu vrednost. Ova zapadna demokratija je i tako zamisljena da bogati imaju vece sanse da se docepaju vlasti,da kao vlasnici medija peru sistematski mozak,eto skoro polovini glasaca i da ti glasaci skoro nemaju nikakvu mogucnost da smene,iako gledaju katastrofalne rezultate,takvu na prevaru izabranu vlast.

Gde je izlaz od ove lazne demokratije? Ako se otstrani nasilje kao metod posle kojeg skoro po pravilu dolaze jos gori vec ovencani“slavom“oslobodioci, onda ostaje samo strpljiv i uporan rad u odrzavanju nezavisnih medija,koja bi trebalo da budu pod kontrolom sto sireg broja ljudi,kako bi se izbeglo lako prodavanje istih, glasaci bi trebalo da budu aktivniji i da oformljuju svoje nevladine organizacije, i tako zdruzeni imali bi vecu moc uticaja a i bili bi zasticeniji nego pojedinci. Svi bi morali da trazimo nacina da ovo sto se dogadja bide jednom prekinuto. Izvinjavam se na latinicu koja mi je strana ali neznam kako kompjuter da mi pise cirilicu.

Извор: Нова Српска Политичка Мисао

У паници моле они који су у овој земљи, не подигнувши ништа,продавши и потрошивши све што је створено од Краљевине до данас

Седам мера против кризе

Асоцијација малих и средњих предузећа и предузетника предлаже парламентарну расправу и нуди мере за ублажавање последица кризе

Н. Е. Р.
[објављено: 04/04/2009]

seljak srednjebosanski-ruralni, 05/04/2009,

@Velizar I< @Astronom<

Iz moje seljačke perspektive stvari stoje ovako: Asocijacija malih i srednjih preduzeća, umjesto Vlade, saopštava koliko inostranstvu treba da platimo 2010. godine.Time postavlja i pitanje ko nas je, u naše ime, zadužio toliko i kada je za to dobio naš pristanak? Ako ga je dobio na izborima lako ćemo za to, ali opet kod biračke kutije a ne na ulici.

Zato što njih mozete tući samo kod kutije, umjesto da se na ulici tučemo međusobno i sa njihovom policijom. Konačno, Međunarodni monetarni fond koji je prije dan-dva dobio mandat planetarnog finansijskog gospodara, kakav na vojnom planu ostvaruje NATO, nakon što odobri pozajmicu za koju u panici mole oni koji su u ovoj zemlji, ne podignuvši ništa,prodavši i potrošivši sve sto je stvoreno od Kraljevine do danas, može i da nam relaksira taj dug.

Tako što će npr. da zamoli ove koji nas zadužuju za još 3 milijarde da mu predamo EPS, Telekom, pravo na korišćenje Dunava, resurse pitke vode… A ovi Usrećitelji neće imati srca da mu tu molbicu odbiju. Sto se tiče „ćornutih“ 600 miliona evra, cifra je malo viša. Bez sumnje pošteni gosp.Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke ( čitaj:zabavke) već godinu dana, upozorava da naručioci, dakle javna preduzeca, zdravstvo dakle država, dakle partije, dakle partijski ljudi, koji nam su u lice smiju sa bilborda uoči izbora, ne „ćornu“ nego brate lijepo drpe cijelih 800 miliona evra godišnje.

Pa mu neki dan naredilo da izađe sa novim podatkom; eto nije 800 nego“svega“ 400 miliona evra, koje ćemo opet lijepo, radi ostvarenja plemenite poruke o socijalno odgovornoj državi, pokriti mi, Njihovi Vijerni Glasači.

Vidimo se uskoro „Kod Biračke Kutije„.

Извор: Политика Онлајн (коментари корисника)

Педагошка мјера према политичарима је гласање против оних који су на власти

Miloš , 31/01/2008,

Тадић обмањује јавност. Као министар одбране и председник Србије је довео припаднике ВС на просјачки штап. Пун је планова за будућност, а седам година су имали на располагању да их остваре. Са њима постоји будућност само за њих. Педагошка мјера према политичарима је гласање против оних који су на власти. Тек тако могу да схвате да треба да буду слуге држављанима а не господари. Само променљива власт је демократска власт. Кад год ми неко каже да је један једини способан да за велике паре обавља посао који му је обавеза схватим колико смо далеко од демократског друштва.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

пс. коментар је у међувремену „нестао“

Биће то јасан знак да гласови припадају странкама, а не посланицима

ТОЛЕРАНЦИЈА НИЈЕ ДОВОЉНА

Ми нисмо слободни у избору вредносног система којег ћемо се држати. Сада морамо волети оно што не волимо

Зашто је влада на крају изабрала НВО, а не цркве? Прво, зато што избора још нема на видику, а само су на изборима бројеви важни. И друго, зато што су цркве остале усамљене у свом отпору. Јавност, одавно већ анестетизованапричом да „ЕУ нема алтернативу“, слегла је раменима и рекла: „Па, ако се већ и то од нас тражи, шта да радимо…“. Видевши ову фаталистичку реакцију, влада је закључила да је боље да се мало замери црквама него много НВО сектору. Тако је стављена тачка на читав случај.политички аналитичар

Слободан Антонић
[објављено: 19/03/2009]

panonski mornar , 19/03/2009,

Пре но што упловимо у расправу о појединостима, да се мало задржимо на оној начелној. Тзв антидискриминациони закон је још један од неуставних закона јер се неће примењивати на простору целе Србије и то баш тамо (КиМ) где су присутни најдрастичнији облици дискриминације.

Зато, жеља владајуће већине да се наврат-нанос донесе овакав закон једнако је разумна колико и доношење закона о поморској пловидби у Србији. Неуставност закона тврди чињеница да нису сви грађани једнаки пред овим законом на шта обавезује Устав. Тако смо на најбољем путу да овај закон прерасте у сушту супротност и проузрокује нове облике најгрубље дискриминације јер се ограничава његова примена само на део грађана, притом због готово безначајних прекршаја, док је на КиМ нашим сународницима угрожено право на живот, рад, кретање…

Зар нећу бити дискриминисан ако се на мене примени закон који се не примењује једнако на све грађане Србије? … Иначе г-дин Антонић је био само половично у праву кад је закључио да је бреша пробијена, а да ће закон бити изгласан кад се објави његов текст. Нажалост бреша је пробијена, а на срећу закон није још увек усвојен и надам се да овакав неће ни бити.

Баш ме занима како ће гласати посланици владајуће већине. Буду ли листом за усвајање закона, биће то јасан знак да гласови припадају странкама, а не посланицима јер није могуће да баш сви исто мисле о наклоностима према полу и роду. А то нас онда опет враћа на питање легалности оних који седе у Скупштини. На крају, да поменем и родно осетљив језик; да ли га и како овај закон уважава?

Сврстава ли овај закон инпотентне у инвалидна лица? Вишечлане заједнице истополних могу се решити и законом о удружењима грађана, па и уговорима.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Мислим да је дошло време да се оснује суд и тужиластво који ће контролисати изборна обећања и све изјаве политичара

Ауто индустрија

Динкић: „Фијат” долази, не знамо кад

Рокови инсталирања нове опреме у „Заставу” зависиће од процене менаџмента италијанске компаније где, шта и колико треба производити, али „боље икад, него никад”, изјавио министар економије

Бране Карталовић

[објављено: 16/12/2008]

milos mikic, 16/12/2008,

Mislim da je doslo vreme da se osnuje sud i tuzilastvo koji ce kontrolisati izborna obecanja i sve izjave politicara.

Sudije u tom sudu, tuzioce i ostale birao bi narod neposredno kao izbori samo bez izbornih kampanja.

Jer ako ih postavi skupstina opet nema nista od toga. bili bi direktno finansirani iz poreza. Taj sud i tuzilastvo bi kontrolisali sva obecanja politicara data u predizbornim kampanjama,za vreme mandata i td.

Ukoliko se ustanovi da su politicari obecavali nesto u odredjenom vremenskom periodu i da to nije ostvareno sud bi jednostavno pokrenuo krivicni postupak protiv lazova i kriminalaca jer ona narodna:“Ko laze taj i krade, a ko krade ide u zatvor“ treba da se ispostuje i oni koji svesno daju lazna obecanja i sakrivaju se od odgovornosti treba da odgovaraju za lazi koje su izneli javnosti.

To bi bilo resenje da se Srbija otarasi POLITICKOG SLJAMA koji vlada vec duze vreme jos pre Milosevica. Tad bi svi ovi tajkuni i novopeceni i staropeceni bogatasi kriminalci koji placaju politicare ostali bez podrske i tada bi pravo Srpsko sudstvo i tuzilastvo moglo da odreaguje na pravi nacin i da krene protiv tajkuna koji su uz podrsku politickog sljama dosli do velikog kapitala.

Samo tako mozemo da ocistimo Srbiju od parazita koji su preuzeli celu drzavu. To je jedini nacin da se ostvari boljitak u srbiji. Dokle god narod sedi i skrstenih ruku gleda kako se politicari i tajkuni bogate i kradu nas novac koji su nam pre toga sa visokim porezima i marzama nezakonito oduzeli nema nama boljitka. Sve sami lazovi, prevaranti, kriminalci

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)